Со оглед на тоа дека сум политички неутрална, само би забележала дека кога станува збор за донесување одлуки на државно ниво, тоа секако не треба да зависи од когнациите на само еден човек, туку од мнозинство на ставови, додека последицата претставува само одраз на доминантноста на одреден математички однос.
Само што човечката пихологија не се потпира секогаш на логика... Туку и на емоции. А ни логиката, ни емоциите, не можеме да ги пресметаме со формула, бидејќи сеуште не ги знаеме сите параметри.
Тоа е точно, но логиката и емоциите не се ни наменети да се пресметуваат со математички формули, соодветно на нивните карактеристики, но тоа не значи дека не можат да бидат измерени преку други методи кои и не мораат нужно да се базираат целосно врз математика или одреден нејзин аспект.
За ова се согласувам... но.. мнозинството, и да сака нешто, не значи дека е во право. Многу голема улога игра претходната едукација и индоктринација. Нема везе... и јас сум неодлучна во моментов... со муабетов
Лоша особина. Не знам кога во животот сум била неодучна подолго време. Јас сум од тие што ќе речат тоа ќе пресечат. Ќе направам нешто ако сметам дека е добро, па макар се препотам додека почнам. Сепак сметам дека за некои поголеми одлуки да се размисли убаво и промислено за да не биде онаа старата Брзата кучка слепи кучиња раѓа.
Јас кога ќе видам нештото знам дали сакам или неќам да го прам/ земам. Прам брза „математика“ дали се исплаќа, ако се исплаќа нештото да го нарпам/ земам за многу поќе од блиска иднина, го прам. И дур трај процесот (дали било пријавување за часови, факултет, купување нешто скапо), јас нормално си се карам со себе за/ против. Во секој случај од после ќе се каам еден ден, за секој случај, ама важно ќе напрам то шо треба. Ама во глобала, ова е лоша особина. Многу шанси можи да се испуштат, да не бидиме задоволни со себе зошто секогаш постои можност некој друг да одлучи за нас. А, и општо е иритантна особина за луѓето околу нас.
Ја имам оваа особина кога треба да купам нешто за себе. Од друга страна кога купувам за некој друг без размислување го правам тоа. Лошо бидејќи ако немам некој до мене да ме убеди да земам нешто што сакам за себе јас нема ништо да земам.
Ја имам оваа особина и страшно ме нервира. Знам и за ситници да бидам неодлучна, па по милион пати се премислувам. Ја мразам оваа особина, но никако не можам да ја искоренам од себе.
Според мене понекогаш е добро да не се брза со одлуките, макар и да се работи за малечка одлука, ситница. Сепак, ме иритира таа особина и ми создава одбивност спрема личностите што ја поседуваат кога е премногу изразена.
Mene neodlucnosta i mi pomognala vo mnogu situacii da ne skrsnam od vistinskiot pat ama me sotrela vo mojata najgolema neispolneta zelba,da si imam devojka(svesno se zalam bidejki okolu mene e izobilie na inteligenten i zanimliv zenski svet).I pokraj toa ne mozam da ja vmestam vo edna konkretna grupa na pozitivna ili negativna osobina.Ja gledam i kako pozitivna i kako negativna osobina.
Зависи..на моменти сум многу неодлучна. На некои моменти поради таа неодлучност сум ,,извлекла жива глава”. А искрено ми сметаат неодлучни личности ама кога станува збор за поозбилни работи.Пример јас се мислам дали да носам розево или плаво што е без везе ама женски мозок а тие се думат за нешто поголемо и тоа во 5 за 12. Колку пати сум висела на конец бидејќи некој не знае што со себе и на крај се пропаѓало во вода
Одлучна сум во принцип за се, често знам и сигурна сум што сакам. Ме нервира неодлучност како особина ако е премногу нагласена дури за обично нешто во секојдневието. За некои важни животни одлуки нормално е во мала доза да е присутна неодлучност и убаво да се размисли.
Пред 2 години бев одлучна во се. Имав став знаев што сакам, а што не. Сега сум сосема спротивна и би сакала барем малко да имам храброст и да одлучам како понатаму...