Себеси се сметам како многу добра другарка општо за сите (машки, женски). Но дали тоа и мене ми е возвратено? Што кога една од другарките со кои го минуваш секојдневието и имаш целосна доверба во нејзе направи да се чувствуваш искористено? Се' што треба да се даде на една блиска другарка е дадено од твоја страна, но не и од нејзина.. Мој совет до сите е да се внимава во која особа да се има доверба, бидејќи денес многуте т.н. "другарки" како и во мојот случај се другарки за само да ја искористат цела позитивна енергија и се друго што им останува- твоите пријатели, во некои случаеви и дечко. Крајно разочарана откако ја видов реалноста, а и нервозна како можев да дозволам да бидам искористена
Мојата најдобра другарка не ми е другатка таа ми е сестра без неа животот неможам да си го замислам ниту таа без мене моето сее цел жовот сме заедно верувајте ниту еднаш не ме повредила ниту јас неа за неа можам да направам се исто и таа за мене нашето пријателство не се опишува со зборови му благодарам на бога што ја имам најпрекрасната личност во мојот живот...Секако дека постои вистинско пријателство му благодарам на бога што го имам *
Spored mene samo eden go steknuvas za dobar drugar a eden ti e drugar od rajgajne (brat ili sestra) a drugar sto go steknuvas e samo eden maksimum dvajca a se steknuva so iskrenost razbirajne i treba nesto da te povrzuva eden so drug da se poznavate dolgo eden so drug. jas imam edna drugarka irena se vika clenka e na ovaj sajt i samo edno ce kazam nie se poznavame od petto odelenie i sekogas sme iskreni eden na drug si se najduvame skoro za se. se nemame navredeno za nisto. ednostavno naseto priatelstvo se temeli na iskrenost. a mozebi tie sto ti bile drugari drugarki gledale poinaku na tebe ili ednostavno ne vi bilo sudeno toa drugarstvo
Мислам дека непостои. Можеби од детството една до две другарки ке стекнеш и со нив ќе бидеш другарка во вистинска смисла на зборот другарка до крајот на животот. Се што се стекнато подоцна, се се сведува на интерес.
Никогаш не сум имала многу луѓе покрај мене ама еден период се навикнав да имам некој. Во блиско опкружување имав три другарки од кои едната имам и друг пат пишано, почна да јади работи. Јас ѝ давав шанси ама толку беше. Кога ојде другата другарка на одмор, третата реши со оваа првата заедно да јадат работи, безразлика што третава павлака фати кога беше кај мене. И накратко, долго време го имам само дечко ми и другаркава која сакам да си дојди од одмор да има некој ама исто така сакам да е на одмор зошто знам дека добро си врви. Никого никогаш не верувам целосно и затоа немам основа да бидам многу разочарана, ама на оваа која остана и верувам многу повеќе од другите зошто за разлика од нив, со оваа сме карактерно исти и горе долу очекувам нешто реално, слично на мене, додека кај другите тоа што очекував за жал, не би сакала да го очекувам ама знаев дека доаѓа. Ама немам душа да не пружам шанса.
Додека да ги запознаам моите две најдобри другарки кои се близначки мислев дека не постои другарство сите се тука за само да го земат она што е твое и ако не се бориш ќе го изгубиш. Сватив дека не е тука тие ми ја покажаа добрата страна на овој свет. Потребно е да се најдат вистинските личности
Одговорот секогаш ќе биде индивидуален. Јас лично ќе кажам - постои. На страна купиштата „пријатели“ кои ги има да ги ринеш со лопата, а се само од корист, велам дека сепак постои бидејќи имам другар (да, машко е, значи го рушам и стереотипот дека машко/женски пријателства не можат да постојат) со кого се знаеме веќе 16 години, и секогаш сме тука еден за друг. Многу е ретко да најдеш нешто такво, но вреди да го задржиш
Искрено, иако имам 2 поблиски другарки мислам дека ВИСТИНСКО другарство е поим што не постои во ова време. Поготово како резултат на социјалниве мрежи каде што се' се дознава сакале или нејќеле. Да беа вистински другарки немаше да ме фаќа страв при споделување на било каков проблем, а тоа е поради тоа што потоа мојот проблем ќе стане наш, а од едната од нив ќе биде споделено насекаде па цело Скопје ќе ме знае што како и зашто. Другата пак, ја знам од основно да речеме дека имам постабилен однос со неа но некогаш знае многу себично да се однесува и многу песимистички да ми одговара на проблеми. Сума сумарум сметам дека ретко денес можеш целосно да се ослониш на некој, бидејќи или ќе бидеш мета на исмев или ќе ти завидат за нешто па ќе сакаат да наштетат.
Многу тешко. Имам другарка која ја сметам за блиска, со која пораснавме заедно, си помагаме скоро секогаш но сепак држам одредена дистанца и не можам да и верувам целосно. Живееме во време кога секој си гледа за себе и ќе те згази ако треба без око да му трепне. Скоро кај секој постои завист ако ти оди подобро од него без разлика во кое поле. Или ти можеби го сметаш за другар а тој потајно наоѓа утеха во твоите проблеми и скришум се смешка на твоите неуспеси.
Јас мислам дека можеби постои ама не сме ги нашле правите личности.Јас многу сум разочарана, од основно не ми остана ниту една другарка, секогаш бев сама и исмевана, истото беше и во средно, од маало не сум имала никогаш заради што моите се разведоа, се преселував неколку пати, не успеав да најдам другарки.Се надевам дека некогаш ќе имам пријателки добри, имам само неколку онака но тие си имаат нивно друштво, едната само што ми е најдобра ми е другарка од основно но од другиот клас па со нејзе понекогаш излегувам, сега се вери и си е повеќе семејно.Мене ме исмеваа заради излгедот, заради моите и некако не ми беше баш до другарки.
Не постои...доколку некој ме чита и знае за што зборам не знааете луѓе колку е боље животов да имаш само еден околу тебе пријател но ми е братучедка останав само со неа и преубаво е одколку да делам се у животов со тролилњак злоба од чоек дибек и сите најлоши особини шо може да постојат..