Mene bas ne mi e mnogu jasno, a da dadese nekoj pr. pa ke pojdev od nekade. Mozebi ova sega sto ke go napisam voopsto nema da odgovara so temata, ama ajde. Karakter se menuva vo tek na zivot I ic da ne sakas. Stanuvas po vozdrasen I po pameten I na slicni situacii nekogas I denes reagiras poinaku zosto karakterot "taka ti veli" . Pr: nekogas sakav da kazam I cesto imav mislenje za se, a denes NE. Eve imam priatel koj jas go poznavam preku 20 god. , a soprugot 35 god. Cesto komunicirame, covekov ima mana (kako e povozdrasen) opsesivno laze, bez kontrola, za se I sesto. Da bese ova vo prvite god od priateluvanjeto koga jas bev 30tina god. Jas bev spremna da go izpi*karam I vo lice da mu kazam "dosta lazes" ili vo najmala raka da go igrav majtap. Denes jas go pratam koga zbori bez da trepnam, bez ni najmala facial expression I mrtva ozbilna klimam so glava vo potvrdna forma. Neli e toa menuvanje na karakter. Od nekogas direktna sum minala vo pasivna licnost koja negleda deka treba da se rasipe priatelstvoto koe so god. se gradelo. Laze, laze. Znam, nisto ne mu veruvam, ama moabet si pravime cela vecer bez mudruvanje od moja strana. Eve Jas nemoze da se prepoznaam. Eve drug pr. Priatelka me bara I dodeka da dignam slusalka ostavi poraka I zamina. Drugiot den ja baram I nekoj (a koj bi bil na nejzin mobile ako ne ona) mi diga slusalka I go slusam glasot na nejzinoto dete, znam deka e od kaj nejze I brzo spusta. Jas pomisliv deka ne me slusa I povtorno vrtam. Isto. Po dva casa dobivam poraka "izvini gledam imam ispusten poziv". Jas I vrakam "zdravje se slusame koga imas vreme". Eve nekolku dena ne ja baram. Karakterot mi veli "javi I se I recii I usput, onaka kako od sala, deka treba da nauci kako da go upotrebuva telefonot oti znam deka ne I se zborese pa namerno mi spustase slusalka". Sedam I se razmisluvam I si velam "bidi karater, ne vikaj nisto, prajse deka ispustila poziv zosto vo posledno vreme imam custvo deka so mene komunicira tajno od soprugot (ima ona golemi psihicki torture od nego)" Sega jas ne ja baram nekolku dena I go vezbam mojot karakter da izdrzi da ne rece nesto sto netreba. Na kraj kraeva veruvam deka zenava ima problem doma I sigurno ovoj gest go napravila so namera, no ne da me izigra mene. Jas sum seuste navredena ama vezbam karakter da progoltam I spremna sum da ostanam priatel zosto sto se slucuvalo pozadi tel. poima nemam. Ete taka jas postojano vezbam karakter kako muskul Za vakvi ostapki na mojot karakter negledam pricina zosto ne treba da napravam, krunata uste ne mi padnala I nema da mi padne. Mora da ima pozadina vo dvata slucai koja gi tera lugevo da se odlucat na ovoj vid na komunikacija. Samo trpenie, vremeto ke obelodeni se. Ponekogas "karakterot" treba da se drzi na remce za kucinja ili vo dzeb. Dali pod "ojacuvanje na karakter" se podrazbira , ne trpi nisto, teraj gi lugeto vo bestraga, prakticiraj NE (za se , bezkurpulozno), bidi drzok,...
Со тек на време, искуство и за жал лоши работи кога немаш избор а мора да си цврст, потоа се ќе ти биде небитно во споредба со тоа
Хмм.. Се раѓаме со карактер.... Токму тоа што си е карактер.... Јас од кога знам за себе сум директна и делам правда, ужасно ме нервира неправда.... Најголемо влијание на мојов карактер имаше смртта на татко ми.... Од тогаш станав поцврста, порешителна, за разлика од брат ми искажувам емоции, тој е поемотивен од мене но не искажува, голем анализатор е на ситуациите, дури и кога е во право не дејствува.... Јас кога сум во право очи вадам негативните ситуации повеќе влијаат врз карактерот одколку позитивните....
Далеку дека е за навреда, ама сепак не го делам истото мислење со тебе, јас верувам дека човек може да се промени доколку знае што треба да промени кај себе. Но промените најпрво треба да ѓи направиш внатре, за после тоа од внатре да излезе на површина. Сигурно повеќето од вас ја имате прочитано книгата 'Моќта на потсвеста' и таа книга многу добро зборува за моќта што лежи во нас и дека се зависи од нас, сите промени, желби, потреби итн. Дека се што ќе замислиме, можеме и да го оствариме. Многу полесно е да станеш лоша личност во животот, отколку добра. Верувам дека може да дојде до променување на карактерот, но треба тоа длабоко во себе да го посакуваш, постепено со "добар тренинг" може да се добијат посакуваните резултати. Не знам за што конкретно се работи, но кога и да посакаш да го направиш тоа што мислиш дека не треба да го правиш, бори се со самата себе иако е тешко ама нели секој почеток е тежок и кога ќе успееш да не го направиш тоа е веќе еден чекор напред кон целта, и делумно си успеала да се победиш самата себе, кога еднаш ќе успееш после е полесно.
хха..хахххаа..убаво кажано, но за задник постојат измислени и испробани вежби кои делуваат, додека за зајакнување на карактерот се уште нема точна формула
Јас, пак се прашувам како да го постигнам спротивното, цврстата и силна карактерна основа да ја надополнам со поумерени особини наместо функционирање во крајност. Од рана возраст се издвојував од останатите кои беа слаби, лабилни и неподни во моето опкружување. Пораснав во зрела и одговорна личност свесна дека тешко ќе се пронајдам во реалноста. Имав проблем и при изборот на партнер, всушност и не барав, оставав на случајност, зашто знаев дека сум жена со челична дисциплина и нема да опстојам покрај маж во кој тешко ќе ја препознаам машката сила и храброст, а јас да не доминирам. Си бев доволна сама на себе се додека не се појави личност со која мислев дека ќе постигнам рамнотежа. Но, очекувањата и животот се сосема различни. По три години брак во тотална спротивност и период во кој се доживував супериорна, одлучно му се вратив на мојот "машки свет". Низ ситуациите и животните промени создадов "пребилдана содржина" која ме направи непрепознатлива и на моменти ми пречи. Тоа што не ме уништи ми создаде неконтролирана моќ.
Браво!! Јас сакам да бидам како тебе...а можеш ли да ми кажеш што влијаеше, што всушност придонесе за да ти се стекнеш со цврст карактер!?
Најпрвин створи ментална слика. Види се како човекот што сакаш да бидеш, а потоа почни да практикуваш. Ти кажале и членови пред мене, челична волја и давање/воспримање почит кон останатите, но и кон себеси. Мораш да се почитуваш, без тоа нигде. А најголем успех би било кога би успеела да се надоградиш, а со тоа доаѓа и промената.
Почни од глума. Глуми дека имаш цврст карактер. И притоа смеј се. Смеј се затоа што глумиш. Никој нема да знае. Па и да знае ти пак глуми си и смеј се. Со тек на време ќе ти прејде во навика. Јас така успеав од многу срамежлива да станам поотворена што дури почнав со луѓе да работам. Се надевам ме сфати. Стани глумица. Улогата е доделена. Цврст карактер. Формулата е таа. А за позитивен исход нема откажување. Вистинското време е веднаш. А почетниот период е вежба.
Универзален рецепт не постои. Тоа е нешто што го носиш во себе. Од детството препознав посебно, поразлично его и континуирано работев да го одржам. Го манифестирам во неспоредливост со никој и со ништо зашто туѓиот живот не е мој и обратно. Игнорирам жалопојки и индивидуални приказни, не допираат до мене. Наместо да ме обземаат туѓите зборови и животи, силно верувам во себе и во својата среќа. Не влегувам во конфликт, се повлекувам и стојам на индивидуален став кој оставам да го искажам во догледно време. Поставувам цел и се стремам кон неа колку и да е тешка за постигнување, свесна дека можам. Падови имам. Без каење за стореното одлучно продолжувам зашто некогаш тоа било моја одлука. Објективна сум, признавам грешки, ги прифаќам и се трудам да ги поправам. Не ветувам никому ништо. Учам од личните лекции и искуство, собирам резерви на трпение и оптимизам, искачувам угорници со товар и кога ќе го исвојам врвот суптилно споделувам. Чисто информативно колку да знаат блиските дека молчењето не значи дека ништо не ми се случува. Повеќе слушам, отколку што зборувам. Така подобро ги запознавам другите. Се потпирам на интуицијата зашто ретко кога ме изневерила. Не форсирам ништо. За нешто што не можам да го постигнам, проценувам дека не е моментот и оставам да созреат условите. Лекција за фалење, завидливост, љубомора, алчност, натпревар нема во мојот учебник, зашто во спротивност би се стопила во шемата на толпата. Освен на форумов, немам профил на друга социјална мрежа. Во хороскоп сум дупли лав ако нешто значи Ме доживуваат како недопирлива и чудна, а на форумов сериозна. Напротив, многу сум едноставна само не сум како останатите. Тие се состојките што постојано ги миксирам за да го одржам вкусот на различноста. Не е лесно, ама пробај, можеби ќе го пронајдеш одговорот на прашањето
Мила моја, не станува збор за глумење пред други луѓе, ме бива за тоа ако има потреба, не сум срамежлива... Муабетот е како да бидам цврста кон моите навики, нив да ги сменам а не они мене. Сепак ти благодарам
Би сакала да кажам дека единственото нешто што ти стои на патот да го зацврстиш карактерот си самата ти, но имај во предвид дека карактерот, за разлика од личноста (во која е содржан карактерот како еден сегмент), претставува посложена компонента за човековата целокупна психологија. Тоа што ти го дефинираш како "ама" ми звучи како судир помеѓу свеста и потсвеста, односно постои недоразбирање помеѓу твоето реално себе и твоето идеално себе. Моментално, аспект од твоето реално себе е такаопишаниот слаб карактер кој го поседуваш и кој не ти се допаѓа, а од другата страна, аспектот од твоето идеално себе е посакуваниот цврст карактер кој знаеш дека не си го имаш развиено, но посакуваш да го имаш. Јас не осудувам други луѓе и не ја знам вистинската причина зошто не си задоволна со твојот сегашен карактер, но прво ти треба да се запрашаш што не е во ред, или кои се недостатоците со твојот моментален карактер и зошто посакуваш да имаш поцврст карактер, односно на кој начин мислиш дека токму таков цврст карактер ќе ти го подобри квалитетот на животот. Важна работа е и да определиш и што точно за тебе претставува цврст карактер, бидејќи самиот карактер на човекот не може едноставно да биде определен според одредени стандардизирани групи, туку е многу покомплексен сегмент на целокупната човекова личност. Откако ќе пронајдеш одговор на овие прашања, веќе ќе бидеш подетерминирана да се бориш со твоето реално себе за да се обидеш да се промениш. Не сум сигурна дали си запознаена со психолошката дефиниција, но накратко кажано, карактерот на една личност преставува оној дел од личноста која се развива исклучиво преку учење и искуство. Имено, можеш да го развиеш карактерот преку учење со тоа што како што собираш повеќе информации, така оформуваш свои ставови за одредени аспекти од животот - тоа е нешто на кое ти, воглавно, имаш контрола и влијание. Искуството, од друга страна, не е област во која ти имаш целосна контрола и внимание, туку постојат околности кои настануваат од надворешниот свет и кои не зависат целосно од тебе. Така, животот е збир од позитивни и негативни искуства кои одредуваат како ќе се однесуваш во иднината, односно каква реакција ќе развиеш за понатамошните околности кои ќе настануваат во текот на твојот живот. Од ова може да се заклучи дека ти немаш капацитет самата да го зацврстиш твојот карактер, туку голема улога во тоа играат и околностите кои настануваат во твојата непосредна средина. Многу луѓе посакуваат да имаат цврст карактер, ама не успеваат да го променат бидејќи во својата потсвест се чувствуваат удобно, навикнати се да се однесуваат на одреден начин, и самиот живот не им налага да го променат својот карактер за да се адаптираат на случувањата околу нив. Но, има и голем процент на луѓе кои успеале да го зацврстат својот карактер, и освен што нивната волја играла некаква улога во тоа, сепак главниот мотиватор за тоа биле суровите околности кои самиот живот им ги приредил. Исто така, карактерот може да се дефинира како собирање на основни вредности кои ги поседува поединец кој води до морална посветеност и акција. Односно, твојот карактер во реалниот живот треба да ги манифестира вредностите во кои ти веруваш, и ова е директно поврзано со моралот или моралниот аспект од твојот карактер.
Ситуациите и предизвиците пред кои ќе се наидеш ќе ти го ојачаат карактерот,или па во крајно случаи ќе ти го ослабнат и ќе се разочараш
Не си ја сфатила поентата. Не станува збор за глумење пред други луѓе. Утрото е попаметно од вечерта. Глумење тоа што сакаш да си. Замисла дека веќе си. Си ја доделуваш таа улога и глумиш. Почетниот период глумиш, па преоѓа во навика, па станува секојдневие. Значи си глумиш самата на себеси дека имаш цврст карактер. А сценариото сама ќе го смислиш според тоа што подразбираш под цврст карактер. И се смееш затоа што глумиш. Така полесно ќе глумиш.
Бабе, ти си само за кај маж ми. Толку јак, цврст карактер, се што ќе зацрта во животот го прави (секогаш негативното го врти на позитивно), не се нервира (барем не покажува), сталожен и смирен во секоја ситуација. Колку и да има притисок од околината, само вика „Ок“ и пак си тера по свое. Тоа им предизвикува најголема нервоза на другите, оти не успеваат да го сменат/разубедат. И јас имам проблем со тоа понекогаш, признавам. За јачината на карактерот најважен е периодот од детството. Разнишан и кршен карактер од детството потешко се опоравува, ама не е невозможно. Јас многу го зајакнав карактерот откако го запознав маж ми, а тоа беше после 21 година (ова со годинава е оти прочитав поназад дека си пишала до кога се оформува карактерот). Од моето сопствено искуство, најважно е да имаш мотив, па и поддршка, макар и мнимална. За јакнење на карактерот потребно е да имаш што поголема самодоверба. Според мене, да правиш нешто што те исполнува и што ќе те прави да се чувствуваш дека вредиш многу. Кога знаеш колку можеш и колку вредиш во една работа, ќе ти даде мотив полесно да се справиш и со другите и да ја совладаш секоја наредна пречка. Еден успех води кон друг, дава многу енергија.
НЛП тренинг и се е можно Темава што си ја отворила е многу обемна и отвара многу други подтеми. Една од тие подтеми е што техниките на овој тренинг/обука како да го наречам не се учат во формалното образование од почетните години па натаму. Образованието толку е општо што често се покажува како неуспешно кога поединец на зрели, бабски години ќе си постави вакво круцијално прашање а дали може и како да го ојачам карактерот а при тоа не знае како да ги оствари тие промени. Кога и околината и образовните процеси ќе се насочат кон личноста и нејзините индивидуални потреби и усмерат кон развој на личноста и потребите од пониска точка на личен развој наречена точка А кон повисока точка Б тогаш не би имало вакви дилеми. Или и кога би дошле на дневен ред тие дилеми секогаш личноста ќе има доволно сознанија каде да се обрати и свесно да работи на јачње на својот карактер. Многу разнолики теми отвараш, продолжи само така