Како да им се соопшти на родителите дека сакате да посетите психијатар, а тие не занат дека сте во тешка состојба дека имате проблеми и дека не сте добро во последно време ?
Си пробала да разговараш со нив и да им објасниш што ти е? дали приметиле промена на однесувањето? Туку, не мора да им соопштиш, зошто да не биде тоа и тајно? Но доколку сакаш.. Најпрвин ќе ги известиш за постоење на твои проблеми, како се чувствуваш и дека ја разгледуваш можноста да посетиш психолог.
Минуваш низ пубертет. Нормално е. Нормално е да ти е тешко за многу работи, нормално е да чувствуваш дека никој не те разбира како ти е. Не ти треба психијатар, ти треба време, и ќе ти помине само по себе
Јас единствено не знам како би им соопштила на родителите ако непланирано останам бремена. Тоа е единствено нешто што ми паднало на памет дека не знам како би го соопштила... Но веројатно кога навистина ќе се најдеш во тесно, не му ја мислиш многу многу како и што ќе кажеш.
Не ти треба тебе писхијатар мило девојченце,не сум и јас нешто поголема од тебе да ти солам памет ама и мене речи си ми беше така на твои години Во пубертет си,нормално е да се однесуваш така чудно и да се чуствуваш како никој не те разбира ни тебе ни твоите проблеми. Јас би рекла прво ти самата не се разбираш па после другите. Проблемите ќе си се решат сами посебе,односно со текот на твоето созревање.Едноставно сите поминуваме низ таков период,што некои дури често запааѓаат во некоја си тинејџерска пубертетска депресија ( ако можам така да ја наречам ) И ко ќе созрееш кога ќе видиш поради кој проблеми си сакала да одиш на психијатар,ќе ти биде многу смешно
Седнуваш со нив на маса и им кажуваш “ мамо и тато, мене ми е потребна помош но не родителска,туку на стручно лице, зошто сакам да останам присебна во некои моменти, за кои мислам дека сама нема да можам“ Ако мислиш дека ти треба психолог или психијатар, тогаш и ти треба. Немој да ги слушаш тие што ти кажуваат дека не ти треба и дека и тие поминале исто. Не секој може да ги поднесе работите на ист начин. Не е страшно посетувањето на стручно лице. Нормално е. И јас одам на психолог и навистина ми бил многу многу многу потребен. И јас мислев како да им соопштам, па на ваков начин им соопштив. Едноставно немој да покажуваш некоја преголема загриженост за себе, зошто тие ти се родители и ги боли секоја мака на детето. Гуд лак
Многу сум отворена со моите родители,значи збориме за се и сешто,се смееме но никогааш не би можела да им кажам деека сакам да одам на гинеколог,чисто онака,за обичен преглед. Значи помислата ме убива. Може одма да си помислат дека сум трудна,а они сеуште не ни знаат дека имам односи ..
Па не мора да им кажеш. Мислам дека преглед може и без рдител, освен за абортуси и такви раб. Не сум сигурна, но навистина ако си сексуално активна, треба да си посетуваш редовно гинеколог. Нема тука срам. И да кажеш на мајка ти сигурно нема да те суди.
баш мајка ми е таа што ќе ме суди и покорува,затоа што е многу против за секс пред брак.. а и не ни знаам како идат прегледите.. ако некоја случајно отвори на темава и знае како да закажам,што како нека ми пише во лична порака ако не и е проблем
Не мора да им соопштуваш, појди самата, но немј веднаш кај психијатар. Појди кај психолог ил психотерапевт.
:up: Апсолутно се согласувам со горе напишаното! И да станува збор за тинејџерски тривијалности (од наша `возрасна` гледна точка) ако смета дека не може сама да се носи со проблемите, најдобро е да си посети стручно лице, токму поради тоа што е тинејџерка и последните луѓе со кои би сакала да разговара за своите проблеми и своите тајни се родителите. Многу ќе и биде полесно да се отвори пред странец кој нема да ја осудува или да ја правда а кој ќе се обиде да и помогне сама да го најде патот. И, мила GossupGir, ти најверојатно не си за психијатар, туку за психолог. Психијаторот се бави со многу посериозни проблеми и да си за таму, твоите веќе би те однеле. Едит Yeeah, штом имаш 20 години, мајка ти немора да дознае дека си била на гинеколог. Ако правиш преглед кај матичен кој има договор со фондот, прегледот не се наплаќа, папот е 60 ден, брисевите се 390.
Ќе се вмешам и јас. Ако сметаш дека ти е потребно психијатар, оди обавезно. Посторј ги родителите и кажи им искрено. Нема тука ништо срамно. Подобро нека ти помогне стручно лице, оти не дај Боже, може да дојде до поголеми проблеми и компликации. Насекаде низ форумот секогаш кога некој пубертетлија ќе спомене одење на психијатар, депресија или психички проблеми веднаш се дава дијагноза дека е од пубертетот. Од каде знаете една личност низ што поминува? Знаете само дека и треба помош од психијатар, а не причината за тоа. Пробајте да погледнете од повеќе перспективи.