Јас кога го прочитав насловот многу се заинтересирав и одма отворив,после кога почнав да читам се изнасмеав
Јас го прочитувам насловот и си велам сигурно дискусијава е ставена во погрешна тема нели де заради насловот Додека ми го прават забот сум мирно и си го чувам врисокот во себе но затоа кога ќе заврши заболекарот цела зграда ечи.
Не врискам ама затоа кога седнувам на забар прво одма барам анестезија ,што е сигурно ,сигурно . Порано повеќе можев да издржам болка ,похрабра бев ,за разлика од сега
Бреј бе Ангеле и ти да се насмееш некад на форумов Немој вака ќе треба другари да станеме Темава ти вришти (no pun intended), онтопик имам голем праг на толеранција на болка. Спремна и за на забар и за раџање.
Не врискам, јас сум силна женска. Ако ме заболи, само како рефлекс ми иде да мрднам вилица и си разбира стоматологот и прашува дали боли. И така.
Navreme, Evangelos Za vreme na bolkata ne vriskam ama ispustam bolni zvuci i ja trgam rakata na stomatologot.
Евангелосе прв пат и ти да не насмееш, златен тој бе. Не врискам, не сум јас таму отидена да им пискам на луѓето бре. Мирно пиле сум и си гледам во светлото. Некад знам да се насмеам и да се загушам, али ете среќа жива и здрава сум. ПС За врискање се знае каде е местото.
Првото мислење го дадов затоа што сум член ма форумот и на форумов може да си дадеш мислење за одредена тема по твое и твој став, а не мора да се прилагодувам на другите и на мнозинството што пишуваат А второто, мое право е дали сакам или не сакам да дадам одговор на прашањето кое ми го постави членката И трето дај си твое мислење кога ти е добра темата не мора да се замараш за мене 21 век и го добиваш прашањето "што коментираш?"