Сабајлево, кога мораше мајка ми да ја носам во купатило да се бања, ја чекав за секој случај да не падни. И ги бришев стапалата, не може од рбетот да достигне. И ред др работи што треба. Нема потешко нешто да гледаш родителот да биде во кревет и ограничено да се движи.
Ќе велев вчера ама моментално. Нема причина, најверојатно до ПМС е. Ама се тешам дека растат клепките од солзи,така ме лажи другарка ми оти то е нејзино оправдање за плачењето лмао.
Пред два месеца може има, не сум плачка во принцип, не плачам често. Причината беше дека веќе се ми се собра и морав да си олеснам, ми попуштија нервите.
Bolna e, loso izgleda , bogami bolesta ja izede, solzite sami tecea iako nesakav. Cancer ne e smesna rabota.....
Не се сеќавам кога сум плачела последен пат . Веројатно пред да се породам . Емоциите ми беа хаос тогаш . Не дека сега се средив , уште имам хормонски хаос и напади на нервоза , но се трудам што побрзо да се вратам во нормала .
Вчера, зошто ми е многу напорно и немам слободно време ни 5 минути во денот едноставно заборавив да живеам, да се смеам, живеам како робот
Пред да добијам, мислев дека сум бремена и добив паничен напад, се исплашив, како ќе одам на контроли со овој вирус, дека ќе се заразам и јас и бебе а и син ми дома, понекогаш ми иде да си мавнам 5,6 шамари од начинот и сцените во мојата глава
Вчера. Се разочарав бидејќи од личност што ја сметав за најблиска добив неочекувана реакција, а не поддршка.