Според мене зависи до личноста на која ќе и ги посветам тие два збора '' ТЕ САКАМ '' кои во нив има искреност...Доколку некого сакам го сакам со целото срце и насочена сум емоционално кон таа личност.Но некогаш доколку се наоѓаме во ситуација да ти иде целиот свет да и го поклониш на таа личност,целото свое внимание да и го посветиш,тешко е чуството што неможиш тоа да и го признаеш кога веќе знаеш дека неговата љубов е посветена на друг..И затоа според мене нема поголем знак за тоа колку некого сакаш од тоа да го оставиш да ужива во среќата,па макар и под услов да излезиш од неговиот живот..
Не секогаш кажувам те сакам...но на личности кои ми значат да...другарките,дечкото во кој сум заљубена (и кога ќе ми возврати се топам уфф) и на мама и тато секако...
ја имам вистинската личнист покрај себе. Многу го сакам, а и тој мене. Ние сме створени еден за друг. Воопшто не ми е тешко да му кажам дека го сакам
Мислам дека чувствата кога се искрени и вистински треба да се искажуваат секогаш кон фамилијата, пријателите, партнерите. Така ќе им докажеме оти ни значат, Те сакам треба да биде збор кој сите ќе го употребуваат.
На дечко ми му кажувам 530 пати дневно и стварно го мислам тоа кога го кажувам, не ми е тешко воопшто и задоволство ми е. Од друга страна, на никој освен него не можам да му речам "те сакам"... дури ни на мајка ми. Љубовта кон другите си ја израсувам на поинаков начин најчесто. А и "те сакам" не е фраз за расфрлање, така да.. ок е
Мене ми е тешко.. И последниве години ги немам изговорено.. Порано, ги кажував..ама не ги чувствував. Чувството е мизерно..
Јас сум повеќе да го докажам тоа и повеќе ме бива за истото, отколку да го кажам, бидејќи тогаш се чувствувам некако А пак, ако веќе го кажувам, тоа ќе биде демек на шала и не на наш јазик Само со мачката го немам тој проблем, и во кажување и во докажување
Повеќе сум умешна да докажам него ли да кажам ..зошто - не знам.. Некако подобро ми е преку дела. За кажување морам после одредено време и во одреден момент. Додека за докажување си немам гајле..И пред други и кога сме насамо.. Некако полесно ми е..
Osven na mackata i na familijata na nikoj drug od drugarkive nikoja realno ne zasluzila da bide sakana od moja strana site me imaat razocarano ...onaka si drzam granici .... na deckoto sto go sakav isto ne mu kazav pregolemo ego i gordost jebiga :/
Ми беше тешко ама сега на дечко ми му го велам почесто него што очекував порано (за замислена ситуација кога би била во сериозна врска, не очекував толку да искажувам чувства зошто не искажував премногу претходно) и на мачката премногу ѝ велам дека ја сакам. Ама можда дека зошто стварно кога сакам некој сакам да го кажам. Со мојте не сум најблиска и не ги гледам пречесто, ама кога врвам поќе време со нив имам потреба да му кажам дека ги сакам - и го прам тоа. Накратко, има моменти кога чувствам дека сакам да кажам дека сакам некој. На други последните две-три години и не памтам да имам кажано дека ги сакам освен горенаведените.
Пред година ипол тешко ми било. Не е тешко ама па не сакам и да го кажувам ко Добар ден... а денес најчесто така прават...
Јас сум наопаку човек.. Да сакам некое машко пример едвајјј ќе му кажам те сакам, ако не сум сигурна за фидбекот. Вака на моите, другари другарки не ми е тепко воопшто.Не ми е ни тешко ако треба да ,,излажам” некој и да му кажам те сакам.
Многу сум тешка во изјавите на љубов,само еднаш и имам кажано на една личност колку многу ја сакам и толку беше... На внуците единствено без проблем им кажувам колку многу ги сакам
Секој ден кажувам, на дечко, на мајка, на брат, на внукичката, на блиски другарки. Не ми е тешко. Навика ми е и мислам дека луѓето убаво се чувствуваат кога ќе ги прегрнеш и ќе им кажеш дека ги сакаш.