Лек за рак на дојка и други канцери - Како се создаваат?

Со трансцендентална медитација против кардиоваскуларни болести
_____________________________________________________
Ризикот за смртност кај лицата со срцеви заболувања кои практикуваат трансцендентална медитација е помал, отколку кај оние кои не ја применуваат оваа метода, заклучуваат експертите од Медицинскиот колеџ во Висконсин и од Универзитетот „Махариши“ во Ајова.

При ова истражување, финансирано од американските Национален институт за здравје и Национален институт за срце, бели дробови и крв, експертите по случаен избор одбрале 201 лице, Американци од африканско потекло со просечна старост од 59 години, кои имале стеснати срцеви артерии. Една група од испитаниците биле натерани да медитираат, додека останатите направиле само некои промени во начинот на живеење.

Групата која медитирала работела два пати дневно по 20 минути. Втората група следела настава за традиционални ризични фактори за срцеви болести и вовела промени во начинот на исхраната и нивото на физичката активност.

По девет години во групата која медитирала регистрирана е намалена смртност и срцеви и мозочни удари за 47 отсто. Освен тоа, во таа група регистрирани се и клинички релевантни намалувања на крвниот притисок во просек за пет милиметри од живиниот столб. Кај некои испитаници кои медитирале е забележан и многу намалено ниво на психолошки стрес.

Раководителот на истражувачкиот тим и директор на Центарот за природна медицина и превенција на Универзитетот „Махариши“, др. Робер Шнајдер наведува дека и некои поранешни студии укажувале на доброто дејство на трансценденталната медицина на крвниот притисок и на нивото на стрес, независно од етничката припадност на испитаникот.

Ова меѓутоа, е прво контролирано клиничко тестирање кое покажало дека трансценденталната медицина ги намалува срцевите и мозочните удари и смртните случаи.

Шнајдер напоменува дека дејството на трансенденталната медицина во ова истражување било такво како испитаниците да земале новооткриен вид на лек за превенција на срцевите болести.

- Во овој случај медикаментите потекнуваат од внатрешната аптека на организмот - стимулирање на практикувањето на трансцендентална медитација, заклучува Шнајдер.

 

Газираните пијалаци штетно влијаат врз нашиот организам
=======================================================
Сода, кола или газирани пијалаци – не е важно како ги викате, важно се едни од најлошите продукти кои штетно влијаат врз нашиот организам. Додека сè уште се води дебатата за тоа дали да се воведе данок на безалкохолните пијалаци, треба да знаеме како тие влијаат врз нашето тело.

Газираните пијалаци се лоши за вашето здравје
______________________________________________
Газираните пијалаци содржат малку витамини и други важни хранливи состојки. Сепак, содржат кофеин, шеќери или пак уште поопасно замена за шеќери, карбонати и вештачки бои, мириси и конзерванси.

Многу истражувања покажаа дека потрошувачката на газираните пијалаци секојдневно расте, а нивни потрошувачи сè децата. Овие пијалаци се одговорни за многу здравствени проблеми на младата популација, како што се расипувањето на забите, дебелината, шеќерната болест и болестите на срцето.

Зошто шеќерот во безалкохолните пијалаци е штетен
_________________________________________________
Повеќето безалкохолни пијалаци содржат висок износ на прости шеќери. USDA препорачува 2.000 калории на ден, т.е. 10 лажички шеќер. Многу газирани пијалаци содржат повеќе шеќер од дозволеното.

Зошто толкаво количество на шеќер е нездраво? Па, за почеток, да објасниме што се случува кога шеќерот ќе влезе во вашиот организам. Вишокот на шеќер завршува како масти во вашето тело и е причина за зголемена телесна тежина. Шеќерот ги зголемува и ризиците за болести на срцето. Една студија покажа дека стаорците кои биле хранети со многу шеќер значително им се зголемил ризикот да заболат од рак на дојката, во споредба со стаорците кои се исхранувале нормално.

Здравствените ефекти од диеталните пијалаци
___________________________________________
Најновата студија покажа дека пиењето на еден или повеќе газирани сокови доведува до 30 отсто поголеми шанси за здебелување.

Исхраната полна со вештачки засладувачи како aspartame,sucralose и saccharin претставува закана за вашето здравје. За sacharin на пример e докажано дека ги зголемува ризиците од рак на мочниот меур.

Газираните пијалаци предизвикуваат остеопороза
______________________________________________
Соковите со меурчиња содржат фосфорна киселина, што може сериозно да го наруши количеството на калциум во крвта. Калциумот е клучна компонента на коскената срж. Со намалувањето на калциумот, страдаат коскената маса и густина. Ова значи дека со пиење на газирани пијалаци страдаат коските.

Кофеинот кој е присутен во безалкохолните пијалаци го осиромашува телото со калциум, придонесува за поголем стрес и влијае врз несоницата.

Поради сите горенаведени работи прескокнете ги газираните сокови и пијте:

Вода: Водата е клучна за доброто здравје. Секоја клетка има потреба од вода. Поради тоа пијте што повеќе вода дневно и заборавете на газираните пијалаци.

 

COVEKOT-MESOJADEC UBIVA I JADE ZIVOTNI-BEBINJA !!!

Covekot zivotnite gi degradira do dostavuvaci na meso i jadejki meso toj gi jade novorodenite. Duri i coveckite deca jadat zivotinski deca.

Mnogu zivotni vo prirodata bi ostarele megu 20 i 40 godini koga covekot ne bi gi ubival prevremeno na nagol i nasilen nacin.

Sekoj mesojadec mora da se osvesti:
TOA STO GO IMAME VO NASITE CINII SO MESO, DELOVI OD ZIVOTNITE, SE ZIVOTNI-BEBINJA SPORED NIVNITE GODINI.

PRIRODEN ZIVOTEN VEK NA ZIVOTNITE

KOKOSKI-20 godini
Covekot ubiva i jade 5-6 nedelni zgoeni pilinja, okolu 1,5 godisni nesilki

SVINJI-21 godina
Covekot gi ubiva i jade na nivni 5 meseci, 2-3 godisni zgoeni svinji

KRAVI-30 godini, vo nekoi slucai i do 60 godini
Covekot ubiva i jade 3-5 mesecno tele, 4-5 godisni mlecni kravi, 18-20 mesecni bikovi

OVCI-20 godini
Covekot ubiva i jade 6 mesecno jagne

PATKI-15-20 godini
Covekot gi ubiva i jade na nivni 3-4 meseci zivot

GUSKI-35-40 godini
Covekot gi ubiva i jade na samo nekolku meseci od nivniot zivot

 

Dopolnitelni aktivnosti vo prevencijata na bolestite i zacuvuvanje na zdravjeto

WING CHUN KUNG FU
Istorija

U toku završnice vladavine dinastije Ming, negde oko 1644.g.ne. Manču vojska sa severoistoka Kine je ponudila Kini da obuzda građanski rat. Pre nego što im je bilo dozvoljeno da dovedu svoju vojsku u Kinu, morali su da se obavežu da će, čim revolucija bude ugušena, napustiti kinesku teritoriju. U svojoj obavezi Mančui su rekli, da ako oni prekrše svoje obećanje o napuštanju Kine, da će služiti kineskom narodu kao konji i stoka, ili će odmah propasti. Uz pomoć tibetanskih monaha, po gušenju revolucije, Mančui su prekršili svoje obećanje, i ostali da uspostave dinastiju Ching.

Pošto se ponovo zavetovala, dinastija Manču je s ciljem napravila sve uniforme, počev od cara, pa sve do najnižih podanika sa potkovicama na rukavima. Osim toga, čak njihov pozdrav i način na koji su klečali podsećao je na konje i krave. Smatrano je da je razlog što su Mančui izveli ovu akciju, da bi potvrdili svoj ostatak u Kini, tako da ne odu odmah.

Iako su Mančui činili samo 5% kineske populacije, nisu oklevali ni trenutka da porobe Hone koji su sačinjavali 90% populacije i bili podeljeni građanskim ratom u to vreme. 1644. godine Mančui su postavili dinastiju Ching koja je trajala sve do 1911. godine.

Po savetima tibetanskih monaha, Manču vlast je stavila van zakona svo oružje i vežbe Kung Fu-a. Tibetanski monasi su im takođe savetovali da traže potpunu kontrolu Kine. U početku, Honima je bilo zabranjeno da se venčavaju sa Mančuima. Ovaj zakon je preinačen na prelasku u ovaj vek. Dalje, uz savete monah, Manču vlast je donela mnoge nepravedne zakone za Hone. Na primer: sva ženska novorođenčad Hona, su bila obavezna da im se od rođenja vezuju stopala, tako da su morale da rastu nepravilno, a njihova pokretljivost je totalno svedena na minimum. One bi bile u potpunosti zavisne od svojih roditelja dok rastu, a i od svojih muževa i od drugih ljudi oko njih, kasnije u svom životu. Mančui su takođe ograničili radne mogućnosti Hona. Pušenje opijuma je bilo promovisano u Honskoj zajednici, ali je bilo zabranjeno Mančuima, zato što su po savetu tibetanskih monaha znali, da će zavisnost sigurno uniziti građanstvo Hon. Honima nije bilo dozvoljeno da se mešaju sa Mančuima, i ovaj zakon je isto preinačen početkom dvadesetog veka.

Tokom ovog vremena, vežbanje Kung Fua je bilo zabranjeno. Svako ko je uhvaćen u vežbi bio je uhapšen i zatvaran na duže vreme. Postojao je samo jedan izuzetak. Shil Lim hram, cenjen od strane tibetanskih monaha, bio je specijalno privilegovan. Treniranje Kung Fua je bilo dozvoljeno u hramu, i iz zdravstvenih i iz mentalnih razloga.

U početku dinastije Manču, dosta majstora borilačkih veštinaje počelo da radi za vladu Manču. Većina ovih buntovnika je bila sa severa. Uglavnom su bili majstori Bart Quar (oktagonal) Yin Yee (oblici i forme) i Tai Chi (dva ekstrema) stila.

U stvari, podanici Mančua su voleli Tai Chi i on je vežban od strane konkubina i evnuha, kao lek njihovoj dosadi u palati. Oni su komponovali muziku za Tai Chi pokrete. Ovo objašnjava zašto je Tai Chi bio toliko popularan na severu. Na jugu, borci su uvek poštovali Tai Chi majstore, smatrajući ih izdajnicima naroda Hon.

Uz dosta različitih načina obožavanja, tibetanski monasi su uneli jedinstven stil borilačkih veština zvan „Božanska borba“. Vežbači su prolazili kroz rituale i serije pokreta pre borbe, i dovodili su sebe u specijalan trans. Tvrdili su da mogu da izbegnu povređivanje, da neosećaju bol kada su udareni i da mogu čak da zaustave nož ili metak da ne prodru u njihovo telo. U dvadesetom veku, ovi vežbači su bili glavni akteri Bokserskog ustanka. Uzdizanje Boksera je izazvalo masakr stranih misionara i porodica diplomata stacioniranih u Kini. Ovo je vodilo napadu ujedinjenih zapadnih armija na Kinu. Njihovo verovanje da mogu da zaustave metak svojom magijom se ispostavilo netačnim, tako da su Bokseri bili poraženi. Kina je osramoćena i ponižena ponovo, glupošću i manipulacijama tibetanskih monaha narodom i vladom Kine u to vreme.

Vlast je poštovala hram Šaolin kao budističko svetilište. Neki Honski borci su počeli da treniraju revolucionarnu armiju veštini Kung Fua, koristeći hram Šaolin kao tajno mesto za trening. Po tradicionalnom Šaolin sistemu je trebalo 15-20 godina da se istrenira jedan Kung Fu majstor. Potreba da se razvije novi i efikasniji borac, postala je aktuelna kada su neki od Kung Fu majstora počeli da rade za vladu Mančua. Petorica velikih Šaolin majstora su planirala da razviju novi oblik koji bi imao kraće vreme treninga i koji bi bio efektivniji od ostalih sistema razvijenih ranije. Tih pet učitelja su se sastali da prodiskutuju o vrednostima svakog od njihovih sistema Kung Fua, i odabrali su najefikasniji metod treninga za svaki sistem. Razvili su princip programa treninga Wing Chun, koji traje samo pet godina. Oni su nazvali ovaj sistem Wing Chun što znači „večno proleće“. Međutim, pre nego što je ovaj novi sistem počeo da se primenjuje, Manču vladi je dojavljeno i hram Šaolin je napadnut i spaljen. Ng Mui, časna sestra, je jedina preživela iz originalne grupe od njih petoro. Pošto je Ng Mui uspešno prevela pokrete u teoriju novog sistema, prenela je svoje znanje na mladu devojčicu siroče, koju je nazvala Wing Chun.

Pre no što je hram Šaolin spaljen, svi Shil Lim đaci su morali da prođu kroz test 108 Drvenih lutki. Ove polumehaničke drvene lutke koje su bile postavljene u 108 različitih pozicija, i strategijski raspoređene, predstavljale su veliki izazov vežbačima.

Pored svega, od vežbača je traženo da prođe kroz ceo prolaz, boreći se sa nepredvidivih 108 drvenih lutaka i da izađe na drugom kraju prolaza pre no što se zapale krajevi štapova koji su goreli. Zato je ovaj test cenjen kao najteži završni test u hramu Shil Lim.

Kroz vekove bilo je dosta sposobnih boraca koji su pali na ovom ispitu. Međutim, kada je hram spaljen, plan prolaza drvenih lutaka, dizajn različitih mehaničkih lutaka i ceo plan, su spaljeni sa njim. Veliki učitelj Ng Mui je odlučila da zameni prolaz 108 drvenih lutaka sa jednom Wing Chun drvenom lutkom. Čak iako je mehanički pokret bio izbačen sa Wing Chun lutke i nema plamena koji ograničava vreme, Wing Chun lutka je teža i naprednija za rad. To je zbog toga što je vežbač morao da ima bolju brzinu, tajming, reflekse, kordinaciju i pokretnost.

WING CHUN KUNG FU
Istorija modifikovane verzija

Modifikovana verzija Wing Chuna je nastala sredinom dvanaestog veka u Kini i razvio ju je doktor Leung Jun, veliki majstor originalnog ili tradicionalnog Wing Chun sistema. Doktor Leung koji je bio peti po direktnoj liniji velikih majstora Wing Chuna od njegovog osnivanja Ng Mui, bio je travar u gradu Fatshan, u Kwangtung provinciji južne Kine. Do vremena kada je doktor Leung odlučio da prenese Wing Chun sistem na svoja dva sina, već je imao reputaciju kao neporaženi Kung Fu majstor, koji je izmislio tehniku gvozdenog dlana. Slava se ubrzo pretvorila u zavist jednog čoveka koji je bio rešen da postane učenik doktor Leunga, i preuzme takvu slavu samo za sebe. Ime ovog čoveka bilo je Wah Shun.

Gospodin Chan bio je poznat u gradu kao „razmenjivač novca“, jer je radio na tezgi gde su ljudi mogli razmeniti zlatan novac za srebrni ili bakarni, za manju servisnu nadoknadu. Chan Wah Shunova volja da uči Wing Chun ga je naterala da pomeri svoju tezgu do apoteke doktora Leunga, zvane Jun Sang, koja se nalazila u ulici Chopstick. Gospodin Chan je znao da će doktor Leung preneti svoje znanje samo svojim sinovima ili bližim rođacima, pošto je bio običaj da se Kung Fu stil čuva kao porodična tajna. Uprkos ovome, gospodin Chan je napravio plan da nauči Wing Chun sistem bez doktor Leungovog znanja.

Noću, pošto je doktor Leungova apoteka bila zatvorena i grad se umirio, gospodin Chan se ušunjavao u Jun Sang apoteku gde je doktor Leung u tajnosti prenosio tajne Kung Fua na svoja dva sina, Leung Bik-a i Leung Chun-a. Odatle je virio preko zida i posmatrao svaki pokret i tehniku. Tada bi odlazio i vežbao sve te pokrete koje je naučio.

Wah „razmenjivač novca“ je nastavljao da špijunira još neko vreme, pre nego što je doktor Leung postao svestan njegovog prisustva. Tada je bez znanja gospodina Chana, doktor Leung počeo da uči svoje sinove nepravilno, modifikujući pozicije ruke prilikom blokada i menjajući ili u celosti odstranjujući tehniku rada nogu. Ovo je bilo zbog toga da se kazni Chan Wah Shun zbog špijuniranja i da bi ga ubedio da on nikada neće naučiti pravilan Wing Chun sistem. Međutim, doktor Leung se plašio da je gospodin Chan već naučio previše i da je u mogućnosti da pokazuje drugima ono što je već naučio ili pak da upotrebi svoja nova znanja za nova nedela. Takođe, Chan Wah Shun je bio krupan čovek , skoro jednu stopu viši od sinova doktora Leunga. Ovo je učinilo doktora Leunga još odlučnijim u sprečavanju Chan Wah Shuna da postane naslednik Wing Chun sistema, plašeći se da će posle njegove smrti gospodin Chan iskoristiti svoju veličinu i snagu da nadvlada doktor Leungove sinove.

Jednog dana doktor Leung je uhvatio gospodina Chan-a kako špijunira na svojim privatnim treninzima. Doktor Leung je zahtevao da se gospodin Chan bori protiv njegovog mlađeg sina Chuna, kako bi utvrdio koliko je gospodin Chan naučio. Na veliko iznenađenje doktor Leung Juna, gospodin Chan je bio sposoban da lako porazi manjeg i neiskusnijeg Chuna. Doktor Leung je sada znao da je formalno morao da prihvati Chan Wah Shuna kao učenika, da bi ga lakše kontrolisao. Uskoro je doktor Leung počeo da uči gospodina Chana privatno, odvojeno od svojih sinova. Tako je bilo moguće da nastavi da uči gospodina Chana nepravilnim i modifikovanim tehnikama i principima Wing Chuna. Položaj „golubiji palac“ je osmišljen da smanji pokretnost gospodina Chana, koja je primarna u veštini Wing Chuna. To je urađeno da Chan ne bi bio bolji borac od sinova doktora Leunga, koje je učio tradicionalnom Wing Chunu. Gospodin Chan nikada nije saznao da je bio prevaren, čak ni do dana kada je umro.

Uprkos učenju inferiornog sistema, gospodin Chan je postao vrlo poštovan borac po sopstvenim zaslugama. Nakon što je Leung Jun umro, jedan od njegovih sinova, Leung Chun je isto tako ubrzo umro. Na takmičenju za osvajanje titule velikog majstora, uprkos Leung Bikovog znanja tradicionalnog Wing Chun sistema, lukavi gospodin Chan ga je lako porazio. Leung Bik je napustio Fatshan, i otišao da živi u očaju u Hong Kongu.

U svom početku gospodin Chan se razvio u odličnog borca. Iako je naučio modifikovan stil Wing Chuna, gospodin Chan je bio sposoban da razvija tehnike i principe koji su ga učili raznim efektivnim sistemima borbe, koji su mu pak doneli cenjenu titulu „Glavnog instruktora Manču Barjaktara“ (Chief Instructor of the Manchu Bannerman). Njegov nadimak je od „Wah razmenjivač novca“ kasnije promenjen u „Wah Drveni čovek“, zbog toga što je jedanput polomio jednu od ruku Wing Chun drvene lutke svojom podlakticom iako je ona bila napravljena od tvrde tikovine. Kada se bližio svojoj sedamdesetoj godini, prihvatio je još jednog mladića kao poslednjeg od njegovih 16 učenika, dečaka kome je bilo suđeno da odraste i postane najpoznatiji naslednik Wing Chun sistema.

U dvanaestoj godini dečak je došao kod ostarelog majstora Chan Wah Shuna i ponudio mu 300 srebrnjaka, svoju celokupnu životnu ušteđevinu, kako bi postao njegov učenik. Pošto je proverio da je novac mladog Yip Mana stvarno bio njegova životna ušteđevina, gospodin Chan je prihvatio. Zahvaljujući svojoj mladosti i entuzijazmu, Yip Man se vrlo brzo razvijao tokom četiri godine do smrti svog učitelja. U šesnaestoj godini, Yip Man se preselio u Hong Kong da pohađa školu i pomaže svom ocu u poslu. Jednog dana drug iz odeljenja je pričao o ekscentričnom starcu koji je bio poznat kao Kung Fu vežbač. Time je začikavao Yip Mana, koji je u Hong Kongu imao reputaciju malog čoveka koji je mogao lako da se snađe u borbi sa mnogo većim evropskim drugovima, da izazove starog majstora. Kao drzak mladi borac, Yip Man je krenuo da sretne i izazove starca ali ono što je naišao je bio njegov lični manifest sudbine.

Yip Man je našao starca na brodu u zalivu Hong Konga i izazvao ga. Ubrzo zatim bio je pozvan na brod, međutim veoma brzo se našao u vodi. Niko ne prihvata poraz lako, tako da se Yip Man vratio na brod da bi se ponovo našao u vodi. Ponovo i ponovo je bio izbacivan sa broda, dok konačno nije otpuzao , poražen. Nekoliko dana kasnije, Yip Man je saznao da je starc, od koga je izgubio, bio Leung Bik, straiji sin velikog majstora Leung Juna i sam veliki majstor Wing Chuna.

Uskoro je Leung Bik prihvatio Yip Mana kao svog učenika i naterao ga da se svečano zakune da neće širiti ono što će naučiti od njega, sve dok on ne umre. Leung Bik mu je potom objasnio kako je Chan Wah Shun prevaren i da je ono, čemu ga je on naučio, bila specijalno dizajnirana tehnika originalnog ili tradicionalnog Wing Chun sistema. Fasciniran, Yip Man je trenirao,pod nadzorom Leung Bika,više od dve godine i završio celokupni tradicionalni sistem, do povratka u Fatshan, u Kini.

U Fatshanu, Yip Man se sreo sa jedanaest seniora koji su bili pod Chan Wah Shunom, da bi održali prijateljski Chi Sao meč i sparing. Na njegovo veliko iznenađenje, Yip man se našao superiornim nad svakim od tih seniora. Oni su takođe bili iznenađeni i zbog toga su ga nazivali izdajicom, pozivajući se na njegovo kombinovanje drugog stila sa Wing Chunom. Konačno, Yip Man i ovi seniori postali su gorki neprijatelji zbog njihove nekontrolisane ljubomore usled Yip Manove superiornosti.

Kada su Japanci okupirali Kinu, tokom II svetskog rata, većina zemlje i bogatstva Yipovog klana je opljačkana. Ostatak je opljačkan, nakon što su komunisti došli na vlast. Posle smrti svoje prve žene, Yip Man je zamenio sve što je mogao za zlatne poluge i otišao za Makao. Tamo je u depresivnom stanju, prokockao sav svoj novac i našao se u siromaštvu.

Čovek zvan Leung Sheung i njegov prijatelj pronašli su Yip Mana kako luta bez kuće i pozvali da ostane u Zgradi sindikata restoranskih radnika (The Restaurant Worker’s Union Hall). U to vreme nisu znali da je Yip Man vežbač Kung Fua, niti da je veliki majstor Wing Chun Kung Fu-a. Međutim, kako je Leung Sheung bio majstor White Eyebrow Kung Fua (Kung Fu bele obrve), on je dosta često trenirao veštinu noću u Zgradi sindikata restoranskih radnika, gde je Yip Man odseo. Mnogo je vremena prošlo od kada je Yip Man doveden u zgradu, pre nego što je povratio svoje samopouzdanje i smisao za humor. U toku jednog Leung Sheungovog Kung Fu časa, Yip Man je počeo histerično da se smeje Leung Sheungovoj tehnici. Ovaj ga je izazvao da uradi bolje i posle kraće borbe, Leung Sheung se našao na podu poražen. Leung Sheung je ubrzo napustio vežbanje svih ostalih stilova kako bi postao prvi Yip Manov učenik.

Zgrada sindikata restoranskih radnika je 1950. godine postala mesto gde je Yip Man održavao svoje prve treninge i prva zvanična Kung Fu škola izvan Kine. Ali Yip Man se suočio sa dosta dilema. Njemu je bilo potrebno malo novca za život i verovao je da se veština treba prenositi samo na jednog učenika, pošto je bio običaj da se veština čuva u tajnosti. Neizbežno, Yip Man je odabrao jedini metod da oživi učenje Kung Fua a da sačuva tajnost veštine. Odlučio je da predaje jedino znanje koje je stekao od svog pravog učitelja Chan Wah Shuna, dok će tradicionalni Wing Chun čuvati samo za posebno odabrane učenike. Yip Man je, u neku ruku, obmanuo stotine, ako ne i hiljade ljudi koji su pristupili učenju Wing Chun Kung Fua u decenijama koje su sledile.

Do 1954. godine Yip Manova škola je brzo rasla i promenila lokaciju. To je bilo u godini kada je jedan od Yip Manovih prvih učenika, William Cheung, napustio kuću da bi se totalno posvetio Wing Chun školi. Otišao je kod svog učitelja Yip Mana i zamolio ga da mu dozvoli da ostane u njegovoj kući, a on bi za uzvrat radio neke kućne poslove. Yip Man je to prihvatio, mada je zauzeo stav da tu nema ničeg specijalnog u vezi sa tim dogovorom. Mladi Cheung je radio dnevne kućne poslove, čime je zarađivao svoj boravak u kući i ništa više od toga. Međutim, mogućnosti su dozvolile Yip Manu da posmatra svog novog kućnog gosta i posle nekog vremena on je odlučio da bi naslednik Tradicionalnog Wing Chun sistema mogao biti William Cheung.

William Cheung je marljivo vežbao Chan Wah Shunovu verziju Wing Chuna, uporedo sa ostalim učenicima skoro tri godine. Onda je jednog dana, Yip Man odveo Cheunga sa strane i obavestio ga da će ga naučiti nečemu novom, ali da se mora zakleti da neće pokazivati nikome ono što će naučiti, sve do njegove smrti. Naravno, ova vest je oduševila Cheunga ali se pitao šta je to toliko različito i tajno, a da to već nije naučio. Prošlo je mnogo vremena dok mu Yip Man nije ispričao priču o Chan Wah Shunu i modifikovanoj verziji Wing Chuna. Konačno, Cheung je ponovo morao da uči sve oblike i tehnike sistema, uključujući teoriju i principe. Do 1957. godine William Cheung je završio svoj trening u celokupnom Wing Chun sistemu i napustio Yip Manov dom, kako bi mogao sam da trenira.

Drugog decembra 1972. godine Veliki majstor Yip Man je umro. Pošto se William Cheung zakleo da će čuvati tajnu tradicionalnog Wing Chuna, posle smrti Yip Mana, on je postao novi Veliki majstor tradicionalnog Wing Chuna. Sada je bio red na gospodina Cheunga da odluči, da li će nastaviti koracima doktora Leunga i Yip Mana i učiti studente Chan Wah Shunovoj verziji ili je bilo vreme da savremeni svet oružja sazna tajnu veštine tradicionalnog wing Chuna. Znanje je bilo njegovo i on je odabrao ovo poslednje. Sada hiljade vežbača Wing Chun Kung Fua širom sveta počinju da uče oblike i tehnike ponovo i ujedinjuju se pod jednim vođom.

 

Makrobiotika
HARMONIJA SO TEKOT NA EVOLUCIJATA

Prirodata postojano gi preobratuva ednite vidovi vo drugi. Dolgiot lanec na ishrana se protega od bakterii I enzimi kon morskite bezrbetnici I rbetnici, vodozemcite, gmizavcite, pticite, cicacite, majmunite I coveckite sustestva. So ovaa linija na razvojot na zivotnite komplementarna e linijata na razvitokot na rastenijata, koja se protega od bakteriite I enzimite do morskiot mov I morskite algi, primitivniot kopnen zelencuk, driven zelencuk, denesniot zelencuk, ovosjeto I jezgrastite plodovi, I zrnata zitarki. Zitnite zrna se razvivale PARALELNO so covekot, I zatoa treba da go socinuvaat pogolemiot del od nasata ishrana. Ostatokot na nasata ishrana treba da gi birame megu postarite, spored evolucijata, vidovi na rastenija, a niv moze da gi socinuvaat kopnenite I morskite rastenija, zelencukot, svezoto ovosje, semeto I jezgrastite plodovi, kako I supite koi sodrzat FERMENTIRANI ENZIMI I BAKTERII, koi predstavuvaat ISKONSKI OBLIK NA ZIVOT.

Vo tradicionalnite drustva, vo koi e rakot nepoznat, ovoj nacin na ishrana se odrazuva vo prirodniot razvoj na novorodencinjata I decata. Posle zacetokot, coveckiot embrion se razviva vo ednokelijsko oplodeno jajce vo povekekelijsko dete I se hrani isklucivo so podsredstvo na majcinata krv, koja e analogna na drevniot okean, vo koj pocnal bioloskiot zivot a fetusot vo matkata se razviva vo vodena sredina. Posle raganjeto, majcinoto mleko stanuva glavna hrana, a koga decata ke pocnat da zastanuvaat na noze, integralnite zitarki im se dava kako standardna hrana.

Naucnicite pokazale deka vo sovremenoto svakanje, spored koe prvobitnite lovecki opstestva ziveele voglavno od mastodonat, eleni, ptici I drugi zivotni, imalo dosta preuvelicuvanje. Lugeto od paleolitskite kulturi, vsusnost, najcesto ‘lovele’ divi zitarki I trevi I tragale po rastenija, bobinki I korenja. Na zivotnite im go odzemale zivotot samo koga bilo neophodno, a nivnoto meso go jadele vo mali kolicini.

POCITUVANJE KON ZIVOTNATA SREDINA

Odnosot megu lugeto I prirodata e kako I onoj pomegu embrionot I placentata. Placentata go hrani I odrzuva embrionot koj se razviva. Bi bilo neobicno koga embrionot bi nastojuval da go unisti ovoj organ, koj go stiti. Istotaka, zdraviot razum ni nalaga da nastojuvame da go socuvame integritetot na prirodnata sredina, od koj zavisi nasiot zivot. Megutoa, vo 20 vek, nie postojano go zagaduvame naseto tlo, vodata I vozduhot I unistuvame mnogu rastitelni I zivotinski vidovi na koi pociva nasata krhka ekologija. I nasiot sekojdneven zivot stanuva se ponepriroden, zasto vo golema mera se potpira na sinteticka tkaenina I materijali I zatoa sto ne izlozuva postojano na golemi kolicini na vestacki elektromagnetni zracenja, koi prakticno ja slabeat nasata prirodna sposobnost da se zastitime od bolestite.

PRIRODNO URAMNOTEZENA ISHRANA

Krvotokot sozdava I hrani trillion kelii od koi se sostoi coveckoto telo. Novite krvni kelii postojano se sozdavaat od hranlivite sostojki koi gi vnesuvame so sekojdnevnata hrana. Ako se hranime nepravilno, kvalitetot na nasata krv I nasite kelii, vklucuvajki gi I keliite na mozokot, I kvalitetot na mislenje-ke pocne da opaga. Rakot, kako bolest za koja e karakteristicno abnormalno bujanje na keliite, vo golem del e rezultat na nepravilen nacin na ishrana vo tekot na podolg vremenski period.

Za da go obnovime pravilniot, zdrav kvalitet na krvta I keliite nie morame da se hranime spored principite na makrobiotikata a hranata da se sostoi voglavno od dobro podgotveni zitarki I zelencuk. Ishranata spored principite na makrobiotikata e edinstvena prirodna uramnotezena ishrana I najdobra hrana koja mozete da ja konzumirate za da sprecite, lecite bolesti I da odrzuvate dobro zdravje.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

WING CHUN I ZDRAVLJE

CHI KUNG

Majstor Dejvid Cheung o Chi Kungu:
Chi-Kung je drevni metod odrzavanja zdravlja i prevencije bolesti , koji se zasniva na ucenju da telo treba bude u skladu sa ciklusima promena dana, noci i godisnjih doba .Kada je telo u skladu sa prirodnim ciklusima , energija tece nesmetano i telo je tada zdravo . Kada se energija tela poremeti usled unutrasnjih ili spoljasnjih uticaja kao sto su stil zivota, elektromagnetsko zracenje , dijeta, stres , kontakt sa drugim ljudima ,iI kada se pokupi tzv. losa energija dolazi do zdravstvenih problema , koji tokom vremena mogu postati hronicni
Ljucki organizam je pod kontrolom hormona koji regulisu rad svih organa i takodje uticu na nase misli , emocije , raspolozenje , pshicke, fizicke sposobnosti , imuni sistem, itd. Kada se usled promena toka energije poremeti osetljiv balans hemikalija u organizmu dolazi do oboljenja . Kako bi povratili balans hemikalija u organizmu i povratili zdravlje , ljudi koriste druge hemikalije ( razne vrste lekova) koje unose na razlicite nacine.
Naravno , ovakav nacin lecenja donosi rezultate , cak i vrlo brze , ali na zalost uvek postoje propratni efekti uzimanja lekova koji nisu pozitivni , a umeju da budu i neprijatni , ili cak opasni , u zavisnosti kakvi se lekovi koriste . Takodje se ovim ne odklanjaju pravi uzrocnici bolesti , vec samo posledice .
Posebnim tipovima chi kung-a moguce je ne samo izleciti bolest , nego i odkloniti uzrok bolesti, i dovesti energiju organizma u optimalno stanje . Takodje postoje posebne vrste chi kunga koje se bave detoksikacijom organizma , ciji je cilj ne samo odrzavanje balansa energije i oslobadjanje od uticaja negativne energije okruzenja, vec i ciscenje organzma od nagomilanih otrova koi su metabolicki prodrukt rada organizma pod negativnim uticajima . Na ovaj nacin se vrsi prevencija koja sprecava nastanak bolesti i drugih zdravtvenih problema. Rzlika izmedju mog ucenja i vecine drugih majstora je ta sto oni uce ljude kako da pokrenu, generisu, prime , upiju novu unutrasnju energiju, ali niko ne uci kako da se prvo telo detoksinise, to jest izbaci losa, negativna energija da bi mogla da se primi cista, nova, pozitivna, dobra energija. (izvinjavamo se zbog ovakvog prevoda, tesko je kineske termine u originalu prevesti a ne izgubiti znacenje, prim.aut.) Takozvana filtracija organizma.

Chi kung forme

Vocal Chi kung - za detoksinaciju svih unutrasnjih organa
Standing Still Steak forma - za generisanje vitalne Energije -u terapeutske i zdarvstvene svrhe
Chi Kung sticks forma –za otklananje bolova u ledjima i otklananje upalnih procesa u telu
Chi Kung Batizing za svakoga - forma za svakoga, za preporod organizma.
(izvinjavamo se zbog teksta na Engleskom, nemoguce je ocuvati smisao bukvalnim prevodjenjem)

Efikasnost, neinvezivnost,mozete vezbati u svom slobodnom vremenu, ekonomicnost, ne zahteva investicije. Nema nezeljenih efekata, upoznavanje sopstvenog tela, kreiranje pozitivne harmonije i balansiranje nacina zivota. Nudi vam se kompletan “paket” zdravlja i kondicije , sistem koji necete naci nikada i nigde drugde.

Chi kung metode pomazu pri lecenju sledecih zdravstvenih tegoba: kardio vaskularni problemi, normalizovanje krvnog pritiska, nesanica, problemi sa varenjem i digestivnim traktom, glavobolja, zubobolja, prehlada, kasalj, otklanjanje bolova u ledjima, poboljsanje imuniteta, detoksinacija lose energije. Sve metode su u obliku formi, kojima Mjastor obucava zainteresovane kako bi sami sebi pomogli. tretmani akupresurom, masaza, akupunktura pomazu pri tretiranju raznih bolesti.
Znaci kada budete naucili ove forme, nije vise potrebno dolaziti kod Majstora na ponovne tretmane, dobijate formu i formulu i sve dalje zavisi od vas, koliko cete se posvetiti sebi i svom zdravlju. Kao dokaz efikasnosti ponudjenih metoda je I ta cinjenica dea sam Dejvid vise od 20 godina (od kada je uveden u svet Chi Kunga) nikada nije odlazio kod lekara niti koristio hemijska sredstva za lecenje.

 

Makrobiotika
ZITARKITE I CIVILIZACIITE

Site civilizacii pred nasata ja priznavale ogromnata vaznost na hranata I zemjodelieto, a nacinot na ishrana ne bil samo griza na naukata za domacinstvoto, tuku I preokupacija na religijata, knizevnosta I umetnosta.Kuvanite integralni zitarki predstavuvale so iljadnici godini osnovna hrana na covestvoto I se do 19-20 vek bile najvazen product vo ishranata na lugeto sirum svetot. Orizot I prosoto,napr., bile glavna hrana na Istokot;psenicata,ovesot I rzta vo evropa;heljdata vo Rusija I Sredna Azija;sorgumot vo Afrika;jacmenot na Bliskiot Istok a pcenkata vo Severna I Juzna Amerika. Angliskiot zbor za obrok e ‘meal’ (prvobitnoto znacenje na ovoj zbor e ‘someleno zito’,dodeka na japonski obrokot se vika ‘gohan’, sto znaci ‘kuvan oriz’)
Vo stariot vek, dietetskata terapija predstavuvala srz na medicinskoto znaenje I medicinskata praksa. Hipokratovite dela se, napr., polni so dietetski preporaki;toj cesto ja naglasuval vaznosta na psenicata I jacmenot,dvete glavni zitarki na helinistickiot svet.

“Sekoja poedinecna supstancija koja ja sodrzi nasata ishrana vlijae na naseto telo I go menuva na nekoj nacin, a od tie promeni zavisi celokupniot nas zivot…”,Hipokrat

Prasanjeto na ishranata na Hipokrat bilo tolku vazno da koristel eden nov zbor,DIAITA, za so nego da oznaci odreden nacin na zivot. Od ovoj zbor poteknuva nasiot moderen zbor za DIETA. Denes znacenjeto na toj zbor e ograniceno, taka sto toa oznacuva samo rezim na ishrana so izvesni ogranicuvanja, dodeka vistinskoto znacenje e-nacin na zivot vo koj izborot I podgotovkata na hranata e glaven factor.
Vo 5 vek p.n.e. Hipokrat gi naglasuval vaznosta na dietetskite metodi vo lecenjeto na serioznite bolesti.Toj veli; “Neka hranata bide tvoj lek, a lekot tvoj neka bide hranata”.Hipokratovoto najomoleno lekovito sredstvo bilo kuvan jacmen vo zrno.

MEAT-“MESO”?

Staroangliskiot zbor ‘meat’ (vo moderniot angliski jazik ovoj zbor znaci ‘meso’) znacel sekojdnevna hrana koja se sostoela od standardni produkti kako;ovesot, jacmenot, rzta, pcenicata I hranlivite delovi od jezgrastite plodovi I ovosjata. Podocna ovoj zbor dobil 4 konotacii:

1-green meat-ili zito I zelencuk
2-baked meat-ili leb
3-sweetmeats-slatkisi
4-butcher’s meat-kasapsko meso.

Koga opstite zborovi za sekojdnevna hrana od Biblijata se prevedeni na govoren jazik, nastanal metez okolu prvobitnoto znacenje na zborot ‘meat’. Vo angliskata verzija na Biblijata zborot ‘meat’ se upotrebuva vo znacenjeto za sekojdnevnata hrana, kako sto svedoci ovoj pasus od Knigata na postanokot:

“Behold, I have given you every herb bearing seed,
Which is upon the face of all the earth,
And every tree,in the which is the fruit of a tree yielding seed;
To you it shall be for MEAT.”

“Eve, vi gi dadov site rastenija sto nosat seme na ovaa zemja, I site drvja rodni koi nosat seme-toa ke vi bide za meso (hrana)”

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

Makrobiotika
RAKOT,BOLESTITE I SOVREMENATA CIVILIZACIJA

Nekade od sredinata na 20 vek, sovremenata medicinska nauka pokrena ogromna kampanja za da gi resi problemite na rakot I drugite degenerativni bolesti. Megutoa, ovoj napor od golemi razmeri I vo 20 I vo 21 vek ne dovede do trajni I seopfatni resenija.
Vo istrazuvanjeto na rakot, napr., modernata medicina e pioneer vo takvite tehniki kako sto se hirurgijata, terapijata so zracenje, laserskata terapija, hormonalnata terapija I drugi. No ovie metodi na lecenje se, vo najdobar slucaj, uspesni samo vo privremeno ublazuvanje na simptomite. Vo pogolemiot broj slucai tie ne go sprecuvaat vrakanjeto na bolesta, bolesta ne ja secat vo koren, nit go otklonuvaat problemot.

Bioloskoto propaganje ne e nepovratno I moze da se spreci katastrofata ako so nova orientacija priogame na resavanje na takvite problemi kako sto e rakot. Mora, osobeno, da pocneme da gi barame najosnovnite pricini I da gi primenuvame najosnovnite resenija, namesto da prodolzime so segasniot priod na resavanje na sekoj problem posebno, bavejki se samo so negovite simptomi. Problemot na degenerativnite bolesti site nas, na ovoj ili na onoj nacin, ne pogoduva vo site oblasti na sovremeniot zivot. Poradi toa, odgovornosta za naoganje I primena na resenijata ne bi trebalo da bide prepustena samo na tie koi pripagaat na medicinskata profesija I na naucnite krugovi. Do zazdravuvanjeto vo svetot ke dojde samo so zaednicki napori, vo koi ke se vklucat I zdruzat lugeto od site opstestveni sredini.

Epidemijata na degenerativnite bolesti, opaganjeto na tradicionalnite covecki vrednosti I raspaganjeto na samoto opstestvo jasni se indikacii, koi govorat za toa deka nekade dlaboko vo sovremenata orientacija na zivotot POSTOI NEKOJA GRESKA. Nie denes sme skloni razvojot na civilizacijata da ja vrednuvame na osnova na nasiot napredok na planot na materijalniot prosperitet. Istovremeno, skloni sme kon potcenuvanje na razvojot na coveckata svest, intuicijata I duhovnata razvienost. Megutoa, takvoto gledanje na nestata e vo nesklad so samata priroda na postoenje. Svetot na materijata e sam posebe mala, fragmentarna, recisi infinitezimalna manifestacija koga ke se sporedi so ogromnite tokovi na prostorot I energijata vo dvizenje, koi toj svet go okruzuvaat, a od koi poteknala negovata fizicka egzistencija.

Ne samo sto materijalniot svet e infinitezimalen, tuku istotaka, kako sto pokazuva modernata kvantna fizika, sto poveke go analizirame I rasclenuvame, so toa poveke otkrivame deka toj, vsusnost, nema konkretni supstancii. Traganjeto po najmalata edinica na materijata, koja pocna so Demokritovata pretpostavka deka stvarnosta se deli na atomi I proctor, se zavrsi vo 20 vek so otkritieto deka subatomskite cesticki ne se nisto drugo osven naelektrizirana matrica na dvizeckata energija. Ajnstajnovata formula E=mc2 znaci deka materijata voopsto ne e cvrst material, tuku, vo krajna linija, se sostoi od talasi na energija ili vibracii.

Megutoa, nasite ograniceni setila lesno ne lazat, taka sto veruvame deka nestata imaat fiksen ili nepromenliv kvalitet, nasproti faktot deka site kelii na tkivata, kozata I organite od koi se sostoi coveckoto telo-neprekidno se menuvaat. Crvenite krvni zrnca ziveat vo krvotokot okolu 120 dena. Za da se odrzi konstanten broj na ovie krvni kelii, sekoja minuta se sozdava ogromna kolicina od 200 milioni novi, dodeka isti broj na starite kelii neprekidno biva unisten. Celoto telo se regenerira otprilika sekoi 7 godini. Poradi toa toa sto go gledame kaka denesno Jas mnogu e razlicno od vcerasnoto ili od utrenoto Jas. Ova im e ocigledno na roditelite koi gi posmatrale svoite deca kako rastat. Megutoa, nasiot razvoj ne zapira koga ke ja dostigneme fizickata zrelost. Nasata svest I rasuduvanje istotaka se menuvaat I razvivaat vo tekot na celiot nas zivot.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

TELESNITE ORGANI I EMOCIITE

Odredeni emocii, ako otidat vo krajnost, mozat da dovedat do zaboluvanje na organite koi se povrzani so niv i obratno-zabolen organ pri vnes na nezdrava hrana mentalno go zaboluva covekot.Zdrava hrana, zdrav organ, zdrava emocija.Nezdrava hrana, nezdrav organ, nezdrava emocija.

-Namesto HRABROST bolnite bubrezi i besika ke proivedat emocija na STRAV
-Namesto LJUBEZNOST bolniot crn drob i zolcnata kesa ke proizvedat emocija na BES,GNEV
-Zdravoto srce i tenkoto crevo proizveduvaat emocija RADOST
-Nezdravata slezinka i zeludnik ke proizvedat emocija GRIZA
-Nezdravite beli drobovi i debeloto crevo ke proizvedat emocija na TAGA
-Zdraviot mozok i kicmenata mozdina ke proizedat emocija na ZADOVOLSTVO

 

Šta je to VEGANIZAM i kakve veze ima tj da li je to isto kao i vegetarijanizam?

Odlično pitanje. Da bi smo Vam odgovorili prvo moramo krenuti od nekakve definicije vegetarijanstva. Vegetarijanstvo je način ishrane koji odbacuje upotrebu mesa, masti i mesnih prerađevina iz ishrane, a vegetarijanci takođe odbijaju upotrebu kožne odeće i obuće, kao i krzna.

Za razliku od vegetarijanizma, VEGANIZAM nije način ishrane - već, način života, moralni kodeks iliti filozofija i tačka gledišta (kako se kome sviđa) koji odbija upotrebu svih proizvoda životinjskog porekla ili zarad čije proizvodnje se muče životinje, do mere praktičnosti i primenjivosti.

To znači da VEGANI/VEGANKE ne jedu meso, mleko, med, jaja i prerađevine, ne nose kožu, vunu, perje, krzno i svilu i daju sve od sebe da ne podržavaju multionacionalne hemijske koncerne i farmaceutske kompanije koje vrše testiranja na životinjama (više o tome u sekciji VIVISEKCIJA).

Uh, to baš zvuči extremno...

Zavisi od tačke gledišta. Za nas je extremno što neko bezrazložno mora da umre ili bude mučen samo da bi mi jeli, oprali ruke ili obukli se.

Ali životinje su tu da nas služe i da ih mi koristimo i jedemo...

Opet, zavisi od tačke gledišta. Samo zato što su ljudi najnaprednije životinje i intelektualno superiorni svim ostalim bićima na planeti, ne daje pravo ljudima da beskrupulozno uništavaju našu jedinu planetu i ponašaju se prema svima kao svome vlasništvu i neživim predmetima. Vegani ne kreću od predispozicije - “živi i pusti druge da žive”, već od “živi i POMOZI i ostalima da žive!”.

Samo zato što neko na zna da priča, ne znači da nije živo biće. Diskriminacija životinja kao emotivno i intelektualno inferiornih bića je isto što i diskriminacija naroda koji su na drugačijem stepenu socijalnog razvoja (npr: robovlasništvo, čiji su zagovornici hiljadama godina tvrdili da robovi nisu ljudi već predmeti, objekti bez duše, misli i emocija; čija je jedina funkcija da služe gospodara i u tu sfrhu se mogu preprodati, iskorošćavati na bilo koji način, mučiti, ubiti i baciti).

Ali čekaj, riba nije meso, zar ne?

Postoji jedna jedina naučna disciplina koje može odlučivati i donositi odluku o tome šta je životinja a šta je biljka, a to je BIOLOGIJA. Biologija nalaže da se biljke i životinje razlikuju već na ćelijskom nivou! Kratko i jasno: ribe, insekti, gmizavci, itd su sve do jedne - životinje!!!

Ali zašto ne mleko, med i jaja?

Kao što smo rekli, vegani odbijaju bilo kakvu manipulaciju i iskorišćvanje životinja, bez obzira koliko korporacije koje se bave istim pokušavaju da zamažu oči i proguraju lažnu propagandu.

Laž je da krave postoje da bi ljudi pili mleko, i da na tzv “farmama mleka”, one ceo dan pasu travu, uživaju u lepom vremenu i s vremena na vreme dođe pegavi razdragani bata ili seka da ih pomuzu.

Istina je da krave (kao i ovce, koze i ostale životinje koje se iskorišćavaju radi dobijanja mleka) provode svoje mizerne živote zaključane u minijaturnim kavezima u hangarima koje nikada ne napuštaju, ceo život ih kljukaju antibioticima samo da bi preživele, redovno ih veštački impregniraju jer telo proizvodi mleko samo u toku trudnoće, a ako je rezultat dotične trudnoće mladi bik, on završava na “farmama mesa” kao buduća žrtva kasapina.

Više informacija ovde: milksucks.com i notmilk.com

Istina je da su kokoške smeštene toliko gusto i toliko sitnim kavezima da ne mogu ni da ispruže krila. Puno njih umire od trovanja, vrućine ili nedostatka kiseonika. Kada im produktivnost opadne onda završavaju u klanici.

Istina je da pčele treba za kilogram meda da posete četiri miliona cvetova i pređu put četiri puta duži od zemljinog obima. Matice se menjaju veštački svake godine, ili svake druge, jer im prirodna produktivnost jajašca opada. Med koji tako teško proizvode se zamenjuje šećerom.

Čovek nije biljojed već mesojed!

Ne, čovek je svaštojed. Možete slobodno jesti i karton i zarđale eksere, mada to nije neka posebno pametna ideja. Jedina ideja gluplja od nje je pretpostavka da je čovek mesojed. Čovek se evolucijom razvio od biljojeda, a sposobnost adaptacije je ta koja mu je omogućila varenje svega mogućeg i nemogućeg radi što veće šanse za opstanak. Inače, ukoliko sagledate karakteristike nekih osnovnih fizioloških osobina videćete da je daleko, daleko bliži biljojedima nego mesojedima (pa čak i istinskim svaštojedima - kao npr. psi!)

Zar veganizam nije isto što i makrobiotika?

Najkraće moguće razlike između marobiotike i veganizma i vegetarijanizma.

Vegetarijanci ne jedu mesu i ne nose kožu ili krzno jer se etički ne slažu sa ubijanjem životinja.

Vegani odbijaju sve produkte iskorišćavanja, mučenja i ubijanja životinja jer veruje u istinski ALTRUIZAM - ako se svi brinemo o svima, i niko nikome ne želi zlo ili da ga iskoristi, onda se razvija okolina u kojoj će ljudi i životinje i priroda najzad moći da žive zajedno i u miru.

Makrobiotičari se vode filozofijom balansa jina i janga i vode se nekom kvazi-ishranom koja je veoma zdrava ali je cilj egoistički (poenta je da dotična osoba makrobiočar bude što zdraviji itd) te su u osnovama suštinski kose sa premisama veganizma.

Čuo sam da postoje više vrsta vegana - dijetetski, etički...

Postoji jedna jedina vrsta vegana - a to su oni sa samog početka priče (po ko zna koji put: odbijanje svega što je produkt patnje i mučenja jer veruju da nasilja rađa nasilje i niko ne bi trebao da pati i umre samo zbog opstanka drugog).

Samonazvani, takozvani dijetetski vegani su u stvari makrobiotičari koji iz nama nepoznatog razloga koriste termin veganizma iako se njihova filozofija kosi u odnosu na korene veganizma.

Šta jedu vegani uopšte?! Zar nije sve bazirano na proizvodima životinjskog porekla?

Ništa ne bi mogli biti dalje od istine, međutim predrasude su i ovde od ključnog značaja. Postoji svega 6000 jestivih biljaka koje se mogu spremiti na nekih 100000 načina čime je zagarantovana raznolikost veganske ishrane - koja je veoma bogata i raznovrsna, i mnogo, mnogo jeftinija od ekvivalentske svaštojedske.

Primeri baznih namirnica koje se mogu nabaviti praktično svuda:

Svo voće i povrće, više vrsta: pasulja, pirinča, graška, svakojaka testa i testenine; sve žitarice: pšenica, proso, ovas, heljda, soja... Desetina različitih vrsta oraha, itd

Malo specifičniji proizvodi od soje koji su sve zastupljeniji u sve većem broju prodavnica (najčešće u prodavnicama zdrave hrane ili makrobiotičkim prodavnicama, gde su sledeći artikli uglavnom skupi!):

Tofu - sojin sir; Sejtan - glutenski extrakt; Tempeh - fermentisana soja; zamene za mleko od soje, priniča, ovasa, prosa; kobasice, viršle, parizeri i paštete od soje, jogurt od soje, kiselo sojino mleko, itd...

Da li postoje već gotovi fabrički konditorski proizvodi koji su veganski a mogu se kupiti bukvalno na svakom ćošku?

Naravno! Bez ikakvog redosleda ili reklame bilo kog proizvoda - ova lista će se stalno proširivati!

Uglavnom se radi o nazovi junk-foodu - u manjoj ili većoj meri. Ali opet, zapamtite, možete biti savršeno dobar vegan i sa (relativno) nezdravom ishranom i kupovnim (relativno) industrijskih proizvoda - u krajnjem slučaju, niko nije ispaštao da se vi dobro najedete!

Bonžite, Kiddy od žitarica, većina Chipsy-a, svi McCrackeri, O'Cake, Smoki, svakojaki slani štapići i krekeri, većina fabrički pakovanih muzlija i pahuljica: posni keksevi: Čika Lala, Zlatni pek, Avala; čokolade: bajadera, ledene kocke, većina tamnih (crnih) čokolada, bonbone i slatkiši...

Mi bi Vam ipak savetovali da o istom trošlu zaobiđete rafinisane šećere u najvećok mogućoj meri i Vašu teško zarađenu platu potrošite na voće i npr (kikiriki, bademi, orasi, prženi kuk*ruz, semena suncokreta, bundeva; indijski orah, brazilski orah; suvo voće: urme, smokve, tropsko voće...)

Veganizam i deca - nemoguća kombinacija!!!

Upravo suprotno. Svako dete je radost i muka za sebe, i o svakom detetu pojedinačno treba voditi računo o ishrani - jer ne postoje dve iste osobe na planeti. Deca vegana imaju tu prednost što su im roditelji daleko predostrožniji i vode računa o njihovom specifičnom metabolizmu i hranu prilagođavaju njihovom mladom organizmu - time se omogućava brži i zdraviji razvoj, bez milion suvišnih otrova, hemikalija i antibiotika kojima su izložena deca roditelja svaštojeda.

Ovo je nečuveno!!! Svi znamo da postoje esencijalne aminokiseline i ostali elementi koje ljudi mogu uneti samo iz namirnica životinjskog porekla!!!

Netačno!!!

Esencijalne aminokiseline su one koje ljudsko tele nije u stanju da samostalno sintetiše - za razliku od prirodnih biljojeda. One su u velikoj meri zastupljene u svim namirnicama biljnog porekla, međutim - nije svaka E.A. pristuna u svakoj biljci. Sve što treba raditi je kombinovati raznovrsne žitarice, voće, povrće i orase da bi se unele sve aminokiseline u organizam. Ni manje ni više.

Vitamin D se stvaru u koži pod uticajem ultravioletnog zračenja. Dnevnih petnaest minuta izlaganja suncu su više nego dovoljni da bi ljudsko telo sintetizovalo neophodnu količinu vitamina D za ostatak dana.

Vitamin B12 je najveća kontroverza i fokus najvećeg broja svađa i diskusija. B12 je tema za razgovor od tri dana, te ćemo nabrojati najbitnije moguće stavke u najkraćim mogućim crtama:

- JEDINA vrsta vitamina B12 koje ljudsko telo može apsorbovati je mikrobiološkog (bakterijskog) porekla. Preporučuje se konzumacija sublingvalnih B12 suplemenata ili periodična intromuskularna suplementacija (kao kod osoba sa problemima sa intrinsičkim faktorom). B12 se veoma lako suplementira i ljudsko telo ga izuzetno efikasno magacionira za kasniju upotrebu.

- B12 ANALOZI koji se nalaze u pivskom kvascu, tempehu i algama se NE MOGU APSORBIVATI OD STRANE LJUDSKOG TELA. Velika većina makrobiotičara i samonazvanih nutricionista ovo ne zna i umesto propisne suplementacije savetuju korišćenja analoga - katastrofalna greška!!!!!

- Ukoliko se kroz vegetarijansku ili vegansku ishranu u veoma kratkom roku (godina, dve, tri) ispolje znaci perniciozne anemija to nema veze sa biljojedstvom već sa zdravstvenim problemima od ranije koji se ispoljili promenom režima ishrane. OVO NIJE NIKAKAV S.O.S. VEĆ PROBLEM, BOLEST KAO SVAKA DRUGA KOJA SE NORMALNO LEČI U 21. VEKU. Redovnom suplementacijom B12 mikrobiološkog porekla, i konstantnim nadgledanjem ishrane veoma se brzo i efikasno otklanjanju ovi problemi!

- Što se tiče Omega 3 nezasićenih masnih kiselina, postoji zadrto mišljenje da se ono nalazi isključivo u ribama i nigde drugde. JOŠ JEDNOM PREDRASUDE NEUPUĆENIH I NEOBRAZOVANIH NA DELU! Omega 3 masne kiseline se mogu efikasno uneti suvo ceđenim uljima lanenog semena, semena konoplje i iz devičanskog ulja maslina. Omega 3 je izuzetno termički nestabilno te je potrebno da se dobija hladnim ceđenjem i unosi u prirodnom obliku - potpuni kontrast ovome je to što se riblje meso prži na često veoma visokoj temperaturi te se gube skoro sva pozitivna svojstva Omega 3 N.M.K! Takođe, treba ograničiti unos Omega 6 ulja, naročito hidrogenizovanog porekla, jer njegovo prisustvo potiskuje Omega 3 lance i negira njihov pozitivan efekat.

- Gvožđe se može dobiti iz biljaka tamnih listova (spanać, cvekla, kupine, ...) u velikoj količini, potrebno ga je kombinovati sa unosom C vitamina radi efikasne apsorbcije.

- Kalcijum se uopšte ne unosi iz mleka!!! Štaviše, dokazano je da kalcijum iz mleka samo isisava kalcijum iz kostiju i godinama kasnije izaziva osteoporozu - jedan od glavnih razloga zašto od iste oboljevaju doživotni vegetarijanci koji ne paze na zdravlje i konzumiraju nesvesne količine mleka i mlečnih prerađevina. Umesto mleka, savetujemo konzumiranje biljnih namirnica bogatih kalcijumom, kao npr smokve, lan, fortifikovano biljno mleko, tofu, makedosnki taan, pasulj, brokoli i badem. Količine koje su preporučene od strane zdravstvenih organizacija su nenormalne naduvane (pod utiskom izuzetno jakog lobija proizvođača mleka), istina je da je vitamin D daleko bitnije oružje protiv osteoporoze, kao i redovne fizičke vežbe - telo se automatski privikava na manju količinu kalcijuma i ugrađuje u koste u maximalnoj mogućoj meri!

Veganizam i sport - nemoguća kombinacija!

Dve reči za Vas: Carl Lewis.

Slobodno se raspitajte. Postoji samo jedan način da se postignu vrhunski sportski rezultati, a to je visoko-karbohidratska ishrana koja je prevalentna u veganskoj ishrani. Kojim god sportom da se bavite, plivanjem, trčanjem, opštim fitnessom, bodibildingom ili borilačkim veštinama - uz propisnu ishranu i malo truda bićete zdraviji, jači, brži i energičniji od ostalih!

Veganizam i zdravlje - umerenost je najveća mudrost.

Ne znamo za Vas, ali za nas nečija patnja, smrt i mučenje ne predstavljaju umerenost već EXTREMNOST. Zdravlje je veoma bitna stvar i iskustvo je pokazalo da ga ne treba uzimati zdravo za gotovo (kao što čine svakodnevni konzumenti masovne kulture) već treba brinuti o svom telu i kao rezultat imaćete neprevaziđeno zdravlje, nezavisno od toga da li imate nesreću genetskih ili emprijiskih alergija ili intolerancija (laktoza, gluten; osetljivost želudca, dijabetes, ...).

Vegani po prirodi ishrane skoro nikada ne pate od srčanih tegoba, konstipacije, impotencija i hemoroida. Opšta vitalnost im je povećana a rizici od oboljenja smanjeni. Dokaz da se dobro delo nagrađuje samo po sebi!

Molimo Vas, da bez ikakvih ustručavanje pretražite bilo koji od profesionalnih portala posvećenih vegnizmu - koje vode stručnjaci (nutricionisti, lekari, naučnici), radi razbijanja predrasuda i lakšem nalaženju rešenja za bilo koje i sve probleme koje imate ili koji se mogu razviti. Za početak preporučuemo Veganhealth.org koji uređuje Jack Norris, osnivač i predsednik VeganOutreach.com.

 

Makrobiotika
MATERIJA I ENERGIJA

Vo 20 vek Albert Ajnstajn bese eden od naucnite umovi koj go svatile komplementarniot antagonizam pomegu vidliviot svet na materijata I nevidliviot svet na vibraciite ili energijata. Proniknuvajki vo toa, formulital opsta teorija na relativitet, koja tvrdi deka ENERGIJATA NEPREKIDNO SE PRETVORA VO MATERIJA, A MATERIJATA NEPREKIDNO PREOGA VO ENERGIJA. Denesnata generacija na naucnici ja otkrija, pod elektronski mikroskop, ne-dvojnata priroda na stvarnosta vo dvojnata zavoita struktura na DNK. Zavoitite spirali na hromozomite vo jadroto na kelijata podsetuvaat na drevnata glasnikova palica, na isprepletena zmija ili zmii-drevniot symbol na Hermes-bogot na isceluvanjeto I lekarskata profesija

“The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

Makrobiotika
AKTIVEN SEKOJDNEVEN ZIVOT

Na mnogumina od nas moderniot zivot ni nudi pomalku fizicki I mentalni predizvici otkolku sto toa bilo vo minatoto. Kako rezultat na toa,cesto stagniraat funkciite kako sto se aktivnoto stvaranje na kaloricna I elektromagnetska energija, cirkulacijata na krvta I limfata I aktivnosta na organite za varenje I stagnacija na nervniot I reproduktivniot system. Megutoa, fizickiot I mentalniot aktiven zivot e od bitna vaznost za dobro zdravje. Lugeto koi ziveat vo Hunzi I Vilkabambi ostanuvaat aktivni se do posle 80ta, 90ta, pa duri I do 100ta godina od svojot zivot. Vo nivnite kulturi ne postoi poimot zaminuvanje vo penzija, a nivnite starci rabotat na polinjata I vo gradinite, gi ucat mladite I pesacat na golemi dalecini se do krajot na svojot zivot. Sprotivno od toa, moderniot zivot za mnogu luge e zivot koj se pominuva sedejki, bez fizicki napori, vo poln komfor. Posle 55ta ili 60ta godina, kaj mnogu luge veke pocnuva opaganjeto, I tie umiraat od nedostatok na sodrzana aktivnost ili rekreacija. Nekoi pocnuvaat da vezbaat borecki vestini na 50 ili 60 godini. Redovnite fizicki I mentalni vezbanja vo tekot na celiot zivot ke doprinesat kon opsto zdravje, sreka I dolgovecnost.

“The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

PRAISTORISKIOT COVEK SE HRANEL POVEKE SO RASTITELNA HRANA

Istrazuvanja vo 20 vek za navikite vo pogled na ishranata na praistoriskite luge I nivnite predci, primatite, naveduvaat na zaklucokot deka golemata potrosuvacka na meso vo sovremenite bogati opstestva gi nadminuva sposobnostite koi evolucijata gi vgradila vo coveckiot organizam. Rezultatot e mnostvo na zdrastveni problemi povrzani so ishranata, kako sto se gojaznosta, visokiot krven pritisok, koronarnite srcevi zaboluvanja I oblicite na rak.

Ovie istrazuvanja go doveduvaat prasanjeto vo svakanjeto deka covekot evoluiral od agresiven vid, upaten na lov, a cij opstanok zavisel prvenstveno od meso. Novoto svakanje-proizlezeni od poveke naucni granki, kako sto se arheologijata, antropologijata, primatologijata I sporedbenata anatomija- nudi, namesto toa, slika na ranite luge I nivnite predci kako sustestva koi bile poveke biljozderi otkolku mesozderi. Spored zaklucocite na ovie istrazuvanja, na praistoriskata trpeza, barem za poslednite million I pol godini, verojatno e deka imalo 3 pati poveke rastitelna otkolku zivotinska hrana, a toa e sprotivno na toa so sto denes se hrani prosecniot Amerikanec.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

Откриен ген за долг живот

Група луѓе со просечна возраст од 97 година биле проучувани од научници кои откриле дека сите тие наследиле посебен ген што го забавува стареењето, пренесува Нетпрес.

Освен 86-те луѓе, биле проучувани и нивните деца. Тие имале повисоко ниво на теломераза - ензим кој ја штити ДНК од разградување.

Експертскиот тим од медицинскиот колеџ „Алберт Ајншајтн“, Њујорк, цени дека откритието може да доведе до изнаоѓање нови лекови против стареењето. Научниците веруваат дека зголемувањето на нивото на теломеразите во ДНК- синџирот конечно може да го спречи умирањето на ќелиите и да го забави стареењето.

Истражувањето било објавено во весникот на Американската академија на науки.

 

Makrobiotika
RAKOT VO STARIOT VEK

Istorijata na rakot ne vraka nanazad 2.500 godini, vo starata Grcka, kade Hipokrat prv ja identifikuval I opisal ovaa bolest. Na grcki, zborot ‘karkinos’, od koja doaga zborot ‘kancer’, prvobitno oznacuvala kraba(rak). Hipokrat ocigledno go odbral ovoj slikovit izraz poradi toa sto ova bolest slicno na vistinskiot rak se siri po cello telo. Iako poznat I klasifikuvan uste od damnesni vreminja-rakot nekogas bil isklucitelno retka bolest. Vo tekot na najgolemiot del na istorijata od rak zaboluvale mnogu mal del od svetskoto naselenie. Rakot, napr., ne se spomnuva vo Biblijata, nit e vnesen vo klasicnata kniga na interna medicina na Zoltiot car, drevnoto delo na kinekata medicina. Vo poveketo tradicionalni opstestva rakot e potpolno nepoznat. Megutoa, vo vremeto na industriskata revolucija, pocnuvajki od 17 vek, ovaa bolest pocnala postepeno da se pojavuva na Zapadot.

Dr.Alton Oschner pisuva:
“Vo 1919 godina, koga bev brucos na Vashingtonskiot univerzitet, vo bolnicata ‘Barnes’ primen e eden pacient zabolen od rak na belite drobovi. Kakos to redovno se slucuva, pacientot umre. Dr. George Dock, nasiot professor po medicina, koj bese ne samo eminenten klinicar I naucnik tuku I odlicen patolog, insistirase studentite od postarite semestri da prisustvuvaat na autopsijata I naglasi deka ova zaboluvanje-rakot-e taka retko sto toj smetase deka mozebi nikogas poveke vo svojot zivot nema da vidime slicen slucaj”
Dr. Oschner sledniot slucaj na rak licno go videl duri vo 1936, sedumneset godini podocna.

Kakos to modernata civilizacija se sirela niz svetot, istrazuvacite, misionerite, lekarite I drugite patnici se cudele na recisi potpolnoto otsustvo na degenerativnite bolesti vo zaednicite na domorodcite. Vo 1908, Roger Williams, hirurg, vo svoeto delo ‘Prirodna istorija na rakot’, napisal deka rakot prakticno ne postoi vo prekumorskite teritorii na Britanskata Imperija. Vo 20te godini od 20 vek, Robert McCarrison, koj rakovodel so istrazuvanjata za naciniot na ishrana vo Indija, pisuval deka vo edna oddalecena oblast ja otkril kulturata na Hunzite, vo koj rakot prakticno bil nepoznat, a lugeto dozivuvale mnogu dlaboka starost. Vo 30te godini na 20 vek, japonskiot prosvetitel George Ohsawa, ucitelot na Michio Kushi, pocnal so proucuvanje na domorodskite kulturi, cii rezultati gi iznel vo svojata kniga ‘Rakot I filozofijata na Dalecniot Istok’. Stomatologot Westin Price rabotel megu severnoamerikanskite Indijanci, Eskimite, Polinezanite I Avstraliskite domorodci. Vo svojot izvestaj od 1945 po naslov ‘Ishranata I fizickata degeneracija’, soopstil deka nikade ne pronasol nit traga od rak.

Ovie cetiri medicinski detektivi I drugi se obiduvale da objasnat zosto tradicionalnite narodi, koi ziveat vo tropskiot pojas, vo polarnite regioni, na ostrovite I vo drugite kulturi oddaleceni od civilizacijata-stanuvaat imuni na rakot, srcevite zaboluvanja, pa duri I na krvarenjeto na zabite. Posle vnimatelni istrazuvanja, vklucuvajki I laboratoriski testovi vo nekoi slucai, ovie luge nezavisno eden od drug dosle do ist zaklucok: deka rakot e bolest na premnogu obilnata hrana, predizvikana so konzumiranje na seker, belo brasno I drugi preraboteni produkti, kako I so izobilstvo na zivotinski proteini I masnotii. Koga ovie produkti se vovedeni vo primitivnite opstestva, naskoto usledile pojava na rak I drugi degenerativni bolesti.

“Pomislete na tolku godini na istrazuvanje na rakot, na milionite koi se vlozeni, na vrenmeto koe e potroseno, na pretrpenite bolki…I kade sme denes? Neli doslo vreme odnovo da go razgledame naseto svakanje za rakot, da vidime ne e li tuka vo osnova nesto pogresno, sebesi da si polozime racun za site ovie godini na kraen I potpoln neuspeh do denes?...Rakot e postojan porast…Dali e mozno deka pricinata za rakot mozebi e vo toa sto sme ja napustile prirodnata ishrana? Tak bi milsel nekoj koj bi dosol od Mars, no nie veke tolku vreme ziveeme so preraboteni produkti, koi se siromasni so vitamini I mineralni soli, sto recisi od raganje se naogame vo sostojba na neuramnotezeno prehranuvanje…Dojdovme dotamu nasite rafinirani produkti da gi gledame kako na obelezje na civilizacijata, iako e fakt deka tokmu tie produkti go podgotvuvale patot na nesrekite od sekoj vid, vklucuvajki go I rakot.”- Napis na dr Howard Hay,vo medicinsko spisanie ‘Cancer’ od 1927 godina.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

Makrobiotika
DUHOT I UNIVERZALNOSTA NA MAKROBIOTIKATA

Vazno e da se svati deka makrobiotikata ne e samo nacin na ishrana vo moderen smisol, tuku I nacin na zivot, koj gi opfaka site dimenzii na ziveenjeto. Na osnova na taka razlicnite fenomeni kako sto se goleminata I oblikot, pa se do dvizenjeto na subatomskite cesticki, na osnova na periodicniot uspon I pad na civilizaciite, pa se do obrascite na nasite individualni zivoti-makrobiotickata filozofija nudi obedinuvacki princip za razbiranjeto na poredokot vo kosmosot kako Celina.
“Macro” oznacuva ‘golem’ ili ‘dolg’, “bios” e zbor za ‘zivot’. Makrobiotika znaci nacin na zivot koj se vklopuva vo najsiroka ili najdolga perspektiva. Ovoj izraz ZA PRV PAT e upotreben vo delata na Hipokrat, koj go voveduva zborot ‘makrobiotika’ za da opise grupa na mladi luge koi se zdravi I relativno dolgovecni. Drugi klasicni pisateli, vklucuvajki go Herodot, Aristotel, Galen I Lukijan, istotaka go koristele terminot ‘makrobiotika’, I taa koncepcija pocnala da znaci: da se zivee vo harmonija so prirodata, da se hranime ednostavno I uramnotezeno I da se doceka starost vodejki aktiven zivot. Vo fantazijata na narodite, makrobiotikata osobeno se doveduvala vo vrska so Etiopjanite vo Afrika, za koi se tvrdelo deka ziveat po 120 godini pa I podolgo, so Biblijskite patrijarsi I so kineskite mudreci. Vo svoeto delo ‘Gargantua I Pantagruel’, francuskiot romansier humanist od 16. vek Rable spomnuva prekrasen ostrov Makreon, kade sto negovite pustolovi go sretnuvaat mudrecot so ime Makrobius, koj im go pokazuva patot. Vo 1797. germanskiot lekar I filozof Christof W. Hufeland napisal kniga za ishrana I zdravje so naslov ‘Makrobiotika ili umetnost da se prodolzi zivotot’, koja imala golem oddek.

Na Bliskiot I Dalecen Istok, duhot na makrobiotikata gi nasocuval civilizaciite I gi oblikuval. Zdraviot razum po prasanjeto na ishranata I principite na prirodnoto lecenje sodrzani se vo Biblijata, vo Ji Dzing, vo Tao Te Dzing, vo Bhagavad Gita, vo Kodziki,vo k*ranot I vo mnogu drugi svetski knigi I epovi. Od damnina vo Azija se pojavile kulturni dvizenja koi gi velicale blagodetite na tradicionalnata ishrana I opomenuvale da ne se rasiruva vestackata ishrana.

Kon krajot na 19 I pocetokot na 20 vek, makrobiotikata doziveala preporod, I toa najprvin vo Japan. Dvajcata prosvetiteli Sagen Ish*tsuka I Yukikazu Sak*razawa, se izlecile od seriozni bolesti taka sto modernotot, rafinirano kulinarstvo, koe togas se sirelo vo Japan-go zamenile so ednostavna ishrana od integralen oriz, miso supa, algi I drugi tradicionalni produkti. Vrakajki go svoeto zdravje, tradicionalnata istocnjacka medicina I filozofija tie ja povrzale so Vedanta, so izvornite evrejski I hristijanski ucenja I so holistickite perspektivi vo modernata nauka I medicina. Koga Sak*razawa vo 20te godini od 20 vek dosol vo Pariz, go zel psevdonimot George Ohsawa, a svoeto ucenje go narekol-makrobiotika.

Makrobiotikata e zatoa denes edinstvenata sinteza na istocnite I zapadnite vlijanija. Taa e nacin na zivot koj se vklopuva vo najsiroka mozna perspektiva I vo beskonecniot poredok vo Kosmosot. Praktikuvanjeto na makrobiotikata e razbiranje na toj poredok I negovata prakticna primena na nasiot zivoten stil, vklucuvajki go izborot, podgotvuvanjeto I nacinot nazemanje na nasata sekojdnevna hrana kako I orientacijata na nasata svest. Mkarobiotikata ne nudi odredena dieta nameneta na sekoj, tuku dietetski princip koj gi ima vo predvid razlicnite klimatski I geografski uslovi, razlicnoto doba na zivotot, polot I nivoto na aktivnost, kako I sekogas promenlivite licni potrebi. Makrobiotikata istotaka ja opfaka raznovidnosta I bogatstvoto na site kulturi I tradicii vo svetot.

Opsto zemeno, dietetskata praksa vo sklad so makrobiotikata e nacin na ishrana koj vladeel pred Homerovoto vreme pa se do renesansata. Toa e hranata koja Buddha ja jadel pod Drvoto na prosvetluvanjeto I koja Isus ja delel so svoite ucenici na Tajnata vecera. Toa e hranata koja mu pomognala na Mojsej svojot narod da go oslobodi od ropstvoto I hranata na koja zivele Hodocasnicite, osnovacite na Plimut,1620, posle svoeto doaganje vo Noviot svet. Poveke od se, makrobiotikata e nacin na zivot koj go sledele obicni luge vo tekot na celata istorija: selani, ribari, trgovci, prodavaci, zanatlii, pisari, narodni pejaci. Od najodamnesnite logorski ognovi vo ledenoto doba do najnovite svemirski letovi vo atomskoto doba-bezbroj majki, tatkovci, kerki, sinovi, bebinja, babi I dedovci-ja delat megu sebe hranata od koja ziveat, a cie seme go cuvaat za da go poseat slednata prolet.

Posmtrana od kosmicki aspect, od okoto na Neboto, nasata era ne e podolga ode den den. Sirenjeto na rakot I rasprostranuvanjeto na nuklearnoto oruzje samo se prolazni senki vo dolgata mladost na covestvoto. Eden den, idnite pokolenija ke se svrtat kon kultot na modernata civilizacija I ke gledaat na nejzinata neprirodna hrana I vestackiot nacin na zivot kako na prolazen hir na modata, koj se rasplamtil I povtorno zgasnal vo relativno kratko razdobje od 400 godini.

Pod mnogu iminja I vo razlicni oblici makrobiotikata ke prodolzi da zivee se dodeka postoi covecki zivot, kako negova FUNDAMENTALNA I INTUITIVNA MUDROST. Makrobiotikata nudi kluc za OBNOVUVANJE na naseto zdravje, vizija za preporod na svetot I kompas za trasiranje na nasiot beskraen pat kon slobodata I trajniot mir.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

 

MAKROBIOTICKI CILJ JE POSTATI VEGAN-VEGETARIJANAC

Vegetarijanstvo (лат. vegetus = živ, krepak, čio; лат. vegetatio = biljke, rastinje) je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (енг. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.


Istorija vegetarijanstva

Neproverena saznanja o vegetarijanstvu sežu u daleku ljudsku prošlost. Prema tvrdnjama nekih naučnika, naši homoidni preci su 24 miliona godina proveli kao vegetarijanci, sve do ledenog doba, kada je čovek, da bi preživeo, počeo jesti životinje, jer je sve ostalo bilo prekriveno ledom. Takođe, prema navodima iz Starog zaveta, Adam i Eva su se u rajskom vrtu hranili voćem: “Gospod, Bog, dade čoveku ovu zapovest: jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi…”
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.

Ipak, pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani datiraju unazad nekoliko hiljada godina u Indiju, gde je vegetarijanstvo bilo i ostalo uobičajeno, kao spiritualna praksa, poznata kao ahimsa (nenasilje). U Evropi, grčki filozof Pitagora koji je živeo krajem 6. veka p.n.e je bio veliki pobornik vegetarijanstva. Pitagorejska ishrana je poznata kao ona u kojoj se ne jede meso ubijenih životinja, te se ova etika širila nadalje između 490 i 430. p.n.e. Cilj joj je bio stvoriti univerzalne zakone po kojima se ne bi smela ubijati živa bića niti jesti njihovo meso.

Vegetarijanstvo su početkom naše ere zagovarali eseni, za koje mnogi smatraju da su preteča hrišćanstva, kao i manihejci koje su hrišćani progonili proglasivši ih jereticima.

Tokom srednjeg veka, u Evropi je među vlastelom, česta i svakodnevna konzumacija mesa, pored odlaska u lov, bila simbol bogatstva i moći. Ipak, postojali su mnogi hrišćanski redovi koji ga nisu jeli. Na balkanskim prostorima je vegetarijanska ishrana bila veoma rasprostranjena, zahvaljujući bogumilima koji nisu jeli meso, jaja i mlečne proizvode.

17. vek je bio vreme novih ideja, posebno u Velikoj Britaniji, gde vegetarijanstvo dobija zamah. O vegetarijanstvu se počinje masovno raspravljati kroz prizmu etike duha i zdravlja tela.

U 18. veku već su poznate sve prednosti bezmesne ishrane koje se i danas navode, što je utrlo put širenju vegetarijanstva u sve zemlje i među sve slojeve ljudi. Žitarice i povrće postaju dostupni skoro svakom čoveku, a pisac i stručnjak za ishranu tog doba, dr. Wiliam Lambe uvodi modernu metodu lečenja svojih pacijenata od raka prepisujući im bezmesnu dijetu.

1847. pitagorejska ishrana promenila je naziv i postala poznata kao vegetarijanska, na sastanku u engleskom primorskom gradu Ramsgejtu. Na tom je sastanku osnovano
Vegetarijansko društvo (Vegetarian Society) koje je dobilo ime od latinske reči vegetus – živ. Ogranci društva su ubrzo osnovani i u Mančesteru i Londonu, a ono i dan danas deluje. Bez obzira na brojne predrasude i marginalizaciju vegetarijanstva, broj članova Vegetarijanskog društva ipak je rastao, te je 1880-ih prešao brojku od 2000, dok je u to vreme bilo čak 52 vegetarijanska restorana u Engleskoj. 1889. godine i Mahatma Gandi je postao član Vegetarijanskog društva. Odonda, svakodnevno raste broj vegetarijanaca i vegetarijanskih udruženja širom sveta.

Rastafarijanci, adventisti sedmog dana i afrički izraeliti takođe praktikuju vegetarijanstvo. U SAD-u se danas oko 3% stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci, s tendencijom porasta tog broja. Vegetarijanska ishrana se sve više upražnjava među širokim slojevima stanovništva i svuda niču popularne prodavnice zdrave hrane.

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

* Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
* Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
* Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
* Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
* Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
* Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
* Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
* Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
* Frutarijanci jedu samo voće.
* Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju
Razlozi za vegetarijansku ishranu

Etički razlozi

Jedno od osnovnih pitanja a ujedno i ciljeva etike: “Kako smanjiti višak patnje?” izmešteno izvan antropocentričke perspektive dobija sasvim novi prizvuk. Patnja više nije samo ljudska patnja a zadovoljenje ljudskih potreba se ne može ostvarivati na štetu svih ostalih živih bića. Time poštovanje ljudskog života prelazi u poštovanje života kao takvog. Vegetarijanci veruju da ni jedno živo biće ne želi biti ubijeno. Iz istog razloga mnogi vegetarijanci izbegavaju nošenje odeće i obuće od životinja odnosno kože i krzna.

Oni smatraju da nanošenje bola, a osobito oduzimanje života nije etički čin i da se samim tim nameće vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Mnogi takođe smatraju da držanje životinja zatvorenima nije humano.

Religijski razlozi

Učenja mnogih religija zabranjuju oduzimanje života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, đainizam, sufizam, rastafarijanizam, hare krišna i mnoge manje hrišćanske verske zajednice. U jevrejskom, islamskom i hrišćanskom predanju se govori o rajskom vrtu što mnogi vegetarijanci tumače kao argument da je prvobitna čovekova ishrana (“pre izgona iz raja”) bila vegetarijanska. Hrišćanski pravoslavni postovi su primer povremene peskovegetarijanske ishrane. Jedan od najpoznatijih hrišćanskih vegetarijanaca je bio Lav Tolstoj.

Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni veruju da hrana ima osobine. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao "rajas", dok biljna ishrana ima kvalitet "satva" i mentalno stanje mira. Đainisti zahtevaju kako od sveštenika, tako i od laika da budu vegetarijanci.

Duhovni razlozi

Mogi vegetarijanci navode duhovni napredak kao glavni razlog za prestanak jedenja mesa. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828—1910, ruski pisac) je rekao: Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.

Takođe u nekim istočnjačkim filozofijama i verovanjima, poput đainizma, smatra se da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam. To shvatanje objašnjavaju rečima: “Čovek je ono što jede”.

Ekološki razloz

Danas na zemlji živi preko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija rasti do 2050. godine i dosegnuti brojku od 10 milijardi ljudi. Prema mnogim procenama već danas premašujemo "kapacitet podnošenja" zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. U tom smislu, proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa jer životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora koji bi se mogli iskoristiti za prehranu ljudi.

* Hrana. Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Ta se hrana takođe koristi da bi se izgradili nejestivi delovi tela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i po kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Natrag dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo.

* Zemlja. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje. Možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a razmera se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. (Peter Singer, "Oslobođenje životinja").

* Voda: Danas kada je sasvim jasno da će vrlo uskoro problem pitke vode doći u prvi plan svetske politike gotovo je nepojmljivo koliko se njome razbacujemo. Pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice.

* Šume: Kako bi se osigurao prostor za ispašu uzgajanih životinja dolazi do krčenja šuma. U Kostarici, Kolumbiji, Brazilu, Maleziji, Tajlandui Indoneziji krče se prašume da bi se stoci pružili pašnjaci. Tokom proteklih dvadeset i pet godina uništena je skoro polovina tropskih prašuma Srednje Amerikevećim delom zato da bi se proizvela govedina za Severnu Ameriku.

Ekonomski razlozi

Ekonomski vegetarijanci su oni koji smatraju da je kupovati meso skuplje nego kupovati povrće i da se organizmu potrebni proteini mogu jeftinije uneti povrćem. Sledstveno tome, oni smatraju proizvodnju mesa ekonomski neisplativom. Postoje i oni koji usvajaju vegetarijanstvo kao strategiju jednostavnog življenja ili su jednostavno vegetarijanci iz nužde.

Tokom drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji su se iz nužde promenile prehrambene navike, jer su sledovanja mesa bila striktno racionalizovana, a domaće uzgajane žitarice, voće i povrće su bili široko dostupni. Takođe, u zemljama trećeg sveta, mnogi ljudi se silom prilika hrane vegetarijanski jer je mnogo jeftinije od ishrane mesom.

Zdravstveni razlozi

Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su
sledeći:

* smanjuje gojaznost.
* smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol).
* smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi).
* umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Prednosti vegetarijanske ishrane

Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koje uzrokuju povišenje srčanog pritiska, i slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju prosećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni pritisak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2.

Slikovit primer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna stopa Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovečnih Tibetanaca koji se hrane poluvegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana koja se bazira na maslinovom ulju, svežem voću i kuvanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svetska zdravstvena organizacija kreirala je piramidu zdrave ishrane čiju bazu predstavljaju žitarice i mahunarke, koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i so koje treba najmanje konzumirati.

Nedostaci vegetarijanske ishrane

Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara - lešnika, badema, pistaćija. Takođe treba spomenuti mogući nedostatak vitamina B-12 koji je zastupljen u životinjskoj jetri, a ima ga i u punozrnatim žitaricama.

Svetski dan vegetarijanstva

Svjeski dan vegetarijanstva obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine. Toga dana, širom sveta okupljaju se vegetarijanci i svi oni koji iz bilo kog razloga prihvataju taj način ishrane. “Toga dana se podsećamo brige za prirodnu sredinu i etičkih, zdravstvenih i humanitarnih dobrobiti vegetarijanskog načina života, i približavamo vrednosti i prednosti vegetarijanstva svima onima koji ih žele ubaciti u svoj životni i ishranu.”
Plutarh pisac, iz eseja O jedenju mesa): "Ja bih, pre svega, voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na stol mrtva, ukočena tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do malopre puštali glasove i krike, kretali se i živjeli?!"

Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik): "Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."

Džordž Bernard Šo (1856-1950, irski pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.): "Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem."

Čarls Darvin (1809-1882, engleski biolog): "Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)"

Fridrih Niče (1844-1900, nemački filozof): "Sva antička filozofija bila je usmjerena na jednostavnost života i učila je životu bez zahteva. U tom smislu, više su za čovečanstvo učinili vegetarijanci po filozofskom uverenju nego svi novi filozofi zajedno; i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmene svoj način života i to pokažu svojim primerom, ništa od njih."

Rihard Vagner (nemački kompozitor): "Verujem da je celokupan život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu, koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija i pomoći nam da se vratimo u davno izgubljeni raj."

Albert Ajnštajn (1879-1955, nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1921): "Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji
prelaz na vegetarijansku ishranu."

Linda McCartney: "Da klanice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci."

Harvey Diamond (pisac): "Stavite u kolevku dete i pored njega zeca i jabuku. Ako se počne igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupiću vam novi auto!"

Henri Dejvid Toro (1817-1862, američki pisac, filozof): "Neki farmer mi kaže: 'Ne može se živeti samo na povrću, jer ono nema ništa od čega se prave kosti'; i on pobožno posvećuje deo dana snadbevanju svog organizma sirovinama od kojih se prave kosti; i pričajući tako ide za volovima koji, s kostima stvorenim od biljne hrane, cimaju njega i njegov tandrkavi plug preko svih prepreka."

 

______________________________________
Udario vegan na vegetarijanca
______________________________________
Primena vegetarijanskog načina ishrane u srpskoj porodici stalno stoji pred pragom većine domaćinstava, ali još uvek ne nailazi na širom otvorena vrata.
Autor: Marko Radovanac

U svetu se odavno vode polemike između prednosti ovog ili onog načina ishrane, pa su sukobi između mesoždera i vegetarijanaca, u sličnoj ili istoj meri, česti kao i rasprave između vegetarijanaca i vegana. Ovo je priča o istorijskom boks meču dva velikana zdrave ishrane!

U levom uglu je Vegetarijanac, u desnom Vegan!

Dok obojica nose zelene šorceve, jedan pije mleko, drugi jede masline!

A borba od pet rundi polako počinje...

Vegetarijanac protiv vegana, predstavljanje:

Reč “vegetarijanac” se prvi put spominje u razgovoru osnivača Britanskog vegetarijanskog društva 1842. godine. Ona vodi poreklo od latinske reči “vegetus”, što znači "ceo, svež, živ", a kad se spominje u kontekstu opisa nekog pojedinca, tada označava zdravu i energičnu osobu. U originalu, ova reč ustvari označava balans između filozofije života i morala u celini.

Reč “vegan” je izvedena od reči “vegetarijanac” 1944. godine. Tada je gospodin Donald Votson (Donald Watson), koji nije ni u kakvom srodstvu sa najboljim prijateljem Šerloka Holmsa, osnovao Britansko vegansko društvo. On je reč “vegan” formirao od početka i kraja reči “vegetarijanac”. Vegani definišu svoje ime kao filozofiju i način života koji za cilj ima da isključi bilo kakav vid eksploatacije ili surovosti nad životinjama.

Prva runda

Vegetarijanstvo obuhvata mnogo širi opseg mogućnosti kada je u pitanju ishrana. Njihova kuhinja osim biljnih plodova uključuje i životinjske produkte kao što su: mleko, jaja i sir.

S druge strane, vegani izbegavaju buter, mleko, jaja i ostale namirnice životinjskog porekla. Šta više, njihova filozofija se ogleda i šire od samih pravila u ishrani. Ona se odnosi i na oblačenje (ne i svlačenje), tj. izbegavanje odeće i obuće od prirodne kože

Druga runda

Dok vegani imaju mnogo kraću listu mogućnosti, vegetarijanci baš znaju da uživaju
Vegetarijanske dijete, osim što sadrže i celokupni veganski način ishrane, imaju još tri vrste ili podgrupe: laktovegetarijanci, lakto-ovovegetarijanci i polu-vegetarijanci.

Laktovegetarijanci konzumiraju, pored biljne ishrane, i mleko. Lakto-ovovegetarijanci jedu sve što i laktovegetarijanci, ali jedu i jaja i mlečne proizvode. Polu-vegetarijanci ne jedu crveno meso, ali jedu ribu.

Vegani ne jedu meso, niti jedu proizvode životinjskog porekla. Neki od njih ne jedu čak ni med! Pa šta im onda ostaje, pomislićete?

Njihova ishrana najčešće uključuje sledeće namirnice i proizvode: bareno povrće, žitarice, hleb od kuk*ruznog brašna, 100% prirodne sokove, buter od kikirikija, zamrznuto voće, salate, testeninu, kokice, sojino mleko, tofu sir, kolače bez mleka i jaja, puding od pirinča, šnicle od povrća ili soje, itd.

Treća runda

U jednom trenutku doktor prekida borbu i utrčava u ring, ali samo na kratko...

Elementi u ishrani svakog pojedinca, bez čijeg unosa svačije zdravlje biva ugroženo su: proteini, kalcijum, cink, gvožđe i vitamin B12. Proteini su bitni zbog održavanja zdravlja celog organizma – od mišića i kože, preko kostiju i mišića. Vegetarijanci mogu proteine pronaći u proizvodima od soje, lešnicima, i drugim zamenama za meso. Najbolji izvor kalcijuma su tzv. tamna povrća, poput brokoli ili spanaća. Ako pri ruci nemate ovo povrće,spas potražite u sojinom mleku. Gvožđe, kao i kalcijum, najviše se sadrži u tamnozelenom povrću, ali i u sušenom (suvom) voću. Izvori cinka su produkti od soje, lešnici, žitarice.

Konzumiranje samo biljnih namirnica, bez mleka i jaja, podrazumeva se i bez mesa – sa sobom nosi određenu vrstu rizika. Taj rizik se ogleda u manjku unosa vitamina B12! Zbog toga u zemljama širom sveta, u literaturi ili na internet prezentacijama veganskih udruženja, savetuje se obavezno uzimanje ovog vitamina u nekom drugom vidu. Vitamin B12 igra glavnu ulogu u stimulaciji rasta i stimulaciji formiranja i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Takođe, on učestvuje u stvaranju energije neophodne ljudskom organizmu.

Četvrta runda

Padaju krošei, direkti, aperkati, a vegetarijanac i vegan i dalje stoje na nogama. Njihovo uporište u pop kulturi sve je jače i jače!

Na svakom koraku, bilo da li pričamo o realnom ili sajber svetu, vegetarijanstvo i veganstvo ima svoje pristalice i poštovaoce. Internet prostranstvima kruže sve moguće informacije o ovim načinima ishrane, o njihovim prednostima, o njihovim manama.

Ono što će vas možda mnogo više zanimati od definicija je uticaj ishrane na dizajn, modu i muziku, na umetnost u celini.

Primera radi, vegani imaju sjajnu prezentaciju na sajtu http://veganica.com. Na ovom sajtu možete naći umetnike vegane, njihove blogove, forume, prodavnice, čak i vegan radijski program!

Verovali ili ne, u svetu postoje i mediji posvećeni isključivo vegetarijancima. Veb adrese poput
Kod:
http://www.delicioustv.com
i
Kod:
http://www.vegtv.com
predstavljaju samo neke od sajtova na kojima možete gledati emisije o zdravoj ishrani.

O povezanosti vegana i mode ne treba trošiti reči. Pošto se njihova filozofija, za razliku od ostalih mesoždera i svih vrsta vegetarijanaca, ogleda i u činjenici da im obuća i odeća nikako ne smeju biti od prirodne kože, onda ne čudi što žene imaju velike probleme da izgrade svoj modni identitet. Najveći nedoumice prilikom oblačenja vegana, posebno ženskog pola su: cipele, kaputi i jakne, torbice, kaiševi. Nekima je ovo i veći problem od prelaska sa mesa, mleka i jaja na čisto vegansku ishranu.

Kada je u pitanju muzika, mnogi muzički bendovi (pre svega metal i hardkor bendovi) su posvetili svoj rad upravo borbi za zaštitu životinja, a samim tim i vegetarijanskoj, odnosno veganskoj filozofiji života. Širom sveta svake godine se organizuju veliki broj festivala gde se diskutuje o raznim problemima i temama, o budućim projektima i o mogućnosti
povezivanja sa što većim brojem pristalica istog ili sličnog mišljenja.

Peta runda

Poslednja runda počinje, a u ring uleću...

10 najpoznatijih ličnosti koje su bile ili su vegetarijanci: Lav Tolstoj, Volter, Adolf Hitler, Albert Ajnštajn, Klint Istvud, Leonardo Da Vinči, Pitagora, Isak Njutn, Nikola Tesla.

10 najpoznatijih vegana: Princ, Brajan Adams, Piter Bogdanović, Karl Luis, Joakin Finiks, Vudi Harelson, Dru Barimor, Džilijan Anderson, Ališa Silverstoun, Natali Portman.

Krajnji ishod

Ako mene pitate, rezultat je nerešen. Bez obzira iz kog razloga budete želeli da postanete vegetarijanac ili vegan, ne bi bilo loše da se prethodno dobro posavetujete sa svojim lekarom ili da se informišete više o načinima ishrane.

Pa, ako ste i pored velike ljubavi prema životinjama – mesožder, kao moja malenkost, nemojte nikada odbacivati promenu u svom životu, jer ko zna, možda baš ona bude najbolja za Vas!

Izvor : B92
_____________________________________
Prvi vegetarijanski grad na svetu
_____________________________________
Belgijski grad Gent uskoro će postati prvi vegetarijanski grad na svetu u kom će se taj način ishrane upražnjavati jednom nedeljno.

Žitelji Genta mesa će se odricati jednom sedmično od iduće nedelje, a prvi koji će u tome dati primer biće članovi gradske vlade i drugi lokalni zvaničnici.
Odluka je doneta nakon saopšt
enja UN da je stočarstvo odgovorno za petinu gasova sa efektom staklene bašte emitovanih u svetu, prenose belgijski listovi.

Cela vest na: Blic

po ovoj podeli ja sam poluvegetarijanac, odnosno peskovegetarijanac u danima posta (a to je nesto malo preko pola godine, kada se saberu sreda + petak u mrsnim nedeljama).
divljac, jagnjetinu, jaretinu...sam jos pre nekih 15-17 god. izbacila iz etickih razloga (cak ni moj pas ne dobija bilo koju vrstu kupovne, psece hrane koja sadrzi jagnjetinu), a svinjsko i junece, tj. svaku vrstu crvenog mesa, iz zdravstvenih razloga.
verujem da hrana nije presudna za zdravlje, ali u velikoj meri moze uticati na nase zdravlje i na to kako se osecamo.
_______________________________________________________
Suvremeni životinjski logori

'Zamislite ogromni hangar s drvenim pregradama i nasjeckanom slamom na podu, a nigdje nema prozora. Kada tamo stave jednodnevne piliæe izgleda kao da ima puno mjesta po kojem trèe male paperjaste loptice te jedu i piju iz automatskog korita. Jaka svjetla ostaju upaljena gotovo 24 sata osim na pola sata kad se gase. To nije zato da bi piliæi mogli odrijemati tih pola sata nego zato jer ako nikad ne bi vidjele mrak a svjetla nestane zbog kratkog spoja ili nestanka struje, oni bi se uspanièili i neki od njih mogli bi se zgnjeèiti tako jako da umru.
'Nakon sedam tjedana, neposredno prije nego æe ih ubiti za meso pomoæu trikova ih tjeraju da rastu duplo brže nego prirodno. Neprestano svjetlo je dio trika jer tako jedu puno dulje i puno više nego je normalno. Najveæi trik je u hrani koju im daju, a koja je prepuna proteina jer æe im se tako poveæati težina - a ta hrana èesto sadrži sušene komadiæe drugih piliæa.
'A sada zamislite isti hangar s piliæima koji su potpuno odrasli. Svaka ptica je teška 1,8 kg, a na raspolaganju ima prostor koji nije veæi kompjuterskog monitora. Slama i suharci još se jedva mogu vidjeti jer nisu promijenjeni od prvoga dana tako da su sada zatrpani izmetom od prije sedam tjedana pa do danas. Piliæi su narasli tako brzo da još uvijek pijuèu kao ptiæi i imaju plave oèi kao ptiæi, ali im je velièina kao kod odraslih ptica.
'Ako pažljivo pogledate, vidjet æete da su neke ptice mrtve. Ostale se ne obaziru na to, nego i dalje jedu i piju, te sjede i predišu. To je zbog toga što njihova srca ne mogu napumpati dovoljno krvi da nahrani njihova velika tijela. Mrtve i umiruæe ptice se skupljaju i odstranjuju svakog dana.'*
Piliæi doslovno polude u kakvim ih se uvjetima drži: na stotine njih u jednom objektu, bez moguænosti da se pomaknu. Zbog ozbiljnih stresova uzrokovanih takvim uvjetima, životinje èesto postaju krajnje agresivne i napadaju jedne druge, pa od muke neki pobijesne i poènu napadati druge piliæe. Piliæi kljucaju kljunovima jedan drugoga do smrti, svinje odgrizaju jedna drugoj repove. U pokušaju da sprijeèe te 'poroke', farmeri èesto odsijecaju piliæima kljunove vruæim noževima, radije nego da im daju više prostora ili uèine njihovu okolinu ugodnijom. Bol koju pri tom osjeæaju, jednaka je boli koju èovjek osjeæa kad bi mu se išèupao nokat iz prsta.
Zbog toga što ih se kljuka hormonima, antibioticima i lijekovima s kojima im se neprirodno ubrzava razvoj kako bi dobili što više mesa, piliæima masovno pucaju i lome se kosti. Skoro svaki drugi piliæ ima slomljene noge zbog toga, da ne govorimo o užasnoj boli koju pri tom osjeæaju. Sve to ljudi rade iskljuèivo radi profita, svakoga sata opetovano ubijajuæi na stotine tisuæe životinja.
90% piliæa boluju od raznih povreda prije nego što ih ubiju, a preko 30% imaju slomljene kosti - posebno noge. Užasno ih je vidjeti kad hodaju slomljenih nogu, odrezanog kljuna, i pretuèene od radnika na farmi. Bol koji osjeæaju ne možemo ni zamisliti. Kad bi mogli prièati, bio bi to veliki bolni urlik koji ledi krv u žilama.
'U gajbi za oprasivanje nalazi se metalno oruðe nalik na èešalj s velikim zupcima izmeðu koji odvajaju krmaèu od prašèiæa. Ona leži na svojoj strani a ova zapreka ju sprjeèava da mazi svoje prašèiæe, da ih liže ili èini bilo koju stvar koju bi željela. Prašèiæi mogu doæi do majèinih dojki da sišu, ali niti jedan drugi kontakt nije moguæ.
'Nakon 3-4 tjedna dojenja, prašèiæe odvajaju od majke i smještaju u boksove za prašèiæe koji su posl*gani jedan povrh drugog. U divljini bi sisali još najmanje dva mjeseca. Promatrala sam prašèiæe kojima je dozvoljen humaniji život, i oni su skakali uokolo na svježem zraku, naganjali jedan drugoga, prevrtali se i igrali radeæi psine, i zapravo su izgledali kao lutkice. Prašèiæi na farmama su strpani zajedno i ne mogu èak ni pobjeæi jedan od drugoga ako se žele tako igrati. Od dosade i frustriranosti obièno poènu gristi rep jedan drugome, èesto uzrokujuæi grozne povrede.
'Pa kako da farmeri to sprijeèe? Jednostavno - oni odrežu prašèiæima repove ili im povade zube. To je jeftinije nego da im daju više prostora.'*
'Kad bi mladi ljudi shvatili što je umiješano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso.' - James Cromwell, farmer Hagget u filmu Prašèiæ Babe
* Isjeèci iz knjige Kako postati, biti i ostati vegetarijanac ili vegan? britanske autorice Juliet Gellatley

Glad u svijetu

Da vam netko kaže da ljudi na zapadu mogu jesti meso zato jer djeca u Africi i Aziji gladuju, biste li mu povjerovali?
Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: meso! Razlog tome jest taj što je meso nevjerojatno rastrošan naèin proizvodnje hrane i prosjeèno se za 1 kg mesa upotrijebi 10 kg proteina iz povræa. Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste veæinu svjetskih usjeva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štoviše, Zapad koristi svoju moæ inzistirajuæi na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje zapada umjesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.
'Oko skoro 6 milijardi ljudi dijeli ovaj planet, približno 1/3 njih živi na bogatom Sjeveru a 2/3 na siromašnijem Jugu. Da bismo preživjeli, svi koristimo zemaljske usjeve i prirodne proizvode - ali ne koristimo ih svi u istom iznosu. Npr. dijete roðeno u SAD æe tokom svoga života upotrijebiti 12 puta više dodatnih izvora od djeteta roðenog u Bangladešu-12 puta više drveta, bakra, željeza, vode, zemlje, itd.
'Prosjeèan dnevni unos kalorija za èovjeka u Bangladešu iznosi 1.930 kalorija, dok je kod Amerikanaca 3.650 kalorija. Procijenjeno je da minimalni iznos hrane koja je potrebna za normalno zdravlje iznosi 2.360 kalorija dnevno. Pa tako možete vidjeti da prosjeèno osoba u Bangladešu ima premalo hrane dok prosjeèni Amerikanac previše jede. A oko 1/3 hrane prosjeènog Amerikanca je meso.
'Naravno da nisu samo Amerikanci oni koji jedu velike kolièine mesa, nego je tako sa svim populacijama u bogatom Sjeveru. U Britaniji je prosjeèan iznos mesa kojeg jedan èovjek pojede tokom godine 71 kg. S druge strane, u Indiji èovjek pojede oko 2 kg mesa godišnje. Prosjeèni Amerikanac pojede 112 kg mesa svake godine, a veæina od toga je govedina. U SAD-u djeca starosti izmeðu 7 i 13 godina pojedu skoro 6 i pol hamburgera svaki tjedan: a samo fast food restorani svake godine prodaju 6,7 milijardi hamburgera.'*
U nerazvijenim zemljama, jedna osoba konzumira u prosjeku 200 kilograma žitarica godišnje, uglavnom se hraneæi direktno njima. Za usporedbu, Lester Brown, svjetski autoritet za pitanje hrane, tvrdi da prosjeèan europljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede. Prosjeèan europski ili amerièki mesojed, tvrdi Brown, koristi 5 puta više hranidbenih resursa nego prosjeèan Kolumbijac, Indijac ili Nigerijanac.
'Vjerovali ili ne, u svijetu ima 3 puta više životinjskih farmi nego što ima ljudi. 16,8 milijardi farmi. Životinje imaju velike apetite i mogu prožvakati brdo hrane. Ali veæina onoga što uðe na jednom kraju izaðe na drugom te je izgubljeno. Sve životinje koje se uzgajaju za meso jedu više proteina nego što ih proizvode - èak i one najproduktivnije svinje pojedu 9 kg proteina iz povræa da bi proizvele 1 kg mesa, tok piliæi pojedu oko 5 kg za jedan kg mesa. Preostali kilogrami se uglavnom izgube kao gnojivo (u gnojivu).
'Samo životinje u SAD-u pojedu onoliko pšenice i soje koliko bi moglo nahraniti 2 milijarde ljudi, što iznosi 1/3 svih ljudi na svijetu ili pak èitavu populaciju Kine i Indije (kad se zbroje). Ali ima toliko krava da èak ni ova kolièina nije dovoljna pa da bi ove mašine za preživanje mogle i dalje 'raditi', potrebno je uvesti još više stoène hrane izvana. SAD èak kupuje govedinu od siromašnih zemalja Centralne i Južne Afrike, a sva ta stoka treba biti hranjena na slièan naèin.
'Možda je najgori primjer gubitka na Haitiju, službeno jednoj od najsiromašnijih zemalja na svijetu, gdje veæina ljudi za opstanak ima na raspolaganju 1.900 kalorija dnevno. Veæina najboljeg poljoprivrednog zemljišta upotrebljava se za uzgoj jedne vrste trave koja se zove alfa-alfa a velike internacionalne kompanije dovode avionom svoju stoku na Haiti iz SAD, kako bi pasle alfa-alfu i dobile na težini. Nakon toga životinje ubijaju a lešine voze natrag u SAD da bi pripremili još više mesa za hamburgere.
'Da bi napravili prostor za amerièku stoku, obièni ljudi s Haitija su potisnuti u planine gdje moraju gospodariti na manje plodnoj zemlji. Da bi ovdje uzgojili dovoljno hrane za opstanak oni koriste istu zemlju ponovo i ponovo, sve dok ona ne postane siromašna hranjivima i beskorisna te ju konaèno ne odnese vjetar. To je zaèarani krug koji pokazuje kako ljudi na Haitiju postaju sve siromašniji.'*
Na istom komadu zemljišta potrebnom za proizvodnju 1 kg mesa može se proizvesti npr. 200 kg krumpira ili 160 kg rajèica i to uzimajuæi u obzir isti vremenski period. Isto tako, umjesto 50 kg govedine možemo dobiti 1000 kg trešanja ili 6000 kg mrkve ili 4000 kg jabuka.
No, nije samo amerièka stoka ona koja konzumira svu svjetsku hranu. Isto je sluèaj i sa stokom iz Europske zajednice za èiju hranu 60% tog najveæeg pojedinaènog uvoznika životinjske hrane na svijetu dolazi iz zemalja na jugu.
Prema izvještaju Svjetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 1995., stotine milijuna ljudi na Jugu provode cijeli život u ekstremnom siromaštvu i 11 milijuna djece umire svake godine od bolesti uzrokovanih izgladnjivanjem. Koliko bi samo zemljišta bilo saèuvano i koliko bi se ljudi moglo nahraniti kada bi sve proteine iz povræa potrošenih na ishranu životinja dali ljudima! Slijedeæi prikaz to najbolje ilustrira.
Na površini zemljišta velièine 5 nogometnih igrališta (što iznosi 10 hektara), može se uzgojiti:
MESA dovoljno za prehranu 2 èovjeka
ili
KUk*rUZA dovoljno za prehranu 10 ljudi
ili
ŽITA dovoljno za prehranu 24 ljudi
ili
SOJE dovoljno za prehranu 61 èovjeka
U vodeæim zemljama zapada oko 80% proizvedenih žitarica koristi se za prehranu životinja. Na 1 ari dobije se 350 kilograma goveðeg mesa, dok se na toj istoj ari može dobiti 40.000 kilograma krumpira. Veæina siromašnih zemalja proizvodi žitarice ne za prehranu svog stanovništva koje umire od gladi nego za prodaju Zapadu gdje je potražnja za njima nevjerovatno velika.
Bogate zemlje ne troše samo svoje žitarice za hranjenje stoke. One takoðer koriste biljnu hranu bogatu proteinima iz siromašnih zemalja. Dr. Georg Borgstrom, vodeæi autoritet što se tièe geografskog porijekla hrane, procjenuje da 1/3 uroda kikirikija u Africi završi u želucima stoke i peradi u zapadnoj Europi.
Oko 85 posto svih žitarica u Americi upotrebljava se za uzgoj životinja. Uzgoj životinja za hranu strahovito je rasipanje svjetskih resursa, ne samo zemlje veæ i vode. Kada bismo saèuvali naše zalihe žitarica i dali ih siromašnima i neishranjenima umjesto životinjama, lako mogli bismo nahraniti gotovo sve kronièno pothranjene ljude svijeta. Meso je najneekonomiènija i najnedjelotvornija hrana koju jedemo: cijena jednog kilograma mesnih bjelanèevina dvadeset je puta veæa od cijene jednake kolièine biljnih bjelanèevina. Samo deset posto bjelanèevina kojima hranimo životinje vraæa se u mesu koje jedemo; znaèi da 90 posto odlazi u nepovrat. Poljoprivredne bi se površine mogle produktivnije iskoristiti kada bi se zasadile biljnom hranom. Jedno jutro zemlje upotrijebljeno za uzgoj goveda donijet æe samo pola kilograma bjelanèevina, dok æe ta ista zemlja zasijana sojom proizvesti osam kilograma bjelanèevina. Dakle, da bismo jeli meso moramo upotrijebiti 16 puta više zemlje nego što je potrebno za uzgoj soje, a uz to je sojino zrno hranjivije.
U svijetu vlada glad zbog mesožderstva. Mnogi to nisu svjesni jer ne žive u siromašnim zemljama u kojima djeca umiru od gladi. Tamo se i to malo žitarica izvozi u razvijene zemlje za ishranu životinja, dok narodu siromašnih zemalja ne ostaje ništa.
U knjizi Prehrana za mali svijet (Diet for a Small Planet), autor Frances Moore Lappé traži od nas da zamislimo sebe ispred tanjura koji sadrži pola kilograma goveðeg odreska. On kaže: 'Sada zamislite da u sobi s vama sjedi 45 do 50 ljudi koji ispred sebe imaju prazne tanjure. Za 'cijenu hranjenja' vašeg odreska, svaki njihov tanjur mogao bi biti ispunjen šalicom skuhane žitarice.'
Harvardski nutricionist Jean Mayer procijenio je da bi smanjenje proizvodnje mesa za deset posto oslobodilo dovoljno žita da se nahrani 60 milijuna ljudi.
Podaci o besmesnoj prehrani naveli su struènjake za hranu da istaknu kako je svjetski problem gladi umjetan. U ovom trenutku, proizvodi se puno više nego dovoljne hrane za prehranu svake osobe na našoj planeti. Problem je u našim odlukama.
'Moj sin je uvjerio mene i moju suprugu Caroline da postanemo vegetarijanci ukazujuæi nam na to da ako bi svijet jeo žitarice umjesto da njima hrani životinje na farmama, nitko ne bi gladovao.' - Tony Benn, premijer
* Isjeèci korišteni iz knjige Kako postati, biti i ostati vegetarijanac ili vegan britanske autorice Juliet Gellatley

Istinski moralni ispit èovjeèanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, oèituje se u odnosu prema onima koji u potpunosti ovise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju èovjeèanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali proizlaze iz njega.' - Milan Kundera, pisac
Mnogi ljudi smatraju da su etièki razlozi važniji od svih ostalih pri prelasku na vegetarijanstvo. Osnova etièkog vegetarijanstva je spoznaja da ostala živa biæa imaju osjeæaje i da su ti njihovi osjeæaji isti našima. Ovo saznanje pomaže svakome da u svojoj svijesti prihvati tuðe patnje.
Mnogi ljudi bi isto tako odmah prestali jesti meso kada bi sami morali ubiti životinju. No oni su se dosjetili jadu, i zato plaæaju druge da to uèine umjesto njih. Pitanje je, oslobaða li ih to moralne odgovornosti? Veæina i ne zna u kakvim se uvjetima i na koji naèin postupa sa životinjama: tuèe ih se, maltretira i muèi, zatvara u kaveze gdje se ne mogu niti okrenuti. Ovim životinjama oduzeta je sloboda kretanja, èesto ih se hrani s preraðenom hranom drugih umrlih životinja, èak i onima njihove vlastite vrste. Smrtnost životinja u takvim uvjetima je velika, ali na kraju, one su tu i sa svrhom da jednoga dana budu ubijene. Èemu se onda zamarati?!
Bilo bi dobro znati pod kojim je to okolnostima i u kom stanju uma prvi èovjek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, stavio na stol mrtva, ustajala tijela i usudio se nazvati ih hranom - te dijelove tijela koji su do maloprije pustali glasove i krike, kretali se i živjeli...
Kako su mu oèi mogle podnijeti taj prizor klanja pri kojem se režu grkljani, dere koža i razapinju udovi? Kako mu je nos mogao izdržati takav smrad? Kako to da mu sva prljavost materije nije odvratila osjetilo ukusa kad je ovo došlo u dodir sa tuðima ranama?
Želja da se èini dobro svim biæima, predstavlja superioran zakon etike.
Ako želimo rješiti nasilje u vlastitom srcu, morat æemo izbaciti hranu koja je nasiljem dospijela do nas.
Kada izgubimo poštovanje prema životu životinje, gubimo i poštovanje prema ljudskom životu. Prije 26 stoljeæa Pitagora je rekao: 'Oni koji ubijaju životinje da bi jeli njihovo meso streme ka samoubojstvu.' Mi smo danas prestravljeni neprijateljskim puškama, bombama i raketama, ali možemo li zatvoriti naše oèi pred patnjom i strahom koje sami stvaramo klanjem i konzumiranjem preko 1,6 milijardi domaæih životinja i 22,5 milijarde peradi svake godine. I što možemo reæi za desetke milijuna životinja ubijenih svake godine u 'logorima za muèenje' medicinskih istraživaèkih laboratorija? I što možemo reæi za životinje ubijene radi njihove kože ili krzna? I što možemo reæi za životinje ubijene radi 'sporta'? Možemo li opovræi da ove brutalnosti ne èine nas još okrutnijima?
'Ne želim ubijati životinje niti želim da budu ubijane u moje ime. Time što nisam mješana u njihovu smrt, osjeæam da imam sretni tajni savez sa svijetom i zbog toga spavam puno mirnije.' - Joanna Lumley, glumica

Uzgoj i ubijanje

Životinje osjeæaju bol! One imaju živèani sustav isto kao i ljudi. Takoðer, imaju i potrebe kao i ljudi: potrebu za kretanjem, potrebu za druženjem s pripadnicima svoje vrste, odgajanjem svoje djece i zabavom. Zamislite kako je biti cijeli život zatvoren u mraènoj smrdljivoj farmi gdje je sve što vidite patnja i smrt. Zamislite sebe kako vas umjetno oplode, nakon što se porodite otmu vam dijete i zakolju ga ili odvedu i vi ga više nikad ne vidite, a netko vas ponovno oplodi i tako iz godine u godinu. Zamislite da vas netko konstantno šopa hranom koju ne želite i koja nije vaša prirodna hrana, zamislite da vas truje antibioticima, hormonima i raznoraznim otrovima da biste brže rasli ili da bi vam meso bilo 'ljepše'. Zamislite potpunu dosadu od koje mnoge životinje èesto polude, jer su zatvorene na isto mjesto cijeli život bez moguænosti kretanja ili dodira s drugima. Zamislite da ne znate što vam se zapravo dogaða, jer životinje ne znaju razlog zbog kojeg su zatvorene, ali ipak znaju gdje su i boje se onoga što im se može dogoditi. Na kraju života u patnji, boli i strahu zamislite kako vas vode na klanje, kako vidite druge pripadnike svoje vrste poklane, kako pripadnici druge vrste idu prema vama i kako vas kolju. Ako možete, pokušajte se zamisliti kao raskomadan leš koji postaje tuða hrana.
Tvornièke farme vjerojatno su jedne od najveæih sramota suvremenog èovjeka, iznikle na ideji nacistièkih koncentracijskih logora. Samo u Americi 3.5 milijardi 'broiler' piliæa, 85 milijuna svinja, 34 milijuna goveda za 'proizvodnju' mesa, 11 milijuna goveda za dobivanje mlijeka, 9 milijuna ovaca i 200 milijuna kokoši za nesenje jaja danas živi u intenzivnoj stiješnjenosti farmi-tvornica, gdje su životinje osakaæene, genetièki manipulirane, okrutno prenatrpane, lišene svježeg zraka, sunca i prirodne okoline, a uskraæena im je èak i moguænost protezanja i vježbanja krila i udova. Cijeli svoj život one nemaju moguænosti da provode svoje osnovne, prirodne funkcije i obrasce ponašanja ili da žive kako ih njihovi instinkti pokreæu. Ženske pripadnice vrste su èesto natjerane do svojih apsolutnih bioloških granica na proizvodnju potomstva, samo da bi doživjele da njihova djeca budu oduzeta od njih ubrzo nakon roðenja kako bi ih ljudi utovili za klanje.

Misli i izjave poznatih osoba

Horacije (65.-8. pr.n.e., klasièni rimski pjesnik)
Riskiraj i budi mudar! Prestani ubijati životinje! Onaj tko izšpekulira samo jedan sat savršenog života, nalik je seljaku koji èeka da rijeka presuši, umjesto da je prijeðe.

Thomas Alva Edison (1847.-1931., amerièki pronalazaè, izmeðu ostalog: žarulje, gramofona i mikrofona)
Ja sam vegetarijanac i antialkoholièar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak.
Nenasilje je put do više etike, koja je cilj svekolike evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim živim biæima i dalje æemo biti samo divljaci.

Jean Paul (1763.-1825., njemaèki pjesnik)
Pravedni Bože! Koliko mnogo sati muèenja životinje je zalemljeno za jednu minutu sveèanosti za èovjekov jezik.
Aleksandar von Humbolt (1769.-1859., osnivaè znanst. istr. Zemlje)
Svirepost prema životinjama ne može opisati niti kraj pravog obrazovanja niti kraj erudicije. Ona je jedna od naznakovitijih poroka nižeg i prostog naroda.

Leonardo da Vinci (1452.-1519., talijanski univerzalni genije, umjetnik i znanstvenik)
Èovjek je zaista kralj životinja, jer njegova svirepost nadmašuje njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuæe grobnice!
Ja sam se još u najmlaðoj dobi odrekao jedenja mesa. Doæi æe vrijeme kada æe ljudi ubijanje životinja promatrati istim oèima kao i ubojstvo èovjeka.
Onaj tko ne cijeni život, nije ga ni zaslužio.

Ralph Waldo Emerson (1803.-1882., amerièki pisac i politièar)
Upravo ste objedovali, i koliko god da je brižljivo i u taktiènoj udaljenosti od klaonica, vi ste sukrivac.

Friedrich Nietzche (1844.-1900.)
Sva antièka filozofija bila je usmjerena na simplicitet života i nauèavala je život bez zahtjeva. U tom smislu više su za èovjeèanstvo uèinili vegetarijanci po filozofskom uvjerenju nego svi novi filozofi zajedno, i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmjene svoj naèin života i to pokažu svojim primjerom, ništa od njih.

Pitagora (580. do 500. pr.n.e., grèki filozof i matematièar)
Sve dok ljudi budu ubijali životinje, ubijat æe i jedni druge. Uistinu, onaj koji sije sjeme smrti i boli ne može požnjeti sreæu i ljubav.
Ako tvrdite da ste po prirodi stvari odreðeni za mesnu vrstu ishrane, onda prvo osobno ubijte ono što želite jesti. Meðutim, uèinite to vlastitim rukama, bez pomoæi mesarske sjekire, noža ili bilo kakvog oružja.
Zar da èovjek mojega uma jede leševe?

L.N. Tolstoj (1828.-1910., ruski pisac)
Kada èovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od èega se mora okrenuti je meso...Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je èovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.
Zastrašujuæa je ne patnja i smrt životinja, veæ to što èovjek u sebi zatomljuje najviše duhovne osjeæaje samilosti i sažaljenja prema sebi sliènim živim biæima te gazeæi vlastite osjeæaje postaje okrutan.

Wilhelm Busch (1832.-1908., njemaèki pjesnik)
Prava ljudska kultura je tek ona u kojoj se kanibalizmom ne smatra samo jedenje èovjekovog mesa, nego svako uživanje mesa.

Emil Zola (1840.-1902., francuski pisac)
Stvar sa životinjama za mene je ispred brige da me se ne ismije.

Georg Bernard Shaw (1856.-1950., irski dramatièar, pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.)
Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem.
Doživjeti istinsku radost života znaèi pridonijeti onom cilju koji i sami smatramo velièanstvenim, biti snaga prirode umjesto groznièave, sebiène, sitne duše.
Dok je god èovjek hodajuæa grobnica za od njega ubijene životinje, bit æe rata na ovoj Zemlji.

Sven Hedin (1865.-1952., švedski istraživaè Azije)
Nikada nisam mogao ugasiti neko životno svjetlo, jer mi nedostaje moæ da ga ponovno upalim.

Franz Kafka (1883.-1924., austr-èeški pisac, prilikom promatranja riba u akvariju)
Sada vas mogu mirno promatrati, više vas ne jedem.

Isaac Bashevi Singer (1904. amerièki pisac, dobitnik Nobelove nagrade 197
Svi smo mi Božja stvorenja - da se molimo Bogu za milost i pravednost dok jedemo meso životinja koje su za nas zaklali, nije u suglasju s tim.
Ja bih i dalje nastavio živjeti vegetarijanski, èak i kada bi cijeli svijet jeo meso, to bi bio moj protest protiv stanja svijeta. Atomska energija, bijede zbog gladi, svirepost - moramo nešto poduzeti protiv toga. Vegetarijanstvo je moj prvi korak i mislim da je to vrlo važan korak.

Harvey Diamond (pisac)
Ljudi jednostavno nisu pripremljeni za jedenje mesa. Stavite u kolijevku dijete i uz njega zeca i jabuku. Ako se poène igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupit æu vam novi auto!

Albert Schweitzer (1875.-1965., elsaški teolog i misionarski lijeènik, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953)
Moje mišljenje je, da æemo mi, koji se zauzimamo za zaštitu životinja, potpuno odustati od uživanja mesa i da æemo protiv toga govoriti.
Prijatelj prirodi je onaj, koji je sa svime, što živi u prirodi, vezan iznutra, onaj koji sudjeluje u sudbini stvorenja, koliko može, pomaže iz jada i krize, i po moguænosti izbjegava povrijediti život ili ga uništiti.

Mahatma Gandhi (1869.-1948., indijski politièar i zastupnik nenasilnog otpora)
Mislim da duhovni napredak na jednoj odreðenoj toèki od nas zahtijeva da prestanemo ubijati živa subiæa za zadovoljenje tjelesnih zahtjeva.
Velièina i moralni napredak naroda moæi æe se mjeriti po tome kako postupaju sa životinjama... Jedini naèin da živiš je da pustiš i druge živjeti.

Victor Hugo (francuski pjesnik i pisac)
Bilo je nužno civilizirati èovjekov odnos prema èovjeku. Sada je nužno civilizirati èovjekov odnos prema prirodi i životinjama.
Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa)
Možete li se zapitati koji je razlog naveo Pythagoru da odbaci meso? Što se mene tièe, ja bih radije volio znati pod kojim je neoèekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi èovjek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, iznio na stol mrtva, ustajala tijela i usudio se nazvati hranom dijelove tijela koji su do maloprije puštali glasove i krikove, kretali se i živjeli...?

Albert Einstein (1879.-1955., njem-amerièki fizièar, dobitnik Nobelove nagrade 1921.)
Vegetarijanski naèin života mogao bi krajnje pozitivno utjecati na sudbinu èovjeèanstva, èisto fizièkim djelovanjem na temperament ljudi.
Ništa neæe toliko pomoæi ljudskom zdravlju niti poveæati izglede za opstanak života na Zemlji kao prijelaz na vegetarijansku prehranu.
Naš zadatak mora biti da se oslobodimo... širenjem kruga samilosti na sva živa biæa i svu prirodu i njenu ljepotu.

Tony Benn (premijer)
Moj sin je uvjerio mene i moju suprugu Caroline da postanemo vegetarijanci ukazujuæi nam na to da ako bi svijet jeo žitarice umjesto da njima hrani životinje na farmama, nitko ne bi gladovao.

Richard Gere (amerièki glumac)
Kao stanovnicima ovog planeta, dužnost nam je prema svim vrstama odnositi se ljubazno, s ljubavlju i samilošæu. Izvan svakog razumijevanja je patnja koju, zbog ljudske okrutnosti, doživljavaju životinje. Molim vas, pomozite da okonèamo to ludilo.

Milan Kundera (pisac)
Istinski moralni ispit èovjeèanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, oèituje se u odnosu prema onima koji u potpunosti ovise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju èovjeèanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali porazi proizlaze iz njega.

Paramhans Svami Mahesvarananda (duhovni uèitelj)
Najviši princip u ljudskom biæu jest njegov razum koji mu omoguæuje razumijevanje i shvaæanje. Zato razmislite - osjetite i razumijte. Tada je to ono pravo znanje, mudrost. Takva je svijest iznad kulture, tradicije i religije - to je svijest realnosti.

Sveti Franjo Asiški (mistik i propovjednik)
Ne ozlijediti našu skromnu braæu (životinje) naša je prva dužnost prema njima, no nije dostatno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvišeniju misiju - služiti im kad god to zatrebaju... Èovjek koji bi iskljuèio bilo koje Božje biæe iz okrilja samilosti i suosjeæanja, isto bi se tako ponio i prema drugom èovjeku.

Margaret Mead (antropologinja)
Nikada nemojte sumnjati u èinjenicu da mala skupina promišljenih i zabrinutih graðana može promijeniti svijet. Uistinu, dosad su ga jedino oni i mijenjali.

James Cromwell (farmer Hagget u filmu Prašèiæ Babe)
Kada bi mladi ljudi shvatili što je umiješano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso

Martina Navratilova (svjetska teniska prvakinja)
Postala sam vegetarijanka zbog patnji životinja, ali su se pojavile i neke druge dobrobiti. Poèela sam se osjeæati zdravije - postala sam puno pokretljivija, što je jako važno za sportaša. Osim toga, bilo mi je potrebno puno manje sna, a budila sam se svježija i odmornija. Moja koža je postala kvalitetnija i sada imam više energije. Obožavam biti vegetarijanka.

Jakki Brambless (prva žena koja je vodila cjelodnevni program na BBC Radio 1)
Posjetila sam roditelje kako bi im pomogla oko ovaca i pomogla sam donijeti ovci na svijet malo janje. Bilo je prekrasno. Iduæeg dana farmer nam je donio nogicu od janjeta i sve to èinilo mi se nekako krivo. Nisam to mogla uskladiti s onim što sam radila cijeloga dana - pomagala novom životu da doðe na svijet, samo zato da bi ga bezosjeæajno oduzela. Tada sam postala vegetarijanka.
Gaby Roslin (britanska TV predstavnica)
Jedenje teletine je neoprostivo.

Damon Albarn (pjevaè skupine Blur)
Što više znamo o mesnoj industriji, više možemo uèiniti da ih zaustavimo. Zaista, znanje je moæ!
Vegetarijanac sam jer nisam mogao podnijeti užasavajuæi naèin na koji se životinje ubijaju za hranu. Ako vam roditelji zadaju probleme, recite im zašto ste vegetarijanac i pripremite se da budete popustljivi - nemojte se izolirati. Pokušajte pomoæi kod nekih obroka. Na kraju æe shvatiti da vegetarijanstvo spašava životinje i okoliš i da je to prava stvar!

Joanna Lumley (glumica)
Ne želim ubijati životinje niti želim da budu ubijane u moje ime. Time što nisam umješana u njihovu smrt, osjeæam da imam sretni tajni savez sa svijetom i zbog toga spavam puno mirnije.

Ali MacGraw (amerièka glumica)
Oduvijek sam osjeæala da je naèin na koji postupamo prema životinjama vrlo dobar pokazatelj koliko suosjeæanja imamo prema ostatku èovjeèanstva.

Heather Small (vodeæa pjevaèica sastava M People)
Ne vidim nikakvo zadovoljstvo u bivanju mesožderom. Vjerujem da je jedenje mesa jednako osuðivanja planeta.

Michaela Strachan (TV voditeljica)
Ekološki razlozi za nejedenje ribe (koji se tièu oèuvanja okoliša) su preplavljujuæi.

Jeff Banks (dizajner i voditelj emisije Clothes Show)
Ako pogledam kolièinu ribe koja se izvlaèi iz mora da bi poslužila kao hrana za ljude i stoku, to me preneražuje. Sve je to tako nepotrebno.

Magi Clarke (glumica)
Ne trebate ubijati da bi imali potpun život. Ako vi ili vaši prijatelji želite postati vegetarijanci, vjerujte mi, puno je lakše nego što se èini, a sigurno da je i prekrasan naèin života. U svakom sluèaju, vegetarijanci su bolji ljubavnici...

Charles Darwin (1809.-1882., engleski prirodoslovac)
Èinjenica je da najbolji radnici, koje sam ikada vidio, èileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)

Jack W. Lucas
Tjelesno i psihièko zdravlje može se postiæi samo tamo gdje postoji humanost i etika.

Linda McCartney
Da klaonice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci.

Richard Wagner
Vjerujem da je cijeli život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu koja može spasiti èovjeèanstvo od nasilnièkih tendencija, te nam pomoæi vratiti se u davno izgubljeni raj.

Alice Walker
Životinje svijeta postoje zbog njihovih vlastitih razloga. One nisu stvorene za èovjeka, kao što ni crni ljudi nisu stvoreni za bijele ljude ili žene za muškarce.

Sokrat
Ono smo što jedemo.

Thomas Moffet
Ljudi kopaju grobove vlastitim zubima i umiru više od vlastitih djela nego od oružja neprijatelja.

J. H. Kellog
Mrtva krava ili ovca koja leži na travi prepoznaje se kao strvina. Ista vrsta leša, ukrašena i obješena u mesnici, prolazi kao hrana!

Marguerite Yourcenar (francuska književnica, vegetarijanka)
Kada tuèemo dijete ili kada ga izgladnjujemo, kad ga odgajamo tako da mu se misao izopaèuje ili da gubi volju za životom, èinimo zloèin spram univerzuma koji se putem njega izražava. To je isto tako istinito kad uzaludno ubijamo životinju ili kad, bez nekog dobrog razloga, sijeèemo drvo. Svaki put izdajemo svoje ljudsko poslanje, koje bi se sastojalo u tome da organiziramo nešto bolji svijet.

Berta von Suttner (Nobelova nagrada za mir 1905.)
Prema mojem uvjerenju doæi æe vrijeme, kada se nitko neæe željeti hraniti sa leševima, kada više nitko neæe biti spreman izuèiti se mesaru. Koliko nas veæ sada ima, koji ne bi željeli nikad pojesti meso kada bi sami morali zariti nož u životinju

Arthur Schopenhauer
Tko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar èovjek.

Hrana kao ¬prevencija i lijek

Èovjek je po prirodi biljojed, temeljna je postavka vedske filozofije i religije. Prevencija je vegetarijanstvo
Ayurveda, znanost o životu, dio je vedskih religijskih i filozofskih spisa koji su nastali prije više od 5000 godina. Vede izvorno znaèe "znanje", prvotno su bile napisane na palminu lišæu, a zapisao ih je osobno Krišna, indijska vrhunska božanska osoba, ili njegovi vjerni i predani pratitelji.
- Ayurevdska ishrana pretpostavlja da èovjek bude iskljuèivo vegetarijanac. To je temeljna postavka. Dakle, ishrana bez mesa, jaja i riba. Ovisno o tipu osobe i njegovoj graði tijela, ali i zdrastvenim problemima sastavlja se jelovnik i utvrðuje koji su elementi potrebni organizmu te osobe - pojasnio je Stjepan Žagar, Zagrepèanin koji je autor knjige "Ayurveda-vedska medicina".
Neke temeljne pretpostavke ayurvedske prehrane su da osoba treba dobro prožvakati hranu koju jede.
Kada èovjek podrigne, dodaje, treba prestati s jelom jer je to znak da je organizam uzeo dovoljno hrane.
Osim toga - prièa Žagar - jela se pripremaju i prema godišnjem dobu. Konkretno, sada je jesen, a to znaèi da je suho i hladnije vrijeme. Jelovnik koji se priprema mora sadržavati takozvanu topliju hranu.
Jede se kiselo, slano i ljuto, no mora se paziti da se ne pretjeruje s takvom hranom jer mogu stradati bubrezi i jetra. Vatreni ljudi (gojazniji) trebali bi jesti slatku hranu. Ne onu bogatom šeæerom nego prirodni med.
Ljeti se jede hladnija hrana poput lisnatog povræa koje hladi organizam. Jogurt, primjerice, isprva hladi a kasnije grije organizam.

Protiv kolesterola

Ako imate visok kolesterol, Žagar preporuèuje post jedanput na tjedan.
Za doruèak je najbolje jesti voæe i nepržene sjemenke. Za ruèak žitarice i povræe a za veèeru piti samo mlijeko.
Vegetarijanska prehrana
Izvor: Wikipedija

 

Vegetarijanska prehrana

Povijest

Vegetarijanska prehrana je prehrana bez mesa, odnosno životinjskih proizvoda, kao što je teletina, svinjetina, piletina, riba, jaja i mlijeko. Neki vegetarijanci izbjegavaju i nošenje odjeće i obuće od životinja, odnosno kože i krzna. Kao sistem prehrane poznata je od davnina, na Istoku, prvenstveno u Indiji, gdje je bila dio vjerske prakse tzv. ahimse (nenasilja). Danas oko 30% Indijaca izbjegava mesa. U Europi ga je propagirao grčki filozof Pitagora u 6. st. p. Krista, on i njegovi sljedbenici prakticirali su vegetarijansku dijetu iz nutricionističkih i etičkih razloga. Iz Indije dolazi u Europu zahvaljujući Englezima koji su je kolonizirali. U Londonu je 1847. godine osnovano prvo vegetarijansko društvo kojem je pripadao i Gandhi, za vrijeme svog studiranja. Vegetarijanstvo prakticiraju rastafarijanci, adventisti sedmog dana, afrički izraliti, hindusi, budisti, tibetanci i dr. U SAD-e se oko 3% stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci s tendencijom porasta tog broja.

Motivi

Motivi za vegetarijanstvo su mnogi; izbjegavanje nanošenja boli životinja, vjerska praksa, briga za vlastito zdravlje, prakticiranje yoge i prihvaćanje new age filozofije. Mnoge religije podučavaju zabranu oduzimanja života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, džainizam, sufizam, rastafarianizam. Židovi, muslimani i kršćani spominju rajski vrt što bi se svrstavalo u vegetarijanstvo.
Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni vjeruju da hrana ima osobnost. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao "rajas", dok biljna prehrana ima kvalitetu "satva" i mentalno stanje mira. Nanošenje boli, a osobito oduzimanje života nije etički čin i samim tim nameće se vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Jednako tako smatra se da držanje životinja zatvorenima, a osobito moderan način proizvodnje, koji ih uzgaja u velikom broju nije human.
Moderne tvornice troše velike količine fosilnih goriva i vode za proizvodnju životinjskog mesa, koje bi se mnogo ekonomičnije iskoristile za uzgoj biljnih vrsta. Količina zemlje potrebne da se nahrane domaće životinje za desetak ljudi, dovoljna je da se uzgoje žitarice da se nahrani stotinjak ljudi.
Treba napomenuti da se u modernom govedarstvu koriste velike količine antibiotika, hormona i dr. štetnih tvari kako bi se dovelo do povećanja prinosa ne vodeći pri tome računa o negativnim posljedicama koje se primjećuju na zdravlju ljudi.

Podjela

Voće
Vegetarijanci se dijele na nekoliko vrsta.
• Vegani su najradikalniji i u potpunosti izbjegavaju životinjske proizvode, uključujući i odjeću i obuću životinjskog podrijetla i sve kemijske proizvode koji su testirani na životinje.
• Semivegetarijanci izbjegavaju crveno meso, a konzumiraju piletinu i ribu.
• Ovolaktovegetarijanci jedu jaja i mliječne proizvode.
• Laktovegetarijanci jedu mliječne proizvode.
• Peskovegetarijanci jedu ribu.
• Frutarijanci jedu samo plodove.
• Fleksiterijanci prilagođavaju svoju prehranu.
• Markobiotičari jedu hranu prema propisima makrobiotike, može uključivat i izbjegavanje mesa iz zdravstvenih razloga, ravnomjeran unos svih namirnica, uzimanje samo onih namirnica koje su dostupne u prirodnom okolišu u kojem se osoba nalazi

Prednosti

Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koju uzrokuju povišenje srčanog tlaka, te slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući niskim vrijednostima masnoća vegetarijanci imaju prosjećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni tlak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2. Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Tako npr. orašari sadrže nisku koncentraciju lizina, a mahunarke metionina. Prehranu zato treba uravnotežiti produktima soje kao što su tofu, tempeh i natto.
Primjer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna dob Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovječnih Tibetanaca koji se hrane laktovegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska prehrana koja se bazira na maslinovom ulju, svježem voću i kuhanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svjetska zdravstvena organizacija ("WHO") kreirala je piramidu zdrave prehrane čiju bazu predstavljaju žitarice, mahunarke i voće koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i sol koje treba najmanje konzumirati.
Najnovije promjene u ekološkom sustavu navode na razmišljenja o prednostima izbjegavanja mesa. Unazad nekoliko godina svjedoci smo velikih opasnosti koje sa sobom donosi konzumiranje mesa. U Europi su zabilježeni slučajevi "kravljeg ludila", bolesti koja zahvaća goveda zbog prehranjivanjem tzv. koštanim brašnom odn. samljevenim kostima uginulih krava. Prvi slučajevi zabilježeni su 80-tih godina, točnije 1986. u Engleskoj, kod ovaca, da bi se zatim proširila na krave. To je otvorilo mogućnost trovanja i dovelo do razvoja encefalitisa (BSE-bovine spongiform encephalopathy, engl.). BSE je neurodegenerativna bolest krava koja se povezuje s Creutzfeld-Jakovovom bolešću kod ljudi koji su konzumirali kontaminirano meso. Bolest je fatalna i dosada je zabilježeno nekoliko smrtnih slučajeva u Europi (148 u V. Britaniji, 6 u Francuskoj i 1 u Italiji), te u sj. Americi. Uvedene su rigorozne mjere zabrane uvoza mesa iz zemalja u kojima se ta bolest pojavila, ali ni to ne može garantirati izbjegavanje zaraze.
Slijedeći primjer je ptičja gripa koja se javila na dalekom Istoku, 1997. u Hong Kongu. Bolest u originalu napada perad, a često i močvarne ptice, osobito divlje patke i prenosi se na ljude u ruralnim kućanstvima zbog bliskog kontakta sa zaraženim životinjama. Zahvaća djecu i kronične bolesnike izazivajući visoku temperaturu, kašalj i upalu pluća i ima izrazito visoku smrtnost. Ptičja gripa se proširila na Zapad i krajem 2005. zabilježena je u Turskoj iako se još uvijek vjeruje da virus nije mutirao i da nije došlo do direktnog prijenosa sa životinje na čovjeka.
Istraživanje objavljeno 15. prosinca 2006. godine u "British Medical Journalu" pokazuje odnose inteligencije u djetinjstvu i vegetarijanstva u odrasloj dobi. U obzir su se uzimali parametri kao što su stupanj obrazovanja i sociološko ekonomski status, a analiza je pokazala kako je vegetarijanstvo bilo izbor pojedinaca koji su pokazali bolje rezultate na testu inteligencije u dobi od svojih 10 godina. Vegetarijanci su u ovoj studiji bili u prosjeku, inteligentniji, obrazovaniji i zanimanja koja su više na socijalnoj ljestvici prihvaćenosti, ali se te sociološko ekonomske prednosti nisu odrazile na njihova primanja. Moguće je da etička promišljanja nisu samo odredila njihov izbor prehrane, već i izbor zanimanja. U usporedbi s nevegetarijancima, vegetarijanci su rjeđe bili zaposleni u privatnom sektoru, a češće u humanitarnim i neprofitnim organizacijama, lokalnoj upravi i školstvu. [1]

Nedostaci

Neki biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Orašari sadrže nisku koncentraciju lizina, a mahunarke metionina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbjegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje su zaslužne za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara-lješnjaka, badema, pistacija. Izbjegavanje životinjskih proizvoda može uzrokovati manjak Vitamina B, posebno B-12 koji sudjeluje u izgradnji živcanih stanica, te željeza što dovodi do anemije. Prije prakticiranja vegetarijanske prehrane uputno je savjetovati se s liječnikom.

Prehrana za dugovjeènost

Koja je tajna sto i više godišnjaka? Zdravom prehranom možete uèiniti èuda, a kako toèno poèeti, proèitajte ovdje.
Objavljeno:
16.01.2006.
''Strašno je važno u životu doživjeti stotu...'', pomalo ironièno pjeva jedan davni rokerski bend, no u mnogo je ljudi upravo ta potreba, bez ikakve ironije, vrlo naglašena i dali bi sve da požive dulje. Uostalom, na ljudskoj težnji za vjeènim životom izrasli su mnogi mitovi (vampiri, ali i prièe o jogijima koji žive po tisuæu godina negdje u zabitima Indije), i religije koje na ovaj ili onaj naèin obeæavaju vjeèni život.
Postoji legenda o dugovjeènosti ljudi na Kavkazu, koja se temelji na konzumaciji neizmjerno zdravog napitka - kefira.
Suvremeni se èovjek sa svojim strahom od smrtnosti bori na razne naèine: terapijama vitamina, udisanjem èistoga kisika, ubrizgavanjem botoxa, no ima i onih koji su odavno shvatili da je u zdravom tijelu zdrav duh, pa se nastoje puno kretati, zdravo živjeti i zdravo jesti. Ovo potonje je nama najzanimljivije.

Pravilna prehrana za dulji život

Možemo li pravilnom prehranom produljiti životni vijek? Istraživanja su pokazala da možemo, iako pravilna prehrana nije jedini èimbenik dugovjeènosti. Kako procijeniti što je "pravilna" prehrana? Pravilno se hraniti znaèi otprilike zdravo se hraniti, dakle unositi namirnice koje nisu štetne po naš organizam. Osim toga, treba paziti na kolièinu hrane u odnosu na našu dob, stas, podneblje... U svim kulturama i podnebljima svi æe se složiti kako fast food nije zdrava hrana. Sve to, dugoroèno, deblja, krèi žile, povisuje tlak. Takoðer, svi æe se složiti da je zdravo jesti mahunarke, povræe, kao i odreðeno voæe.
Kada doðemo do teme mesa, mišljenja su radikalno podijeljena. Vegetarijanci, vegani i ljubitelji mesa veæ od 19. stoljeæa, kada se vegetarijanstvo putem religije probilo na Zapad, vode oštre rasprave oko toga što je zdravo, prirodno, normalno, bez èega se može ili ne može. Jesti meso ili ne? Jesti samo neke vrste mesa (ribu, bijelo meso), jesti samo nusproizvode životinjskog porijekla (mlijeko, sir), kako to rade vegetarijanci, ili pak odustati apsolutno od svega što ima veze sa životinjama, kako to rade vegani?
Glavni argument u korist mesa uvijek je isti: ljudima su potrebne bjelanèevine koje mogu dobiti jedino iz mesa. Osobito se trudnicama i djeci u razvoju savjetuje da nikako ne odustaju od prehrane kojom æe dobiti bjelanèevine. Najjaèi argument za to bio je vitamin B12, koji se može dobiti iskljuèivo iz namirnica životinjskog porijekla, a nedostatak istog prouzroèit æe anemiju i osteoporozu. U meðuvremenu, istraživanja su pokazala da se vitamin B12 nalazi i u voæu (npr. jabukama, kruškama, nektarinama...), tako da se više ni veganima ne može ništa predbacivati.
Kada govorimo o zdravoj prehrani, prehrani za dugovjeènost, najèešæe se spominje upravo vegetarijanska prehrana. Zašto?
Možda zato što najviše sto i više godišnjaka možemo "zateæi" u podneblju gdje se, svjesno ili nesvjesno, ljudi hrane na vegetarijanski naèin. Poðemo li od Hrvatske, najviše stogodišnjaka ili ljudi visoke životne dobi živi na našim otocima, gdje se hrane povræem, sirom i ribom. Najkraæi pak je životni vijek u Slavoniji, gdje je hrana pretežito masna, mesna, uz nedovoljno voæa i povræa. Veæ je iz ovog primjera vidljivo koliko hrana utjeèe na dugovjeènost.
Budimo konkretni
Što, dakle, konkretno jesti? Najbolja je hrana iz vlastitog, po moguænosti organskog uzgoja, no ako ste gradski èovjek, kupujte više na tržnici, od ljudi sa sela, a ako kupujete u trgovinama, kupujte provjereno. Povræe je najvažnije: tikvice, patlidžani, rajèice i slièno trebalo bi se na vašem stolu naæi bar tri do èetiri puta tjedno. Na našim stranicama možete potražiti recepte koji æe ovo povræe uèiniti još ukusnijim, a njegovu pripremu zabavnom.
Naše zdravlje stoji na nekoliko kljuènih stupova: pravilna prehrana, kretanje, socijalizacija, pozitivan stav prema životu, ali i zdravi geni.
Postoji stari obièaj, povezan s religijom, da se petkom jede riba. Ako volite ribu, priuštite si je i èešæe od jednom tjedno. Obiðite ribarnice i pronaðite svoje favorite. Odrasle bi osobe u naèelu trebale više jesti bijelu ribu (npr. bakalar i osliæ). I bijela i plava riba su bogate bjelanèevinama i vitaminima, no za razliku od plave, bijela je siromašna mastima. Plava je bogata esencijalnim masnim kiselinama koje pogoduju razvoju mozga, pa se preporuèuje djeci, ali i trudnicama.
Ne izostavljajte mlijeène proizvode jer oni sadrže važne bjelanèevine, a voæem æete doæi do vitamina. Okušajte se i na novijim podruèjima, pa probajte ovèje mlijeko ili juhu miso. O zdravlju skrivenom u èešnjaku spjevani su epovi (njegova ljekovita svojstva poznata su tisuæama godina, pripisuju mu antibiotska i antikancerogena djelovanja), a zdravi su i poriluk, kupus i razno zaèinsko bilje.
Meso? Bolje je kuhano nego peèeno: što manje masti, to bolje. Neka vas vodi misao da je pretilost vaš teret na putovanju kroz život i da æete se s manjim teretom lakše i dalje prošetati stazom svog života.
Regionalne osobitosti
Postoje i male tajne pojedinih regija. Ljudi na Sardiniji jedu povræe iz domaæeg uzgoja, ovèji sir, ribu i piju crno vino. Na Dalekom istoku jede se mnogo povræa i zaèinskog bilja, te tofu, soja i juha miso, namirnice koje su se do nas probile znatno kasnije. Postoji i legenda o dugovjeènosti ljudi na Kavkazu, koja se temelji na konzumaciji neizmjerno zdravog napitka - kefira. Kako ne bismo sada predaleko otplovili, pogledajmo naše krajeve.
U dinarskom podruèju se uz ovèji ili kozji sir vrlo èesto konzumira "èarobna" biljka - raštika (ili rašèika). Vrlo je slièna blitvi, no nešto tvrðih listova. Ljudi danas govore kako su se nekad hranili raštikom, kupusom, raznim travama i palentom jer su bili siromašni, a meso se jelo samo o sveèanim prigodama. No, upravo su te starije, "siromašnije othranjene" generacije doživjele duboku starost, što nije sluèajnost.
Osim probrati, hranu treba znati i konzumirati. Prejedanje nikako nije preporuèljivo. Na Istoku starije generacije njeguju obièaj da želudac napune tek 80 posto. Svima nama može pomoæi i dijabetièarska dijeta, kojom se preporuèuje više malih obroka dnevno, a ne jedno ozbiljno prejedanje naveèer, nakon posla.
Ako jedete juhu s rezancima, meso nemojte jesti s kruhom ili krumpirom, veæ samo sa salatom. U svemu treba biti umjeren. Tako je i s alkoholom. Alkohol nikako nije dobar u velikim kolièinama, no èaša crnog vina dnevno može biti itekako zdrava.
Hrana je samo jedan aspekt dugovjeènosti. Naše zdravlje stoji na nekoliko kljuènih stupova. Pravilna prehrana je jedan, a tu su i kretanje, socijalizacija, pozitivan stav prema životu, ali i zdravi geni. Na ovo posljednje ne možemo utjecati, rodili smo se takvi kakvi jesmo, no na svoje zdravlje možemo. Sve je u našim rukama i sve ovisi o tome koliko nam je želja za dugovjeènošæu jaka.
Autor: Irena Zrinski, novinarka

UVOD

Naziv vegetarijanka, vegetarijanac potjeèe vjerojatno od lat. vegetus = živ, krepak, èio te od lat. vegetatio = raslinje, biljni pokrov. To se odnosi na svježe namirnice koje rastu na zemlji (cvjetaèa, kupus ili zelena salata), pod zemljom (krumpir ili mrkva) i u zraku te voæe, (npr. jabuke, šljive, kruške). Vegetarijanstvo je nastalo iz više razloga. Tako su mnogi, želeæi smršaviti, odabrali povræe i voæe kao glavnu hranu. Mnogi su se odluèili za vegetarijanstvo pod utjecajem medija, koji, na primjer, obznanjuju da brokula spreèava rak debelog crijeva. Neki su pak prihvatili vegetarijanstvo iz filozofskih i religijskih percepcija. I u nas je prisutan makrobiotski dijetetski smjer.

KRATKA POVIJEST VEGETARIJANSTVA
Poznato je da je davni praèovjek vjerojatno bio vegetarijanac. Mnoge istoènjaèke religije preporuèuju vegetarijanstvo. I na Zapadu je bilo vegetarijanaca meðu nekim sveæenièkim redovima, na primjer meðu trapistièkim sveæenicima, koji su, osim voæa i povræa, rabili i mlijeko i mlijeène proizvode. Poznat je sir trapist koji su u svojim samostanima po posebnom, tajnom receptu, pravili trapisti.
I mnogi su se pojedinci, smatrajuæi prirodnijim i zdravijim naèinom prehranu voæem, povræem, eventualno i mlijekom ili i jajima, odluèivali za vegetarijanski naèin prehrane. Poznati vegetarijanci bili su Leonardo da Vinci, Benjamin Franklin, George Bernard Shaw i Albert Schweizer.
Mnogi smatraju crveno životinjsko meso izvorom raznih bolesti, osobito raka, pa su se radije odluèivali izostaviti ga i bjelanèevine su umjesto mesom pokrivali jajima, mlijekom, žitaricama ili mahunarkama, jer, razmišljali su: "devet funta zrnja žitarica potrebno je životinji da proizvede jednu funtu mesa za serviranje za stolom".
Jedan od ne tako zanemarivih razloga da se netko odluèi za vegetarijanstvo je i nizak ekonomski status nekog naroda ili nekog podruèja. Meso je preskupo ili nedostupno.
Neke religije zabranjuju jesti svinjsko meso, npr. nekim se vjernicima zabranjivalo jesti meso koje se klanjem životinja smatralo neèistim, pa su izbjegavali svako meso dobiveno klanjem.
Najgore su prošli oni pojedinci koji su previše revno shvatili vegetarijanstvo, pa su se odricali svake namirnice koja nije kultivirana na tlu. U jednoj amerièkoj knjizi koja obraðuje povijest prehrane i reforme prehrane u SAD opisana je povijest života poznatog amerièkog reformatora prehrane, Horacija Fletchera, koji je uskraæujuæi sebi sve namirnice osim vegetarijanskih konaèno umro od nervozne anoreksije.

TIPOVI VEGETARIJANSKE DIJETE
Danas je teško govoriti o tipovima vegetarijanske dijete jer mnogi pojedinci i skupine imaju vlastite dozvole i ogranièenja. Ipak se sve vegetarijanske dijete mogu svrstati u èetiri skupine. To su:
Vegan ili stroga vegetarijanska dijeta, koja ukljuèuje samo prirodne biljne namirnice, kao što su mahunarke, žitarice, voæe, povræe i sjemenje. Ne dopuštaju ni jaja ni mlijeko. Osim toga, neki vegan-vegetarijanci jedu samo sirove biljne namirnice, neki samo voæe, orahe, sjemenje, maslinovo ulje, med i, samo ponekad, žitarice. Neki iz te vegan-skupine jedu samo namirnice "organski kultivirane", takozvanu "zdravu hranu", kultiviranu bez pesticida, bez umjetnih fertilizatora, dakle potpuno prirodnu ili "zdravu" biljnu hranu. Izbjegavaju rafinirani šeæer i industrijski prireðena jela, a neki rabe velike doze (megadoze) vitamina, osobito askorbinske kiseline, prema preporuci nobelovca Linusa Paulinga. Neki vegetarijanci te vegan-skupine jedu samo neke namirnice biljnog podrijetla, za koje vjeruju da æe im produžiti život i osigurati zdravlje. Druga dijeta - laktovegetarijanska - dopušta osim biljnih namirnica mlijeko i mlijeène proizvode. Takvu dijetu drže na primjer sveæenici trapisti, ali i neke istoènjaèke religije, npr. Hare Krishna i Joga skupine.
Treæa je dijeta ovolaktovegetarijanska. Toj skupini pripadaju oni kojima je zabranjeno jesti meso zaklanih životinja, ali rabe i jaja i mlijeko i mlijeène proizvode.
Èetvrta je dijeta koju prihvaæaju djelomièni ili poluvegetarijanci (semivegetarijanci). Uz vegetarijansku dijetu dopuštaju sebi pileæe meso i ribu, te laktoovovegetarijansku hranu, ali ne jedu crveno meso.
Vegan-dijeta skriva odreðene opasnosti za ljudsko zdravlje. Jednostavno stoga što je takva dijeta deficitarna vitaminom kobalaminom (B12) i manjkom željeza i cinka. Zašto? Vegan-dijeta, ako je dobro izbalansirana, može sadržavati sve esencijalne aminokiseline, iz kojih naš organizam stvara vlastite proteine.
Njemaèki prikaz sedam skupina hrane i piæa koje bi trebalo redovito jesti i piti, u raznim omjerima (v. Piramidu prehrane):
1. Žitarice (cerealije), njihovi proizvodi i krumpir. Obiluju ugijikohidratima (UH), biljnim vlaknima skupine B i biljnim bjelanèevinama.
2. Povræe, ukljuèiv mahunarke. Sadrže vitamine, obilno bjelanèevine, UH i biljna vlakna.
3. Voæe. Sadrži vitamine i minerale, a zrelo voæe fruktozu i sukrozu. 4. Piæe. Voda nema kalorija, može sadržavati minerale s obzirom na izvor.
4. Piæe. Voda nema kalorija, može sadržavati minerale s obzirom na izvor.
5. Mlijeko i mlijeèni proizvodi. Izvor su bjelanèevina, kalcija i vitamina.
6. Ribe, životinjsko meso i jaja. Bogat izvor kompletnih bjelanèevina, vitamina D i A, joda i željeza. Tu skupinu neki vegetarijanci izostavljaju.
7. Masti i ulja. Sadrže liposolubilne vitamine A, D, E i K te esencijalne masne kiseline.

Meðu skupinu A. ŽITARICE ubrajamo pšenicu, raž, jeèam, kuk*ruz, proso, rižu, heljdu te križanac pšenice i raži. U skupinu B. MAHUNARKE svrstavamo grašak, leæu, bob, plod soje, grah, grah slanutak. Skupina C. ORAŠASTO VOÆE i SJEMENJE obuhvaæa plod oraha, badema, lješnjaka, sjeme bundeve, tikve, suncokreta, sezama i pinjole bora. U skupinu D. POVRÆE ubrajamo krumpir i sve ostalo povræe, osobito tamnozeleno.
Esencijalne aminokiseline kojih uopæe nema ili ih nema dovoljno u žitaricama, mahunarkama, orašastom voæu i vræu:
1. metionin, nema ga u mnogim vrstama povræa, dok ga u mahunarkama nema uvijek dovoljno,
2. lizina nema u žitaricama i u orašastom voæu,
3. treonina obièno nema u žitaricama,
4. triptofana nema dovoljno u mahunarkama i u nekim žitaricama.
Kombiniranjem tih èetiriju vrsta namirnica može se udovoljiti najveæem broju zahtjeva za aminokiselinama, ali se ne može osigurati dovoljna kolièina spomenutih minerala i vitamina kobalamiria, kojeg nema u biljnim proizvodima.
Bjelanèevine i aminokiseline: danas oko jedanaest aminokiselina smatramo neesencijalnima jer ih ljudski organizam može sam sintetizirati. Ostalih oko devet aminokiselina su esencijalne i organizam ih mora dobiti izvana, hranom. Ako samo jedna od njih nedostaje, nisu zadovoljene potrebe za proteinima, koji bez odgovarajuæe esencijalne aminokiseline ne može ljudski organizam stvoriti odgovarajuæu bjelanèevinu. Javlja se deficit odgovarajuæeg proteina. Životinjske bjelanèevine, dakle meso, sir, jaja i riba sadrže sve esencijalne aminokiseline u optimalnim omjerima za ljudski organizam. Postoje i fakultativno esencijalne aminokiseline (cistein, tirozin, prolin, glicin, histidin).
Zato životinjske proteine nazivamo kompletnim ili potpunim proteinima. Stoga jedemo li samo proteine žitarica, nastat æe deficit lizina, treonina, a ponekad i triptofana. Da bismo to izbjegli, tre*amo uzeti uz žitarice još i mahunarke i orašasto voæe, odnosno sjemenje. Evo nekoliko primjera kako dopuniti manjkave aminokiseline u A, B, C i D skupini biljnih proteina. Treba kombinirati namirnice skupine mahunarki (B) sa žitaricama (A) pa æemo jedan dan jesti grašak s rižom, drugi dan zobenu kašicu s leæom.
Ako jedemo orahe i suncokretovo sjeme (suncokretovo ulje) sa sojom (tofu-sir) i žitarice, opet æemo imati dovoljno i metionina i lizina i treonina. Ili ako jedemo pšenièni proizvod u kojemu nema lizina, ali ima dosta metionina, možemo ga kombinirati s mahunarkama, npr. s graškom ili grahom, jer oni imaju dosta (izina, ali malo metionina itd. Nije lako svakog dana kombinirati razno povræe i voæe. Preporuèujem stoga odraslim osobama da jedu razlièito voæe i povræe svakog dana i tako æe, uz kruh ili žitarice, u jednom danu upotpuniti sve potrebe za aminokiselinama. Treba raèunati da bi odrastao èovjek dnevno trebao pojesti oko 1 gram proteina na 1 kg tjelesne idealne (standardne) težine.
Treba raèunati da osobe koje jedu samo biljne proteine, buduæi da su to nepotpuni proteini, svakog dana trebale bi uzeti još oko 25 % više biljnih proteina. Trudnicama i dojiljama takoder je potrebna veæa kolièina biljnih proteina, ali je najbolje da ih kombiniraju s mlijekom i mlijeènim proizvodima. Vegetarijanci su u pravilu mršaviji nego ostali njihovi vršnjaci koji jedu miješanu biljnu i animalnu vrstu proteina. Zato se preporuèuje, osobito djeci, laktovegetabilna vegetarijanska dijeta, a nikako ne vegan-dijeta.
Vitamin cijanokobalamin (B12) je poseban problem za vegetarijance, koji su na vegan-dijeti. Naime, taj se vitamin nalazi iskljuèivo u animalnim proizvodima. Mnogi vegan-vegetarijanci tvrde kako imaju dobar izvor kobalamina u neživotinjskim namirnicama uzimanjem fermentirane soje ili "spiruline". Sa znanstvenog gledišta takav kobalamin nije pravi vitamin, nego analog, koji je aktivan samo za bakterije, ali ne za ljude. Potrebe za kobalaminorn su vrlo male, dnevno samo 2-3 mikrograma. Zato je potrebno nekoliko godina prije nego se pokaže prvi znak deficita tog vitamina. Obièno je to neki gotovo neprimjetan poremeæaj nekog živca. Ako se toj osobi stanje ne prepozna i ne lijeèi davanjem kobalamina, dolazi do manifestne perniciozne anemije s teškim, ireverzibilnim (ne popravljivim) ošteæenjima živaca. Mnoga su djeca dojena od majki na vegan-dijeti oboljela od deficita vitamina B12.
U nekih osoba na vegan-dijeti može doæi i do deficita vitamina D. Najèešæe se to zbiva u djece majki koja doje djecu, a primjenjuju vegan-dijetu. Rahitis, bolest koja nastaje zbog manjka vitamina D, razvija se i u djece koja se ne sunèaju. Zna se da sunèane zrake pretvaraju provitamin u vitamin D. Zato maloj djeci i dojiljama nikako ne bih preporuèio vegan-dijetu, ma kako dobro majka bila upuæena u nutricijska pravila prehrane.
Riboflavin je vitamin koji takoder može biti deficitaran u vegan-dijeti. Esencijalan je za normalnu funkciju enzima odgovornih.za stvaranje energije iz makronutrijenata. Zato bi osobe na vegan-dijeti trebale èesto i redovito uzimati pivski kvasac, zatim punozrnate žitarice obogaæene tim vitaminom, i što više tamnozelenog povræa. Inaèe, bogat izvor riboflavina su mlijeko i mlijeèni proizvodi.
Kalcij je takoder težak problem u vegan-dijeti. Zna se da je najbogatiji izvor tog minerala mlijeko i njegovi proizvodi. Voæe, povræe, orasi i soja opskrbljuju naše tijelo samo desetinom kolièine kalcija potrebne svakog dana našem tijelu. Mlijeko i mlijeèni proizvodi, naprotiv, opskrbljuju nam tijelo èak s tri èetvrtine potrebnih kolièina kalcija.
Zna se da kalcija ima i u mnogim vrstama povræa, osobito u špinatu, rabarbari, zatim u sjemenju sezama i plodu lješnjaka i badema. Meðutim, hrana s mnogo povræa sadži mnogo biljnih vlakana, koja koèe apsorpciju kalcija, a osim toga neko povræe, kao špinat, blitva i brokula sadrže dosta i oksalne kiseline, koja u mnogih pojedinaca može stvarati oksalatne bubrežne kamence. Treba se još jednom podsjetiti da kalcij nije važan samo za stvaranje èvrstoæe kostiju i zubi nego je bitan i za funkciju živaca, za zgrušavanje krvi, za mišiæe, za srce i za enzime. Ponavljam, najvažniji prirodni izvor kalcija je mlijeko. Oni koji ne mogu bez vegan-dijete, osobito omladina, trebali bi redovito uzimati sojin sir tofu obogaæen kalcij sulfatom.
Željezo je bitno za prijenos kisika u eritrocitima. Postoje takozvano hem željezo i ne-hem željezo. Oko 40 posto hem željeza nalazi se u animalnim proizvodima i resorbira se u tankom crijevu. Ne-hem željezo nalazi se pretežno u biljnim namirnicama i èini onih 60 posto željeza koje se teško resorbira. Samo se oko petina ne-hem željeza resorbira u omjeru s hem željezom. To znaèi da se iz ne-hem željeza dobiva samo petina željeza, što u veliku opasnost dovodi sve osobe na vegan-dijeti, osobito djecu i omladinu u razvoju, jer su njihove potrebe za željezom veæe nego odraslih osoba. Na žalost, željeza nema dovoljno ni u mlijeku ni u jajima. Samo se umjereno resorbira željezo iz šljiva, grožda, žitarica i vrsta kruha obogaæenih željezom. Zato se osobama koje su na vegan-dijeti preporuèuje ili da uz kontrolu željeza u krvi uzimaju dodatne preparate željeza (u nas feroglicin sulfat ili fero-sulfat, odnosno Orferon ili Retafer) ili da kuhaju jelo u željeznim loncima, osobito kisele juhe (od rajèice), jer æe kiselina otopiti dosta željeza sa stijenke suda za kuhahje.
Treba znati da i fitinska kiselina, koje ima dosta u žitaricama, pravi sa željezom netopljive spojeve, koji se ne mogu resorbirati. To je željezo izgubljeno. I kofein u kavi, èaju, koli, èokoladi, utjeèe na resorpciju non-hem željeza. I biljna vlakna koèe resorpciju željeza.
Obrnuto tome, askorbinska kiselina pojaèava resorpciju željeza. Zato se svima koji su na vegan-dijeti preporuèuje uzimanje dodatnih tableta vitamina C uz svaki obrok.
Cink se nalazi u visokim koncentracijama u proizvodima mora: ribama, a osobito u školjkama. Ima ga i u žitaricama punog zrna, ali sadržaj cinka u biljkama opæenito ovisi o kolièini cinka u tlu na kojem biljke rastu. Za vegan-dijetu trebalo bi redovito uzimati mahunarke, orahe, sjemenje suncokreta, pšeniène klice i kvasac, kruh i punozrnate žitarice. Ipak treba zapamtiti da fitati u žitaricama i biljna vlakna vežu cink u netopljive spojeve, koji se stolicom izluèe iz tijela. Èak i kalcij i željezo mogu koèiti resorpciju cinka.

MAKROBIOTIKA MOŽE UGROZITI ZDRAVLJE
Kako se i u Hrvatskoj sve više širi makrobiotska zen-dijeta, koja se sastoji od 10 stupnjeva dijetnih faza, treba upozoriti da samo nekoliko prvih stupnjeva može biti s medicinskog gledišta prihvatljivo, viši stupnjevi te dijete, sastavljeni pod utjecajem istoènjaèke filozofije i religije, mogu ugroziti zdravIje, a najviši stupnjevi èak i život. Evo primjera:
U SAD, New Jersey, strogo je kažnjen neki istoènjaèki guru kad je zbog njegovih makrobiotskih nutricijskih "savjeta" umrla mlada žena.
Djeca i omladina na makrobiotskoj zen-dijeti hrane se mješavinom koja se naziva kokoh. Sastoji se od sjemenja, sive riže, graha, pšenice, zobi i vode. Kokoh je znanstveno analiziran i utvrðeno je da dovodi do deficita nekoliko vitamina i minerala, ukljuèiv kalcija, željeza i vitamina B12. Djeca i omladina koja su bila na takvoj dijeti zaostajala su u rastu, a opisani su i sluèajevi smrti.
Zakljuèno bi se moglo kazati da se makrobiotska zen-dijeta u svojih nekoliko prvih stupanja može prihvatiti s medicinskog gledišta uz odreðena upozorenja. Viši stupnjevi i kokoh-stupanj dijete se ne preporuèuju jer ugrožavaju zdravlje, a èak mogu uništiti i život.
Posebno valja naglasiti da trudnice, dojilje i mala djeca nikako ne bi smjela biti stavljena na makrobiotsku dijetu tipa vegan. Može se tolerirati laktovegetarijanska, a još bolje laktoovovegetarijanska dijeta, jer sadrži sve esencijalne nutrijense, i makronutrijense i mikronutrijense. Ako majka koja je na vegan-dijeti nosi dijete, to æe dijete u njezinoj utrobi zaostati u rastu, a èesto i duševno. Trudnici treba dati dodatne kolièine proteina, vitamina B i C, kalcija, fosfora, željeza, cinka, magnezija i joda. Ako dojilja ili trudnica ne dobije dopunske kolièine vitamina i minerala, èesto zapada u stanje deficita, pojedinih nutrijenata, osobito željeza, kalcija, cinka i vitamina B12 i D. Trudnici bi trebalo uz normalnu prehranu dodati još oko 300 kalorija dnevno za vrijeme trudnoæe. Dojiljama treba dnevno dodati èak 500 kalorija na njezine normalne prehrambene potrebe. Ne smije se zaboraviti da trudnici trebaju tvari za stvaranje novog èovjeèjeg tijela, a dojilji za rast i razvoj tek roðenog ljudskog biæa.
Trudnici bi svakog dana trebalo dodati još 10 grama proteina, a dojilji 15 grama proteina. Ženama se ne preporuèuje da ostanu na vegan-dijeti. No ako su u svom stavu uporne, trebale bi biti pod stalnom kontrolom lijeènika-nutricionista, koji i majci i djetetu treba da osigura sve makronutrijense i mikronutrijense. Naime, ako pretjera, npr. sa željezom, i propiše preveliku kolièinu, doæi æe do blokiranja resorpcije cinka, pa æe majka, a i njezino dijete, zapasti u opasan deficit cinka.
I potrebe za kalcijem poveæane su kod trudnica i dojilja. Bez dovoljnih kolièina kalcija zaostajat æe razvitak kostiju ploda, ali i majka æe oboljeti od deficita tog važnog minerala. Zato se preporuèuje tim ženama da barem u vrijeme trudnoæe i dojenja piju kravlje mlijeko, jedu sir i jogurt svakog dana. Kravlje mlijeko može se zamijeniti sojinim, ali obogaæenim kalcijem. Uzimanje samo tableta kalcija ne može biti dovoljno za trudnicu i dojilju. Naime, resorpcija kalcija je problematièna ako žena jede samo povræe i voæe. I starijim osobama neæe biti tablete kalcija od velike koristi ako ga ne uzimaju sa sojinim mlijekom. Na žalost ni to neæe pomoæi ako osoba nema u želucu dovoljno solne kiseline, što je èest sluèaj u starijih osoba.
U ženinu mlijeku ima malo vitamina D, bez kojega nema resorpcije kalcija. Kravlje mlijeko treba obogatiti dodatkom vitamina D, a nije loše ni djetetu koje se hrani majèinim mlijekom dodati izvjesnu kolièinu tog vitamina, uz nadzor lijeènika. Naime, postoje hipervitaminoze vitamina D ako se neoprezno pretjera u davanju.
Takoðer treba davati dodatne kolièine vitamina B12 ili hranu obogatiti odredenim kolièinama tog vitamina.
Vegan-dijeta za predškolsku i školsku djecu i za omladinu u razvoju je opasna. U male djece ona je deficitarna u kalorijama. Naime, djetetov želudac ima malen volumen, a povræe i voæe ne sadrži dovoljno kalorija, kao, na primjer, kravlje mlijeko. Šalica mlijeka dana jednom petogodišnjem djetetu osigurava oko 150 kalorija, dok bi za takvu kolièinu kalorija morao pojesti golemu kolièinu povræa i voæa, koje jednostavno ne može stati u mali djeèji želudac. Manjak kalorija ljudski organizam namiri razgradnjom vlastitih bjelanèevina. Proteini su izvor vitalnih aminokiselina, i kad ih naše tijelo troši, osjetit æe se manjak za stvaranje mišiæa, za rast i razvoj djeteta.

KAKVU VEGETARIJANSKU DIJETU PREPORUÈITI
Veæ je naglašeno da vegetarijanska dijeta tipa laktovegetabilne, a još bolje ovolaktovegetabilne odgovara zdravlju. Za vegan dijetu to se nikako ne može kazati. Zato bi pravilna prehrana trebala biti raznolika, sadržavati povræe pa voæe uz dodatak mlijeka, ili jaja, ili mlijeènih proizvoda, k tome dodati meso peradi ili ribu. Meso se ne mora jesti svaki dan, dapaèe, bolje ga je izbjegavati, ali se ne smije osiromašiti unos životinjskih proteina, koje treba, ako se ne jede meso, nadomjestiti mlijekom i mlijeènim proizvodima ili ribom. Vegetarijanska dijeta najmanje deblja, ali ako se uz laktovegetarijansku ili ovolaktovegetarijansku dijetu èesto jedu slatke kreme, torte, masni kolaèi, vrhnje ili mastan sir, poveæat æe se tjelesna težina, iako se godinama ne jede meso. Zašto meso najviše deblja? Jednostavno zato što meso, pa i ono najmršavije, uvijek sadrži našem oku skrivenu mast, a mast daje dvostruko više kalorija nego UH ili proteini. I opet treba dobro zapamtiti da su samo životinjske bjelanèevine, to jest meso, riba, mlijeko, jaja i sir jedine kompletne bjelanèevine, kojima se od biljnih bjelanèevina približuje samo soja! Zato onima koji iz bilo kojih razloga žele ostati vegetarijanci, predlažem da uz biljna jela povremeno svoje jelo obogate ribom, mlijekom, jajima ili sirom. Vegan-tip dijete nikako se ne mogu preporuèiti trudnicama, dojiljama, predškolskoj i školskoj djeci, omladini, ali ni starijim osobama, a pogotovo ne iscrpljenim, slabim pojedincima, osobito ako boluju od neke degenerativne bolesti.
Koje su potencijalne koristi od vegetarijanske dijete
Bilo bi nepravedno ne spomenuti i prednosti koje neki tipovi vegetarijanske dijete pružaju onima koji se na njih odluèe. Ipak, ne bi se smjelo neobjektivno pripisati sve dobre strane samo dijeti, a ne misliti i na druge moguæe èimbenike. Primjer su pripadnici amerièke sekte "Adventisti sedmog dana" (ASD). Njih 2 % su vegan-vegetarijanci, 29 % su ovolaktovegetarijanci, 25 % jede meso jednom tjedno, a samo 15 % njih jede meso pet ili više puta tjedno. U SAD se posljednjih godina sve više Amerikanaca odluèuje za meso peradi, ribe i složene ugljikohidrate, a napuštaju crveno meso životinja. Znanstvenici smatraju da je takva dijeta smanjila napade infarkta miokarda.
Istraživanja naèina prehrane Mormona su pokazala da oni žive mnogo duže nego drugi stanovnici SAD, iako njihova religija ne zahtijeva vegetarijanstvo, ali Mormonima je zabranjeno pušenje i alkohol. Možda je upravo to odluèno za dugovjeènost Mormona, a ne sama dijeta. Naime, Mormoni mnogo troše šeæera. Salt Lake City, mormonski glavni grad, troši šeæera više nego bilo koji grad u SAD.
Vegetarijanska dijeta ima pak prednost u tom što:
- smanjuje debljanje,
- smanjuje rizik obolijevanja od koronarne srèane boi
- smanjuje pojavu hipertenzije,
- umanjuje poremeæaj crijeva, osobito opstipaciju.
Smanjeno debljanje rezultat je manjeg uživanja nevidljivih masti u životinjskom mesu. Zato osobe na vegan-dijeti nisu debele. I osobe na ovolaktovegetarijanskoj dijeti rijetko kad su debele. Naime, voæe i povræe obiluje biljnim vlaknima, koja pune probavni kanal mnogo više nego dijeta bogata mesom i sliènim jelima bez biljnih vlakana. Osim toga ugljikohidrati i bjelanèevine sadrže više nego dvostruko manje kalorija. Ipak, ni vegetarijanstvo ne garantira mršavost. Naime, umjesto mesa jede se tijesto dobro zaèinjeno sosom, masni slatkiši i slièna visokokalorijska jela bogata margarinom ili maslacem, a oni i te kako podižu kilograme, debljaju.
Vegetarijanstvo umanjuje rizik od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infiarkta srca. To stoga što biljne namirnice, osobito pektini u njima, snizuju kolesterol, a praktièki nemaju u sebi zasiæenih masti. Iznimka su tropska ulja, palmino i kokosovo, koja su jedina ulja bogata zasiæenim masnim kiselinama, koje ne samo što debljaju nego i povisuju kolesterol u krvi. Stoga namirnice oskudne kolesterolom pružaju èistu korist svakome koji izbjegava meso, tropska ulja, masne mlijeène proizvode, punomasno mlijeko, maslac i jaja, osobito žumanjak.
Vegetarijanci obièno imaju normalan, ili barem niži tlak nego ostalo puèanstvo. Vrlo rijetko obole od hipertenzije. Meðutim . uzrok tome još ne znamo, možda mu pridonose veæa koncentracija kalija, magnezija i višestruko nezasiæenih masnih kiselina u vegetarijanskoj dijeti, ili možda i biljna vlakna, ali i biljne bjelanèevine. Pravi odgovor ne znamo. Vjerojatno i naèin života bez pušenja ima u tom izvjesnu ulogu!
Biljna vlakna kojima obiluje povræe, žitarice i voæe omoguæuju normalno pražnjenje crijeva, a to ima velike prednosti pred hranom bez ostatka. Zahvaljujuæi obilnoj kolièini biljnih vlakana, u vegetarijanaca je mnogo rjeda divertikuloza. Ipak ne valja pretjerivati, jer previše biljnih vlakana može opstruirati crijeva i unatoè kirurškom zahvatu, ugroziti i život oboljelog.
lako vegetarijanstvo pruža spomenute prednosti, ipak se samoj prehrani ne mogu pripisati ti povoljni uèinci, jer i drugi èimbenici imaju ulogu pri tome, pri èemu se nikako ne mogu iskljuèiti genski.
Osim toga, nije svejedno jeste li pokretni, vježbate li ili samo sjedite i jedete strogu vegan-dijetu. Nije svejedno jeste pušaè ili niste. Nije svejedno pijete li žestoka alkoholna piæa ili ne. I drugih bi se èimbenika okoline moglo naæi, koji uz prehranu èesto imaju važnu ulogu i u našem zdravstvenom stanju, i u našem normalnom stasu, mršavosti ili debljini. Najzad, treba još jednom naglasiti da dugoroèno poštivana umjerenost èuva zdravlje i osigurava dugovjeènost, ali i uz mnoštvo èimbenika, meðu kojima je genski èimbenik jedan od, smatram, važnijih.

Misli velikih ljudi

Na sledeæim stranicama ove rubrike , saznajte da niste usamljeni, jedini a niti malobrojni na putu vegetarijanstva, poštovanja životinja i njihovih prava! MISLI VELIKIH LJUDI, pisane iz pera èuvenih mislilaca i filozofa starog veka, sve do poznatih književnika, nauènika i politièara našeg vremena, predstavljaju ohrabrenje i putokaz za jedan život ispunjen etikom i smislom .

Misli velikih ljudi

Veèna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust

Knjiga nas upoznaje s opštim korenima nacistièkog genocida i porobljavanja i pokolja neljudskih životinja u savremenom društvu do najsitnijeg detalja, istovremeno nam predoèavajuæi obilne dokaze o duboko uznemiravajuæoj vezi izmeðu iskorišæavanja životinja u Sjedinjenim Državama i Hitlerovog konaènog rešenja. Iako su otkriæa Veène Treblinke uznemirujuæa za èitanje, nena je poruka - poruka nade.

Intervju sa Èarlsom Petersonom (Charles Patterson)

Kao istorièar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Èarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacistièkih nedela u Nemaèkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu izmeðu izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Veèna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust.

 

Vegetarijanstvom do raja

Kompozitor Richard Wagner verovao je da je celi život sveta stvar. Na vegetarijanstvo je gledao kao "prirodnu ishranu" koja može spasiti èoveèanstvo od nasilnièkih tendencija, te nam pomoæi vratiti se u "davno izgubljen Raj".

Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (2. deo)

Leonardo Da Vinèi (1452-1519), italijanski slikar, univerzalni genije:
" Zaista je èovek kralj svih životinja, jer njegova okrutnost prevazilazi njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuæi grobovi! "

Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemaèki pesnik i pisac
" Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata naravno i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i èuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih. "

Hubert Vajncirl (1935), bivši predsednik Saveza za èovekovu okolinu i zaštitu prirode (u SRN)
" Svaka stvar ima svoje vreme. Vreme lova je prošlo. "

Bernard Grcimek (1909-1989), nemaèki zoolog i autor filmova o životinjama
" Nikada mi nije bilo jasno kako neko može da se raduje kada ubije životinju. "

Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemaèki pesnik
" Lov je ipak uvek jedan oblik rata. "
Lav Tolstoj (1828-1910), ruski pesnik
" Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je jedan korak. "

Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja

Vegetarijanstvo može uveæati šansu za dugotrajni opstanak èoveèanstva
U celokupnoj istoriji èoveèanstva mali broj znaèajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Èak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih taèaka današnje politièke scene. Dajuæi ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da poènu da razmišljaju o brutalnostima koje èovek èini nad životinjama.

Albert Ajnštajn, (1879-1955), fizičar i dobitnik Nobelove nagrade (1905), otac Teorije relativiteta:
''Već samo svojim fizičkim delovanjem na ljudski temperament, vegetarijanski način života bi krajnje pozitivno mogao uticati na sudbinu čovečanstva.''

Tomas Alva Edison (1847-1931), pronalazač sijalice:
''Ja sam i vegetarijanac i strastveni antialkoholičar, jer tako mogu bolje da koristim svoj mozak.''

Nikola Tesla (1856-1943), fizičar i elektrotehničar:
''Mnoge rase, koje skoro isključivo žive od povrća, pokazuju izvanredno stanje tela i snagu.''

Isak Baševis Singer (1904-1991), jeverjsko - američki pisac; Nobelova nagrada 1978:

''Često se kaže da su ljudi navodno oduvek jeli meso, kao da je to neko opravdanje da se to i dalje čini. Shodno toj logici ne bismo smeli da pokušamo ni da sprečavamo ljude da ubijaju druge ljude, jer je i to oduvek činjeno.''

Luize Rinzer (*1911), književnica:
''Anonimnost žrtvovanih životinja čini nas gluvim za njihove krike.''
''Danas ne vidimo više ništa od tegobnog života i umiranja stoke za klanje.To se odvija automatski. Do malopre još životinja, u sledećem trenutku već raskomadano meso - naša hrana. Kanibalizam na naš način.''

Pol Mekkartni, (*1942), pevač, nekadašnji gitarista Bitlsa:
''Skoro da smo postali vegetarijanci kada smo na jednom škotskom majuru jeli nedeljno pečenje, posmatrajući pritom veselo razigranu jagnjad. U trenutku smo postali svesni da smo upravo pojeli takvo jagnje. Posle toga samo smo još povremeno jeli salame. A na jednom odmoru na Barbadosu vozili smo se iza nekog teretnjaka sa kokama i on je odjednom nestao u fabrici za preradu živinskog mesa. Od tada ne jedemo ništa što ljudi ubijaju.''

Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:
''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''

Franc Kafka (1883-1924), pisac:
''Sada mogu na miru da vas posmatram; više vas ne jedem. (Pri posmatranju riba u jednom akvarijumu).''

Karlhajnc Dešner (*1924), Doktor filozofije, istoričar, istraživač književnosti, filozof i više puta nagrađivani autor:
''Jelovnik - najkrvaviji list hartije koji ispisujemo.''
''Prema životinji je čovek zločinac iz navike.''
''Moralne dileme kada je u pitanju teleće pečenje? Vaspitači ih nemaju. Pravna nauka takođe. Ni teologija koja se bavi pitanjima morala. Ni hiljade drugih moralista. Možda ih tele ima?''

Mahatma Gandi, (1869-104, vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:
''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikada ne bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živo biće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu od ljudske okrutnosti.''

Dostojanstvo zivotinja i ljudski zakoni

Predavanje Dr.Kristijana Zajlera (Dr.Christian Sailer)
Govoriti o „dostojanstvu“ životinja i iz toga možda izvesti prava životinja u odnosu prema zakonodavstvu, jeste provokacija, i to u dvostrukom pogledu: s jedne strane prema stilu života našeg društva kojem životinja pripada - da se životinje industrijski preradjuju u „mesnu robu“, a s druge strane prema slici sveta našeg društva u kojem su dostojanstvo i iz njega rezultirajuća prava predvidjeni samo za čoveka. Naša tema je dakle senzacionalna i nameće pitanja koja najčešće tonu u glavnoj struji prirodnonaučno-tehničkog doba.
I
Ni u jednoj epohi čovečanstva nije toliko velikom broju životinja pričinjeno toliko patnje kao u naše vreme.
Setimo se na primer samo štala za masovni uzgoj životinja u kojima su ove žrtve moderne industrije mesa , mleka i jaja zbijene na toliko uzanom prostoru, da jedne druge napadaju iz straha i zbog agresivnosti: svinje odgrizaju jedne drugima uši i repove, kokoške čupaju jedne drugima perje i kljucaju jedne druge dok ne prokrvare. Koke nosilje vegetiraju u kavezima čije je dno manjih dimenzija od lista A4. Da bi se ove agresije stavile pod kontrolu, ljudi ne povećavaju štale, nego svinjama lome zube-očnjake a petlovima odsecaju po jedan zglob na nožnim prstima. Sve se to radi bez davanja anestezije. Pri punoj svesti svinjama odsecaju mošnice jer se meso veprova lošije prodaje zbog neugodnog mirisa. Životinjama se obezbedjuju životni uslovi koji ih doslovce izludjuju i iziskuju neprestano davanje lekova za umirenje i antibiotika ali i pored toga trećina žrtava oboli i umire već u štali.
Ili, setite se samo puta patnje životinja koje transportuju u klanicu – uzduž i popreko kroz Evropu kamionima ili brodovima. Svi smo videli i doživeli te slike na televiziji: tesno zbijena goveda, ovce, konji, svinje, pernata živina, - žedne, iscrpljene do smrti, teško povredjene, na umoru ili već mrtve na teretnjacima ili brodovima. Mnoge od njih putuju danima i nedeljama, a neke od njih muče na način koji ne možemo ni da zamislimo: u preuskim vozilima u kojima opet dolazi do borbi izmedju pripadnika iste vrste, vrućinom i hladnoćom i gladju, strahom od okoline na koju nisu navikli i udarcima električnom palicom. Koja od njih ne stane na noge, nju viljuškarom ili pomoću sajle i čekrka bacaju na palubu broda. Mnoge životinje dolaze na odredište sa polomljenim kostima, povredjenim očima i krvnim ranama. Na stotine hiljada ih, od stresa i straha od smrti, ugine još pre nego što stignu na odredište, a samo u Nemačkoj okruglo pola miliona.
Mučenja u štalama i tokom transporta prelazi onda u varvarstvo klanica. Pošto ih istovare uz pomoć udaraca motkama i električnim palicama za gonjenje stoke, teraju ih kroz uzane hodnike da bi ih opili i potom zaklali. Miris iznutrica i krvi pomaže im da naslute šta ih čeka. Izgleda da ove žrtve obuzima neopisiv strah kada vide kako pripadnici njihove vrste klonu i sruše se na pod kada ih pogode strelama u kojima se nalazi sredstvo za opijanje. Trzaju se uvek iznova i viču, ali nova stoka koja pristiže tiska se napred; često se dešava da opijanje pomoću električnih klješta ne uspe i životinje se probude, te budu zaklane, iskrvare i raskomadaju ih pri njihovoj punoj svesti.
Ne treba zaboraviti ni torture životinja u naučnim laboratorijama. Ljudi najpre učine da one obole, da bi na njima testirali lekove ili kozmetiku, da bi ih operisali, presadjivali im organe i amputirali udove, otrovi im se ubrizgavaju direktno u trbušnu duplju, oči ili pluća. Da bi se testiralo dejstvo otrova, u eksperiment spada i to da se životinje pri punoj svesti, satima i danima uvijaju u grčevima boreći se sa visokom temperaturom i krvavim prolivima. Širom sveta na ovaj način bude godišnje ubijeno 300 miliona životinja: miševa, pacova, ptica, riba, kunića, majmuna, pasa, mačaka i ovaca a i goveda i konja.
Užasi koje smo ovde opisali nisu nikakvi retki ekcesi već oni spadaju u svakodnevicu života i umiranja životinja. I kada zakoni zabranjuju nepotrebno mučenje – kao npr. klanje bez opijanja ili eksperimente na životinjama bez valjanog razloga - većina navedenog dogadja se s dozvolom , a ostatak se dogadja prosto zbog toga što su državne kontrole isuviše velikodušne, ili zbog toga što se ove grozote dogadjaju zato što konkretno preduzeće to tako čini - kada treba što jeftinije da se proizvede što više mesa. Većina potrošača potiskuje saznanje o tome iz kakvog pakla dolaze pečeni pilići ili stek na njihovim tanjirima. Oni prihvataju krvavu predistoriju ovih životinja, jer ove su korisne životinje, a korisne životinje su, eto, životinje koje treba klati i koje žive i umiru za to da bi ih čovek pojeo. To je oduvek bilo tako i to, smatra većina ljudi danas, i dalje treba tako da ostane.
II
Ovim smo došli do druge konfliktne tačke naše teme: do tradicije i slike sveta zapadne kulture, koje su dovele do toga i dozvoljavaju da se tako ophodimo prema životinjama.
Takozvani hrišćanski Zapad je oduvek malo toga ostavljao za životinje. Bog Starog zaveta je ljudima navodno objavio: „I sve zvijeri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po Zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke .“ (1.Moj., 9,2). A u Novom zavetu se ovaj stav ne koriguje temeljno : kada je posle 50 do 100 godina, na osnovu rekla-kazala zapisan život Isusa iz Nazareta, našlo se malo toga u korist životinja - što se jedva može dokazati - da se ovaj učitelj miroljubivosti nije za njih jasnije založio. Zvanična crkva, koja se pojavila u vekovima koji su usledili, objavila je prednost čoveka u odnosu na životinje. Crkveni učitelj antičkog doba, Aurelije Avgustin (354-430), koji je u svojim „ispovestima“ slavio svog stvoritelja svim srcem, pisao je hladno o svojim sastvorenjima : „Iz njihovih krikova možemo videti da životinje umiru u velikim mukama; ali to se čoveka ne tiče, jer životinja nema razumnu dušu i stoga nije sa nama povezana jednom zajedničkom prirodom“. A Toma Akvinski, koji je živeo 900 godina posle njega (1224-1274) i postao najuticajniji crkveni teolog svih vremena, izričito opominje na to da životinje treba voleti i sa njima živeti u prijateljstvu, jer su životinje „iracionalna živa bića“ koja nemaju besmrtnu dušu. Njegove misli se i danas nalaze u službenom katehizmu katoličke crkve.
Ljubav prema životinjama jednog Franje Asiškog (1182-1226) ostala je epizoda.
Ni od filozofije nije došla nikakva pomoć za životinje. Ona se vekovima osećala kao „sluškinja teologije“. A u XVII veku, Rene Dekart (1596-1650) je svojim čuvenim „cognito, ergo sum“ još zaoštrio pogled na svet koji je bio usmeren na čoveka. Duh se redukuje na čovekov mozak, a ostatak sveta je materija; životinja nije ništa drugo nego automat koga Dekart poredi sa „satnim mehanizmom od točkova i opruga“. Ova mehanicistička slika sveta je u vremenu koje je usledilo slavila trijumfe u društvu sa nastajućom prirodnom naukom, ali je iz vida izgubila život prirode i životinja. One su bile više objekti za istraživanje ljudskog duha koji sebi potčinjava prirodu i prirodno-naučno je nadvladava, kao što je to propagirao Frensis Bekon (1561-1626), još jedan protagonista iz tog doba.
Iz dualizma duha i prirode, Imanuel Kant (1724-1804) je sto godina kasnije razvio svoje učenje o moralu i sa njim povezani pojam ljudskog dostojanstva, koji i dan danas ostavlja utisak. Sopstvena vrednost i dostojanstvo pripadaju samo individuumu koji je kao razumno biće autonoman i koji je u stanju da sebi zada jedan moralni zakon koji odgovara zakonu svih razumnih bića koja jedna druge priznaju kao sopstveni cilj a nikada kao sredstvo za postizanje cilja. Autonomija čoveka kao moralnog bića daje mu njegovu bezuslovnu neuporedljivu vrednost i temelj je njegovog dostojanstva. On doslovce piše: „Dakle, moral i čovečanstvo, ukoliko je ono za njega sposobno, jeste ono što jedino dostojanstvo ima“.
Time je ponor izmedju ljudi i životinja postao još veći. Dostojanstvo nekog individuuma se posmatra u našoj razumnoj prirodi, a ta priroda se pripisuje jedino čoveku. Samo je on oslobodjen carstva ciljeva, dok su neljudska živa bića vezana za veze i odnose koji postoje u prirodi. Jedino je čovek svestan samog sebe i u stanju je da se distancira od samog sebe u korist viših ciljeva, da relativizuje svoje sopstvene interese, sve do samopredavanja. To mu, kao moralnom biću, daje jedan apsolutni status koji utemeljuje njegovo neponovljivo dostojanstvo koje mu daje pravo da ni od koga ne bude „porobljen“ i da kao moralna osoba ne bude lišen svojih sopstvenih ciljeva.
Iz neponovljivog dostojanstva čoveka proizilaze i njegova neponovljiva prava. U tom smislu se u članu 1 Opšte deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima iz godine 1948, kaže: „ Svi su ljudi slobodni i rodjeni jednaki po dostojanstvu i pravima“. A u članu 1 nemačkog ustava iz 1949 ustavotvorac konstatuje: „Dostojanstvo čoveka je neprikosnoveno“. Ovo nije samo ontološka konstatacija, već istovremeno i izvor prava zbog čega se u tekstu ustava dalje kaže: „Nemački narod se zato izjašnjava za nepovrediva i neotudjiva ljudska prava kao temelj svake ljudske zajednice... „
To je jedno gotovo tragično izgledajuće postavljanje skretnica zapadnjačke istorije duha, što je ovaj kenigzberški filozof, koji teži najvišoj etici, dostojanstvo živog bića i prava koja iz toga slede razvio samo za ljude i time bitno doprineo tome da sve do nedavno ne bude ni govora o „dostojanstvu životinja“ i „pravima životinja“. Antropocentričnost ovog pogleda na svet je bila važan razlog za to što se naša prirodnonaučno-tehnička civilizacija nije razvijala sa prirodom nego protiv nje. Elementi, minerali, biljke i životinje se tretiraju ne kao partneri, nego kao resursi koje čovek neograničeno iskorišćava – tropske šume, mora i okeani, rudna blaga i ništa manje životinjski svet koji je u džungli postao žrtva lovaca na veliku divljač, a u bogatim zemljama žrtva industrijske proizvodnje mesa. U medjuvremenu priroda je počela da se najoštrije buni protiv ovog gusarenja od strane čoveka - promenom klime na Zemlji, ali i povećavanjem broja bolesti i pošasti kod ljudi i životinja. Goruće lomače za vreme BSE-krize i milionostruko uništavanje peradi za koju se sumnjalo da je obolela, jesu upozorenja ljudima. Pitanje o ispravnoj etici mora se iznova postaviti. Na njega je svojevremeno dat odgovor tako što je priroda izuzeta. Ovaj odgovor se očigledno pokazao kao pogrešan. Dakle, moramo pronaći jedan novi red u životu, gde će čovek postati svestan da Zemlja ne trpi nikakve nasilne samodršce već zahteva saradnju čoveka sa svetom koji ga okružuje.
III
U pogledu ove odavno zakasnele promene paradigmi, od pre nekoliko decenija se uvek ponovo glasno postavljaju etički zahtevi za jednim osnovnim novim rešavanjem odnosa između ljudi i životinja. Na najspektakularniji način ih je prvi postavio austalijski filozof Peter Singer, koji je 1975. godine stupio na međunarodnu scenu svojom knjigom sa programskim naslovom „Liberation of animals“. On pokušava da pomoću principa jednakosti savlada postojeće barijere između ljudi i životinja. Ako prihvatimo ovaj princip „kao razumnu moralnu osnovu za naše odnose prema članovima našeg roda“, onda smo „takođe obavezni da ga priznamo kao razumnu moralnu osnovu za naše odnose sa njima izvan našeg roda, - sa neljudskim živim bićima“. Pritom ovo ne pretpostavlja jednakost sposobnosti ljudi i životinja; radi se o jednakom tretmanu interesa. Interesi životinja, koji traže da budu uključeni u naše odmeravanje interesa, zasnivaju se pre svega na njihovoj sposobnosti za patnju. Singer svoj postulat zasniva na čuvenom pitanju engleskog filozofa Džeremija Bentama (Jeremy Bentham, 1748-1832), u kojem postoji „nesavladiva razdvajajuća linija“ između ljudi i životinja: „Da li je to sposobnost da se misli ili možda sposobnost da se govori? Ali, odrasli konj ili odrasli pas su neuporedivo razumnija i saopštljivija živa bića nego neko dete staro tek jedan dan, nedelju dana ili čak mesec dana. Ali, čak i ako bismo pretpostavili da su drugačiji, šta bi to činilo? Pitanje nije: umeju li one da misle? Ili: umeju li da govore? Nego : umeju li da pate?“ Onoliko koliko to može da zavisi od rase nekog čoveka - da li se ja obazirem na njegovu patnju, toliko malo može da zavisi od roda nekog živog bića, da li se čovek obazire na njegov interes da ne pati, ili ne.
Ko uzima u obzir samo ljudske interese, a patnju drugih živih bića zaboravlja, jedino po reči „specija“(vrsta) postaje jasno zbog čega Singer kreira reč „specizam“. Princip jednakog uzimanja u obzir istih ili sličnih interesa važi štaviše za sve rodove. To ne znači izjednačavanje radi izjednačavanja: „U nekim situacijama će neka individua jedne specije (vrste) patiti više nego neka individua neke druge vrste, zbog čega onda moramo dati prednost većoj patnji.“ Markantan primer jeste korišćenje životinja za hranu iz industrijalizovane proizvodnje mesa. Ako jedenje mesa nije preduslov za zdravlje i dug život, već služi uglavnom zadovoljenju čula ukusa, onda interes onoga koji jede meso ima manju težinu nego interesi svinja i goveda koji trpe u masovnom uzgoju. Princip jednakog odmeravanja interesa ne dozvoljava da se veći interesi životinja - da ne budu celog života zatvorene i da ne bivaju unakažene, žrtvuje manjim interesima čoveka – da uživa u jedenji steka.
Ovo odmeravanje interesa, naravno, još uvek ne vodi pravu neljudskih živih bića da ne budu ubijena. Ovo pitanje Singer sledi na taj način što pojam „ličnost“ ne vezuje samo na ljudski rod, nego za sva živa bića koja su „svesna svog entiteta“, koja poznaju prošlost i budućnost i sposobna su da imaju želje u pogledu svoje sopstvene budućnosti. Ukoliko se ovo tiče životinja, on im dopušta pravo na život, onako kako to pripada ljudskim ličnostima. Ovo poređenje se zatim zaoštrava u sledećoj formulaciji : „Izgleda da su neke neljudske životinje obdarene razumom i samosvesne su, i shvataju same sebe kao zasebna bića sa prošlošću i budućnošću. Ako to jeste tako, ili prema našem najboljem znanju može tako da bude, onda je u ovom slučaju argument protiv ubijanja jak kao i argument protiv ubijanja ljudi sa trajnim duševnim obolenjem:“ Poslednjom polurečenicom bivamo u isto vreme suočeni sa velikom problematikom Singerove etike : ličnost, koja po Singeru zaslužuje etičku zaštitu života, vezana je za svoju proizvodnu i stvaralačku sposobnost i time nije samo nezavisna od roda homo sapiens, nego je i unutar tog roda ograničena na intaktne članove.
Ovaj problem se zaoštrava do nepodnošljivosti ako se u obzir uzmu utilitaristička dodavanja Singerovom konceptu koja vode tome da pojedinac uzmiče iza sreće većine.To važi kako za svet životinja, tako i za ljude. Ukoliko životinje nemaju karakter ličnosti, već su samo sposobne da difuzno osećaju, dozvoljeno je ubijati one manje vredne da bi se onim vrednijima napravilo mesta. I ukoliko su ljudi duševno bolesni ili su invalidi, po Singerovom konceptu ne bi bio nikakav gubitak ubiti ih, ako bi u isto vreme bili zamenjeni začinjanjem zdravih ljudi. Ovde posmatraču u lice duva hladnoća jednog nehumanog koristoljubivog razmišljanja, koja njegovu etiku vodi na krivi put. Time Singer više šteti zaštiti životinja nego što hoće da joj bude od koristi.
Neka i mnogo toga bude osporavano : ono što ostaje jeste da on trajno dovodi u pitanje antropocentrično stanovište, učeći nas da kod svih životinja treba da uzimamo u obzir njihovu sposobnost da pate, a kod viših životinja njihovu ličnosti sličnu svest. Iz toga Singer na kraju izvodi sledeći zaključak : „Na ravni praktičnih moralnih principa bi u svakom slučaju bilo bolje potpuno odustati od ubijanja životinja radi ishrane osim ukoliko bi to bilo neophodno za preživljavanje. Ako ubijamo životinje radi ishrane, onda ih mi posmatramo kao objekte sa kojima možemo činiti šta nam je volja. Njihov je život onda manje vredan u odnosu na naše potrebe...“
Drugi međunarodni podsticaj da se iznova definiše moralni status životinja usledio je od strane američkog filozofa Toma Regana. U njegovom glavnom delu, koje se pojavilo 1984 sa naslovom „The case for animal rights“ on predstavlja jedan filozofski odmeren koncept u okviru kojeg više razvijenim životinjama dodeljuje kako sopstvenu vrednost, tako i sopstvena prava. Pri tom on, prilikom svojih razmišljanja povezuje etičku intuiciju sa racionalnim zaključcima.
Zdrav ljudski razum, naše služenje govorom i ponašanje životinja predočavaju nam da im mi dodelimo svest, opažanja, želje, pamćenje, predstave o budućnosti i druge slične sposobnosti koje približavaju ljudskoj svesti. U svakom slučaju, za sisare Regan to prihvata. Zbog svog emocionalnog života ovim životinjama pripada jedna „inherentna vrednost“ . Životinje koje zbog navedenih duševnih osobina poseduju sopstvenu vrednost, Regan označava kao „subjekte života“, jer se radi o živim bićima koja imaju svoj individualno doživljen napredak, koje imaju osećanje svog identiteta i čiji život tokom vremena za njih može proticati dobro ili loše.
Sve individue vrste sisara poseduju ovaj status subjekta, nezavisno od konkretnih osobina i sposobnosti pojedinačne životinje – isto kao što ljudsko dostojanstvo pripada svakom članu vrste „homo sapiens“, nezavisno od toga da li je on kao odojče ili duševno ometeni u položaju da potpuno razvije svoje ljudsko dostojanstvo. Pri tom sve individue sa sopstvenom vrednošću imaju pravo da se ova vrednost respektuje, svejedno da li ove individue pripadaju ljudskoj vrsti ili rodu sisara. Pravo na respektovanje sopstvene vrednosti i pravo na jednak tretman Regan smatra moralnim pravom koja, slično kao i ljudska prava, egzistiraju nezavisno od toga da li su priznata od strane državnog zakonodavstva .
Pravo na respektovanje sopstvene vrednosti sadrži i to da se jednom takvom živom biću načelno ne sme naneti nikakva šteta i da mu treba pomoći i onda kada mu druge moralno delujuće individue, dakle ljudi, nanose štetu. Pri tom jedno takvo nanošenje štete neće uslediti samo onda kada životinje osećaju aktuelne bolove zbog načina na koji ih tretiramo (npr. zbog toga što svinjama odsecamo repove u tovilištima za masovni uzgoj) već i time što mi tim životinjama uskraćujemo slobode koje pripadaju njihovom biću (tako što ih držimo zatvorene tokom čitavog njihovog života), čak i ako stvarno ne osećaju to oduzimanje slobode budući da je nikada nisu ni uživali. Najgore nanošenje štete sastoji se u okončavanju života, pošto mi „subjektima života“ oduzimamo njihove šanse za budućnost, ubijanjem prezirući njihovu sopstvenu vrednost.
Stoga Regan dolazi do rezultata: „“Fundamentalna moralna nepravda ovde nije to što se životinje drže u uzanim kavezima ili izolovano, ili što se ignorišu njihovi bolovi i njihove patnje, njihove potrebe i želje ili što se ove ne uzimaju u obzir. Sve to je naravno pogrešno, ali to nije fundamentalna nepravda. To su simptomi i ispoljavanje duboke sistematske nepravde koja dopušta da se životinje posmatraju i tretiraju kao da nemaju nezavisnu vrednost, kao da su one za nas resursi. Dati više saputnika životinjama na seoskom imanju, dati im više prostora, više prirodne okoline, od fundamentalne nepravde ne stvara pravo, isto toliko malo koliko bi se fundamentalna nepravda preokrenula u pravo ukoliko bi se životinjama u laboratorijama dali veći i čistiji kavezi ili ukoliko bi im se više davala narkoza.“ 20 Fundamentalna nepravda jeste ubijanje životinja.
Vidimo koliko se mnogo ovaj koncept razlikuje od Singerovog utilitarističkog stanovišta : za njega su moralno relevantni bili samo uvek aktuelni doživljaji i iz njih stvarno rezultirajući interesi, i osim toga samo kao mesto zbirnog računa svih živih bića: kada su ova bića koja pate mogla da budu zamenjena srećnim bićima njihov je život bio bez zaštite, svejedno da li kod životinja ili ljudi. Nasuprot Singeru, Regan ne polazi od interesa, nego od njihovih nosilaca i odobrava im neprikosnoveno, individualno, subjektivno pravo na poštovanje njihovog dobrog zdravlja i njihovog života. Pri tom, dostojanstvo čoveka niti ostaje na otvorenoj pruzi niti se izjednačavajuće prenosi na jedan deo neljudskih živih bića, već dotična sopstvena vrednost koja je određena biću svojstvenim načinima ponašanja postaje predmet moralnih prava koja kod životinja, isto kao i kod ljudi, zabranjuju da ih se tretira ne kao sopstvenu svrhu, već samo kao sredstvo.
Ko se ovde neće setiti Imanuela Kanta. On svakako nije mogao ići preko ovog mosta između ljudi i životinja, jer je svoju etiku hteo da podupre isključivo moralnom autonomijom čistog uma, pošto je uključivanje prirode u svoj etički spoznajni proces smatrao faktorom rizika.
Da bi smo se oslobodili antropocentrične teskobe Imanuela Kanta i savladali njene pogubne posledice za odnos čoveka prema prirodi potrebni su, naravno, novi napori. Njih je u najnovije vreme uložio pre svega nemački filozof Klaus-Mihael Majer Abih. U svom glavnom delu koje se zove „Praktična filozofija prirode“ (1997) on rađanju jedne filozofije „samosigurnosti“ 21 suprostavlja jednu etiku „čovekove koegzistencije“ 22 sa prirodom. Čovek se ne da objasniti bez te prirode. On je kroz istoriju prirode postao ono što jeste. A kada postavimo ono etičko pitanje – kako treba da živimo, na njega ne možemo odgovoriti bez te prirode koja nas okružuje i koja je u nama postala oblikom. Ona nam kazuje ko smo i iz toga možemo zaključiti šta treba da činimo. Jedinstvo uma i prirode postaje izvor etičke spoznaje. 23 Ako ne isključimo prirodu, i osećanja nas mogu „voditi ka spoznaji“: „Ja osećam sebe. Ja jesam“. 24 – Ovo antropološko Samoposebirazumljivo postaje princip spoznaje našeg sopstva i našeg „Sveta koji nas okružuje“.
U saosećanju sa biljkama i životinjama mi doživljavamo prvobitno srodstvo svih živih bića iz zajedničke istorije prirode. Svako živo biće je kao deo celine jedna individuacija života. Prema svim živim bićima se treba ponašati u jednakoj meri prirodno i odgovarajuće njihovoj prirodi. U tu prirodu spada i to da sva živa bića teže tome da „na najbolji mogući način budu ono za šta su po svojoj prirodi dobra.“ Iz principa jednakosti proizilazi između ostalog i to da jednako treba voditi računa o sposobnosti neke životinje da pati, kao i o takvoj sposobnosti kod čoveka. Nadalje treba uzeti u obzir i to da sve životinje imaju interese i želje, odgovarajuće načinu njihovog života. Osim toga, obaveza poštovanja prema našim sabićima temelji se na uvidu, da mi sve ono što jesmo dugujemo drugima, kako u okviru istorije porekla, tako i u našoj današnjoj koegzistenciji. Bez životinja čovek nije ni mogao da nastane i bez njih ne bi bio sposoban da preživi. Prema svim entitetima prirode moramo se ponašati tako „da u prirodi sve dođe do svog prava“. Svako živo biće jeste deo jedne zajednice prirode i kao takvo poseduje sopstvenu vrednost. Pošto sopstvena vrednost svih bića vodi poreklo iz istog izvora, naime iz istorije prirode, ona pripada svim entitetima prirode i prema njima se treba ponašati shodno njihovoj sopstvenoj vrednosti. Iz prirodno- istorijske povezanosti, u koju su povezani čovek i priroda, rezultira dostojanstvo onoga što je nastalo.
Ovo su neki od najvažnijih kamenčića u mozaiku jedne etike životinja koja se rasuta može naći u celokupnom delu Majer-Abiha. Koji praktični zaključci iz toga proizilaze za ponašanje prema životinjama? Ako na isti način moramo uzimati u obzir njihove interese i želje da žive prirodno, kao što u obzir uzimamo interese i želje ljudi, onda se zabranjuje mučenje i ubijanje životinja u masovnom uzgoju.
Majer-Abih doslovce piše : „Ako smo ozbiljno mislili to sa dostojanstvom ovih stvorenja, trebalo bi da se jednom setimo i njihove zaštite, najpre tamo gde ih svaki građanin industrijskih društava sam povređuje više puta u toku dana, naime kada jede.“ I dalje : „mučenje životinja dolazi na sto i onda kada se jede meso iz masovnog uzgoja životinja. I kada hrana ovih životinja vodi poreklo npr. iz Brazila, sa njom na sto dolazi i krčenje tropskih šuma koje vrše siromašni ljudi koji inače ne bi mogli da nađu dovoljan prihod za život u Brazilu u postojećim vlasničkim odnosima koji se stabilizuju izvozom hrane u Evropu. Ko živi vegetarijanski ...,po pravilu ne mora da brine o tome.“
Poslednji zaključak Majer-Abih naravno ne izvlači : sopstvena vrednost doduše pojačava zahtev da se životinja poštuje u svom prirodnom zahtevanju; ali ona ipak ne sme da bude ubijena. Ako je neka životinja živela primereno svojoj vrsti, tako misli Majer-Abih, čovek sme i da je zakolje. Obrazloženje za to se, prema sadržaju i stilu, u odnosu na ostale visine njegovog filozofiranja izvodi gotovo banalno : „ Pošto je život ostalih oblika života uslov naše egzistencije, pogrešno bi bilo smatrati ga promašajem i svu hranu takoreću zlonamerno trpati u sebe, jer čovek već time ponovo na sebe tovari krivicu.“ Tu se postavljaju ozbiljna kontra-pitanja : ko danas još ozbiljno osporava da čovek jednako dobro može da se prehrani vegetarijanski da bi živeo zdravo, štaviše zdravije nego ako bi jeo svoja sastvorenja? I gde je njihovo dostojanstvo ako njihov život poštujemo samo onoliko dugo dok želimo da ih imamo u svom tiganju?
IV
Ako pokušamo da sažeto izložimo osnovne misli Singera, Regana i Majer-Abiha, koje su reprezentativne za današnju diskusiju o novom regulisanju odnosa između ljudi i životinja, onda se u glavnim crtama dobija sledeća slika :
- prvo : životinje su bića koja su sposobna da pate, koja imaju svoje interese i svoje potrebe koje su delom slične osnovnim potre*ama ljudi
- drugo : ukoliko postoji ova sličnost, princip jednakosti zahteva da interese životinja respektujemo isto koliko i slične interese ljudi.
- treće : životinje imaju sopstvenu vrednost, koja za Singera i Regana proizilazi iz njihove svesti, dok kod Majer-Abiha srodstvo životinja i ljudi igra dodatnu ulogu.