Еве една супер епизода околу мозокот и медитацијата, препорачувам секој, и тие што не поштуваат медитација од било која причина, да ја ислуша, одлична е: https://spotify.link/dFVtEPAtCDb
Procitav nekolku, ne site postovi. Ako se povtoruvam so nekoj ke mi izvinite. Celta na meditacijata e osloboduvanje na duhot od mislite. Togas koga ke pocuvstvuvate deka ne pominuva nikakva misla- "that is it", vie ste vlezeni. Nikoj ne moze da vi kaze sto ponatamu, se e individualno, istrazuvajte. Patot do blagosostojbata ke go najdete sami. Ne barajte tugi mislenja kako se cuvstvuvaat vo period na meditacija. Toa e nivna, a vasata e vasa. Preporacuvam zen-meditacija. Guglajte.
Нешто што прочитав и сакам да го споделам на темава: True meditation has no direction or goal. It is pure wordless surrender, pure silent prayer.
Околу саат и 28ма минута во епизодава: https://open.spotify.com/episode/02P54l70VYthGLc3c1uUSJ?si=S_txpW7XT_i1EIK45kVk0g, докторката зборува дека правеле експеримент кај што во една просторија каде медитирале луѓе, па веднаш после тоа друга група луѓе решавале тестови во истата просторија, нивните резултати биле многу подобри од тие на групата луѓе што ги решавале тестовите во просторија кај што претходно ништо не се случувало. Секако, веројатно е само случајност, меѓутоа интересна теорија е дека постои некаква енергија.
Откако почнав да практикувам медитација и мајндфулнес храната ми е посочна, музиката ја доживувам поемотивно, природата ме фасцинира со сите нејзини форми и креации во било кој момент ,луѓето ги гледам со помалку предрасуди, сум покреативен, попродуктивен, поемпатичен кон себе и кон другите итн. Но, дефинитивно најголема придобивка имам кога ќе дојдат емоции како лутина, тага, бес, разочараност, стравови, анксиозност, грижи. Мајндфулнес ми помага сите емоции, грижи, стравови да ги прифатам и да ги набљудувам од страна. Во моментот кога ги прифаќам и се дистанцирам од грижите, стравовите и емоциите, тие ја губат силата и повеќе од често се фаќам како си се смеам на своите мисли, затоа што 90% од мислите што ми се вртат во глава се глупости, не се вистина или се вистина само до некој степен. Иако во најголем дел нашите мисли се ѓубре, одвојувањето од своите мисли некогаш е најтешката работа на светот. Но, за среќа ја имаме свесноста како алатка достапна 24/7 за да правиме подобро расудување за нашите постапки, кои произлегуваат од нашите мисли. Една од книгите кои ме воведе во медитација и мајндфулнес и ми го смени животот е Full catastrophe living - John Kabat - Zinn Има ли некој искуство од практикување мајндфулнес во животот?
Тоа е и целта на медитацијата. Стопроцентна присутност и самосвест. Јас и по 3 години редовно медитирање и хипноза, уште имам предизвик со справување на негативни емоции. Зошто медитацијата нема крајна десинација, целово ова себеспознавање е доживотен процес. Не очекував да станам Буда преку ноќ, ама многу поспоро реагирам. Многу почесто одговарам на нештото. Responding not reacting. За мене тоа беше моментот кај што се одрази медитирањето. Исто сум пробала и техники на визуелизација, имам постигнато да добијам работа таква каква што ја замислив до најмал детал, тоа се од медитирање со фантазирање. На граница е со афирмирање, доста се преплетени иако не се иста ствар никако. Brian Scott ми е go to за долги ноќни медитации. Гласот му е смирувачки, ако бара некој да почне со guided meditations, можда он е гласот Ако некој иде по планини, медитирање во природа е next level. Јас на Водно го правев тоа кога немаше многу луѓе, најчесто работни денови или студени недели. Најлош можен случај, на кеј. Само пажливо пошто има секаков народ.
Така е, патувањето е целта. Јас веќе неколку години медитирам (за жал има периоди кога сум прекинувала) и допрва сега почнав да не се фрустрирам со себе што ми се уште лутаат мислите или што го немав тој момент на просветлување со бела светлина и птици како прелетуваат. Целосното спиритуално патување е споро, но прекрасно и ми е преубаво кога ќе го видам прогресот. Нема брзање. Инаку честитки за deliberate creation, со помош на визуализација... така се живее.
Фала женска. Не знам дали има тема за Афирмирање и дали некој нешто постигнал, треба да чепнам. Но да знаеш дека и тоа бараше од мене целосно да се откажам од себе, да станам нов човек, за да ми се деси. И сега за таа -јас- зборам како за стар познаник. Ја знам одамна, ама немам ништо со неа. Нема раст и нема самосвест ако некој грчевито се држи до тоа -себе- за коешто знае до тој момент. Медитацијата ја менува и човековата ДНК, така што ако некој вистински знае да медитира и е навлезен у тоа, станување нова личност е неизбежно.
Баш така, преку медитација и будност многу лесно може да се сврти играта кога ти е мака И јас имам предизвик со справување со негативни емоции, но многу побрзо гаснат кога им дозволувам да постојат без да ме преовладеат. Претходно или ги игнорирав или дозволував да ме превладеат. Што е хипноза и кои се придобивките? А тоа со манифестирање сакам да го пробам, ама треба човек да му се посвети и да верува.
Како медитирате? Ја не можам да не мислам на ништо. Можам да мислам дека треба да престанам да размислувам, али да не мислам, нема шанси.
Има многу митови за тоа што е медитација и многу луѓе се откажуваат заради нив. А еден од нив е тоа дека медитацијата има цел: “Свет без мисли“ Порано и јас се нервирав што не можам да престанам да мислам, али поентата на медитацијата била да се прифати умот таков каков што е во моментот и да се надгледува. Ако има бура на мисли ќе ги надгледувам мислите, па макар тоа и да е на секои 5 секунди. Поентата на медитацијата е да го извежбаш мускулот на свесноста за во текот на денот да можеш полесно да ги забележиш мислите кои се деструктивни и непотребни. Медитацијата продолжува во текот на целиот ден и тоа е јакото. Со медитација и вежбање на свесност човек има поголема контрола врз мислите и импулсите. Јас медитирам и во природа и во полна куќа луѓе Во природа дожувувам подобра состојба на релаксација, а во куќа поголем раст на мускулот на свесноста
Океј, така ако гледаме и јас медитирам по цел ден. Али не ми е јасно, еве ќе седнам да медитирам ... И што даље? Само да седам и да мислам било што ќе ми дојде на памет, или? Што е целта?
Исто. Мислам уште толку ќе се изнервирам место да се смирам. Не знам како, не е ова за мене дефинитивно. Како се исклучуваат свака им част. Верувам дека имаат чувство ко у друга димензија да се ама ете некои од нас не можат.
Медитација на почеток, значи фокус на едно нешто. Обично на дишење. Можеш да броиш здивови до 10, потоа од почеток од 1 во циклус. Можеш во главата да велиш "вдиши" "издиши". Тоа на некој начин се мисли, ама се концентрираш на едно нешто. Поентата кога ќе ти залутаат мислите да се вратиш на броењето или на дишењето. Само еднаш да приметиш дека си одлутала со мислите и да се вратиш на дишењето, успешно си медитирала. That's it. Потоа полека се развива вештината.
Океј, али целта е значи да не мислам ништо? Сум пробала пуно пати одамна, али тешко... Тоа да успеам ќе ве частам одам у кафана!
Тоа го успеваат единствено луѓе што медитираат со гоoooдини и се доста освестени. Јас го немам постигнато тоа. Целта е да се што подолго фокусираш на едно нешто, значи почнеш да броиш издишувања и можеби кога стигнеш до 4 почнеш да размислуваш за колешка ти или дека вечер треба да идеш у Тинекс и се забораваш во мисли и одеднаш ти текнува дека треба да броиш и се враќаш на броење од почеток и така 15 минути во круг. После неколку медитирања ќе стигаш да изброиш до 10 без да почнеш да мислиш на нешто друго. Потоа тоа се пренесува во секојдневниот живот, си ги приметуваш мислите наместо да се изгубиш во грижи. И јас ќе частам кога ќе успеам да не мислам на ништо. Но, можно е, I wanna get there.
Седни во удобна поза, издиши-вдиши 2-3 пати и затвори очи, па фокусирај се на дишењето. Всушност на било што што е репетивно, дишењето е најдобар пример. Фокусирај се како влегува воздухот, дали во ноздрите, дали во градите, или на движењето во стомакот или во грбот. Природно ќе ти се појават мисли и ќе ти побегне фокусот. Па кога ќе се фатиш себе си дека веќе не си фокусирана на дишењето, почни пак да се фокусираш на него. И така пак и пак и пак, до колку сакаш. Не е целта да не мислиш на ништо. Ти опишав како се практикува, а целта се многу нешта кои се добиваат после одреден период на медитирање. Прво, учиш да се поврзуваш со себе. Да се посветуваш на себе. Да паузираш од секојдневието. После, те учи да бидеш трпелива. Секој пат кога фокусот ќе ти бега и ти го враќаш назад, учи да бидеш трпелива кон себе и процесот. Те учи да си простуваш. Со самото тоа што фокусот ќе ти бега, секој пат ќе се бориш против егото што ќе те убедува "дека не те бива во медитирање" и ќе си простуваш свесно и несвесно, и ќе продолжуваш. А тоа те учи да си понежна и подобра кон себе. А тоа те поттикнува да си општо понежен и подобар и потрпелив кон сите. Ти ја подобрува способноста полесно и побрзо да се фокусираш. И да ја одржуваш подолго време концентрацијата. Самото константно фокусирање на дишењето е буквално тренинг. Ти помага да се опушташ во моментот, но и секогаш да целиш кон повеќе опуштен лајфстајл, избегавање на драми, конфликти и негативности. Те тера да целиш кон барање и борење за задржување на спокојот. Сè ќе ти се врти околу спокојот. Мирот во себе. Здрава психа. Цврста самодоверба. Ќе те тера и да се фокусираш на здравјето општо, ќе сакаш да правиш сè најдобро за себе. Од една здрава навика како медитацијата ќе потегнеш кон многу други. Иначе, се сложувам за медитирање во природа. Дефинитивно е меѓу поубавите нешта. Ми фали ова што го правев пред неколку години. Оваа пролет ќе си праам сесии надвор.
Како се мотивирате да медитирате? Јас почнувам и се откажувам за брзо. Ниту можам да медитирам до крај на пример водена медитација кога слушам, ниту можам да се убедам да медитирам.
Сакам да медитирам бидејќи премногу размислувам, мислите ми лутат насекаде тотален хаос сум, сакам да ги смирам мислите. Премногу заборавам од што имам многу мисли, не знам кај терам во животот. Не знам зошто се откажувам. Веројатно отпори.