vo ista situacija sme.. chekam leto za da otidam da go vidam.. ebati srekjata.. barem da beshe poblisku [mod-kirilica:2hxm19e4][/mod-kirilica:2hxm19e4]
Дечко ми порано ми беше сосед, сме правеле бомбици од кал во детството ама се отсели и ме заборавил, многу мали бевме сега повторно запознавање и кога се сетивме кој е кој... МЕРАЦИ инаку заедно сме месец дена, ама среќни сме и се сакаме,мене ми беше невозможно се да е толку погодено, баш ми е идеално погоден и физички изглед како што сакам и карактерно, таков уметник, уште па интелектуалец, уште па бубњар во бенд, се на купче.. и одлично ме третира, му ги засакав ситните маани, само нека потрае..
Се допишуваме.. а тој на другиот крај од светот, па баш и во подалечна земја не можеше да замине. Баш кога ми прирасна, си замина :/
Кога ја отворив темава ми беше совршена сега ми е уште посовршена сега ГИ САКАМ СИТЕ (тогаш сакав еден)
Се сакаме ненормално многу, не сме мали и за него јас сум жената на неговиот живот... но за мене тој мислам дека нема да биде добар сопруг и ме убива мислата, не можам да прекинам из чисте мира толку голема љубов, мислам дека ке полудам.
слободна,но во мозокот сум со триесетина души(познати личности,личности од секојдневие итн) кои незнаат дека се мои