Како се справувате со депресија ? Се обидов со јога со прошетки со дружби ,но за жал ништо не ми помогна
Има разлика помеѓу "обична" тага, потиштеност и меланхолија од една страна и клиничка депресија од друга страна. Јас за среќа немам искуство, но моја блиска личност има. Не е воопшто наивна состојба
Знам Пром. Работам со луѓе кои се лечат од клиничка депресија, од таа причина и го пишав ова. Како гази времето некако сите натаму одиме. Разликата е во нијанси, и во поделбата - функционална депресија и (скраја нека е) - анхедонија.
И да оди да се исповеда, да шета по цркви и манастири и ќе помини а ако не поминува кога нема да можи да функционира тогаш на психијатар. По можност никој да не знае зошто таму одат само луди.
Да, и јас забележувам се' повеќе случаи во моето опкружување. А според мене најподмолниот вид депресија е high-functional depression (не знам како е терминот на македонски). Ама однадвор човек е ок, си функционира навидум нормално, а во него хаос
Да, плус луѓево го немаат тој жар, ентузијазам, насмевка како порано. Како да бледее животот во нас, така чувствувам и гледам околу себе, дури и настрана од работата. Инаку, околу терминот, да, тоа е, и пројавува таква симптоматологија.
Не е воопшто состојба за потценување, ова од лично искуство. Во многу лоша состојба бев, прво почнав со психијатар и нормално лекарства, па психолог. Постепено една по една активност и се вратив во нормала. Зависи каква ти е ситуацијата тоа треба стручно лице да го процени.
Благодарам на одговорот. Посетував стручно лице почнав и со антидепресиви но не почувствував подобрување.
Нема за што. Колку време беше на антидепресиви? Важно е да се погоди вистинскиот антдепресив и дозата. Кај некои треба повеќе време да почнат да функционираат.
Запознаена сум со тоа дека треба повеќе време да делуваат но јас 6 месеци ги пиев. Единствено нешто како ефект од истите ми беше тоа што не се расплакував како претходно.
Мене верата ме излечи, не е за мавање по глава тоа што го пишаа. Иако има стручни лица, ни тој совет што и' го посочија не е лош воопшто.
Jas go cenam sekoe mislenje, ama mislam deka vo poseriozni sostojbi ne moze bez strucna pomos. Kako tebe konkretno ti pomogna verata? Sekoj sovet e dobredojden, sekoj si go bara resenieto. Jas i so terapija i so psihoterapija edvaj zastanav na noze.
Секако дека треба помош од стручно лице, само кажав дека и тој совет за молитва не беше лош. Ништо нема да биде изгубено, може само да помогне. Не бев верник дотолку јас, некако "случајно" навлегов во тоа, подолг период бев депресивна, без волја и желба за живот, со суицидни мисли и некое време ќе ми беше подобро, ама пак се враќаа "демоните". Се' додека не се запознав со личност што на некој начин ме поведе на поинаков начин на живот, живот на верник. Се смирив, се засакав себеси, го засакав животот. Не беше лесно ама успеав.
Milo mi e za uspehot. Za zal vo mojot slucaj neophodna bese terapija. A deka verata vleva mir toa go imam iskuseno.
Здраво, јас сум нова овде и подолго време ја читам темава, но немав храброст било што да напишам. Не знам дали е депресија, тага или пак период. Оваа моево трае подолго време да не кажам повеќе од една година. Од почетокот чувствував тага, осаменост имав потреба да бидам сама и константно да плачам, немаше ден да не заплачам барем еднаш. Како минуваше времето се повеќе и повеќе се затварав во себе не излегував, не се дружев бев дома и лежев во кревет ( да напоменам ни дома никаква активност немав ). Почнав помалку да водам грижа за хигиената дури не ми ни текнуваше да се избањам ( иако порано секој ден се туширав ) може да ми текне дека се немам избањато но само ќе се истуширав а косата си ја врзував во реп. Имав и тогаш суицидални мисли но сама себе не се сфаќав за озбилно некако сама на себе не си верував во намерите и дека тоа можам да го направам. Ми се намали апетитот, желбата за спиење спиев многу малку и ако спиев спиев цел ден а навечер никако не можев да заспијам. Сега во последен период немам отидено ни во маркет значи никаде 18 дена немам излезено од дома немам во двор излезено, едноставно немам желба и секоја активност што морам да ја направам ја доживувам како нешто страшно или пак некоја ситница од проблем јас ја доживувам како крај на свет да дошло плачам не можам да се соберам и сега кога ќе ми дојдат суицидални мисли веќе мислам и како тоа да го направам, мислам на чинот. Да напоменам дека и без број пати сум се самоповредувала. Ве молам пишете ми што да правам како да излезам од сето оваа. Дај те ми некој совет искуства. Фала од напред.
Искрено, често сум била на раб на депресија. Ама не сум си дозволувала да западнам скроз, се држам за работата, за саканите... Мислам дека анксиозноста што ја имам понекогаш води и накај депресија.