Другарче, млад си, не се откажувај така лесно. Ќе се снајдеш, секој почнал од некаде. Ако ситуацијата ти е кнап и ти се потребни средства, не бирај работа. Најди било што, почни да заработуваш, нема срам од работа. Каква и да е, работа е. Откако ќе го направиш тоа, и колку толку ќе врзуваш крај со крај, почни да работиш на останатите планови и барај си подобра работа или работа каква што сакаш.
Разговор со психолог ако треба и терапија. Па се после. Ние често правиме грешка во љубовните врски. Јас особено, ептен грешам. Најпрво, цени се себеси, имај самодоверба, љубов кон себе и се понатаму
Абе кое црно самиубиство.Не е решение тоа.Животот некогаш нуди и препреки, кои ако ги надминеш ќе те направат појак и побогат за едно искуство какво и да е. Земи отвори ги сите можни страни за вработување, пушти CV во 10 фирми одеднаш, истиот ден.У меѓувреме најди хонорарна работа, или у бутик, кафич.Значи не бирај работа како шо кажа @Ajronmen Неќам да звучам грубо али морам, ако само седиш дома, и кукаш, работа нема да најдеш.Ако не ја побараш, никому нема да му текне дека некој си Станко бара работа. Дур чекаш да те викнат работи било шо колку да имаш леб во уста да стаиш.
Mojot problem bese so diplorav nemozev da najdam rab 1ipol god i rab sva i svata,posleto me iskontaktiraa od edna isntitucija posle 10 meseca ceksnje od oglas i se vrab sve top a prethodno gi mrazev site i samiot sebe ...imam vrska 6 god od koj poslednava 1 godina mi bese haos od tipot na razocaranost depresija nervoza karanje so site ne bev podnosliv....Rabotite se smenija kd koa se vrab sve top si idam na strukata neznam sto blabla pocnuvam na rabota mine prviot mine vtoriot mesec mi se skurcue do krajni granici da ne ni mozam da sj poveruvam...wtf razpcaranost bese uste pogolema od koa doznav deka na oglas so sredno ja apliciram so visoko obrazvanie i zimam plata spored sredno obrazovanie(ne me sfakajte pogresno nemam nisto protiv tie so sredno sto rab)i tolku mn se pojavi nervoza pak vo mene razocaranost uste tokku i da sfatam deneska onaka sum na stand by i me boli kurac za se....Se toa go sfakam samo neznam kolku vreme ke izdrzam pod toj pritisok i stresl..a svesen sum deka ova mi e pocetokot vo rab staz vk strukata i ke mi bide odskocna daska za ponatamu....no..
Здраво, имам 30 години и мислам дека сум депресивна нешто повеќе од 3 години, никогаш не сум била на психијатар или психолог, земам хелекс на своја рака, затоа што имам и панични напади. Се почна кога ме остави дечко кој мислам го сакав повеќе од себе. Душата ми се обои во црно, престанав да се радувам на се, само дишев, ништо друго, светот околу мене се вртеше цели 3 години, а јас само стоев во место и одвај дишев. Ослабнав 10 килограми во првите 3 месеци, имав несоница, скоро по 5 панични напади на ден. Почнав да работам од дома, затоа што ми беше и повеќе од јасно дека не можам да издржам по цел ден на работа. Среќна сум што имам луѓе до мене што ме сакаат и им значам, мајка ми, сестра ми, и најдобрата другарка на свет, па ме влечеа некако кога не можев сама. Пред половина година во животот ми се појави некој нов, и конечно мислев дека имам некоја светла точка и можам да си свртам нова страна во животот. Почнав да личам на онаа старата јас од пред 3 години, да се смеам, да сакам да излегувам, да се дружам. И пропадна и тоа, ми пропадна и тоа. И иако си ветив дека нема никогаш пак да паднам за некој друг, пак паѓам. Не можам да спијам, ни да јадам, ни да станам од кревет, ми се вратија сите неубави чувства со кои се борам 3 години. Немам сила пак да поминувам низ истото, ни сакам пак да им бидам товар на луѓето што ги сакам, а да се чувствувам како товар.
Аман веќе оваа депресија, свесен сум дека во денешно време премногу е зачестена и веќе ми е преку глава. Млад сум човек, секој ден де нешто глупо се случува кај мене, тато едно па едно го тупи кој знае не ја знам работава дома што ја работиме на нива и пуши по којзнае колку цигари денот и пари само ги троши. Ме избраа од училиште за да одам со проекти, се готово е и сега сака да ме спречи да одам таму, а се ми е средено со пасош и документи. Ма и јас имам малку надеж во овој живот и јас сакам барем малку да прошетам, бидејќи заслужувам барем малку и заради тоа што сум работел по којзнае колку и пак на кракот ми тупи дека не сум знаел што е тоа работа. Ќе си споделам се со вас вака, простете малку што вака ова го кажувам, ама душава внатрешно ми плачи и не можам јас да се нервирам со се веќе. Сакав едно девојче и му понудив да бидеме пријатели, оти сметав дека ќе ме сака како дечко, таа така ме чуствува - другарче и тоа го сфатив малку покасно и воопшто не се каам за тоа. Сакам да заминам засекогаш од оваа наша земја и да не се вратам назад веќе никогаш, немам нерви јас да бидам депресивен заради тоа што дома нема леб и пари. Одлучен сум да си заминам и да ги понесам сите од дома со мене и да ги оставам партите и нивните ,,вистинити ветувања" во еден длабок бунар и ич на телевизија повеќе да ги видам. Море еј, дојде време за леб чоек да страда и тоа за жал го реализираа разните политичари
Same shit..od den na den mi se ide negde u dr svet samo da bidam daleku od tuka od realnosta sto se desava tuka.....a sum samo 25 god...mislam na zivot na stan na rab kariera i se poveke me faka nervoza i sum ner 2 4 7 legnuvam sontoa stamuvam so toa
Зошто не си била на психолог или психијатар? Нема што да чекаш ќе си побараш упат од матичен и ќе појдеш. Ако пример те боли стомак 3 години нема да појдеш на лекар? Епа и ова е исто.
Искрено не знам ни сама. На почетокот мислев дека е нормално да се чувствуваш така кога ке прекинеш долга врска. Сега и повеќе од јасно ми е дека само од себе нема да помине, посебно затоа што имав некој добар период кога мислев дека се се реши, и сега пак е се по старо. Ти благодарам на одговорот и советот, ќе пробам, ќе побарам помош.
Mojata maanaa za depresijata e sti si postavuvam mb golemi ocekuvanja za se bukvalno za se i posle so tek na vreme ss razocaruvam....
Пишував на темава пред некое време и ги применив советите и аплицирам за други работи, надвор од струката, бев повикан и на интервју, но не поминав добро, не оставив добар впечаток, многу бев нејасен, не знаев да кажам добра работа за себе. Овој депресивен период толку лошо ми влијае што скроз сум изгубил чувство за интеракција со други луѓе. Желбата за живот и за што било ми е на нула и фокусот ми е цело време на проблемите. Проблем е и тоа што поради немање финансии не одам во теретана, а тоа ми беше единствено место за соцајилзација, бидејќи јас немам пријатели во местото каде што живеам, сите ми се далеку и само разговарам преку телефон или социјални мрежи. Мислам дека тоа што сум затворен по цел ден дома само ми ја влошува состојбата. Се прашувам дали можеби треба да одам на психолог, да разговарам за стравовите, за се ова што ми се случува, но проблемот е повторно парите, а не сакам никого повеќе да замарам со моите проблеми.
Probaj odi soberi nekoj denar ,znsm ne e taka ednosravno istiot sum i ja najadeniot mu vika na gladniot mi se jade..isto e
Млад си, имаш сеуште живот да живееш другар како мене. За да бидеш во друштво, фати си женска, со тоа почни да се социјализираш и потоа ќе запознаваш нејзино друштво и петелот нагоре ќе ти биди и пополека ќе ја отргнуваш осаменоста. На наредно интервју подобро ќе поминеш, земи сега аплицирај на друго место. Верувај во себе, речи си: ,,Од сега јас ќе се променам, ќе ги отгрнам проблемите, ќе го избришам минатото, јас сум маж - мачо мен, кој ќе ме уценува ќе го казни господ дебело, ќе си фатам женска крајно сум одлучен и нема да ја допуштам и јас сум јак и на патот секоја пречка ќе ја надминам!" и ќе земиш ќе вдишиш длабоко и ќе издишиш за да ти олесни. Пред интервју вдиши и издиши длабоко, речи си во ум ,, Јас сум најдобриот, не дозволувам да ме газат" и влези на интервјуто. Разговарај секако на психолог појди си, сега во денешно време и заради пандемијата секој скоро оди на психолог и ќе биде подобро. Ти посакувам што побргу да ти биде подобро.
Побарај директно да ти направат упат за на психолог. Би требало да може. Ако не може, тогаш земи упат за на психијатар, па кажи му дека сакаш да посетуваш психолог, да те препрати.