Форумџика на годината 2020

Лек за рак на дојка и други канцери - Како се создаваат?

Дискусија во 'Алтернативна медицина' започната од Sania, 13 април 2010.

  1. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    krobiotika
    UGLJENI HIDRATI I PROTEINI


    Ugljeni hidrati su najčistije gorivo i najefikasniji izvor energije za vaše telo. Pri sagorevanju, za sobom ostavljaju, kao nusprodukte, samo vodu i ugljendioksid koji se potom eliminišu...


    UGLJENI HIDRATI

    Ako u ishrani nema dovoljno ugljenih hidrata vaše telo biva prinuđeno da prerađuje proteine i masnoće, što prouzrokuje previše otpadaka koji nastaju sagorevanjem ova dva alternativna izvora energije. Zato najveća količina dnevne energije treba da potiče iz ugljenih hidrata. Njihova energetska vrednost je 4 kalorije po 1 gramu.

    Razlikujemo dve vrste ugljenih hidrata: proste i složene.

    Prosti i složeni ugljeni hidrati


    Prosti ugljeni hidrati (prosti šećeri) nalaze se u kuhinjskom šećeru i voću, zbog njihove jednostavne hemijske strukture brzo se vare i naglo povećavaju nivo šećera u krvi.

    Složeni ugljeni hidrati (složeni šećeri) nalaze se u žitaricama, mahunarkama i povrću, sporije se razlažu i obezbeđuju organizmu konstantan dotok energije tokom više sati.

    Prema vrsti ugljenih hidrata koje sadrže, namirnice možemo podeliti na 5 grupa u zavisnosti od toga kojom brzinom raste nivo šećera u krvi njihovim konzumiranjem.


    1. - vrlo brze
    šećer, voćni sokovi (prosti šećeri)

    2. - brze
    voće, mleko (pretežno prosti šećeri)

    3.- srednje brze
    beli hleb, krompir, testenine (složeni šećeri)

    4.- spore
    crni hleb, graham hleb, ražani hleb, pirinač (složeni šećeri sa nešto vlakana)

    5.- vrlo spore
    povrće, mahunarke, integralne žitarice (složeni šećeri sa mnogo vlakana)

    Namirnice iz 4. i 5. grupe su najpreporučljivije za svakodnevnu ishranu, a namirnice iz prve grupe treba potpuno eliminisati. Namirnice iz 2. i 3. grupe trebalo bi ređe konzumirati.

    Evo jednog slikovitog primera uticaja različitih vrsta ugljenih hidrata na organizam: recimo uzeli ste komad čokolade i sa neskrivenim zadovoljstvom počeli da je grickate. Prosti šećeri koji se nalaze u čokoladi veoma će brzo biti apsorbovani i uneće u vašu krv previše goriva koje se brzo razlaže i koje će organizam morati da sagori. Time će se osloboditi veća količina energije i vi ćete se osećati kao da su vam "baterije napunjene" i podići će vam se nivo raspoloženja. Ali, pošto se ova energija brzo troši i mala količina šećera ostane u krvi, vi ćete se posle izvesnog vremena osećati ispražnjeni, umorni, a ponekad i emocionalno iscrpljeni. Ovo stanje se naziva hipoglikemijom ili niskim nivoom šećera u krvi. Onda ćete obično žuditi za još jednim parčetom slatkiša i tako u krug… Često ponavljanje ovakvih situacija može ozbiljno da ugrozi rad unutrašnjih organa, a naročito pankreasa (rezultat može da bude i šećerna bolest).

    Za razliku od prostih šećera složeni šećeri se drugačije ponašaju u organizmu, mnogo su blagotvorniji za zdravlje i za njihovu razgradnju potrebno je mnogo više vremena nego za razgradnju prostih. Recimo, pojeli ste porciju žita sa orasima zaslađenog sa malo prirodnog zaslađivača (ječmeni ili pirinčani slad, malo meda). Složeni šećeri koji se nalaze u žitu dospeće u želudac gde će početi njihovo varenje, a razlaganje će početi tek u crevima. Kao rezultat toga u toku više sati imaćete konstantni priliv energije zbog čega ćete se osećati dobro i sito. Neće biti naglih uspona i padova šećera u krvi niti simptoma vezanih za takva stanja.

    Sem toga, jedući složene ugljene hidrate bićete sitiji iako unosite manji broj kalorija. Evo primera:

    Konzumirajući masnu hranu čija je energetska vrednost 300 kalorija, vaš želudac biće popunjen svega 15%. Jedući hranu bogatu proteinima i šećerima (čija je energetska vrednost takođe 300 kalorija) vaš želudac će biti popunjen oko 55%, dok ukoliko pojedete hranu energetski vrednu 300 kalorija, ali sačinjenu od složenih ugljenih hidrata vaš želudac će biti pun, a vi siti i zadovoljni. Dakle, ne treba da brojite kalorije već samo da jedete hranu bogatu složenim ugljenim hidratima koliko vam duša hoće.


    PROTEINI (BELANČEVINE)

    Dok su ugljeni hidrati najbolji izvor energije, proteini su najbolji izvor sirovog materijala potrebnog za vitalne procese rasta i obnove organizma. Oni su sastavni deo svake ćelije vašeg tela bilo da se radi o koži, noktu ili vlasi kose. U periodu od sedam godina svaka ćelija tela (osim moždanih ćelija) zameni se novom, a za taj veliki posao potrebni su proteini. Za njih se dakle slobodno može reći da su gradivni blokovi ljudskog organizma.

    Za čoveka su u stvari najbitnije amino kiseline - sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja ljudskom organizmu su potrebne 22 amino kiseline od kojih 14 sam organizam stvara (hemijskim procesima u jetri), a 8 se moraju uneti putem hrane. Nekada se smatralo da se visokokvalitetni proteini mogu dobiti jedino iz mesa, dok se danas pouzdano zna da je i hrana biljnog porekla odličan izvor proteina.

    Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu (a koje su, videli smo, izuzetno opasne po zdravlje) danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla jedino soja sadrži sve čoveku neophodne amino kiseline dok ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…). Energetska vrednost proteina je 4 kalorije po 1 gramu.
     
  2. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    PITANJA I ODGOVORI

    • Šta je makrobiotička ishrana?
    • Da li je teško postati makrobiotičar?
    • Da li makrobiotičari preteruju kada je hrana u pitanju? Ima li uopšte razloga toliko brinuti za ono što jedemo?
    • Da li je tačno da je makrobiotički način ishrane poreklom iz Japana?
    • Da li je makrobiotička ishrana skuplja od standardne ishrane?
    • Gde se mogu kupiti makrobiotičke namirnice?
    • Kako najlakše preći na makrobiotiku?
    • Koji principi određuju izgled svakodnevnog makrobiotičkog jelovnika?
    • Razgledao sam predloženi jelovnik i listu namirnica i čini mi se da je ovaj sistem ishrane prilično strog… Da li sam u pravu?
    • Šta znači uravnoteženi obrok?
    • Šta je sa dodacima hrani - mineralima, vitaminima?
    • Zašto se konzumiraju alge kada one nisu namirnica našeg podneblja?
    • Da li je pirinač žitarica našeg podneblja?
    • Makrobiotika savetuje izbegavanje upotrebe mesa. Pa zar nisu naši preci jeli meso?
    • Šta je sa smrznutom i konzervisanom hranom?
    • Opšte mišljenje je da je mleko zdravo, kako to da ga nema u makrobiotičkoj ishrani?
    • Zar nam mleko nije potrebno zbog kalcijuma i proteina?
    • Zašto je šećer nepoželjan u makrobiotičkoj ishrani?
    • Šta je sa voćem?
    • Koliko puta dnevno treba jesti?
    • Koje su namirnice zastupljene u makrobiotičkom tanjiru?
    • Da li treba prvo da kupim sve predložene namirnice sa spiska za kupovinu da bih mogao da počnem sa potpunim makrobiotičkim načinom ishrane?
    • Kako da praktično znam proporcije određenih namirnica na tanjiru?
    • Može li se makrobiotička hrana pripremiti ranije i držati frižideru više dana?
    • Šta još spada u makrobioticki stil života?


    Šta je makrobiotička ishrana?

    To je ishrana je zasnovana na konzumiranju zdrave, organski gajene, minimalno prerađe hrane. Uključuje veliki broj namirnica koje nutricionisti i zdravstveni autoriteti širom sveta preporučuju za svakodnevnu konzumaciju a to su: integralne žitarice, povrće i mahunarke (i sve to po mogućstvu gajeno bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida). Ideja je da se što više smanji i izbegne upotreba hrane koja ugrožava zdravlje: hrane bogate masnoćom, šećerom i hemikalijama.

    Da li je teško postati makrobiotičar?

    Nije! Potrebno je malo dobre volje, sredstava i mašte. Teškoće na koje možete naići pri prelasku na makrobiotički način života zavise od vaše kondicije i vaše konstitucije. Reč konstitucija ukazuje na dobre i loše fizičke predispozicije koje ste dobili rođenjem. Reč kondicija se koristi da bi opisala vaše trenutno fizičko stanje i ona je rezultat hrane koju jedete, vašeg okruženja i vašeg životnog stila tj. načina života i svega onoga što vas čini posebnom jedinkom.

    Da li makrobiotičari preteruju kada je hrana u pitanju?

    Ima li uopšte razloga toliko brinuti za ono što jedemo?
    Sve zavisi od onoga što želimo od života. Ukoliko želimo da živimo u dobrom zdravlju i "punim plućima" i da ne gubimo vreme po raznim ordinacijama i doživljavamo stresove i mi i naši najbliži, onda moramo nešto učiniti za sebe. Biti stalno dobrog zdravlja i u dobroj formi (psihičkoj i fizičkoj) bilo da imamo 40 ili 70 pa i više godina iziskuje određenu svakodnevnu brigu. Najlakše je to postići putem pravilne ishrane, jer svaka naša ćelija je i izgrađena od materijala koje smo putem hrane uneli u organizam. Većina savremenih bolesti upravo i nastaje zbog nepoštovanja prirodnih potreba ljudskog organizma i konzumiranja nekvalitetne i neadekvatne hrane. Na svu sreću, priroda se postarala da i u slučaju bolesti postoji jednostavna i delotvorna mogućnost za oporavak: organizam je sposoban da se regeneriše kada mu se za to pruže sredstva - tj. kada mu se pruži kvalitetna uravnotežena ishrana, sastavljena od prirodnih integralnih namirnica.

    Da li je tačno da je makrobiotički način ishrane poreklom iz Japana?

    Makrobotički način ishrane su poznavale gotovo sve stare civilizacije (stari Egipćani, Grci, Kelti). Sticajem okolnosti ponovna primena principa makrobiotike počela je početkom veka u Japanu (za više detalja pogledajte stranu sa osnovnim informacijama), ali sam način ishrane vodi poreklo iz ishrane različitih kultura.

    Da li je makrobiotička ishrana skuplja od standardne ishrane?

    Generalno gledano makrobiotička ishrana je nešto skuplja od standardnog načina ishrane koji se praktikuje na našim prostorima. Možda je samo u prvom trenutku malo veći finansijski izdatak kada se prelazi na ovu ishranu, ali kada jednom napunite vaše police - recimo novim vrstama ulja, sirćeta, algama i sl. - dugo vremena nećete imati potrebu da kupujete ništa osim integralnih žitarica, povrća, mahunarki, ponekad voća i ribe. A ove namirnice nisu skupe, tako da osim koristi što jedete hranu koja će vas držati u dobrom zdravlju imate još i finansijsku korist.

    Gde se mogu kupiti ove namirnice?

    Većina namirnica (integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće) mogu se kupiti u prodavnicama zdrave hrane kojih ima u većini gradova. Nešto je delikatnija stvar što se tiče recimo miso paste i algi, one se ređe nalaze i kvalitet im varira.

    Kako najlakše preći na makrobiotiku?

    Najbolji način da se počne sa makrobiotikom je takozvani balansirani pristup ili prelaz. Tempo određujete sami, ali gledajte da ne bude ni suviše spor, ali ni previše brz. Sledi nekoliko jednostavnih koraka koji će vam pomoći da na lagan način prihvatite makrobiotičku ishranu. I ne zaboravite: vreme dato za određene korake je samo primer. Svako od nas je svet za sebe i ima sopstveni tempo i mogućnosti. Dakle:

    1. Počnite sa uključivanjem integralnih žitarica u ishranu. Na primer: U toku prvih desetak dana smanjite količinu hleba koji jedete i umesto njega servirajte manje porcije kuvanih integralnih žitarica. Počnite sa korišćenjem integralnog pirinča i stavljajte ga u jela gde ste ranije stavljali glazirani pirinač (pilav, rižoto, sarma…- samo obratite pažnju: integralne žitarice se nešto duže kuvaju od oljuštenih!). Dodajte kašiku - dve prosa u čorbe i supe koje kuvate. Pustite mašti na volju!

    2. Narednih, recimo desetak dana, postepeno smanjujte hranu koja se ne preporučuje i to počnite od one hrane koje možete najlakše da se odreknete. Za većinu ljudi to je meso. Ukoliko imate problema sa ostavljanjem životinjske hrane povećajte količinu ribe. Jedite integralne žitarice i povrće bez obzira na sve drugo što jedete, a u isto vreme čitajte makrobiotičku literaturu iz oblasti kuvanja.

    3. Posle nekog vremena (u našem primeru 3 nedelje) počnite sa ostavljanjem namirnica sa kojima imate više problema, a to su obično šećer i mlečni proizvodi. Potrebu za slatkim ukusom možete postići odličnim makrobiotičkim zaslađivačima kao što su ječmeni i pirinčani slad. Primer ukusne poslastice koja će zadovoljiti vaša nepca, a izuzetno je zdrava je žito, ali ne sa šlagom i šećerom već sa ječmenim sladom i orasima. Probajte zatim pitu sa korama od crnog brašna i filom od kuvanih nešećerenih jabuka. Obilno koristite slatkasto povrće kao što su tikve, šargarepa, kupus… Ako su mlečni proizvodi vaš problem, tada uključite u svakodnevnu ishranu više jela od soja sira (tofu). Nemojte se brinuti ako nekada prekršite režim prelaska, to se dešava.

    4. Dok radite na koracima 1, 2 i 3 pokušajte da zainteresujete okolinu za vaš novi način ishrane. Teško je praktikovati ovaj način ishrane bez podrške okoline. Napravite makrobiotičke kolačiće i poslužite komšije, objasnite zašto to radite, širite ideju o zdravoj hrani, komunicirajte s ljudima koji praktikuju makrobiotiku.

    5. Ukoliko znate nekog ko kuva makrobiotički, svratite da pogledate kako to radi jer se makrobiotički način kuvanja i naš tradicionalni način kuvanja donekle razlikuju.

    Jedna jako važna stvar u celoj ovoj priči je dovoljno dugo žvakanje! Bitno je da zalogaj žvaćete dok se potpuno ne pretvori u tečnost. U početku ako vam to predstavlja teškoće, pokušajte sa brojanjem. Nastojte da svaki zalogaj žvaćete najmanje 50 puta pre nego što ga progutate (osobe sa problemima želuca i creva osetiće jako brzo promenu na bolje ukoliko svaki zalogaj žvaću više od 150 puta).

    Koji principi određuju izgled svakodnevnog makrobiotičkog jelovnika?

    Prvi princip je da se sledi linija tradicionalne ishrane, tj. treba jesti hranu koju su ljudi sa ovog područja jeli hiljadama godina.
    Drugi princip je da se hrana menja ili da se naš način ishrane prilagođava u zavisnosti od sezone. Jelovnik makrobiotičara se menja sa promenom godišnjeg doba.
    Treći princip govori o bitnosti poštovanja klimatske zone u kojoj živimo tj. sva naša hrana treba da je lokalno gajena (mada se s vremena na vreme može uzeti i neka namirnica iz druge klimatske zone npr. malo limuna uz neki desert i sl.)
    Četvrti princip govori o individualnim razlikama i potre*ama u hrani. Svi smo mi posebne individue i imamo različite energetske potrebe zbog razlike u aktivnosti, metabolizmu, konstituciji…

    Razgledao sam predloženi jelovnik i listu namirnica i čini mi se da je ovaj sistem ishrane prilično strog… Da li sam u pravu?

    Ne. Ovaj sistem nije strog i on samo pre*acuje težište vaše ishrane na žitarice, povrće i mahunarke. Ukoliko vam je ranije glavno jelo bilo meso i ako ste oko njega gradili kompletan svoj obrok, sada to postaju žitarice. Osim toga, s vremena na vreme, ako baš želite, možete konzumirati nešto od hrane koja je ranije dominirala na vašoj trpezi. Znate kako se kaže "Nismo bolesni od onoga što povremeno jedemo, već od onoga što stalno jedemo". Priloženi recepti su smernice i pažljivo ih primenjujući možete jako brzo da "uhvatite" logiku pripremanja uravnoteženih obroka. Kasnije ćete i sami biti u stanju da smišljate i pripremate nove recepte koji će zadovoljavati upravo vaše potrebe. Opustite se i eksperimentišite!

    Šta znači uravnoteženi obrok?

    Da bi se dao odgovor na ovo pitanje potrebno je dati nekoliko uvodnih rečenica o osnovama istočnjačke misli, a samim tim i makrobiotike. Zato, za bolje razumevanje pročitajte deo o JIN-u i JANG-u i njihovim manifestacijama u namirnicama.

    Šta je sa dodacima hrani - mineralima, vitaminima?
    Naš cilj je da uzmamo sve hranljive materija koje su potrebne oraganizmu putem hrane koju svakodnevno konzumiramo. Ukoliko imamo dobro izbalansiran jelovnik sa raznolikim kvalitetnim namirnicama nikakvi dodaci u vidu minerala i vitamina neće nam biti potrebni.

    Zašto se konzumiraju alge kada one nisu namirnica našeg podneblja?

    Alge su izuzetno dobar izvor kvalitetnih minerala neophodnih organizmu, tako da je mudro uvrstititi ih u ishranu u malim količinama. Osim toga, mi i nismo baš daleko od mora, zar ne?

    Da li je pirinač žitarica našeg Balkanskog podneblja?

    Još se za vreme Rimljana pirinač gajio po Vojvodini o čemu svedoče ostaci kanala za navodnjavanje pirinčanih polja. U južnoj Srbiji i danas više mesta nose naziv Orizište (oriz = pirinač) i stariji stanovnici se sećaju vremena kada se gajio pirinač. Osnovne žitarice našeg podneblja su ječam, pšenica i pirinač.

    Makrobiotika savetuje izbegavanje upotrebe mesa. Pa zar nisu naši preci jeli meso?

    Pokušajte ovo da pogledate na drugi način. Razmislite o tome kako su i koliko često do pre samo pedesetak godina naši preci jeli meso. Ono je obično bilo kuvano u velikim loncima sa mnogo povrća i porcija mesa koju bi svako dobio bila je veoma mala, a uz to su jeli hleb napravljen od brašna od celih žitarica koji je bio bogat dijetnim vlaknima. Osim toga, meso koje su tada jeli sadržalo je mnogo manje masnoća nego meso današnjih životinja koje se gaje u štalama, hrane veštačkom hranom i dodatnim preparatima hemijskog porekla.

    Šta je sa smrznutom i konzervisanom hranom?

    Kad god je moguće bolje je koristiti svežu hranu. Ta hrana je živa i naš organizam se iz nje može snabdeti kvalitenom energijom za razliku od denaturisane, mrtve hrane koja mesecima stoji spakovana u konzervama uz hemijske dodatke kako bi je zaštitili od raspadanja.

    Opšte mišljenje je da je mleko zdravo, kako to da ga nema u makrobiotičkoj ishrani?

    Kada se kaže mleko obično se misli na kravlje mleko. Priroda je to mleko odredila za hranjenje telića i samim tim odnos hranljivih materija i njihov kvalitet se bitno razlikuje od majčinog mleka. Mnogobrojna ispitivanja su dokazala povezanost konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima, od grčeva kod beba do raka dojke kod žena. Ispitiivanja su takođe pokazala da je 80% svetskog stanovništva koje konzumira kravlje mleko alergično na ovaj proizvod...

    Zar nam mleko nije potrebno zbog kalcijuma i proteina?

    Postoje mnogo bolji izvori kalcijuma od mleka, a to su sojine prerađevine, sojin sir - tofu, kao i integralne žitarice, naročito susam. Od povrća, kelj je izuzetan izvor kalcijuma. što se tiče proteina, u mleku je najčešći kazein, protein koji ljudski organizam veoma teško vari i koji kod većine ljudi prelazi iz želuca u creva nesvaren. Tu dolazi do njegovog truljenja, a da bi se zadržala bazno-alkalna ravnoteža organizma (pošto truljenje izaziva kiselost krvi), organizam povlači zalihe minerala iz kostiju i zuba, tako da umesto da dobijamo kvalitetne proteine iz mleka mi ustvari gubimo minerale. Žene Kine koje ne konzumiranju kravlje mleko, mnogo manje oboljevaju od osteoporoze (gubljenje minerala iz kostiju i zuba) od žena u zapadnim zemljama kojima se upravo zbog nastanka ovog problema preporučuje unošenje većih količina mlečnih proizvoda.

    Zašto je šećer nepoželjan u makrobiotičkoj ishrani?

    Šećer je čist hemijski proizvod. Ne raspolaže nikakvim hranljivim vrednostima već samo praznim kalorijama. Osim toga, njegov loš uticaj na organizam je stravičan. Suviše brzo prelazi u krv (brzinom od 30 kalorija u minuti), izaziva povišeno lučenje insulina iz pankreasa, razdražljivost nervnog sistema i pravi je otrov za sve ćelije organizma. Dugotrajno nekritičko konzumiranje šećera i proizvoda od njega (čokolada i drugi slatkiši, med, pekmez) dovodi do gomile kako fizičkih tako i duševnih bolesti. Mnogo bolji su zaslađivači od integralnih žitarica, ječmeni i pirinčani slad, čiji šećeri sporije prelaze u krv (2 kalorije u minuti) tako da satima organizam ima konstantan priliv energije bez skokova i padova šećera u krvi.

    Šta je sa voćem?

    Voće se koristi u makrobiotičkoj ishrani, ali samo ono koje uspeva u sezoni i koje je poreklom iz klimatske zone u kojoj živimo. Zbog različitog dejstva koje imaju na organizam ne treba da jedemo tropsko voće (limun, pomorandže, mandarine, banane) već domaće voće i to u umerenim količinama.

    Koliko puta dnevno treba jesti?

    Preporučljivo je jesti 2 do 3 puta, glavni obrok je ručak koji se uzima oko 5 sati popodne, i to je ujedno poslednji obrok u toku dana. Posebno je važno voditi računa da se ne jede 3 sata pred spavanje. Trebalo bi izbegavati prejedanje iako količina hrane koja se konzumira nije ograničena. To praktično znači da možete pojesti i više od jedne porcije hrane pod uslovom da je i ta druga porcija hrane pravilno kombinovana.

    Koje su namirnice zastupljene u makrobiotičkom tanjiru?

    1. Najmanje 50% integralnih žitarica (samo sa uklonjenom plevom) pripremljenih na različite načine zastupljeno je količinski u svakom obroku. U integralne žitarice spadaju: integralni pirinač, integralna pšenica (u formi prerađevina - hleb, testenine…), ječam, proso, zob, kuk*ruz, heljda…

    2. Svaki obrok može da sadrži 20% - 30% povrća. Ono treba da raste u lokalnom ambijentu i u sezoni kada se koristi (sve vrste oblog, lisnatog i korenastog povrća osim povrća primitivne građe i tropskog porekla: kvasac, gljivice, pečurke, paradajz, krompir, paprika, patlidžan)

    3. 10% do 15% dnevnog obroka treba da čine mahunarke. Mahunarke za svakodnevno korišćenje su: sočivo, azuki (vrsta sitnog japanskog pasulja), leblebija, crni pasulj. Ostale mahunarke se koriste povremeno. Proizvodi od soje: tofu (sojin sir), tempeh (sojino meso) trebalo bi svakodnevno da se koriste.

    4. Približno 5% dnevnog obroka treba da se sastoji od supe, poželjna je da bude začinjena sa "miso" pastom (slana fermentisana pasta od soje bogata enzimima).

    5. Mala količina algi (do 1%) bogatih mineralima i vitaminima trebalo bi da se jede svakodnevno. Za svakodnevnu upotrebu preporučuju se: vakame, kombu, nori, arame…

    6. Napici gde spadaju čajevi od žitarica, kafa od žitarica, banča čaj…
    Ovom standardnom makrobiotičkom načinu ishrane može se povremeno dodati:

    a. Jedanput ili dva puta nedeljno može se jesti mala količina bele ribe ili ljuskavih organizma - beskičmenjaka; ( Ako niste vegan iz etickih razloga ili licnog ubedjenja. Ako je ZELJA - meso, ZAMENA su bela riba i ljuskari a CILJ je - Žitarice, mahunarke, seitan, tempeh, tofu )
    b. Desert od voća može da se jede dva do tri puta nedeljno pod uslovom da voće raste u lokalnom ambijentu. U umerenoj klimi treba izbegavati tropsko i suptropsko voće.
    c. Pržene semenke i jezgrasto voće, lako začinjeno solju ili soja sosom mogu se koristiti kao zakuska, a takođe i suvo voće i pržene mahunarke.

    Dodatne sugestije za primenu ovog načina ishrane su:
    - Ulje treba da je biljnog porekla. Koristi se u umerenoj količini susamovo ili kuk*ruzno ulje nerafinisano - hladno ceđeno.
    - So treba da je nerafinisana morska so. Sojin sos tamari i miso pasta, pripremljeni na tradicionalan način, mogu da se koriste kao slani začini.

    Da li treba prvo da kupim sve predložene namirnice sa spiska za kupovinu da bih mogao da počnem sa potpunim makrobiotičkim načinom ishrane?
    Ukoliko vam nedostaje jedna ili više namirnica sa spiska nema potrebe da se uzbuđujete. Kada budete imali finsnsijskih sredstava / vremena / mogućnosti vi ćete ih nabaviti. Suštinu makrobiotičke ishrane čine žitarice, povrće i mahunarke. Dakle, nabavite ove neophodne namirnice, kupite 100 - 200 grama miso paste kao i 200 gr soja sosa i već možete da eksperimentišete sa ukusnim makrobiotičkim obrocima. Jako je važno da predložene smernice osetite ne kao ograničenja već više kao ideje na putu ka dobrom zdravlju.

    Kako da praktično znam proporcije određenih namirnica na tanjiru?

    Jednostavno. Evo saveta za jedan uobičajni ručak: Uzmite plitki tanjir i jednu njegovu polovinu popunite kuvanom žitaricom tako da sloj žitarice bude debljine prsta. Preostali prazni prostor na tanjiru podelite vizualno na dva dela. Jedan deo napunite termički obrađenim povrćem (sloj treba da je debljine sloja žitarice), a preostali prazan prostor opet podelite na dva dela: jedan popunite makrobiotičkom salatom, a drugi nekom mahunarkom (sloj debljine prsta i dalje) i… to je to! Supa (2,5 - 3 dl) na početku jela kompletiraće makrobiotički obrok. Ne zaboravite da se spomenuti odnos žitarica, povrća i mahunarki može i drugačije preraspodeliti u toku dana. Možete imati dva obroka sastavljena od žitarica i povrća, a onda u trećem veću količinu mahunarki.

    Može li se makrobiotička hrana pripremiti ranije i držati frižideru više dana?

    Žitarice i mahunarke dobro skuvane mogu se držati u frižideru nekoliko dana i po potrebi vaditi i podgrevati. Što se tiče supa i povrća preporuka je: uvek sveže!

    Šta još spada u makrobioticki stil života?

    Pored dijetetskih preporuka makrobiotika daje i smernice koje se tiču drugih aspekata našega života. To su:

    - Higijenu održavajte sredstvima napravljenim od prirodnih materijala - Koristite šampone, sapune i kozmetičke preparate proizvedene od prirodnih trava i korenja, a bez hemijskih dodataka.
    - Nosite odeću napravljenu od prirodnih vlakana - Koža ne može da "diše" u odeci od sintetičkih materijala. Materijali od čistog pamuka, lana i vune su dobar izbor.

    - Budite fizički aktivni - Neka vam svakodnevni minimum bude 20 minuta bržeg hoda ("šetnja" po kuhinji i pri obavljanju kućnih poslova ne važi). Hodanje je izuzetan vid rekreacije jer ne zahteva naročitu opremu, može se praktikovati gotovo svuda, po skoro svakom vremenu…

    - Oplemenite vaš životni prostor biljkama - Ovo je odličan način da se celokupna atmosfera vašega doma poboljša i da dobijte prave "fabrike" kiseonika tamo gde su najpotrebnije.

    - Izbegavajte da nosite svakoga dana metalni nakit
    - Izbegavajte dugotrajna kupanja i tuširanja - Česta dugotrajna kupanja slabe organizam izvlačeći zalihe minerala iz tela.

    - Svakoga jutra i svake večeri pre polaska na spavanje istrljajte čitavo telo vrućim vlažnim peškirom dok vam koža ne pocrveni.

    - Kada god je moguće idite na spavanje pre ponoći i ustajte rano ujutru.
     
  3. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    PITANJA I ODGOVORI 2

    1. Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina?
    2. Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala?
    3. Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima?
    4. Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini?
    5. Kako sa be*ama kada one ne vare žitarice?
    6. Da li zamrzavanje uništava vitamine?
    7. Zar saharoza nije dobar izvor kalorija?
    8. U makrobiotickoj ishrani se koristi puno soli
    9. Da li je ova ishrana dovoljna za duže sportske napore?
    10. Je li ona uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina?
    11. Da li je makrobiotika sekta?


    1/ Da li makrobiotička ishrana obezbeđuje dovoljno vitamina?

    U makrobiotičkoj ishrani ima dovoljno kuvanog i sirovog povrća koje zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C, znajući da je, na primer, 50 gr brokola sasvim dovoljno u tom pogledu.

    Kada se konzumiraju integralne žitarice nema nikakvih problema u pogledu vitamina B grupe, treba imati u vidu da ih u rafinisanim žitaricama nema dovoljno. Što se tiče vitamina B12, postoji njegova sinteza i resorpcija u debelom crevu, a i fermentisane namirnice, kao što su kiseli kupus, tempeh, nato i začini miso i tamari, sadrže ih u dovoljnoj količini. Takođe se nalaze i u morskim algama.

    Nema problema ni za vitamin A, jer se u dnevnoj porciji nalazi dovoljno betakarotina koji se kasnije transformiše u vitamin A. Spoljašnji omotač žitarice sadrži sterole, prethodnike vitamina D, koji se sintetizuje pod uticajem sunčevih zraka, čak i kada je vreme oblačno.

    2/ Da li u makrobiotičkoj ishrani ima dovoljnih količina minerala i oligoelemenata?

    Asimilacija Ca zavisi:
    a/ od udela P, iz čega proizilazi važnost Ca/P koji treba da bude između 1/1.5 i 1/2
    b/ od sinteze i udela vitamina D
    c/ od količine proteina u sažvakanom zalogaju.

    Veća količina Ca nalazi se u listovima kupusa (100 mg/100 gr), u zelenom lisnatom povrću, u algama kao što su hidžiki koje sadrže 1.300 do 1.400 mg/100 gr, dok kravlje mleko sadrži samo 130 mg/100 gr. Pšenica sadrži 50 mg Ca na 100 gr. Integralne žitarice bogate su P i Mg. Često se misli da treba konzumirati crveno meso da bi se obezbedila dovoljna količina Fe, zbog hemoglobina. Međutim, meso efektivno sadrži 4 mg/100 gr Fe, sa nivoom iskoristljivosti od 29%, dok proso sadrži do 6,8 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti do 70%; sočivo: 7,6 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 66%, a ovas 4,1 mg/100 gr sa nivovom iskoristljivosti od 96%. Dakle, makrobiotička ishrana zadovoljava potrebe za Fe kako kod muškaraca, tako i kod žena, s obzirom da menstruacije dovode do značajnog gubitka gvožđa. U integralnim žitaricama ima dovoljno i oligoelemenata.

    3/ Da li ishrana žitaricama može da zadovolji potrebe za proteinima?

    Kombinacija žitarice + mahunarke zadovoljavaju potrebe za proteinima dece i odraslih. U stvari, sve esencijalne masne kiseline su prisutne kako po količini, tako i po kvalitetu. Što se tiče takozvane superiornosti proteina životinjskog porekla u odnosu na biljne proteine, radi se samo o mitu koji podržava nauka. Rafinacija žitarica dovodi do neravnoteže u sastavu proteina koja može biti uzrok bolesti kvašiorkor, što nikada nije slučaj sa ishranom zasnovanom na integralnim žitaricama i mahunarkama.

    4/ Zar se kuvanjem ne uništavaju vitamini?

    Zaista postoji gubitak vitamina tokom kuvanja, ali nikada ne dolazi do avitaminoze. Gubici vitamina su relativno mali, dovoljno je izabrati odgovarajući način kuvanja.

    5/ Kako sa be*ama kada one ne vare žitarice?

    Očigledno je da beba od rođenja, pa sve do doba kada počnu da joj rastu prvi zubi, treba da se hrani majčinim mlekom i ovo je jedan od prvih kosmičkih zakona koji bi trebalo poštovati. Kada majka nema mleka ili ga ima nedovoljno, može se koristiti mleko od žitarica. Ali bebin organizam ne stvara amilazu (protein koji hidrolizuje skrob u maltozu, a glikogen u dekstrine i maltozu. Nalazi se u sokovima za varenje, pljuvački, pankreasnom soku, krvi i mokraći) pa ovaj protein nije prisutan u bebinoj pljuvački. Potrebno je nadomestiti amilazu malteksom, ili još bolje, pljuvačkom majke koja mora da sažvaće hranu pre nego što je da bebi. Malteks normalno mora da sadrži amilazu i može se ispitati njegova efikasnost ako se doda 1/4 kašičice u šoljicu krema od žitarica na temperaturi od 50 do 60 °C i krem bi trebalo ubrzo da postane tečan.

    Priprema mleka od žitarica:

    70 % integralnog pirinča,
    30 % ječma + ovsa + 1 s.k. mlevenih susamovih semenki + 1 k.k. mlevenih vakame algi (posle kuvanja) + 5 zrna azuki pasulja.

    Kuvati 2 h. Izgnječiti kroz cediljku. Dodati 1 s.k. malteksa kada temperatura spadne između 50 i 60 °C, ne dodavati so. Kada masa postane tečnija, procediti kroz gazu.

    Nakon nicanja prvih zuba bebi se mogu postepeno davati žitarice sa povrćem i bez soli do 2. godine. Zatim se može dodavati so tokom kuvanja, ali oprezno.

    6/ Da li zamrzavanje uništava vitamine u namirnicama?

    U svakom slučaju, u makrobiotici nemamo potrebu za zamrzavanjem, najbolji način čuvanja povrća je sušenje na nižoj temperaturi kako bi se smanjila oksidacija. Proteini, šećeri, masti i minerali ne podležu modifikacijama tokom zamrzavanja, jedino su neki vitamini u opasnosti kao što su A i B, ali naročito vitamin C čija vrednost jako opada zamrzavanjem. Najveći broj smrznutih namirnica jede se nekoliko meseci nakon smrzavanja, što dovodi do velikog gubitka vitamina C, a pored toga, neke odleđene namirnice (na primer jagode) promene ukus tako da ne pružaju zadovoljstvo dok ih jedemo. Ovo je prirodan znak koji nam daje kosmički poredak da jagode treba jesti samo u sezoni kad one sazrevaju i nikako drugačije, što važi za sve druge prirodne proizvode.

    7/ Zar saharoza nije dobar izvor kalorija?

    Ako posmatramo ljudsko telo kao kalorimetar ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem, jasno je da 1 kg šećera, rafinisanog ili ne, daje više kalorija od 1 kg pšenice. Nažalost, šećer daje samo kalorije bez vitamina i minerala koji omogućavaju njegovu asimilaciju i zato se često govori da šećer saharoza daje samo „prazne kalorije” koje se mogu u neku ruku uporediti sa kalorijama iz alkohola. Kalorije iz alkohola ne mogu se transformisati u glikozu ili glikogen, već u masne materije i alkohol često može dovesti do hipoglikemije kočenjem glikogeneze od aminokiselina. Zadovoljenje slatkog ukusa može se postići upotrebom suvog voća i malteksa (kojeg treba koristiti vrlo umereno).

    8/ U makrobiotičkoj ishrani se koristi puno soli

    Žorž Osava je još 50ih i 60ih godina preporučivao dnevnu količinu soli od 3 do 5 gr. Osobe sa još uvek zamagljenim rasuđivanjem često su loše shvatale njegove parabole i pogrešno su primenjivale te preporuke.

    Makrobiotika na logičan način primenjuje kosmičke zakone i svakoj osobi ostavlja slobodu u tumačenju, ali vodi one koji se tako hrane do Viamedia, odnosno dobrog uravnoteženog puta, imajući u vidu da količina ubija kvalitet. Ovo se takođe odnosi i na so i treba znati da malo soli pospešuje asimilaciju, a suviše soli ometa asimilaciju blokiranjem sistema enzima.

    Dovoljno je primenjivati ovaj princip i nikada se u dobro primenjenoj makrobiotičkoj ishrani neće pojaviti poteškoće oko kozumiranja soli, koja je neophodna našem organizmu. Nije potrebno dodavati so hrani za bebe, namirnice namenjene be*ama sadrže dovoljno soli u prirodnom obliku.

    9/ Da li je makrobioticka ishrana dovoljna za duže sportske napore?

    U Nemackoj je izveden eksperiment na grupi trkača koji su se 2 godine hranili po makrobiotičkim pravilima i dobijeni su odlični rezultati, naročito u maratonu (42 km.)

    Primećeno je da naročito mlečni proizvodi ometaju pankreas stvarajuci „rupu” koja je onemogućavala trkače da nastave trku. Prestankom korišćenja mlečnih proizvoda ovaj problem je potpuno nestao.

    Udeo žitarica u njihovoj ishrani bio je 50%, i to: 25 % proso, 15 % pirinač i 10 % ječam.

    Korenasto povrće pripremano je 70 % na nišime način i 30 % sirovo strugano sa nekoliko kapi umeboši sirćeta. Koren čička korišćen je jednom nedeljno. Zeleno povrće kuvano je kratko na pari i konzumirano sa sokom od umeboši šljive.

    Osam nedelja pred trku voće je isključeno iz ishrane, smanjena je upotreba proizvoda od brašna, hleba i testenine kako bi se održala funkcija pankreasa, jer ovi proizvodi dovode do bržeg povećanja glikemije od žitarica u zrnu, što može dovesti do pojave hipoglikemije. Od žitarica nisu korišćeni pšenica i raž. Najbolje rezultate dali su pirinač, ječam i proso.

    Najviše je korišćeno proso (50 % od ukupne količine žitarica i 25 % od ukupne porcije) jer je proso žitarica koja najbolje odgovara pankreasu i dovodi do najmanjeg gubitka kiseonika, što znači da omogućava najbolje dovođenje kiseonika. Služeno je u kombinaciji sa sirovim mladim lukom i sirovim rotkvicama. Ječam je vrlo lak za varenje i dinamizuje energiju. Zrna su klijana 1 ili 2 dana i uzimane su sirove klice. Postoji takođe i zelena magma, odnosno iseckani i osušeni zeleni izdanci ječma. Prah se koristi tako što se posipa u tanjir. Pirinač je žitarica koja stabilizuje energiju i pomaže rad pluća, što je od velike važnosti maratoncima.

    Nisu upotrebljavani koncentrisani šećeri kao što je malteks. Za deserte je korišćen amasake (krem dobijen fermentacijom pirinča u prisustvu fermenta koji se zove kodži. Amasake ima vrlo prijatan sladak ukus). Uglavnom je korišćeno slatko povrće kao što su bundeva i šargarepa.

    Nedelju dana pred trku u jelovniku je bilo 90 % pirinča i 10 % drugih žitarica, koje su pripremane kao „pirinčane kuglice” sa šljivom umeboši. Uzimana je miso supa sa malo povrća i od pića banča čaj. Veče pred takmičenje skoro isključivo se jela testenina od pšenice, s obzirom da testenina od heljde dovodi do jačeg znojenja. Kao začin pri kuvanju pirinča korišćena je šljiva umeboši, a gomasio je pravljen u odnosu 1 : 15. Nije korišćeno meso niti riba. Tokom redovnih treninga količina proteina je zadovoljena upotrebom tofua, azuki pasulja i žitarica.

    Nakon prelaska na makrobiotičku ishranu, trkači su poboljšali svoje vreme za 10 %. Podsetimo da su brojni šampioni, na primer Lendl i Navratilova, poklanjali veliku pažnju prirodnoj ishrani žitaricama.

    10/ Da li je makrobioticka ishrana uravnoteženija od ishrane prosecnog Evropljanina?

    Zvanicno preporucene dnevne kolicine glavnih hranljivih sastojaka;

    POSAO U SEDECEM POLOZAKU

    Proteini - 50
    Glicid - 250
    Lipidi - 25

    FIZICKI POSAO

    Proteini - 50
    Glicid - 350
    Lipidi - 50


    Prosečna količina proteina u današnjoj ishrani dva puta je veća od preporučene, što dovodi do problema eliminacije, naročito eliminacije viška purina (organska azotna jedinjenja; njihovom razgradnjom u organizmu nastaje mokraćna kiselina). Dok je količina lipida (masti) 5 puta veća i kako se skoro uvek radi o masnoćama životinjskog porekla, dolazi do stvaranja neželjenih masnih nasl*ga, povećanja holesterola i zamaranja jetre. Organizam je primoran da se štiti preuzimajući „metaboličke puteve nadoknade” koji ga umaraju i dovode do pojave degenerativnih bolesti: kardiovaskularnih bolesti, raka, artroze, reumatizma, kostobolje (oboljenje izazvano poremećajem metabolizma purina, što dovodi do povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i taloženja njenih soli u zglobovima i drugim organima (bubrezi), kao i u tkivima), multiple skleroze i gubitka imuniteta čiji vrhunac predstavlja sida.

    Pogledajmo da li je moguće poštovati zvanične preporuke: laktovegetarijanci im se mogu približiti, ali višak unetih mlečnih proizvoda nezaobilazno dovodi do problema. Što se tiče vegetarijanaca krudivorista (sirova hrana), često se konstatuje da im nedostaje vitalna energija, jer jin karakter (višak kiselosti i kalijuma) dominira posle određenog vremena primene ovakve ishrane koje mora biti u funkciji od konstitucije i početne kondicije osobe. Ishrana sirovom biljnom hranom može tokom određenog vremena dobro da posluži dezintoksikaciji osobe koja je jela meso i koja pokazuje jang biološki karakter lošeg kvaliteta (višak soli natrijuma i urata drenira kalijum i neutrališe kiselina). Često se vidi da vegetarijanac krudivorista ima veću telesnu težinu jer uzima veliku količinu povrća koje prirodno sadrži dosta vode i štaviše, da bi obezbedio 50 gr dnevnih proteina neophodno je da konzumira ili 2,5 kg krompira. ili 2,5 kg parafajza, što je praktično nemoguće. Zato se retko sreću pravi vegetarijanci krudivoristi, jer se skoro uvek okreću ka laktovegetarijanstvu.

    Kada se radi o žitaricama kao osnovi ishrane, priča je sasvim drugačija: odmah se vidi da se makrobiotička ishrana savršeno poklapa sa preporučenim količinama ako se povrće priprema na maloj količini biljnog ulja ili ako se doda malo biljne masnoće na integralni hleb!

    Naučni radovi koji su izvršeni u poslednjih dvadesetak godina, u različitim zemljama, pokazali su da priroda i kombinovanje naše hrane na odlučujući način utiču na biohemijsku ravnotežu našeg mozga u kojem postoji hormon nazvan seratonin, kojeg ima u izobilju u pšenici i koji ima psihomotorne efekte i psihičke efekte prilagođavanja i tako uravnotežava centralni nervni sistem i utiče na moždanu sposobnost. Biohemičari su otkrili da koncentracija tog hormona u mozgu i njegova eliminacija urinom zavise od prirode hrane; u stvari, količina serotonina u mozgu umanjena je ishranom bogatom životinjskim proteinima, dok je povećana biljnim ugljenim hidratima. Dr Vurtman zaključuje da serotonin deluje na buđenje mozga i određuje raspoloženje, interesovanje, motivaciju i preduzimljiv duh ćoveka. Znači da sastav obroka utiče ne samo na celokupan metabolizam, već se i moždana aktivnost menja u roku od 1/2 sata nakon uzimanja namirnica.

    Ovi primeri jasno pokazuju da, malo po malo, naučni radovi potvrđuju teorije koje su postavili Žorž Osava i njegovi sledbenici. Makrobiotička ishrana je uravnotežena i omogućava nam da pronađemo zdravlje.

    11/ Da li je makrobiotika sekta?

    Po svojoj definiciji makrobiotika je antisekta. U stvari, jedan od njenih osnovnih principa je NONCREDO, odnosno, NE VEROVATI, čemu treba dodati: VEĆ ISPROBATI. Zato je Žorž Osava govorio o zen makrobiotici,zato što se zen zasniva isključivo na iskustvu i ne bavi se tumačenjima. Cilj makrobiotike je da omogući čoveku da dostigne SLOBODU i zato ne postoji ni guru, niti učitelj. Ne postoji hijerarhijska struktura. Makrobiotika je, u stvari, veliko bratstvo razmišljanja u kome se razmenjuju gledišta o materijalnim i duhovnim segmentima života. Ona je otvorena za sve, nezavisno od rase, religije ili društvene klase. Često se makrobiotika kritikuje bez prethodne analize njenih principa ravnoteže.
     
  4. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    HIPOKRAT I ENERGIJATA VO ISHRANATA I BOLESTITE

    Hipokrat vo svoite spisi za lecenjeto na bolestite, spomnuva RAZNI POLARITETI i RELATIVNOSTI - jak/slab, zestok/blag, izdolzen/supliv itn., opisuvajki gi;

    - organite na teloto;

    - raznite produkti koi pomagaat vo bolesta;

    - razni telesni sostavi;

    - sostojbi na organizmot.

    Za poslednite 2.500 godini, isceznala vaznosta za razlicnata energija vo hranata i nivnata vrska so pricinata na bolestite, koj moze da bide posledica primarno od edniot vid na extrem ili od sprotivniot ili i od edniot i od drugiot extrem.
    Zapadnata medicina ne go koristi toa za dijagnoza i tretman na bolestite, tuku se potpira na razni medicinski igracki kako mikroskopi i slicno, taka da poveke se zanimavat samo so simptomite otkolku so pricinitelot a tretmanot so hrana ili e pogresen i nemakrobioticki, pa zatoa simptomi i bolesti se vrakaat vo polos oblik. Modernata medicina bolestite ne gi gleda kako CELINA ili DELOVI na POGOLEMI SISTEMI, tuku gi RASCLENUVA na kelijski komponenti. Sovremenata medicina ne gleda deka BOLESTA se RAZVIVA vo eden od dvata fundamentalno razlicni nasoki tuku gi KATEGORIZIRA BOLESTITE vo ILJADNICI NEPOVRZANI GRUPI i SIMPTOMI. So vakov ogranicen pristap, modernata medicina ne moze da izleci obivna kaslica a kamoli nekoj vid na rak. Extremite od dvete kategorii na hrana - primarno gi predizvikuvaat site bolesti na teloto, mentalnite poremetuvanja i nesvesnite patoloski tendencii. Od obicna kaslica ili grip do bilo koj vid na kancer - glavniot pricinitel se eden od dvata extrema vo ishrana ili kombinirano. ( vidi kancerogena hrana i supstancii 'sovremena ishrana' od kniga 'prirodno lecenje makrobiotikom', ili na na 1va strana na tema 'makrobiotika' pod 'kako nastanuva rakot '

    od " The Cancer Prevention Diet ", Michio Kushi
     
  5. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Mine Dobic

    Procitajte knjige Mine Dobic "Moj zivot je kao feniks" i od Michio Kushija "Ishranom protiv raka". One se zasnivaju na makrobiotici i sadrze dosta korisnih informacija. Iako makrobiotika deluje prilicno komplikovano, mislim da ne bi bilo lose usvojiti neke njene osnovne principe, jer se pre svega, zasniva na na izbacivnju industrijske hrane iz jelovnika...

    Inace, po tom ucenju, RAK DOJKE NASTAJE zbog previse jina u ishrani, a tu spadaju: mleko i mlecni proizvodi, secer, sve tecnosti, sirova hrana, vitamin C....


    Evo i jednog objasnjenja od makrobiotickog konsultanta, koje je preneto sa :
    http://makrokutak.net/phpBB2/viewtop...ht=tumor+dojke
    Posto bi na forum morali da se uclanite da bi ovo procitali, prenela sam tekst ovde da bi bilo lakse za citanje...

    Citat:
    Interesuje me koja hrana utice na nastanak bolesti reproduktivnih organa(zene).


    Pokusacu da odgovorim jednostavnim recima i
    opisima da vam bude lakse za razumeti.
    Reproduktivni organi zene su kao sto znamo u odnosu na
    druge organe blize zemlji sto znaci da su vise Yang energije.
    Sve sto je vislje od zemlje je vise uticaj Yin energije
    pa tako bolesti jajnika su vise uticaj Yang hrane (meso,
    suvomesnati proizvodi, jaja, tvrdi sir, nikotin i drugi)
    dok bolesti dojki su vise uzrokovani Yin hranom (mlecni
    proizvodi, kajmak, puter, mleko, mladi sir, sladoled,
    secer, belo brasno, hemikalije, droga i drugi)

    Citat:
    Na nekom od prethodnih postova sam citala o miomima i
    o tome kako treba kombinovati mb namirnice da bi oni nestali,
    volela bih da neko napise nesto o bolestima jajnika i dojki,
    recimo kako nastaju ciste na istim pa na kraju i karcinom...
    koja je to hrana iz standardne ishrane kriva za to i kako mb
    moze pomoci...


    Ovo je pitanje na koje bi mogao komotno napisati jednu
    deblju knjigu jer bi toliko trebalo objasniti sve
    male detalje koji igraju ulogu i koji cine da se bolest
    pojavi, siri i zaposedne celo telo. Pokusacu da sve to
    napisem kratko ako mogu. Nemojte mi zameriti ako ima
    potresnih informacija ali ja ne okolisam vec kazem kako
    jeste.

    Medicina danas ima veoma direktan prilaz bolestima
    dojke, jajnika, materice i sl. Postoje nekoliko osnovnih
    operacija kod kojih se na zalost sve kompletno odstranjuje
    od kojih su poznati masektomija, histerektomija i jos neki.
    Kod dojke postoje operacije odstranjivanja mionma,
    odstranjivanja kancerogenog tkiva kada se iseca deo dojke,
    cela dojka i kada se na zalost vade i limfne zlezde
    ispod pazuha i kod sredisne kosti grudnog kosa.
    Ono sto je jos zalosnije je sto je statisticki dokazano da
    cak 80% tih operacija (da OSAMDESET! posto) nije bilo
    potrebno vec bi se manjim hirurskim zahvatom mogla spasiti
    dojka i postedeti zena traume. Da ne govorim da kod
    operacija jajnika i materice vade i misici, limfne zlezde
    u preponama sto je ludost ali sta se moze kad je takva
    - procedura! Da se covek prekrsti kako nekad medicina
    ume upropastiti organizam. Ne samo fizicki vec i mentalno.

    Elem necu da duzim jer ce verujem vecina vas misliti da
    preterujem ali vi ako vas to interesuje idite i popricajte
    sa lekarima ginekologije i sami cete nauciti puno.

    Da se vratimo na bolesti dojki i rak.

    Ono sto se danas sa sigurnoscu zna je da hrana igra
    presudnu ulogu u nastajanju tih bolesti. Evo malog
    opisa. Unosenjem masne hrane mi podrzavamo celijsku
    strukturu koja stvara estrogen koji kruzi krvotokom.
    Sto vise masnog jedemo vise se estrogena stvara.
    Kad unosimo visak masti iz hrane u telo specificne vrste
    bakterija koje zive u crevno sistemu razlazu moelkule
    koje je je formirao estrogen i jetra pa se tako estrogen
    ponovno oslobadja i vraca u krvotok. Kad neceg ima previse
    bilo da je u pitanju mast, holesterol ili estrogen telo se
    mora resiti tog viska iz krvotoka jer pre svega ne moze
    da ga nosa po krvotoku vec ga ostavlja, slaze na odredenjena
    mesta pa tako mi talozimo mast po butinama, zadnjem delu,
    ledjima, stomaku, filujemo krvne sudove i suzavamo protok
    krvi i stvaramo probleme sa cirkulacijom i srcem. Visak
    estrogena u krvi cini da se podstice hormonalna reakcija
    celija narocito onih koji se nalaze u dojkama i posle duze
    kontinulane stimulacije istih celija dolazi do izoblicenja
    koji se prvo ispoljava kao miom, tumor a kasnije kao
    kancerogeno izbolicenje celije. (Da spomenem da se slicno
    desava u pankreasu kada se posle dugogodisnje torture
    secerom celije pankreasa prosto zamore i ne stvaraju insulin
    i nastanu problemi koji vode u diabetis - secernu bolest)
    I tako, taj nagomilan materijal u dojkama (zbog vece
    cirkulacije krvi u tim sudovima) polako se stvaraju miomi
    koji se biopsijama cesto skidaju i koji su rani pokazatelji
    da se stvari pogresno odvijaju u telu.

    I sta se cesto desava sa bolesnicima?

    Oni posle biopsije nastave da jedu istu hranu i vremenom pojave se ozbiljnije stvari koje kasnije postanu celije raka jer se obnavljanjem
    vec izbolicenih celija ne moze stvoriti normalna celija vec
    uvek jos vise izoblicena.

    E sad. Kako tece razvoj takve bolesti?

    Kao sto znamo rak dojke je veoma sporo rastuca bolest.
    Ako pitate stotinu zena o raku dojke svaka ce vam dati
    neku definiciju ali malo njih zna da je bolest veoma
    spora i veoma cudna. Naime, u prvoj godini kada se karcinom
    pojavi on se cak i mikroskopski tesko moze odrediti.
    Posle godinu dana celija se namnozi na 12 celija, pa sledecih
    par meseci ona se duplira ali sporo. Posle cetiri (4) godine
    karcinom broji oko 100 hiljada celija i nije veci od vrha igle.
    Posle sedam godina poveca se na million a tek posle 10 godina
    on broji billion celija i postaje viljiv tojest ima precnik od
    mozda jedan centimetar (1cm). Zapamtite, celije raka se
    dupliraju svakih 100 dana (oko tri meseca). Pa tako tumor
    koji je bio tek 1cm posle godinu dana je 2cm, pa iduce godine
    8cm (kao zrela narandza) a vec sledece godine je 16cm u
    precniku. Kao sto vidite pocinje polako ali je kasnija
    regresija veoma brza i smrtna.

    Pitanje se postavlja sta i kako to smanjiti, sta raditi
    kad se primeti i sl.

    Pre svega ne moramo biti geniji da shvatimo da menjanje nacina
    ishrane sve to moze promenuti. Na to odgovor dale su
    mnoge nacije koje jedu drugaciju hranu i koji puno manje
    imaju obolelih od tih i slicnih bolesti.

    Recimo bolesti dojke su donedavno bile nepoznate u japanu i kini
    gde ljudi nisu pili mleko, jeli toliko mesa. Moderna ishrana, uvodjenjem
    brze hrane (McDonalds, Burger King i hamburgeri), sladoledi i
    mlecni proizvodi u svemu i svacemu kao i preradjeno belo brasno
    cine da se iste bolesti pojavljuju i kod njih. I to u dramaticnom porastu!

    Najvise bolesti dojke ima u zemljama koji su najveci proizvodjaci
    mleka (amerika, holandija, danska i sl.)

    Kada se rak dojke pojavio i kada se moze na snimku videti, tada
    je vec na zalost u vecini slucajeva kasno. Zasto to kazem.

    Zato jer se celije kancera vec sire krvotokom po celom organizmu
    i samo je pitanje gde ce da se vezu i nastave razvoj.
    Njihov razvoj na zalsot znaci smrt ostalim celijama jer
    one zive od drugih i hrane sebe (da kazem da je celija
    raka genijalan sistem i prosto odusevljava naucnike kako je
    to dobar celijski sastav koji kada bi radio za nas organizam
    bio idealan da zivimo vecno. Celija raka se umnozi i ne
    menja, ne gubi karakteristike i skoro da je vecna)
    No na zalost nije dobra za nas pa je se moramo kloniti.

    Kako je spreciti i kako je izleciti?

    Bilo koja ishrana (ne samo makrobioticka ali bi ona bila
    idealna) koja ne sadrzi masti, mesa, hemikalije, hormone,
    pesticide vec je bogata zitaricama, povrcem, pasuljima
    cini veliku razliku u stvaranju uslova za kancer.

    Kad je kancer vec prisutan onda neminovno mora se preci
    na dijetu koja iskljucuje hranu kancera, tojest smanjuje
    unos masnoce, hormona, toksina iz mesa, izbegava bilo
    kakav unos secera, belog brasna, alkohola i sl.
    Ono sto je tada naj vaznije je da se stvaranje tih celija
    uspori i produzi vek bolesnika.

    Na zalost veoma su retki slucajevi kada se kancer kompletno
    odstranio iz tela. To je kompleksan rad tela i danas lekari
    nemaju objasnjenje sta je uzrokovalo potpuno izlecenje
    ali ima slucajeva koji su posle prelaska na makrobiotcku
    ishranu izlecili rak dojke kompletno tako da se celija raka
    nije mogla naci u telu. Kazem retki su slucajevi ali ih ima.
    Ono sto je vazno je da se po svaku cenu smanji hranjenje
    kancerogenih celija. Knjiga Mishio Kushia - Cancer and Diet
    lepo opisuje proces.

    Zato mlade devojke i zene jedite standardnu makrobioticku
    dijetu i verujem da cete u mnogome smanjiti uslove stvaranja
    bilo kakvog kancera.

    Danasnja statistika je jos pozitivna. Naime ako se tumor ili rak
    na vreme odstrani, promeni se nacin ishrane pacijenti mogu
    proziveti jos puno godina od 5-10 godina u losim i cak 30+
    godina u dobrim uslovima zdrave hrane.
    Sto vise pacijent posveti paznje ishrani naravno duze ce i ziveti
    jer ce kancerozne celije drzati u sporom razvoju. U protivnom
    ako nastavi jesti istu hranu, masnoce, meso i ostalo onda
    naravno poboljsanja nece biti vec ce bolest uzeti maha.

    Kako nasa stara izreka kaze, bolje spreciti nego leciti
    pa ako mozete pocnite sa zdravom ishranom sto pre. Bice vam i
    telo i dusa zahvalni sto to cinite. Tako cete moci pomoci i
    drugima koji ce u neprilici imati uzor Vas, nauciti od vas
    i krenuti boljim putem.
     
  6. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    " Vo makrobioticki BANCHA chay ima 3 pati poveke KALCIUM otkolku vo mlekoto od zivotni."
     
  7. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    The book's of Michio Kushi

    1.The macrobiotic way : the complete macrobiotic diet & exercise book
    2.The book of macrobiotics : the universal way of health, happiness, and…
    3.The macrobiotic path to total health : a complete guide to preventing and…
    4.Your Face Never Lies (Avery Health Guides)
    5.Book of Do-In: Exercise for Physical and Spiritual Development
    6.Natural healing through macrobiotics
    7.The cancer prevention diet : Michio Kushi's nutritional for the…
    8.How to see your health : book of Oriental diagnosis
    9.Macrobiotic home remedies
    10.Macrobiotic Pregnancy and Care of the Newborn
    11.Diet for a Strong Heart
    12.Nine Star Ki: Michio Kushi;S Guidebook on Love and Relationships, Health…
    13.The Macrobiotic Approach to Cancer: Towards Preventing and Controlling…
    14.Obesity, Weight Loss and Eating Disorders: A Natural Approach (Macrobiotic…
    15.A Natural Approach: Diabetes and Hypoglycemia Action Series (Macrobiotic…
    16.One Peaceful World: Mishio Kushi's Approach to Creating a Healthy and…
    17.Macrobiotics: Experience the miracle of life
    18.Infertility and Reproductive Disorders: MacRobiotic Health Education…
    19.Raising Healthy Kids
    20.AIDS, Macrobiotics, And Natural Immunity
    21.Basic Home Remedies : A Macrobiotic Guide to Special Drinks, Compresses,…
    22.Cancer and Heart Disease: The Macrobiotic Approach to Degenerative…
    23.Macrobiotics and Oriental Medicine: An Introduction to Holistic Health
    34.A Natural Approach Allergies (Macrobiotic Health Education Series)
    25.Food Governs Your Destiny: The Teachings of Namboku Mizuno
    26.The Do-in Way: Gentle Exercises to Liberate the Body,mind, And Spirit
    27.Kushi over... deel 1 "natuurlijke landbouw", natuurlijke landbouw en…
    28.Oriental Astrology: In Life, Love, Health and Human Destiny
    29.The Origin and Destination of Man, Vol II
    30.Spis riktig, unngå kreft
    31.Inleiding tot de Oosterse filosofie en geneeswijzen : zomerstudiedagen…
    32.Macrobiotic Seminars of Michio Kushi: Acupuncture, Ancient and Future…
    33.Your Body Never Lies: The Complete Book Of Oriental Diagnosis
    34.Basic Shiatsu
    35.AIDS And Beyond: Dietary and Lifestyle Guidelines for New Viral and…
    36.Standard Macrobiotic Diet
    37.Holistic Health Through MacRobiotics: A Complete Guide to Mind/Body…
    38.Guide to Standard Macrobiotic Diet
    39.Een wereld van vrede de kunst van het balanceren van tegengestelden
    40.Oriental Diagnosis
    41.The Macrobiotic Way: The Complete Macrobiotic Diet & Exercise Book
    42.Makrobiotika : preventivní energetická medicína budoucnosti
    43.Introduction to Oriental diagnosis
    44.Cukr a sůl - dva bílé jedy : Teorie přirozený přístup k diabetu a…
    45.Makrobiotika a přírodní léčení
    46.Macrobiotic Palm Healing, Energy at Your Fingertips
    47.On the Greater View
    48.The origin and destiny of man (The teachings of Michio Kushi)
    49.Allergies: A Natural Approach (Macrobiotic Health Education Series)
    50.Das Buch der Makrobiotik : Der universale Weg zu Gesundheit, Glück und…
    51.Přírodní léčení makrobiotikou
    53.Makrobiotická cesta : kompletní příručka zdravé výživy
    54.Healing AIDS (Michio Kushi's Healing Audio Tape Series)
    55.The Macrobiotic Way of Natural Healing
    Potraviny lék náš vezdejší : makrobiotická domácí lékárna
    56.Rakovina - výživa - makrobiotika : Sborník
    57.Výživou ke zdraví tělesnému, duševnímu a duchovnímu
    58.Dieta pro silné srdce : kompletní makrobiotické dietní zásady pro…
    59.Book of Dō-In: Exercise for Physical and Spiritual Development
     
  8. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    ZASTO IZBEGAVATI MESO OD ZIVOTINJA

    Sve vrste mesa osim nekih vrsta ribe i vodenih organizama su na nekoj vrsti crne liste: Izuzetno bogate zasićenim masnoćama ove namirnice su danas prepoznate kao faktor broj jedan rizika za dobijanje srčanih i drugih bolesti. Neko će verovatno (kao i uvek) spomenuti svog dedu koji je živeo sto i kusur godina i jeo meso skoro svaki dan. Međutim, deka je imao sreće jer se stoka u njegovo vreme hranila drugačijom vrstom hrane i nije tretirana lekovima i hemikalijama. Pokušajte ovo da pogledate i na drugi način. Razmislite o tome kako su i koliko često do pre samo pedesetak godina naši preci jeli meso. Ono je obično bilo kuvano u velikim loncima sa mnogo povrća, i porcija mesa koju bi svako dobio bila je veoma mala, a uz to su jeli hleb napravljen od brašna celih žitarica koji je bogat dijetnim vlaknima. Osim toga, meso koje su tada jeli sadržalo je mnogo manje masnoća nego meso današnjih životinja koje se gaje u štalama, hrane veštačkom hranom i dodatnim preparatima veštačkog porekla. Procenjuje se da je stočno meso pre svega 100 godina imalo ispod 10% masnoće dok danas ima oko 30%.
    Meso sadrži i veliku količinu mokraćne kiseline koja deluje štetno na ljudski organizam. Unošenjem mesa dotična kiselina se zadržava u telu, truje ga i oštećuje želudac i crevnu floru nagomilavajući se u mišićima i zglobovima. Vremenom se pretvara u kristale koji izazivaju pojavu reume, artritisa i kamena u bubrezima. Poslednjih godina nekoliko je dobro organizovanih naučnih istraživanja dokazalo je da je, posle duvana i alkohola, jedenje mesa najveći uzrok smrtnosti u zapadnoj Europi, SAD, Australiji i drugim bogatim zemljama sveta.

    Pošto meso u sebi ne sadrži dijetna vlakna, ono se kroz organe za varenje kreće četiri puta sporije od biljne hrane i na tom putu truli i oslobađa gomilu toksičnih materija. Nekritička konzumacija mesa danas se vezuje za pojavu raka na debelom crevu, rektumu, na dojci i materici. Primećeno je da su ljudi koji jedu dosta mesa razdražlji i depresivni.

    I sam način pripreme utiče da se štetnost koja nastaje konzumiranjem mesa još više poveća. Kao primer, 500 gr mesa pečenog na ćumur sadrži istu količinu kancereogene materije benzopiren koliko i 300 cigareta. Testirane životinje koje su hranjene benzopirenom brzo su dobijale tumor u stomaku i leukemiju. Čak i najobičnijim kuvanjem na visokim temperaturama meso postaje "bogatije" za više drugih kancernogenih materija.
    Ako meso gledamo kao izvor proteina, onda je računica slaba, jer vrlo kvalitetno meso sadrži svega oko 20% proteina i gomilu štetnih materija sa kojima organizam treba da se izbori.
    Pored iznetih činjenica o štetnosti mesa izgleda da čovek nije ni fiziološki predodređen da se hrani mesom. Sledeća tabela fizioloških poređenja može lepo to da ilustruje:

    Odlike zivotinje mesoždera
    ---------------------------

    - imaju oštre očnjake za kidanje mesa, nemaju kutnjake za žvakanje;
    - imaju kandže;
    - nemaju pore na koži, znoje se preko jezika;
    - imaju male pljuvačne žlijezde (nisu im potrebne za pretprobavu žitarica i voća);
    - imaju jaku hlorovodičnu kiselinu za varenje mesa;
    - creva su im tri puta duža od dužine tela (tako se raspadnuto meso brzo izbacuje iz organizma).

    Odlike zivotinja biljojeda
    ---------------------------

    - nemaju oštre očnjake imaju ravne kutnjake;
    - nemaju kandže;
    - znoje se kroz pore na koži;
    - imaju dobro razvijene pljuvačne žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća);
    - želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda;
    - imaju creva šest puta duža od dužine tela.

    Odlike ljudskih bića
    ---------------------
    - nemaju oštre očnjake imaju ravne kutnjake;
    - nemaju kandže;
    - znoje se kroz pore na koži;
    - imaju dobro razvijene pljuvačne žlijezde (potrebne za predvarenje žitarica i voća);
    - želudačna kiselina je deset puta slabija nego kod mesojeda;
    - imaju creva šest puta duža od dužine tela.

    (Na osnovi tablica iz A.D. Andrewsowe knjige, Prava hrana za ljude /Fit Food for Men/, Chicago: American Hygiene Society, 1970)
     
  9. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    STETNI PRODUKTI VO MAKROBIOTIKATA I TEORIJA ZA ISHRANA PO KRVNITE GRUPI spored dr. Peter D'Amato

    VO MAKROBIOTICKOTO VEGANSTVO DVA SE TIPA NA EXTREMNI KATEGORII NA PRODUKTI VO ISHRANA KOI SOZDAVAAT RAZNI VIDOVI BOLESTI, MENTALNI POREMETUVANJA DO RAZNI VIDOVI RAK

    Postojat dva tipa na nezdrava hrana ili grupa na produkti koja sodrzi ekstremni energii so koja se ubiva covekot dodeka se hrani so niv redovno so godini.

    I GRUPA NA EXTREMNA LOSA HRANA

    MESO...govedsko, svinsko, ovco i dr.
    Zivina...pilesko, curecko i dr.
    Ribi i Vodni zivotni...bezrbetnici, skolki, oktopodi, ajkuli i druga zivotinska morska hrana
    Meso od...kucinja, zmii, polzavi, zabi, konji...( ovie zivotni gi jadat vo kina,italija, amerika...vo kina jadat se: vo italija jadat zhabi a vo amerika konji, a zmii mozete da sretnete vo prodavnici. Lugeto jadat polzavi i noevi i konji, skakulci i smokovi itn )
    JAJCA...site vidovi jajca ( jajce e embrion na kokoskata )
    MESO - SITE VIDOVI MESO, PORADI EKSTREMNA ENERGIJA I STRAVOT I TAGATA NA ZIVOTNITE KOI JA ISPUSTILE PRI UBIVANJE I ANDRENALINOT E NEZDRAVA HRANA !
    RAFINIRANA SOL...Go unistuva mozokot na toplo vreme koga se stava vo jadenja i sobira voda vo kletki. Solta cesto se koristi kako zastitno sredstvo za da se spreci trulenjeto na mesoto i na drugite proizvodi od zivotinsko poteklo. Proizvodite kako sto se; sunkata, slaninata, virslite i slicno, cesto se odrzuvaat so dodavanje na sol posle kuvanje, a koga solta ne se koristi trulenjeto se sprecuva so dodavanje na hemikalii. Toa proizveduva neramnoteza vo organizmot. Ako gi jademe ovie proizvodi redovno verojatno nasiot vnes na sol ke bide premnogu golem I ottamu problem so visok pritisok i mozni INFARKTI na MOZOK i SRCE.
    SIRENJA od zivotinsko poteklo...site vidovi na soleni sirenja.

    II GRUPA NA EXTREMNO LOSA HRANA I HEMIKALII VO PRODUKTI

    HEMIKALII - aditivi, sprejovi, gnoivo, drogi - narkoticni sredstva - Farmacevtski lekovi itn...Vo kokakola vo pocetokot se stavalo malku kokain; vo 1898 Bayer vo nekoj lek za kaslica se stavale heroin; nekoi lekari preporacuvaat marihuana nekade vo svetov.
    RAFINIRAN SEKER...doveduva do slabenje na koski, zeludnik i nervni rastrojstva.
    COKOLADA...koi sodrzat rafiniran seker; vo nekoi se stava duri i zasirena krv od zivotni, zivotinski emulgatori itn
    MED, maple sirup - javorov sok i drugi ednostavni sekeri
    SAHARIN i drugi vestacki zasladuvaci
    GAZIRANI BEZALKOHOLNI i drugi vestacki pijaloci
    TROPSKO I POLUTROPSKO OVOSJE kako pomorandzi, kalinki, banani, ananas, urmi, mango, papaja
    ZELENCUK OD TROPSKO I POLUTROPSKO POTEKLO ,vklucuvajki go kompirot, modriot patlidzan, avokadoto itn.
    Znaete li deka domatot e ovosje a lubenicata zelencuk ?
    PROIZVODI KOI PROIZVEDUVAAT KISELOST kako sto se asparagusot, spanacot, tikvicite,, zelenata piperka itn. Ovie produkti doprinesuvaat da se dobie reuma...
    INDUSTRISKI VESTACKI OCET e steten
    MLEKO I PROIZVODI OD MLEKO OD ZIVOTNI...koi se industriski preraboteni i so dodatni hemikalii. Ovde spagaat proizvodi kako mlekoto, maslacot,sirenja - kravjo sirenje i drugo.Maja za sirenje se dobiva od zivotinsko poteklo, pavlaki i zdenki, jogurt i Mastenica, kiselo mleko i sladoled i slicno.
    PROIZVODI OD PROCISTENO BELO BRASNO...bel leb i site beli peciva kako burek, pita, pizza itn. Kvasecot vo lebot ja razreduva krvta.
    AROMATICNI ZACINI I DODATOCI kako kecap, senf, piper, biber, kari i drugo
    ALKOHOL
    KOMERCIJALEN INDUSTRISKI CAJ I KAFE...caevi I kafe vo kesicki
    AROMATICNI CAEVI so stimuliracki efekt caevi kako indiski, od nane, kamilica,recisi site.

    DRUGA STETNA HRANA
    Genetski tretiranata hrana, GMO, e stetna za organizmot
    Vitamini, minerali vo forma na tableti se stetni
    Smrznata hrana od frizideri e stetna
    Przena hrana na nemakrobioticki nacin e stetna

    Toa se dvete OPASNI PO ZDRAVJE I ZIVOT grupi na produkti koi predizvikuvaat sekakvi bolesti na biolosko i mentalno nivo I taa hrana e NAJGOLEMIOT NEPRIJATEL NA COVESTVOTO I NA SEKOJA CIVILIZACIJA VOOPSTO ZASTO DOVEDUVA DO BOLESTI I BIOLOSKI POTOP NA LICNO, SEMEJNO, OPSTESTVENO I PLANETARNO NIVO.

    Hrana koja ja jadat ogromen broj na luge ja sodrzi hranata od dvete grupi ili kategorii. Ako jademe hrana od ednata grupa AVTOMATSKI ne privlekuva hranata ili produktite od drugata grupa. Sekoj vospostavuva rannoteza, gi balansira ovie dve ekstremni energii so ovaa ekstremna hrana, a najcesto ramnotezata se obiduva da se postigne intuitivno, nesvesno, NO, EKSTREMNATA HRANA OD DVATA TIPA E MNOGU TESKO DA SE URAMNOTEZI ILI E TOA NEVOZMOZNO. Ako jadete 10,20, ili 30 godini od hranata od tie dve kategorii, vasata sostojba na organizmot ke stane ekstremna pod vlijanie na prvata ili vtorata grupa na produkti ili po vlijanie i na ednota i drugota gripa. Vaseto telo ke bide podlozno na bolesti od sekakov vid - od najobicen grip do nekoj tezok oblik na rak i toa e ISTIOT VID NA EXTREMNI PRODUKTI koj gi predizvikuva tie sostojbi.

    Ishranata od ovoj vid doveduva do mnogu haoticna sostojba na hronicna neuramnotezenost, neizbalansiranost na funkciite vo organizmot i vnatresnite organi i telesnite sistemi itn.

    Hranata ili produktite od dvete kategorii predizvikuva sostojba na kiselost na krvotokot - acidoza na krvta.

    Sprotivno od ova, makrobiotickata vegan ishrana predizvikuva poumerena, pouramnotezena - nekoja predizvikuva blaga sostojba na kiselost, nekoja blaga sostojba na alkalnost.
    VO CELINA, PRAVILNIOT NACIN NA ISHRANA JA ODRZUVA BLAGO ALKALNATA SOSTOJBA NA KRVOTOKOT STO SPRECUVA POJAVA NA BOLESTI.

    BOLESTITE se samo neramnoteza predizvikani od dvata tipa na ekstremni produkti koi se konzumirale redovno. BOLESTI SE SAMO POSLEDICA NA LOSA HRANA voglavno i od stetni naviki.
    ZDRAVJETO e balans, a toa se postiga so jadenje makrobioticki produkti, odbrani i zgotveni po standardni principi na makrobiotikata.

    Tie sto imaat rak na dojka, dijabetes i drugi kardiovaskularni bolesti kako i mentalnite poremetuvanja i sexualnite problemi, PRICINITE neka gi baraat vo losiot nacin na ishrana so ove dva tipa na produkti vo ishrana.
    RESENIETO za istite zaboluvanja e makrobiotickiot nacin na ishrana.

    Od kvalitetot na krvta pocnuva zdravjeto i bolesta a taa se odrzuva zdrava i cista samo samo so makrobioticka visokokvalitetna rastitelna hrana.

    Produktite od 2te kategorii na produkti sozdavaat DEGENERATIVEN, odnosno, KANCEROZEN TIP NA KELII ! ! !


    RAZMISLETE VO VRSKA SO ISHRANA KOJA VO MAKROBIOTIKATA SE KLASIFICIRA KAKO KANCEROGENA ILI STETNA so ‘ISHRANA PO KRVNI GRUPI’


    SISTEMI ZDRAVE ISHRANE

    Ishrana po krvnim grupama, dr. Peter D'Amato

    Na večito pitanje ima li hrana univerzalni karakter ili je namirnica koja je za jednog čoveka hrana za - drugog (gotovo) otrov, dr. Peter D'Adamo odgovara: Kaži mi svoju krvnu grupu i ja ću ti reći da li se hraniš ili truješ.

    On je, naime, nastavio pionirski rad svoga oca na izučavanju važnosti krvne grupe sa stanovišta biohemije čitavog organizma i svoju teoriju o pravilnoj ishrani postavio na naučnu osnovu jasno je definišući biohemijskim specifičnostima svake osobe, genetskim činiocima i činiocima okoline.
    Krvna grupa je ključ za otvaranje mnogih, prikrivenih, isceliteljskih snaga organizma, objašnjava dr D' Adamo u svom bestseleru "Eat Right for Your Type" (knjiga je kod nas prevedena kao: "Krvne grupe i ishrana"). On podseća na činjenicu da je krvna grupa jedna od nekoliko medicinski priznatih različitosti, ali da ona u isto vreme govori i o evoluciji ljudskog roda.
    Najstarija krvna grupa, po ovoj teoriji, jeste 0, koja se pojavljuje sa prvim čovekom i usponom ljudskog roda na vrh prehrambenog lanca. Sa promenom načina života, od lovca-sakupljača do ustaljenijeg agrarnog načina života, između 25.000 i 15.000 godina pre nove ere, dolazi do pojave krvne grupe A, dok krvna grupa B nastaje između 10.000 i 3.500 godina pre nove ere, mešanjem i seljenjem rasa iz afričke prapostojbine u Evropu, Aziju i Severnu i Južnu Ameriku. Grupa AB nalazi se kod oko pet posto ukupnog stanovništva na Zemlji i najmlađa je krvna grupa. Nema nikakvih dokaza da je postojala do pre 10 vekova, kada se pojavljuje nakon modernog mešanja različitih krvnih grupa.
    Poštujući ove različitosti, od nastanka krvnih grupa pa do njihovih hemijskih karakteristika, dr D'Adamo prema tipu krvne grupe razlikuje jako dobru, neutralnu i hranu koju treba izbjegavati. Kao dokaz delotvornosti nudi dve stvari: prva je da visokoproteinske dijete, koje su trenutno veoma popularne, uspevaju samo kod ljudi krvnih grupa 0 ili B, dok se pokazuju kao potpuno nedelotvorne kod krvne grupe A. Drugi dokaz su njegovi pacijenti, koji, pridržavajući se ovog načina ishrane, težinu počinju gubiti već posle 14 dana.
    D'Adamo ukazuje na podatak da svaka živa forma, od prostih virusa do samih ljudi, poseduje jedinstvene antigene koji su specifični za svaki organizam. Veoma moćni antigni u ljudskom organizmu su oni koji određuje krvnu grupu. Oni su toliko osetljivi da, kada dobro funkcionišu, predstavljaju najbolji bezbedonosni deo imunog sistema. Svaka krvna grupa poseduje različite antigene sa posebnom hemijskom strukturom. I samo ime krvne grupe je nastalo po antigenu grupe koji se nalazi na crvenim krvnim zrnicma.
    Dakle, srž teorije o krvnim grupama čini otkriće da se antigeni krvnih grupa - različito ponašaju u biohemijskim reakcijama sa određenim namirnicama (to jest nekim njihovim sastojcima).
    Koje su karakteristike pojedinih krvnih grupa i koje im namirnice kao i životni stil najviše odgovara? Pogledajmo skraćeni pregled:

    Krvna grupa "O"
    ---------------

    Karakteristike: lovac, mesojed, jak, samouveren, tip vođe

    Jake strane: jak probavni sistem, jak imuni sistem, prirodna zaštita od infekcija, efikasan metabolizam

    Slabosti: netolerancija prema novoj ishrani i novim uslovima okoline. Usled preterane aktivnosti imunog sistema može se dogoditi da napadne sam sebe

    Rizici: smetnje u koagulaciji, zapaljenske bolesti, zapaljenje zglobova, smanjena funkcija štitaste žlezde, čirevi, alergije

    Profil ishrane: visok nivo belančevina, potrošnja mesa. Meso, riba, povrće, voće.

    Ograničeno: žitarice, pasulj, leguminoze

    k*ra za mršavljenje:

    Izbegavati: pšenične pahuljice, pasulj, sočivo, kupus, prokelj, karfiol, senf

    Pomaže: morske alge, morska riba, so, džigerica, crvena mesa, kelj, spanać, brokoli

    Dodaci ishrani: vitamini B i K, kalcijum, jod, slatki koren, morske alge

    Telesne aktivnosti: intenzivna telesna aktivnost, kao aerobik, borilački sportovi, trčanje

    Krvna grupa "A"
    ----------------

    Karakteristike: zemljoradnik, pravi vegetarijanac, promišljen, kooperativan, precizan

    Jake strane: dobro se prilagođava promenjenoj ishrani i novim uslovima okoline. Lako metaboliše hranljive materije

    Slabosti: osetljiv probavni sistem; ranjiv imuni sistem - otvoren prema infekcijama

    Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost, bolesti jetre i žuči, šećerna bolest tipa I

    Profil ishrane: vegetarijanac - povrće, tofu (sir od soje), morska riba, žitarice, pasulj, leguminoze, voće

    k*ra za mršavljenje:

    Izbegavati: meso, mlečne proizvode, lima pasulj, pšenicu

    Pomaže: biljna ulja, jela od soje, povrće, ananas

    Dodaci ishrani: vitamin B, C i E, folna kiselina, gloginje, ehinacea, kvarcetin, šareni čkalj

    Telesne aktivnosti: mirne vežbe kao joga tai či

    Krvna grupa "B"
    ----------------

    Karakteristike: nomad, uravnotežen, elastičan, kreativan

    Jake strane: jak imuni sistem, prilagodljivost novoj okolini i novom načinu ishrane, uravnotežen nervni sistem

    Slabosti: prijemčivost za autonomna obolenja i retke virusne infekcije

    Rizici: šećerana bolest tipa I, hronični zamor, autoimune bolesti (lupus, multipla skleroza…)

    Profil ishrane: uravnotežena ishrana, svaštojed: meso (ne pileće), mlečni proizvodi, žitarice, pasulj, leguminoze, povrće, voće

    k*ra za mršavljenje:

    Izbegavati: kuk*ruz, sočivo, lešnik, susamovo seme, heljdu, pšenicu

    Pomaže: povrće, jaja, meso divljači, slatki koren, čaj

    Dodaci ishrani: magnezijum, slatki koren, ginko, lecitin

    Telesne aktivnosti: umerene telesne vežbe, na primer pešačenje, biciklizam, tenis, plivanje

    Krvna grupa "AB"
    ----------------
    Karakteristike: zagonetan (savremeno stapanje A i B tipa), redak, harizmatičan, tajanstven

    Jake strane: dobro se prilagođava savremenim uslovima. Veoma tolerantan imuni sistem, ujedinjuje prednosti grupa A i B

    Slabosti: osetljiv probavni sistem. Preterano tolerantan imuni sistem može biti otvoren za infekcije. Negativno reaguje na okolnosti kako A tako i B tipa

    Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost

    Profil ishrane: mešovita ishrana - meso, morska riba, mlečni proizvodi, tofu (sir od soje), pasulj, leguminoze, žitarice, voće

    k*ra za mršavljenje:

    Izbegavati: crvena mesa, lima pasulj, semenke, kuk*ruz, heljdu

    Pomaže: tofu (sir od soje), morska riba, mlečni proizvodi, povrće, morske alge, ananas

    Dodaci ishrani: vitamin C, gloginje, odoljen, šareni čkalj

    Telesne vežbe: mirne telesne vežbe kao joga, taj či, kombinovane sa umerenim aktivnostima (pešaćenje, biciklizam, tenis)
    Pitanja koja ipak svako od nas može postaviti kada se razmatra predloženi sistem ishrane su: Da li je moguće da je Priroda toliko "široke ruke" i da "prisiljava" da svako od nas jede samo jednu određenu grupu hrane? Do pre svega pedesetak godina i na ovim prostorima vladala je oskudica hrane pa se pitam kako su mnogočlane porodice (u kojima je bilo više članova sa različitim krvnim grupama) preživljavale? Ne liči mi baš na dobru, staru Majku Prirodu da je toliko neracionalna...

    Kakva su vaša iskustva i razmišljanja?

    Razmilsuvanje na eden nutricionist nemakrobioticar;

    Da li je tačno da ishranu treba planirati u skladu sa sopstvenom krvnom grupom?

    Odgovor: Čuo sam da postoji ovaj teorija i napisane su knjige koje upravo potvrđuju ovu teoriu Mnogi ljudi se pridržavaju ovakve ishrane. Ono što se tu pripisuje je bolje nego što ostatak sveta koristi u ishrani. I onda se još kaže da ako imate određenu krvnu grupu, morate koristiti određene namirnice, a među tim namirnicama su određena mesa itd. Smatram da je to vrlo zanimljivo, ali i potpuno nenaučno. Razlog zašto to kažem je zbog toga što ono što se isključuje iz određene krvne grupe ili ono što se za njih uključuje zasnovano je na glutenatskom iskustvu iz krvi i naravno da u takvom jednom posmatranju različite krvne grupe imaju različite osobine tako da oni dodaju različičte vrste hrane i zatim gledaju taj oblik slepljivanja tih krvnih pločica. Ali, to je potpuno besmisleno. Bilo bi pravilnije da se hrana injekcijom ubaci u moju venu. Ali, ja je, u stvari, jedem i dospeva u moje organe za varenje. I onda je ja varim i dobijam produkte varenja. Kad biste mogli da testirate te produkte varenja i onda primenite različite vrste hrane, to bi imalo nekog smisla. Nije naučno, ali ishrana koja se tu preporučuje bolja je od one koju ljudi jedu. Ali baš onako određeno ne morate jesti meso ako pripadate određenoj krvnoj grupi


    " MOGUCE JE IZMENITI VAS TIP KRVI ( makrobiotickom ishranom )", Michio Kushi, 'Prirodno lecenje makrobiotikom'
     
  10. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobitika
    Michio KUSHI - ISHRANA I TENDENCII

    VIDOVI NA PRODUKTI VO ISHRANATA
    KAKO DELUVAAT TIE NA NASIOT CELOKUPEN ORGANIZAM I TENDENCII KOI PROIZLEGUVAAT OD VIDOT NA PRODUKTITE KOI GI VNESUVAME REDOVNO ILI PRETERANO

    INTEGRALNI ZITARKI,MAHUNARKI I KUVAN ZELENCUK
    ---------------------------------------------------------------------------
    Vo celina HARMONICEN METABOLIZAM
    Fizicki i mentalno uramnotezena licnost
    Poretki poremetuvanja
    Povele intuitivna i estetska priroda

    ZELENCUK,osobeno pomalku kuvaniot ili presen zelencuk
    ------------------------------------------------------------------------------
    Najcesto blaga licnost
    Sklona kon skepticizam
    Poremetuvanja na;
    -kozata
    -vo funkciite na disnite organi
    -vo funkciite na lacenje
    Hronicni crevni poremetuvanja

    OVOSJE,SOKOVI I JEZGRASTI PLODOVI
    ---------------------------------------------------------
    Licnost sklona kon sentimentalnost
    Nervozna i osetliva licnost
    Kriticka priroda
    Poremetuvanja i tendencii kon;
    -slabosti vo crevata
    -vo funkciite za varenje na hranata
    -rabotata na REPRODUKTIVNITE organi

    MLECNI PROIZVODI
    ----------------------------
    Licnost so Preterano blaga priroda
    Mrzlivost na duhot
    Pslabo reagiranje
    Bolesti na kozata
    Sozdavanje sluz i masnotii
    SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI
    Poremetuvanja;
    -vo funkcijata na crniot drob
    -zolcnata kesa
    -slzinata
    Precki vo raborara na REPRODUKTIVNITE ORGANI
    Pocesta pojava na CISTI, TUMORI i RAK
    Tendencija na menuvanje na polot

    ZIVOTNI I PRODUKTI OD NIV KAKO JAJCA,MESO I SLICNO
    ----------------------------------------------------------------------------------
    Sklonost kon;
    -TVRDOGLAVOST
    -isklucitelnost [ 'nikoj kako jas']
    -odlucnost
    Cesta materijalna zainteresiranost [ bogatenje i trka po pari ]
    Izostrenost na setilata [ poagresivni ]
    Cesti mehanicki sposobnosti [ poagresiven nastap,naprimer pa zatoa se bavat so poagresivni SPORTOVI otkolku so BORECKI VESTINI kao Aikido,Taichichuan, itn.Bavenje so politika ]
    SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI
    Poremetuvanja vo rabotata na crevata
    Poremetuvanja vo organite za varenje
    Nastanok na TUMORI i RAK
    Gnevna licnost
    Ljubomorna licnost
    Egoisticna licnost
    Nasilna licnost
    Posesivna licnost
    Paranoicen sindrom,PARANOJA
    Manijakalno odnsuvanje

    RAFINIRAN SEKER, MED I SLATKI SO RAFINIRAN SEKER
    --------------------------------------------------------------------------------
    MENTALNI ILUZII
    SHIZOFRENIJA
    Nervoza
    Dijabetes
    Kozni bolesti
    Razni poremetuvanja na setilata i NERVNIOT SISTEM
    Nemoknost za RASUDUVANJE sto e dobro sto e loso
    Hronicni problemi so sistemot za varenje na hranata [ a toa e povrzano so funkcijata na mislite ]
    Poremetuvanja vo funkciite na bubrezite i debeloto crevo
    Slabost na REPRODUKTIVNITE ORGANI

    ZACINI I STIMULANSI
    -----------------------------
    Razdrazlivost
    Emocionalna nesigurnost
    Nenormalen krven pritisok
    SRCEVI I CIRKULATORNI PRECKI
    Nekoi kozni bolesti
    NEPRAVILNA RABOTA na REPRODUKTIVNITE ORGANI

    od knigite za makrobiotika


    *Za da bideme zdravi treba da jademe INTEGRALNI ZITARKI,ZELENCUK I OVOSJE odbrani u podgotveni vo pravilen odnos spored makrobiotickite principi
     
  11. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika i drustvo

    Prvih 16 dozvola za alternativnu medicinu
    Cetvrtak, 2. oktobar 2008. 13:49

    Do početka oktobra u Ministarstvu zdravlja Srbije izdato je 16 rešenja za rad ordinacijama tradicionalne medicine.

    "Najviše rešenja izdato je za bavljenje homeopatijom, akupunkturom, hiropraksom i makrobiotikom", rekao je za "Politiku" profesor dr Vuk Stambolović, član stručne komisije za tradicionalnu medicinu.

    On kaže da će se broj ordinacija tradicionalne medicine uskoro sigurno povećati, jer procedura traje mesecima, a zainteresovani često ne podnose sve potrebne dokumente, iako je na sajtu Ministarstva istaknuto šta je sve potrebno. Ipak, izdavanje prvih praktično radnih dozvola je značajno za uređenje oblasti tradicionalne medicine kod nas.

    "Mi nemamo podatke koliko ljudi u Srbiji koristi metode alternativne medicine, ali na osnovu iskustva zaključujemo da je relativno mali broj osoba koje kod praktičara odlaze zbog prevencije bolesti, a relativno veliki broj koristi metode kada zvanična medicina nema efikasan lek ili kada odustane od lečenja. Alternativnu medicinu koriste svi slojevi stanovništva, jer bolest ne pita", kaže dr Stambolović.

    Prvi talas interesovanja za alternativnu medicinu u svetu počeo je osamdesetih godina. Tada je grupa ljudi srednjih godina, visokoobrazovanih i dobrog materijalnog stanja dobar život želela da zadrži što duže, koristeći metode koje nisu nasilne, jer zvanična medicina ima mnogo takvih metoda.

    "Drugi talas su bili oni koji su imali neodređene tegobe koje nisu mogle da se podvedu ni pod jednu medicinsku dijagnozu. Ljudi su se žalili na iscrpljenost, neraspoloženje, simptome vezane za stresne situacije, neobjašnjive bolove. Njima zvanična medicina nije mogla da pomogne, zato su pomoć tražili u alternativnoj medicini. Treću grupu ljudi koji se obraćaju praktičarima alternativne medicine čine hronični bolesnici, koji dugo uzimaju lekove i trpe štetna propratna dejstva. Kod nas najviše pacijenata prepoznajemo u ovoj trećoj grupi i među osobama kojima zvanična medicina više ne može pomoći", objašnjava dr Stambolović.

    Da bi se otvorila ordinacija tradicionalne medicine nije neophodno da podnosilac zahteva bude lekar, ali mora biti zdravstveni radnik. Praktičari imaju pravo da se registruju za najviše tri metode alternativnog lečenja, za koje naravno moraju imati odgovarajuću edukaciju. Vrlo često se metode prepliću i uzajamno dopunjuju.

    "Dozvola se izdaje na predlog stručne komisije u kojoj je sedam članova, koji pokrivaju praktičnom praksom i teorijskim znanjem sve oblasti komplementarne i alternativne medicine. To je oko trideset metoda. Prilikom procene edukacije najčešće smo se rukovodili međunarodnim standardima", objašnjava dr Stambolović.

    (MONDO)
     
  12. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    RECEPTI

    Napomena: Za merenje količine žitarica, mahunarki i nekih drugih namirnica koristi se termin ŠOLJA. Misli se na šolju od 2,5 dl. Za razliku od nje KAFENA ŠOLJA prima 0,8 dl i oko tri puta je manja od ŠOLJE

    DORUČAK

    Opšta šema doručka:

    • Jutarnja miso supa
    • Mekana žitarica
    • Gomašio
    • Lako kuvano (blanširano) povrće
    • Presovana salata
    • Dodatak
    • Napitak


    Jutarnja miso supa

    • Komadić vakame alge dužine oko 1 cm;
    • 1/3 kafene šoljice korenastog povrća;
    • 1 šolja vode;
    • 2/3 kafene šoljice lisnatog povrća;
    • pola kafene kašičice miso paste sitno seckano zeleno lišće

    Natapati 10 - 15 minuta vakame algu u šoljici vode. Vodu baciti, a vakame iseći na pola, staviti u posudu za kuvanje i dodati šolju vode. Kada voda provri, dodati povrće (sečeno krupnije i dijagonalno), smanjiti plamen (tako da se sadržaj krčka, a ne preterano vri) i poklopiti posudu. Posle 5 - 7 minuta kuvanja, smanjiti plamen (tako da sadržaj samo struji) i dodati miso pastu predhodno razmućenu sa 2 - 3 kašičice tople vode. Lagano promešati i pustiti narednih 5 minuta da samo struji. Gotovu miso supu začiniti sitno seckanim zelenim lišćem.
    Napomena: Supa ne bi trebalo da bude ni suviše slana, ni suviše neslana. Treba voditi računa o jačini plamena da ne bi došlo do uništenja blagotvornih enzima u miso pasti. Jede se svakoga dana za doručak.

    Miso pasta

    Miso je glatka tamna pasta od soje, fermentisanog ječma ili pirinča i morske soli, koji su zajedno stajali duže razdoblje - od nekoliko meseci do nekoliko godina. Slanog je ukusa, a može se koristiti u supama, sosovima i namazima a i za začinjavanje jela umesto soli. Miso sadrži žive enzime koji pomažu varenju, jačaju krv i osiguravaju ravnotežu složenih ugljenih hidrata, esencijalnih ulja, belančevina i minerala. Kupuje se na meru ili u teglicama.
    Preporuka: Ječmeni miso je najpogodniji za svakodnevnu upotrebu.

    Mekana žitarica

    Žitaricu za doručak uvek kuvati u istom odnosu sa vodom: 1 : 4 (na jednu šolju žitarice staviti četiri šolje vode). Ne koristiti ekspres lonac.

    Priprema: Šolju žitarice dobro oprati i staviti u posudu. Dodati parče kombu alge dužine oko 1,5 cm. Sipati četiri šolje vode i staviti na vatru. Pustiti da izbaci dva ključa, a zatim ostaviti 8 - 10 sati da stoji poklopljeno (može se ujutru potopiti pa da se uveče kuva ili potopiti uveče a kuvati ujutru). Kuva se oko 1,5 - 2 sata na tihoj vatri.

    Napomena: Kuvanu kombu algu možete pojesti sa žitaricom ili je oprati i staviti na poseban tanjirić da se suši. Kada se skupi dovoljan broj suvih komada možete napraviti šio kombu.

    Žitarice za svakodnevnu upotrebu: Integralni pirinač, ječam, proso (kuva se 30 - 45 minuta) kao i kombinacije dve od ovih žitarica u srazmeri 1 : 1.
    Za povremenu upotrebu: Bulgur (lomljena pšenica) jednom u 5 dana, ovas i raž jednom u 7 dana.
    Bulgur - Bulgur je drobljena, delimično kuvana i sušena pšenica. Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane ili pravi u kućnoj radinosti. Dakle, ako hoćete da napravite bulgur, uzmite šolju pšenice, odstranite eventualne nečistoće i temeljno je isperite pod mlazom vode. Zatim stavite u tiganj i lagano pržite dok pšenica ne bude sasvim suva i ne dobije tamniju boju (bude propržena). Sve vreme naravno lagano mešajte drvenom varjačom da zrna ne zagore. Tako pripremljenu pšenicu stavite u električni mlin za kafu (koji ste, naravno, pre toga temeljno očistili) i meljite svega 10 sekundi. Tako ćete dobiti polusamlevenu pšenicu gde će biti i celih i lomljenih zrna a i brašna. Dalje pripremajte prema receptu za meku žitaricu.

    Preporuka: Jednom nedeljno ođija pirinač koji se priprema isto kao i običan integralni pirinač za doručak s tim što se pred kraj kuvanja doda šaka sitno seckanog crnog luka, a nešto kasnije i kuglica veličine klikera miso paste i kuva još 5 minuta.
    Žitarice se jedu svakoga jutra i predstavljaju glavni deo obroka.


    Gomašio (susamova so)

    Redovan dodatak svakoj žitarici predstavlja gomašio. Koristi se u količini od 1 kafene kašičice i posipa se pre jela preko žitarice u tanjiru. Namena gomašija je da organizam osposobi da apsorbuje so u malim količinama, a da pri tome ne izazove preteranu žeđ. Specifičnim načinom pripreme sve čestice se oblažu slojem ulja što ima niz prednosti u odnosu na klasično korišćenje soli.

    Priprema: Kašičicu morske soli propržiti u tiganju nekoliko minuta na osrednje jakoj vatri. Neprestano mešati. Pržiti dok miris (od hlora) potpuno ne iščezne. Ukoliko je so krupnija posle prženja treba je samleti laganim pokretima u posudi suribači (ukoliko nemate ovu posudu dobro će doći i običan drveni avan sa tučkom koji se može kupiti na pijaci). Samlevenu so staviti na stranu.
    18 kašičica opranih susamovih semenki propržiti u prethodno zagrejanom tiganju na osrednje tihoj vatri. Neprestano mešati drvenom varjačom, a i tiganj s vremena na vreme protresti. Kad semenje počne da pucketa probati da li može da se smrvi pritiskom izmešu dva prsta (uzeti malo semenja izmešu palca i domalog prsta). Ukoliko odmah uspe, znači da je gotovo, a u suprotnom nastaviti prženje.
    Propržen susam pomešati sa solju, stavljati u avan i laganim kružim pokretima drobiti. Ne izgnječiti sve semenke, dovoljno je ako se oko 80% semenja smrvi. Gotovi gomašio čuvati u staklenoj tegli sa poklopcem.

    Odjednom se može pripremiti količina za desetak dana.

    Jede se svakoga dana uz svaki obrok 1 kašičica posuta preko žitarica.


    Lako kuvano (blanširano) povrće

    Priprema: Oprati i iseći lišće jednog od sledećih povrća: bele rotkve, dajkona, šargarepe, rotkvice, slačice, kelja, kineskog kupusa ili peršuna. Staviti povrće u malu količinu ključale vode. Poklopiti i pariti 2 - 5 minuta, zavisno od strukture povrća. Bitno je da ono sačuva svoju svežu zelenu boju. Količina koja se konzumira je oko 1 - 1,5 supene kašike pripremljenonog povrća.
    Jede se svaki dan uz svaki obrok


    Presovana salata

    Priprema: Na 2 šolje sitno seckanog povrća (trećina korenastog, dve trećine lisnatog - najviše do 4 vrste različitog povrća) staviti pola kašičice morske soli i lagano rukom promešati. Masu staviti u presu za pripremanje presovane salate i zatvoriti poklopac. Ako nema prese može se upotrebiti veća posuda na čiju se sredinu pokupi povrće u obliku polulopte. Preko njega se stavi tanjir i odozgo neka posuda sa 2-3 litre vode. Ostaviti povrće pod pritiskom najmanje 45 minuta (može da stoji i 2 - 3 dana, ali tada već liči na blago ukiseljenu turšiju). Povrće se čuva u zatvorenoj tegli u frižideru, koristi se količina od jedne pune kašičice za doručak i pre upotrebe se opere da bi se sprao višak soli.
    Jede se svaki dan uz doručak.


    Dodatak

    Dodatak predstavljaju jela koja se služe uz obrok, a čine energetsko obogaćenje i povećanje raznovrsnosti namirnica. Obično se služe u malim količinama (od 1 kašičice do 1 kašike) jedanput dnevno.

    Maslac od luka: Dve šolje sitnije seckanog crnog luka dinstati na vodi uz dodatak mrvce soli sat do sat i po vremena. Otklopiti sud, pustiti da suvišna voda ispari, dodati kašičicu soja sosa i pustiti još tri minuta da se sos upije. Maslac se može čuvati do 7 dana u zatvorenoj tegli u frižideru.
    Jede se 1 kašičica maslaca uz doručak.

    Džem od povrća: U šerpu od 3 - 4 litre složiti sledeće povrće isečeno na srednje sitne komadiće: 2 šolje crnog luka, 2 šolje šargarepe, 2 šolje bundeve i 2 šolje kupusa. Bundeva se može zameniti istom količinom šargarepe ili paškanata. Sipati dve šolje vode i kuvati 4 - 6 sati na laganoj vatri (što se duže kuva to je energetski bogatije; pratiti vlažnost mase - pri kraju kuvanja ne bi trebalo da bude ni malo tečnosti već da bude baš kao bilo koji džem). 15 minuta pre skidanja sa vatre dodati malo soli. Može se čuvati do 10 dana u zatvorenoj tegli u frižideru.
    Jede se 1 kašika uz jedan od obroka, ili 1 kašičica uz svaki obrok (odličan namaz na hleb!).


    Napici


    Posle i između obroka mogu se uzimati sledeći napici:

    • banča ili kukiča čaj
    • čaj od žitarica
    • kafa od žitarica (ne više od 2 nedeljno!)

    Banča ili kukiča čaj: 2 kašike čaja staviti na 1 litar vode i kuvati 5 minuta, a zatim procediti. Banča čaj sadrži listiće, a kukiča grančice istog čajnog drveta. I jedan i drugi se mogu naći u prodavnicama zdrave hrane.

    Napomena: Umesto da bacite čajno lišće posle svake upotrebe, dodajte samo nove listove kad zaželite da skuvate svež čaj. Tako možete nastaviti dok se u čajniku ne nakupi sloj lišća od oko 2,5 cm. Tada sve odbacite i ponovite postupak.

    Čaj od žitarica: Pržiti šolju opranog ječma u suvom tiganju na srednjoj vatri 10 minuta, ili dok se ne oseti mirisna aroma. Povremeno promešati i protresti tiganj, da žitarica ne zagori. Ovako prepržen ječam čuva se u zatvorenoj tegli i koristi prema potrebi.

    Priprema čaja: Staviti 2 kašike preprženog ječma na litar vode, kuvati dok ne provri, smanjiti plamen i ostaviti da se krčka 10 minuta. Na isti način mogu se praviti čajevi i od drugih integralnih žitarica.

    Preporuka: Čaj od prženog ječma je naročito dobar za odstranjivanje životinjskih masnoća iz tela i zato ga treba često koristiti.

    Kafa od žitarica: Može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane i priprema se kao i klasična kafa. Nije za redovnu upotrebu već povremenu.

    Napomena: Za pripremu se ne koristi šećer već se po želji zaslađuje nekim sladom: ječmenim, pirinčanim…
     
  13. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    RECEPTI 2

    SUPA OD PIRINČA I ŠARGAREPE

    1 šolja pirinča
    2 šolje šargarepe iseckane na cvetiće
    ulje, tamari

    Pirinač oprati i propržiti ga u suvom tiganju dok ne porumeni. Na malo susamovog ulja dinstati šargerepu 5 min. Dodati pirinač i vrelu vodu. Posoliti i kuvati 30 min. Na kraju dodati vode po potrebi i začiniti tamarijem. Posuti seckanim peršunovim listom.


    INTEGRALNA TESTENINA

    integralna testenina
    so, voda

    U lonac sipati vodu sa prstohvatom soli i staviti na vatru da provri. U ključalu vodu sipati testeninu sačekati da provri i kuvati 5 min. Skinuti s vatre i procediti. Posuti sa malo susamovog ulja i promešati. Služiti sa prelivom od blitve.


    PRELIV OD BLITVE

    beli delovi blitve iseckani dijagonalno na debljinu oko 1 cm.
    tan
    umeboši pasta
    susamovo ulje

    Na malo susamovog ulja dinstati blitvu 10 min, posoliti, poklopiti i kuvati na tihoj vatri još 20 min. Tan i umeboši pastu razmutiti u vodi i dodati u blitvu.


    RAŽNJIĆI

    luk isečen na četvrtine
    karfiol odvojen na cvetove
    šargarepa isečena na dijagonale debljine 2 cm.
    seitan isečen na kocke oko 3 cm.
    kuk*ruzno brašno
    tamari, suncokretovo ulje

    Prokuvati seitan u slanoj vodi 5 min. U istoj vodi prokuvati šargarepu 5 min. i karfiol 3 min. Napraviti testo od brašna soli i vode malo gušće od testa za palačinke. Na štapiće ređati luk, seitan, šargarepu i karfiol, umakati u testo i pržiti u dubokom ulju dok ne porumeni. Vaditi ražnjiće na upijajuću hartiju i posuti sa nekoliko kapi tamarija.


    ZELENA SALATA I ROTKVA

    zelena salata
    rendana rotkva
    umeboši pasta

    Salatu oprati, odvojiti na listove i iseckati na trake širine 1 cm. Pomešati sa rendanom rotkvom i preliti umeboši pastom razmućenom sa vodom.


    PITA OD ŠLJIVA

    šljive
    kafa od žitarica
    pšenični griz
    pšenično brašno
    malteks
    kokosovo brašno
    kanten

    Šljive očistiti, iseckati, malo posoliti, staviti u lonac bez vode, poklopiti i staviti na vatru. Povremeno promešati. Kuvati dok šljive ne omekšaju. Rastvoriti kanten u malo vode, dodati u šljive i kuvati još 5 min. Skuvati kafu od žitarica i ostaviti je da se ohladi. Napraviti testo od griza, brašna, ulja, malteksa i kafe. Ostaviti ga da se odmori 15 min. Testo staviti u nauljen pleh i peći 20 min. u rerni zagrejanoj na 180 °C. Preko ispečene kore staviti šljive, posuti kokosovim brašnom i ostaviti da se ohladi.
     
  14. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    MAKROBIOTIKA – POREKLO I SMISAO

    Da bi bio svestan sebe samog i svog zdravlja, čovek mora da sluša kosmos i poštuje zakone koji mu omogućavaju da bude slobodan i zdrav.

    Istočnjački narodi su pre više hiljada godina terminima jin i jang nazvali dve komplementarne i antagonističke sile koje upravljaju životom u kosmosu. Poštovanje ravnoteže ova dva faktora u našoj ishrani omogućiće nam dobro moralno i fizičko zdravlje.

    Da bi smo dostigli ovakav uravnotežen život, potrebno je održavati u dobrom odnosu elemente koji ga sačinjavaju kako na fizičkom tako i na duhovnom planu, odnosno koristiti, uz dobro poznavanje, antagonističke i komplementarne elemente jin i jang koji upravljaju kosmičkim zakonima.

    Makrobiotika je metoda za uspostavljanje sreće i zdravlja putem ishrane u skladu sa kosmičkim zakonima. (Žorž Osava)

    U stvari, Žorž Osava je ponovo aktualizovao način života u skladu sa kosmičkim zakonima koristeći reč MAKROBIOTIKA, koju je već koristio Von Huffeland u Nemačkoj 1776. godine u svojoj knjizi pod naslovom: Makrobiotika ili umeće dugog života.

    Reč makrobiotika je vrlo eksplicitna, u stvari njen grčki koren daje: macros=veliki, bios=život, odnosno „veliki život” što znači „dug život” ili još „dobro ispunjen život”.

    Velika zasluga Žorža Osave, u današnje vreme Mičija Kušija i mnogih drugih, jeste što nas podsećaju na ove principe ravnoteže u životu i makrobiotičkoj ishrani koja se prilagođava svakoj osobi u zavisnosti od njene konstitucije, njenog trenutnog stanja (ili kondicije) i njenih aktivnosti, oblasti u kojoj živi, zemlje u kojoj živi i godišnjeg doba.

    Ne isključuje se nijedna namirnica, ali je idealna ishrana zasnovana na dobro shvaćenom i pravilno primenjenom vegetarijanstvu, jer je teorija bez prakse beskorisna, a praksa bez teorije opasna. (Žorž Osava)

    Makrobiotika nije ni filozofija ni religija, nije ni posebna dijetetika, već predstavlja način na koji čovek može ŽIVETI SLOBODNO u zavisnosti od svoje konstitucije, kondicije, svoje okoline i sa drugima oko sebe.

    Makrobiotičko razmišljanje je, pre svega, globalno, jer posmatra čoveka u njegovoj celokupnosti, ne razdvajajući duh od materije, zato što oni čine jedno.

    Makrobiotika je traganje za zdravim, kreativnim, slobodnim i avanturističkim životom kojim rukovode ideali mira i pravednosti. Takav život je ostvarenje potencijala ljudskog bića i izraz je istinskog zdravlja.

    Glavni instrument ovog uspeha je PRAVILNA ISHRANA.

    Istorijski posmatrano, makrobiotička ishrana je očigledno bila prehrambena navika svih naroda na svetu još od samog početka: u Americi se jeo kuk*ruz i pirinač sa mungo pasuljem, na Dalekom istoku pirinač sa sojom, u severnoj Africi pšenica u raznim oblicima (kuskus i bulgur) sa nautom, a kod nas, u Evropi, pšenica, raž, ječam, proso sa pasuljem, sočivom i boranijom. Uz ovo se jelo povrće i lokalno voće i, ponekad, malo mesa, ribe i drugih životinjskih proizvoda.


    Integralne žitarice sadrže u sebi svu kreativnu i inteligentnu snagu prirode. Uprkos svom skromnom izgledu, zrno sa svojom klicom je harmoničan i kondenzovan sažetak dinamičkih supstanci.

    Zrno omogućava rađanje nove biljke. Nije čudno da iz zrna crpimo većinu materijala korisnog za život.

    Na planu duha nalazimo kreativna svojstva zrna žitarica koja su idealna hrana za nervni sistem. Ishrana žitaricama je vrlo umirujuća za nervozne osobe i one koji pate od nesanice. Njihovo dejstvo na psihu odražava se kroz bolje prilagođavanje na stvarni život, bolju sposobnost reagovanja, veću lucidnost duha, kroz smirenost i sklonost razmišljanju, što znači do boljeg vladanja sobom. Ovo je različito od pasivnosti koja nastaje usled ishrane voćem i striktnim vegetarijanstvom. Za nervni sistem je neophodno imati dobru cirkulaciju krvi, kiseonika i šećera koji se sporo asimiluju.


    Doprinos žitarica daje najbolju ravnotežu u ovom smislu: ne zaboravimo da se do danas 1.500 prethodnih generacija hranilo uglavnom žitaricama.

    Kao posledica nepoštovanja pravila tradicionalne, uravnotežene ishrane, danas na Zapadu imamo situaciju da je potrošnja mesa porasla na 500 g dnevno i više, zajedno sa velikom količinom alkoholnih pića.

    Ovakva praksa je vrlo štetna kako na fizičkom, intelektualnom, tako i na moralnom planu zbog negativnih posledica koje ovi elementi imaju na organizam.

    Zato se danas sve više govori o dijetetici, odnosno o razumnoj primeni dijete. Sama reč potiče od grčke reči dieta, čije je značenje lepo ponašanje.

    Danas dijetetika i funkcionalna medicina odgovaraju potrebi za medicinom lepog ponašanja koja je direktno povezana sa medicinom pravilne ishrane.

    Ova težnja nije nova jer je Hipokrat, još u 4. veku p.n.e. učio svoje savremenike rečima: Da bi se ispravno pisalo o čovekovoj ishrani potrebno je prethodno biti dobro upoznat sa čovekovom prirodom, poznavati šta je čovek po svom poreklu i od kojih različitih celina je sačinjen.

    Zatim je potrebno poznavati svojstva namirnica, njihove prirodne moći i svojstva koja se dobijaju pripremom ili modifikacijama koje donosi čovekova industrija. Potom je potrebno odrediti, za svaku osobu, tačnu proporciju kvantiteta i kvaliteta kako namirnica, tako i pića, kako ničega ne bi bilo previše, niti grešaka u vrsti namirnica: celovita harmonija predstavlja idealno zdravlje.

    Dakle, pojam ravnoteže u ishrani nije nov, već se moderna ishrana, uglavnom, ne rukovodi ovim principom.
     
  15. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    PROTEINI (BELANČEVINE)

    Dok su ugljeni hidrati najbolji izvor energije, proteini su najbolji izvor sirovog materijala potrebnog za vitalne procese rasta i obnove organizma. Oni su sastavni deo svake ćelije vašeg tela bilo da se radi o koži, noktu ili vlasi kose. U periodu od sedam godina svaka ćelija tela (osim moždanih ćelija) zameni se novom, a za taj veliki posao potrebni su proteini. Za njih se dakle slobodno može reći da su gradivni blokovi ljudskog organizma.

    Za čoveka su u stvari najbitnije amino kiseline - sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja ljudskom organizmu su potrebne 22 amino kiseline od kojih 14 sam organizam stvara (hemijskim procesima u jetri), a 8 se moraju uneti putem hrane. Nekada se smatralo da se visokokvalitetni proteini mogu dobiti jedino iz mesa, dok se danas pouzdano zna da je i hrana biljnog porekla odličan izvor proteina.

    Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu (a koje su, videli smo, izuzetno opasne po zdravlje) danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla jedino soja sadrži sve čoveku neophodne amino kiseline dok ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…). Energetska vrednost proteina je 4 kalorije po 1 gramu.
     
  16. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    VITAMINI I MINERALI
    DIJETNA VLAKNA

    VITAMINI I MINERALI

    Priča o otkriću vitamina počinje na dugim prekomorskim putovanjima na kojima su se mornari na velikim brodovima borili ne samo sa talasima nego i sa bolešću koja je čak vodila i u smrt. Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak vitamina C. Otiskujući se na more, mornari su nosili malu količinu povrća i voća (koji su izvor vitamina C), a najviše su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromašnim ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali bi teški zdravstveni poremećaji koji su često vodili u smrt.

    Dugo se sumnjalo da postoji veza između nedostatka sveže hrane i bržeg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747) pažljivo istraživanje je pokazalo da limun i pomorandža mogu biti prevencija za ovu bolest. Takvo mišljenje se održalo do 1928. godine kada su naučnici otkrili supstancu u limunu i pomorandži (i u mnogim drugim vrstama voća i povrća) koja leči skorbut. Supstanca je dobila ime "vitamin C" i postala prvi otkriveni vitamin. Većina drugih vitamina i minerala otkriveni je na sličan način - naučnici su identifikovali supstance koje su neophodne, a čiji nedostatak prouzrokuje zdravstvne probleme.

    Danas se zna da postoji 13 vitamina. Četiri od njih - A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i skladište se u masnom tkivu organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi kroz hranu.

    Vitamini su o odgovarajućim količinama neophodni za normalna rast, probavu, mentalne procese kao i za povećanje otpornosti organizma kod infekcija. Omogućuju telu da koristi ugljene hidrate, masnoće i proteine. Vitamini su supstance koje su potrebne u sićušnim količinama da pomognu osnovne biohemijske reakcije u vašim ćelijama.

    Telo ne može da proizvodi vitamine već se moraju uneti putem hrane.

    Koliko? Organizam vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji da održi optimalni nivo koji se nalazi u vašem krvotoku. Višak vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokraće dok se višak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira u telu i može, u većim količinama, da bude toksičan. Organizam je naročito osetljiv na prevelike količina vitamina A i D.

    MINERALI

    Telu su takođe potrebni minerali koji pomažu funkcionisanje ćelija i obezbeđuju im strukturu. Glavni minerali uključuju kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vašem organizmu su potrebne manje količine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora gvožđa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma.

    Da li su vam potrebni vitaminski i mineralni dodaci u vidu pilula?

    Otkriće o velikom značaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje čoveka, navelo je mnoge farmaceutske kuće da krenu logikom - ako je izvesna količina nečega zdrava, onda je još veća količina toga sigurno još zdravija. Rođena je industrija proizvodnje i prometa veštačkih vitamina i minerala koja nudi obilje "prirodnih" vitamina i minerala "pakovanih" u pilule a čija koncentracija je nekoliko desetina puta veća od one koja je organizmu potrebna.

    Istraživanja su pokazala da čoveku (osim u nekim posebnim situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava čovekove potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu na vitaminske dodatke i u tome što poseduju još neke supstance koje pilule ne sadrže, a koje su blagotvorne za organizam.

    Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula, treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike količine vitamina D može indirektno prouzrokovati oštećenje bubrega, dok velike količine vitamina A mogu oštetiti jetru. Mora se znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnoteži i da svaki poremećaj te ravnoteže dovodi do lančane reakcije pormećaja drugih. Jednom rečju, svi vitamini i minerali u većim količinama i na duže staze su štetne za organizam.

    Dakle, ukoliko obratite pažnju na pripremu i vaša trpeza sadrži dovoljno raznolik izbor namirnica (naročito voća i povrća) ne bi trebalo uopšte da razmišljate o mogućnostima da vam nedostaje neki od vitamina i minerala.

    DIJETNA VLAKNA

    U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze i nesvarljivi sastojci, a to su dijetna vlakna. Ima ih u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice životinjskog porekla ne sadrže. Važna su za regulaciju digestivnog sistema, indirektno kontrolišu telesnu težinu i smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka. Ona takođe ometaju stvaranje toksina kao i razvoj raznih štetnih bakterija u crevima. Razređujući koncentraciju toksina, vlakna sprečavaju oštećenje zida debelog creva.

    Pošto se hrana bogata dijetnim vlaknima duže jede, telo ima dovoljno vremena da signalizira da je osećaj gladi zadovoljen i tako ona na indirektan način kontrolišu apetit. Neki oblici dijetnih vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku.

    Ukoliko mislite da vaše potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite korišćenjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem iz mlevenog žita), zaboravite na to. Tako uneta u organizam mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina i minerala i proteina.

    Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala kao jako dobar regulator šećera u krvi, ali su ta dobra svojstva imaju samo kada su uneta kroz integralnu namirnicu dok dijetna vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala nikakav uticaj na nivo šećera u krvi.

    Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće.
     
  17. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    JAJA

    Od otkrića prvih ljudi da su jaja ukusna i hranljiva namirnica pa do današnjih dana masovne proizvodnje prošlo je mnogo vekova...

    Svo to vreme, osim nutritivne vrednosti, jaja su imala i različita simbolička značenja tako da su, između ostalih, predstavljala simbol života, rađanja i plodnosti. Korišćena su i u magijske svrhe: pomoću njih se gatalo i dozivala dobra sreća kako na poljima tako i u kući.

    U srednjem veku jaja su korišćena i kao vezivni materijal pri izradi boja za oslikavanje crkava. Pored jaja mnogih ptičijih vrsta koje je čovek koristio, počasno mesto pripada jajetu kokoške. Spisi otkrivaju da su stari Grci imali mnogo recepata u kojima je jedna od glavnih namirnica - jaje!

    I danas se veliki broj jela gotovo ne može zamisliti bez jaja. Milionima ljudi, naročito na Zapadu, doručak nije doručak ako nema jaja! Zbog savremenog načina proizvodnje, tržište je preplavljeno ovom namirnicom i na scenu je stupila bolest dvadesetog veka, a to je - preterivanje. Zbog izuzetno velike količine holesterola koja se nalazi u žumancetu jajeta prepuručuje se konzumacija najviše do dva jajeta nedeljno! Belance, naprotiv, uopšte ne sadrži ovu materiju pa se može koristiti češće. ( ako niste vegan-vegetarijanac )
     
  18. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobioitika
    MLEKO - najsavršenija hrana na svetu! (naravno za teliće)

    Kada se kaže mleko obično se misli na kravlje mleko. Priroda je to mleko odredila za hranjenje telića i samim tim odnos hranljivih materija i njihov kvalitet se bitno razlikuje od majčinog mleka. Mnogobrojna ispitivanja su dokazala povezanost konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda sa raznim zdravstvenim problemima, od grčeva kod beba do raka dojke kod žena. Ispitivanja su takođe pokazala da je 80% svetskog stanovništva koje konzumira kravlje mleko alergično na ovaj proizvod.

    Ustaljeno je mišljenje da mleko treba piti zbog obilja kalcijuma i proteina koje sadrži, što ne odgovara baš potpuno istini (tj. zanemaruje se druga strana medalje). Postoje mnogo bolji izvori kalcijuma od mleka, a to su sojine prerađevine, sojin sir - tofu, kao i integralne žitarice, naročito susam. Od povrća, kelj je izuzetan izvor kalcijuma. Na kraju krajeva odakle krave dobijaju kalcijum?! Do sada nisam video ni jednu kravu (ne tele!) koja pije mleko (a verujem ni vi) da bi zadovoljila svoje potrebe za ovim mineralom.


    Što se tiče proteina, u kravljem mleku je najprisutniji kazein, protein koji ljudski organizam veoma teško vari i koji kod većine ljudi prelazi iz želuca u creva nesvaren. Tu dolazi do njegovog truljenja, a da bi se zadržala bazno-alkalna ravnoteža organizma (pošto truljenje izaziva kiselost krvi), organizam povlači zalihe minerala iz kostiju i zuba, tako da umesto da dobijete kvalitetne proteine iz mleka vi ustvari gubite minerale! Žene Kine koje ne piju kravlje mleko, mnogo manje oboljevaju od osteoporoze (gubljenje minerala iz kostiju i zuba) od žena u zapadnim zemljama kojima se upravo zbog nastanka ovog problema preporučuje unošenje većih količina mlečnih proizvoda!

    Što se tiče mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, sir...) tu je situacija malo povoljnija jer je pod uticajem određenih mikroorganizama došlo do razgradnje krupnih molekula proteina koji se nalaze u mleku tako da su ti proizvodi bolji za konzumiranje od slatkog mleka. Mleko sitnije stoke (koza i ovaca) nanosi mnogo manje štete ljudskom organizmu nego kravlje mleko
     
  19. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Mkarobiotika
    ISTOČNJAČKA DIJAGNOSTIKA

    Glava i lice

    Stara je izreka da se na licu može sve pročitati. Kada je istočnjačka dijagnostika u pitanju to je prilično tačno jer pojedine oblasti na licu odgovaraju određenim organima u telu pa se svaki poremećaj organa "preslikava" na komplementarnu oblast na licu. Evo kompletne mape lica:


    1. Izgled obraza ukazuje na stanje pluća i njihove funkcionisanje.

    2. Vrh nosa predstavlja srce i njegove funkcije, dok nozdrve predstavljaju bronhije kao vezu sa plućima.

    3. Srednji deo nosa predstavlja želudac, a gornji deo nosa odražava stanje pankreasa.

    4. Oblast oko očiju predstavlja bubrege, a same oči ukazuju kod žena na stanje jajnika, a kod muškaraca na stanje testisa. Levo oko takođe ukazuje na stanje slezine i pankreasa, dok desno oko predstavlja jetru i žučnu kesu.

    5. Deo čela između obrva ukazuje na stanje jetre, a slepoočnice na stanje slezine.

    6. Čelo, kao celina, odražava tanko crevo, a periferni deo čela predstavlja debelo crevo.

    7. Gornji deo čela ukazuuje na stanje bešike.

    8. Uši predstavljaju bubrege: levo uho predstavlja levi, a desno uho desni bubreg.

    9. Usta kao celina svedoče o stanju čitavog probavnog trakta. Specifičnije, gornja usna predstavlja želudac; donja usna predstavlja svojom unutrašnjom stranom tanko crevo, a onim delom koji je bliđi periferiji debelo crevo. Uglovi usana ukazuju na stanje dvanaestopalačnog creva.

    10. Oblast oko usta predstavalja polne organe i njihove funkcije.
     
  20. Sania

    Sania Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2010
    Пораки:
    511
    Допаѓања:
    6
    Makrobiotika
    JIN/JANG > Teorija pet transformacija

    Da bi smo bolje razumeli teoriju pet transformacija moramo se vratiti u vreme drevne Kine, zemlje poljoprivrednih radova, čiji životni ritam obezbeđuje priroda, smenjivanje godišnjih doba, dana i noći.

    Pronoseći smenjivanje ritmova - perode maksimalne aktivnosti leti, kada se obavljaju radovi, i periode mirovanja zimi, na danonoćni i sezonski plan - Kinezi su ustanovili (pojam usaglašenosti) da rađanje sunca ujutro odgovara proleću i istoku, sunčeva kulminacija - podnevu i jugu, jesen - zalasku i zapadu, a zima - noći, počinku i severu.

    Ovaj dinamički ciklus ne može se okretati bez jednog nepomičnog centra: taj centar je Zemlja, koja predstavlja peti, takođe neophodni, dinamizam. On u suštini nije samo jedan već u kombinacija sa drugima čini sistem od pet elemenata:

    - vatra: simbol kulminacije Janga i leta,
    - voda: simbol kulminacije Jina i zime,
    - drvo: simbol rasta i proleća,
    - metal: znak kompaktnosti i koncentracije
    - zemlja: koja tek krajem leta ulazi u ciklus predstavlja opštu referencu koja sadrži sve elemente.

    Polazeći od te celine, sve je svrstano u znaku pet elemenata: godišnja doba, boje, ukus, osećanja i psiha, razni delovi ljudskog tela, čula, tkiva, organi....

    Tako shematizovana, organizacija Vasione izgleda u najvećom meri ciklična, svaki ciklus prolazi kroz pet uzastopnih stanja koje simboliše jedan element, a svi ti elementi su u nestabilnoj ravnoteži jedni prema drugima.
    Da bi ta celina ostala u savršenoj ravnoteži i da bi se ciklus besprekorno odvijao, morala bi se poštovati dva sledeća zakona:

    1. ZAKON PROIZVODNJE ili uzročni ciklus, koji budi prirodu, gde drvo stvara vatru, vatra stimuliše zemlju, zemlja proizvodi metal, metal stvara vodu, a voda drvo. Ovaj pentagonalni ciklus proizvodnje u akupunkturi se naziva "Zakon Majke i Sina" i iz njega proizilazi da je:

    - Za organe spremišta: srce je majka slezine a sin jetre; slezina je majka pluća, a sin srca; pluća su majka bubrega i sin slezine, bubreg je majka jetre i sin pluća; jetra je majka srca i sin bubrega
    - Za radne organe: tanko crevo je majka želuca i sin žučne kese; želudac je majka debelog creva i sin tankog creva; debelo crevo je majka bešike i sin želuca; bešika je majka žučne kese i sin debelog creva; žučna kesa je majka tankog creva i sin bešike.

    2. ZAKON INHIBICIJE: Ciklus razaranja, koji ima funkciju kočnice. Kažu da "svaki element koči onoga ko dolazi posle njegovog sina". Unutar svakog ciklusa koji prolazi kroz Pet uzastopnih elemenata postoji, dakle, zakon kočenja koji odražava unutražnju ravnotežu i ne dopušta preovladavanje jednog elementa nad drugim. To je "zvezdasti ciklus": vatra topi metal, metal seče drvo, drvo pokriva zemlju, zemlja upija vodu, voda gasi vatru.

    Na ovaj način došli smo do jednog univerzalnog koda koji ispoljava međusobnu zavisnost između čoveka i svemira i omogućuje da se razmišljanjem putem analogije otkrije poremećaj energetske ravnoteže.

    I sada kada se primeni gorespomenuti ZAKON PROIZVODNJE dobijamo sledeće tumačenje:

    - jetra podržava funkciju srca, a žučna kesa funkciju tankog creva;
    - srce - funkciju slezine i gušterače, a tanko crevo - želudac;
    - slezina - funkciju pluća, a želudac debelog creva;
    - pluća - funkciju bubrega, a debelo crevo - bešiku;
    - bubrezi - funkciju jetre, a bešika - funkciju žučne kese.

    A sada ZAKON INHIBICIJE:

    - bolesna jetra će dovesti u opasnost slezinu i gušteraču kao što drvo pokriva zemlju, a žučna kesa će ugroziti želudac;

    - obolela slezina dovešće u opasnost bubrege, kao što zemlja upija vodu, a želudac će ugroziti bešiku;

    - oboleli bubrezi će ugroziti srce kao što voda gasi vatru, a bešika će dovesti u opasnost tanko crevo;

    - bolesno srce će dovesti u opasnost pluća kao što vatra topi metal, a tanko crevo će ugroziti debelo crevo;

    - bolesna pluća predstavljaće opasnost za jetru kao što metal seče drvo, a debelo crevo će ugroziti žučnu kesu.