Немој да се грижиш те молам, ако за едно нешто сум сигурна е тоа што дефинитивно нема да полудиш од состојбава колку и да така ти се чини и колку и да е тешко за издржување Јас го завршив еден од потешките факултети соочувајќи се со оваа болест иако имало моменти каде што мислев дека готово е, утре нема да се разбудам или тотално ќе се изгубам еден ден. Ова го кажувам како мотивација!
Не се фокусирај да помине бидејќи не поминува така лесно и брзо. Може само да се намали во интензитет (кај мене тоа се случи) Живеј го животот и уживај во убавините. Тргни го фокусот од овој синдром
Луѓе мене ова ми се случува после траума од пролетва која сама си ја претставив како таква а не беше толку драматична. Сега сум во период на оставање бензодијазепин кој го земав 10год пред спиење, не претерував никогаш, само еден од најслабите, но, еве изгледа имам benzo withdrawal sindrom и страшно е! Плус многу ми фали сопругот. Разделени сме 3 месеци оти не бев добра таму и си дојдов кај моите оти мислев дека ќе најдам мир во мојот дом, но истиот не е веќе тоа. Сваќам дека не сум дете повеќе, моите колку и да ми даваат љубов и разбирање, свесна сум дека самата морам да си ја најдам во себе а не можам. За прв пат во животот се преселив во странство од љубов во најлошиот период. Па еве се кинам од бензодијазепин. Без работа сум. Се осеќам како да ми умира егото и дека мора да се роди ново но не знам колку сум способна да си создадам ново. Не си го знам капацитетот веќе. Скроз сум изгубена, а треба да учам јазик, да се враќам кај сопругот на есен, преуплашена сум дали ќе можам да се носам со сево ова! И еве резултатот е овој кошмар од деперсонализација.
Те разбирам како се чувствуваш, нити полудуваш нити си луда тоа се присилни мисли, прво шо треба да направиш е добар сон, земи си лунерба за спиење ,мелатонинот ке ти помогне да заспиеш, второ не читај по форумов не барај потврда за тоа шо ти се случува, пробај вежби за дишење и скенирај го телото , и дали на своја рака ги прекина антидепресивите?
Не, со психијатарот се договоривме, откако увиде дека мојот проблем е зависноста од бензодијазепин и дека не сум реално депресивна, туку сум анксиозна поради бензосот кој го земам 10 год и решивме да го скиниме со постепено намалување, а од антидепресивот ми беше полошо. Е па проблемот е што почнав да земам Лоразепам поради несоница сиве овие години и сега ми тригерира пак несоница а плус јас додатно сум преокупирана со присилни мисли и мозокот не ми се исклучува буквално. Она кога душата ти спие а потсвеста ти вели дека нема да спиеш и не спиеш. Не можам да си кажам ништо убаво и надежно. Поготово од новава состојба сум во константен страв. Дали освен овој проблем сте имале искуства и со несоници? Имам опсесија со спиењево, не знам како да ја извадам од глава!!!
А значи имаш benzo withdrawl од истите и нормално е да се соочуваш со симптоми ко овие, знам како е да се мачиш со несоници како полусвесна си цело време цврст сон скоро па и не знаев шо значи , ама лунербата ми помогна и 0,25мг рисперидон за мојата состојба , најдобро е да се консултираш со психотерапевт.
дали во овие периоди имавте мисли дали јас ги мислам мислите? буквално ко себеанализа имам24/7 ко јас со јас да сум цело време и се мислам дека веќе нешто е случено лошо и само на тоа мислам, дури и работата, излегувањето ми немаат смисла кога пак ми е вака.......
Да всушност и тоа е тој loop шо би се рекло цело време фокусот ви е на себе длабоко анализа анализа , добро е што си свесна за истото и мораш да научиш да се пофаќаш кога започнуваат таквите мисли и да ги стопираш и да се пренасочиш во сегашниот момент да ги користиш сетилата нешто да допреш нешто да помирисаш , на она што ве опкружува итн.
Да треба да станам и да правам нешто ама ептен ако мора ако имам дог кафе, ако е време за работа, ако некој ме викне, не знам јас буквално викам после а дали јас ств јас правам као да не забегувам и се тоа па тоа... Па као џабе правам пак да не ми е некоја болест абе ужас еј.... И викам еве јас сега сакам да гледам филм ама не бе џабе вака ми е па што е и константно на еден начин се борам со тоа На периоди појако, на периоди послабо и така.... А имаше еден период кога го снема скроз ах, најубаво
Фокусирај се на сегашниот момент, заборави дека воопшто постои тоа чувство, ама стварно заборави. Исполнувај ги обврските во текот на денот без да помислуваш на тоа и ќе помине. Се е до фокусот, колку повеќе мислиш, толку повеќе се продлабочува.
Јас имав летото деперсонализација, ми помина самата кога се смирив.. Ако ти е многу тешко оди на психијатар, има терапија со лесни антипсихотици. И многу сон треба. Да се одмараш и спиеш добро. Ќе бидеш добро, ти ветувам! ❤️ п.с Не си земала никава терапија?
Прво, не си прави филмови дека си станала друга личност и не им верувај на несаканите мисли ако ги имаш. Јас правев грешки што за сѐ се преиспитував и длабоко анализирав и сѐ ми изгледаше валидно, а не е така. Ќе си се вратиш при себе и ќе видиш дека си ти таа. Користи стари омилени парфеми, музика која си ја сакала, многу помагаат. И секако оди на психијатар ако не можеш да ја издржиш.
Ova moevo ne znam kako da go na recam, definitivno me skina. Moite mi napravile hipnozi milion, za da zaboram se sto mi napravile - plus ne mi se bioloski. Se ona vo sto me nateraa da veruvam e laga. A ne rabotam i ne mozam da si odam od kukata. Kako drvo bez koren se osekam. Ne gi sakam tolku poveke, se povlekov od muabet so niv. A bioloskiot tatko go prasav dali mi e - lazese deka ne e. Majka mi nema poim deka na se shto mi napravi ja se sekavam megu koi i dva obida za ubistvo. Help! Propagjam.
Изгубив допир со реалноста не знам кај сум ме здрма паничен напад од ведро небо. Јас сум крив што ми е вака вечерва несоница заседнав и ми се влошија тригерите се плашам што сум сам. Ќе правам список на работи за да сработам утре вечерва сакам само сон
ako si maloleten mislam deka moze da se javish na sos liunijata od magjashi linijata rabtoat do 17 casot.Inaku ako imash nekoj da ti pozajmi pari da si zaminesh, najdesh rabota i taka. Sega fokusiraj se na toa. Ako znaesh angliki il i germanski ima dosta kontakt centri sto baraat za cusotemr support i stvarno e dobro plateno. Mnogu mi e zal sto taka ti e teshko.
Ne sum maloletna, kutam i se naviknav - iako nekogas sakam za glava da gi skratam. So kutenjeto ke otvoram pat na gorniot da im vrati. Mene neka mi vrati so dobrina, jas ne znam da mrazam - ne nauciv. I im prostiv, tie se edinstveni koi gi imam. Ama pojke ne dopriaat do mene kako poarno. Toe.
toa sto se edisntveni sto gi imash ne znaci deka zasluzuvash takov tretman. Ne e chovevcki. Ti preporachuvam da is najdesh rabtoa i da si zaminesh ako e toa mozno. Mnogu e zalosno shto vo zemajva nema poveke opcii za lica sto se vo toksichni situaci ama mirot na dushata e bescenet. Se nadevam deka si najdesh podobro mesto. Pozdrav