Многу ретко плачам, а не дека не сакам да плачам. Последен пат плачев пред еден месец, ама за нешто што навистина многу ме погоди и не можев да се воздржам па липав неколку минутки и се смирив. По природа не сум плачлива личност, се собирам во мене, а кога ќе заплачам тоа е за нешто многу битно и нешто што навистина не можам да го воздржам во себе па морам да се исплачам.
Последен пат плачев вчера затоа што се мислам се дека ќе дојде некој мене и мама да не утепа за пари затоа што пред една недела на дечко ми му го украдоа велосипедот и повторно се врати да го земе ќумбето цела ноќ тропаше и се а сум под стрес бледа сум преплашена
Пред ден ипол. Комарец се самоуби во моето око. Несреќен случај.. може фамилија си имаше А сега за ќумбето на Десертот и точакот на зетот ^ страшно
Вчера. Утре пак ќе плачам. Вчера плачев сабајлето зошто седнав на забарското столче и со лексилиум се тресам ко епилептичар ко ќе сум таму, а вторио пат си гледав конечно епизодата од докторот па си го потажив малце. Остај шо не сум во пмс, тогаш се е причина за плачење.
Kako jas da sum go pisuvsla mislenjevo za mene. Jas konkretno posledno pred eden mesec, debela privina bese vo prasanje.
Се случуваше да плачам буквално за ништо, но еве другар (симпатија) се разболе, а мене ме жеже стомакот ама никако да заплачам.