Pa zavcera me iznerviraa jako se sokriv u soba i si placev,malku i hormonive si doprinesoa (zosto sum bremena) i pred nekoj den isto u son taka se razbudiv...Po priroda ne sum placka,ama eve uste nekoj mesec da si poplacam posle na nikogo ne mu se davam [mod-kirilica:1my4c0ur][/mod-kirilica:1my4c0ur]
пред пола саат, поради една божиќна песна која е за децата во Aфрика, која многу ме расплакува!! песната е иначе Do They Know It's Christmas Time At All
Пред една недела. Гледав филм со Дедо Мраз и не знам како, ама ете така некако си се потсетив на неа. Откако ја нема често плачам.
Денеска, а причините не можам да ги кажам, не е ништо страшно, одма ми помина, ама битно бидна и да се расплачам одма ден после нова година, се надевам нема цела година да ми биде ваква како денес.
Има неколку месеци и драго ми е што учам да ги контролирам емоциите и да не плиснувам во солзи секој пат кога ќе ми се појави многу тажна илли многу радосна ситуација .
во Вторникот-мислам дека сите солзи во очиве ги исплакав причина-читав една книга, и некои настани се поклопија со настаните од моето минато, се исплакав што би рекле Србите за све паре.
пред половина час...го слушав говорот на професорот во чест на нашата покојна соученичка, зјапав немо во една точка, а солзите една по една се слеваа по лицето... Мразам збогувања, макар и да се на кратко ..во нив секогаш има некоја конечност.. никогаш нема да сме истите кога повторно ќе се сретнеме. Суров е животот уште посурова е смртта ...