Смачено ми е од неправди, на работа или дома, сеедно... И од коронава во пакет со економската криза која следи...
На кого не му се смачило од се бар еднаш во животот. Често ми се смачува и ми доаѓа преку глава од се.
За мене не постои решение.. Веќе повеќе од месец го барам. Не знам ни зошто пишувам тука, решена сум дека веќе нема да им кажам ништо дома. Доволна болка преживеаа.
Смачено ми е од давање втора шанса, поддршка, рамо за плачење и делење совети на луѓе кои им текнува дека постојам само кога им е лошо. Аман веќе. Осет...
Не можам да кажам НЕ. Мислам дека тоа ми е единствена маана. Тоа е се. Ама се си има граници. Очигледно некој е слеп, или со сила се прави слеп дека така му одговара.
I jas ne mozev pa koga vidov deka toa vrz mene se odrazuva negativno pocnav da bidam maaaaaalce sebicna i da kazuvam pocesto ne, sega toa “ne” go kaZuvam kako dobro utro. Ako nesto ne sakam ili ne mi se pravi ednostavno ke kazam ne i ke si go produzam patot.
И на мене ми се смачи од дволични луѓе кои се прават слепи а се знаат се гледаат и пак негираат. Но секад оној кој ја кажува вистината е виновен секад, оној кој пати е виновен, оној кој страда и трпи се само за една љубов во животот ама не вредело бидејќи секад се бољи оние кои не вредат. Така да се откажав засекогаш...Бидејќи сум искрена ете да не им бидам вишок у друштво. Мрш форевер!
И јас не можев, па еден ден ми пукна филм од правење мајмун од себе си и почнав да кажувам НЕ, не сум должна на никој да му поднесувам сметки и да се објаснувам. Било да е семејство, било пријатели кој и да е ако те поштува ќе те сфати. Биди црвста и стој на она што си го кажала и ќе видиш како се ќе се смени.
Смачено? Хмм, па моментално мислам дека не. Деновиве го живејам убавиот дел од мојот живот. Кога ќе се вратам назад на старото и то како ќе ми се смачи...
Мене периодов ми е смачено од се, не знам што да правам со мојот несреќен живот, не знам во кој правец да одам, ништо не ме исполнува живеам како сенка.