Мајка ми ! Од вчера се мислам што да напишам за мајка ми ! Прво што ми иде е да кажам дека ја сакам најмногу на свет . Таа е мојата најдобра другарка . Блиски сме многу . А и не сме многу разлика . Нецели 18 год . И пред да се омажам бевме блиски . Имав "лош" пубертет ,да не беше таа верувам дека немаше да израснам во она што сум денес . Секогаш е била до мене ,со мене . За некои работи ми е криво што не ја послушав во младоста , но нели послатко се учи од сопствените грешки . Кога бев на факултет се слушавме секој ден по 2-3 пати. Исто е и сега . Нема ден да не се слушнеме и да си раскажеме кој што правел тој ден . Не паметам да има ден а да не сме се прашале / кажале што сме ручале . Не паметам да сум имала проблем а да не сум го споделила со неа . А со мм се обожаваат . Скоро па да се генерација ( добро мм е малкуууу ' поголем ' од неа ),ама супер им оди муабетот. Никако не ме дели од брат ми . Сите пари кои ги трошат на внучка од брат ми ,истата сума ми ја дава и мене на 2-3 месеци . На почетокот се бунев и несакав да земам ,но таа со убаво образложение ми кажа дека така е правилно . Ама и јас не ја оставам така . За родендени ,празници секогаш и купувам нешто повредно,за разлика од мојот брат кој ќе ја помине со цвеќе само пример . Знам дека материјалното не е битно , но јас сум таква . Сметам дека на тој начин и се реванширам и и давам до знаење дека ценам се што направила за мене . Татко ми се смее, сме правеле натиго-дајмиго Ми е криво што не одам баш често кај неа , еднаш-два пати месечно . Таа поретко доаѓа . Но знам некогаш да идам сама и да си поседам ден-два . Ми дојде идеја. Викендот ако маж е дежурен ќе и појдам на еден ден со спиење . Ќе си легнеме заедно на спална и ќе си гледаме турски серии. Ќе ме гали по косата и ќе ми кажува и ќе ме убедува дека јас еден ден ќе бидам најпрекрасната мајка . Ќе си правиме планови како ќе ми помага околу бебето , каде ќе го шета,што ќе му купи . Ќе си фантазираме . После ќе почнат да ми течат солзи , ќе се трудам да не ги види ,ќе се свртам на другата страна за да не видам дека и таа плаче . После ќе се гушнеме и ќе си речеме - само здрави и живи да сме . Таков е мојот однос со мајка ми . Прекрасен Нека ми е жива и здрава
Мајка ми.... Мојата поддршка за се во животот.да не беше таа немаше да бидам тоа што сум денес.нонстоп ме поттурнуваше за се во животот.се смееше на цел глас за убавините.плачеше скришно за тажните мои моменти. Така беше и пред и после бракот.и до ден денес е таква.нема ден да не се слушнеме на моб.нема ден да не си кажеме и добро и лошо.секогаш ме советува.ме спушта на земја.една пргава авантуристична жена која премногу се намачила во животот за сега да ужива.среќа -работиме во иста фирма скоро секој ден ја среќавам.многу ми е олеснително што ја гледам често.знаеме да лежиме јас она и сестра ми и да се гушкаме со саати.се гледаме на гости 1 до 2 пати неделно.доаѓа и ние одиме. Со маж ми се исти.исто како таа да го родила,двајцата Девици во хороскоп и многу се сложуваат. Знае да биде брзоплета,да се луте,да ми скрене внимание и јас на неа-но брзо ни поминува и на двете.мислам дека блискоста го прави тоа.ги знае сите мои проблеми-ретко можам да и скријам на моб ми го познава гласот и неможам да ја лажам.веднаш знае. Скоро беше болна,климакс и сите дополнителни тешкотии.секој преглед бев со неа.срце ми се грчеше кога ја носев на компјутер да ја снимаат.но помина. И добро и лошо брзо поминуваат. Само убавини ме поврзуваат за неа и татко ми.тој е поблизок со сестра ми.многу ги сакам и двајцата. Фала ти боже за оваа убавина,нека ги поживее бог повеќе да може и на внучиња да се израдуваат. Мајка ми е дечкар невиден,знам дека многу ќе ги гледа.премногу ја сакам мајка ми
Мајка.. не можам животот да го замислам без неа. Мој најдобар другар. личност која сама ме одгледала од 8години и ме извела на прав пат. Кога се омажив многу ми беше тешко што сама ќе мора да продолжи. Во брак почесто се гледаме него кога бев кај неа. Не ми се меша, напротив си седи на страна. Сега и го носам внучето секој ден пошо за среќа у комшии сум омажена
!!!Она за што треба да се дискутира стои во воведен пост. Дополнителни прашања поставување во текот на дискусијата само ја водат темата во друг правец. Затоа ве молам држете се до насловот,
Откако се омажив можам да кажам дека сум и повеќе блиска.. но и претходно не беше нешто различно.. Постојано сме во комуникација секој ден се гледаме.. постојано и ми помага за било што да е .. не за џабе велат една е мајка
Односот можам да кажам дека и воопшто не е променет, се гледаме скоро секоја недела, комуникација на нивоу Секој ден пишување на фб, разговарање на телефон па дури и на камера. Знае скоро се што ни се случува. Идими доџими барем еднаш неделно. Така да промена и воопшто не се осеќа.
Мајка ми. Мајка ми се зела млада и се кае. Останала трудна и поминала речиси сама низ тоа наивно и низ неправди. Ме родила мене и брат ми и на 7 години не остави и замина со татко ми, не чуваа баби дедовци роднини и пријатели. Не остави за да запечалат со татко ми да се осамостајат. Се вратија кога бев 18. Мојата мајка беше поогорчена и понесреќна од пред да замине. Реши да си ги воспитува децата кои веќе пораснаа...на сила за жал. Кога виде дека не може мојата мајка се сврте према себе се дошколува и вработи тука. Свати колку се сурови луѓето свати дека бракот и е само на хартија и свати дека сите тие пари отишле безплански и без плод. Го истури гневот врз мене. Единствената лочност која сеуште беше желна за нејзиното внимание и љубов. Си заминав од мојата мајка. Сега сме збореле и сме се разбрале ама не е исто. Неможам да се ослонам. Разочарана е. Уморна лута досадна. Упорно и велам на мојата мајка да почне да живее за себе да се ослободи од минатото. Ја сакам и разбирам. Но неможам да и го отворам срцето кога е на пат на споро самоуништување а мене ми треба сила и енергија за да сум среќна. Жалам Се гледаме три пати месечно. Зборам со нејзе ограничено и не споделувам се.
Jas sum rastena vo povekedetno semejstvo. Mashkite sekogas bile na piedestal.Taa cel zivot vo senka.Jas so razlichen karakter od nea I so razlichni pogledi koi nikogas ne moze da gi razbere.Komunikacija so nea sekogas so rezerva zasto pochnuva so osidi,nametnuvanje na mislenja.Sekogas e na mashkata strana. Sega kolku pokratki I popovrshni muabeti tolku podobro.
Незнам дали е соодветна темата сакам да споделам, но и да слушнам совет и мислење од вас што сте во брак многу повеќе од мене. Порасната сум со мајка ми, од 11месеци кога татко ми починал од рак. Премногу сум приврзана со неа, од кога знам за себе, па и до ден денес. Се слушаме секој ден по неколку пати, и дури и се гледаме понекогаш секој ден од неделата, ако треба и на 5 мин, ама важно да се видиме. Нашата приврзаност направи да имаме проблем и почнувам веќе да се плашам, да не дојде до здравствени проблеми од ваквото однесување. Со маж ми се знаевме одамна уште пред да бидеме заедно, од ист град сме и нашите родители (мајка ми, свекор ми и свекрва ми) исто така добро се знаеа и пред да бидеме заедно и секогаш се поздравувале, дури мајка ми и свекрва ми пиеја кафиња на пауза од работа. Но се почна од кога јас почнав врска со сопругот. Не ми се веруваше што слушам, но познавајќи ја свекрва ми (која подоцна и призна дека е така) почнала на таквите кафе средби, да ја навредува, пецка и и се заканува на мајка ми, дека ако сакала она ќе не раздели, па како тоа она ако дозволела ќе и бидам снаа ако не дозволи нема и такви многу други муабети. Мајка ми на почеток не и возвраќала, и познавајќи го нејзиниот карактер се дистанцира максимално од неа од причина да не ни направат проблем во врската. Свекрва ми (тогаш уште тетка дека бевме дечко и девојка) 1000 пати ме праша - Што ја нема мајка ти да не ми е лута? А јас знаев за се што се случило и и викав зафатена е. Многу време се мислев дали да му кажам на сопругот што се случува. И собрав храброст му кажав. И за мое изненадување маж ми не беше шокиран туку напротив рече верувам дека можно е така, ја познавам мајка ми таква е и можно е да имало такво однесување. И од тогаш сваќите едвај по едно здраво си викаат. Ме побара маж ми, направивме само регистрација во матично, тие 2 не си ни честитаа. Морам да напоменам дека свекрва ми никогаш ништо лошо ми нема речено за мајка ми, ама ја слушам со каква омраза зборува за другите сватови што и се од керка и, за колеги од работа а пред нив е најдобра не би ме чудело и за нас (мене и мајка ми) да зборува со сите најлошо. Но најважно е што мене не ме навредува или мајка ми пред мене. За разлика од мајка ми, што нема ден а да не ми рече нешто за свекор ми и свекрва ми, како била пишман што ме дала во таква фамилија, како не сме биле побудни какви луѓе се итн итн. Нема ден а да не се изнервирам и она е убедена дека свекрва ми ми го прави истото како и нејзе- “ дека крвта ми ја пие со памукче” а јас не сум била ни свесна. Блиска сум со мајка ми и и кажувам скоро се, и кажувам дека имам коректен однос со нив и дека со сопругот ми е супер, но таа е убедена дека не е ништо од тоа така. Капак на целата ситуација е што овие година дена од кога сме во брак правевме инвитро (со машки фактор сме) и мајка ми уште толку ми прави нервоза. Едвај чекам да престане ваквата ситуација, да нема толку нервози и да не ми зборува веќе за тоа како сум направила огромна грешка што сум дел од оваа фамилија. Инаку ја сакам премногу, животот би го дала за мене а и јас за неа. И сето ова однесување знам дека потекнува од преголема грижа за мене, но таквата грижа ме гуши и ми прави проблеми. Знам дека темава не е за жалење, но ова е мојот моментален однос со мајка ми, и сакам да помине што побрзо овој период.
Разговарај со мајка ти и искрено кажи и што ти смета и како се чувствуваш. Како што кажа и самата, таа сигурно тоа го прави од преголема љубов и грижа, и сигурно и таа се плаши дека свекрвата ќе ви прави проблеми во животот, што реално и големи се шансите тоа да се случи, па и таа самата си кажувала и се заканувала на кафе-средбите... Од таквите луѓе навистина треба да се пазиш. Јас те разбирам и тебе, но ја разбирам и твојата мајка, во голем дел и таа има право, треба внимателно со свекрвата... Најбитно е ти и сопругот да се сложувате, да се почитувате и да не дозволите никогаш да ви прави проблеми. Ти веќе си дел од таа фамилија, најдобро би било и вашата мајка да се помири со тоа, разговарајте, пробајте да и објаснете убаво, и да ја утешите дека знаете каков човек е вашата свекрва и на што е способна па ќе внимавате, а покрај тоа дека имате поддршка и разбирање од сопругот, а тоа е најважно вас да ви е убаво и помеѓу вас да има слога.
Разговарај и кажи и дека е грешка. Сама те има изгледано и не сака да се нервираш ти. Од друга страна не сваќа дека тежок пат одите (ин витро) и дека треба смирена и опуштена да си. Кажи дека докторот те советувал така и да го почитува тоа. Ако во случај си тера по свое дистанцирај се малце, сепак ти треба допрва да основаш семејство, а тоа и е приоритет моментално. Од друга страна добро е мажот ти што знае дека е таква мајка му.
Па ист е ко и претходно, се слушаме неколку пати на ден, си доаѓа еднаш неделно да си игра со децата и да ги шетне
Откако се омажив станавме поблиски и повеќе ги слушам нејзините совети, бидејќи го ценам нејзиното искуство. Се слушаме секој ден, се гледаме често, а знае и понекогаш да преспие кај нас (живееме сами со сопругот).
Останав блиска..не поминува ден да не се слушнеме иако поретко се гледаме затоа што сум мажена во друг град но кога сум дома кај родителите се чувствувам како да сум ДОМА иако имам дома створена со маж ми и дечињата. Утринските и попладневните кафиња на тераса на бош муабет додека децата спијат со неа ми се бесценети.Откако се омажив единствно се смени тоа што не споделувам со мајка ми со какви проблеми понекогаш се соочувам или со сопругот или проблеми од секојдневието..Не сакам да ја нервирам и да ја боли па проблемите ги решавам сама...ништо не вреди за да да ја растажувам... Иако сме имале конфликти во минатото и без разлика што сум си терала по свое сепак сега откако се омажив сфатив дека мајка ми за се била во право кога сме имале спротиставени ставови но не знам дали некогаш ке и признаам..Сфатив предоцна и нема веќе назад...Секогаш била тука да ми помогне кога навистина ми требвало помош и секогаш ке биде тука за мене..
Мајка ми....што да напишам за нејзе . Немав некое убаво детство , како повеќето мои другарки. Никогаш не бевме седнале да јадеме како семејство. Никогаш не бевме отишле на одмор. Прв пат заминав на одмор откако се омажив. Никогаш не излеговме како повеќето семејства. Никогаш ми нема кажано дека ме сака. Никогаш ме нема прегрнато како мајка. Никогаш немаме разговарано како мајка и ќерка. Се омажив млада , односот ни е исти. Никогаш за ови години ме нема прашано : Како ти е ? Добра ли си? Имаш ли некој проблем ? Дали ти треба помош за нешто? Доаѓа кај мене само по некој повод . Живееме во различни градови , и се гледаме ретко. Ретко и се јавувам , едноставно немаме што да си кажеме. Кога ќе и се јавам секогаш зборува за другите. Тиа тоа направиле , тие така направиле... Од старт ме изнервирува , и разговорот завршува. Совет немам добиено за ништо од нејзе. Сама чекорам во животот од кога знам за себе. Ќе скратам , ако пишувам ќе пишувам до утре. Ете таков е мојот однос со мојата мајка. Но затоа имам ќерка и се трудам да бидам милион пати подобра мајка од мојава. Да ме гледа како најдобра другарка. Да споделува , да ме прашува , да си играме заедно , да се смееме , да сум дел од нејзиното секојдневие. Да бидам покрај нејзе во секоја ситуација . Да знаее дека ме има, и има на кого да се наслони во животот. Дека не е сама . Мама е тука секогаш. ❤
Додека растев не бев многу блиска со мајка ми, повеќе бев татино девојче. Мајка ми нема лоша душа воопшто не е лоша жена, но е болно педантна и контрол фрик а јас сум мн бунтовна и тврдоглава па логично ми е што имаше толку многу кавги меѓу нас. Сестра ми беше помирна и повеќе послушна па немаше многу расправии меѓу нив. Одкако се омажив, станав многу поблиска со мајка ми од порано. Исплива на површина мајчинскиот инстинкт и пожртвуваност. Додека бев дома ретко ми кажуваше те сакам ќерко, а сега вакви изливи на емоции често добивам од нејзина страна и ги возвраќам, секако. Се гледаме 1 месечно или во 2 месеци 1 зависи од обврските, со мм е исто така мн блиска, за зетовците вели дека штом и се зетови и нејзини деца се веќе. Неостварена желба и е син да имала, па кога дозна за мм дека е сирак од 15 години, веднаш и прирасна за срце + двата внуци од сестра ми, таман и е сега.
Најдобрата мајка што би можел некој да ја посака.... Поддршка и рамо за плачење во секое време.. Најдобра мајка и најдобра другарка во едно.... Многу сме блиски и поврзани, и многу ми е жал што сме илјадници километри оддалечени, само вибер не поврзува Со месеци не сме видени, ама ме одржува помислата дека ќе се видиме најверојатно за нова година Откако се омажив секој ден наоѓам макар 5 мин време да одвојам за неа ( секако дека секое јавување е минимум половина час)
Со мајка ми одсекогаш сум била блиска и пред да се омажам и во брак. Често комуницираме, ако не еднаш дневно, бар преку еден ден. Често знаеме да кренеме слушалка во исто време за да се чуеме ние две и се смееме дека телепатски сме поврзани Разликата е што од кога се земавме таа повеќе води сметка за чуствата на маж ми и внимава да не се наметнува врз нас. Не се меша во нашата врска, домот или децата. Ако и побараш помош во однос на овие работи, ќе излезе во пресрет и ако може ќе помогне, инаку не се меша. И не ја замарам со проблеми во нашиот однос како кога бев девојка, особено ако се мали. И самата ми има кажано дека и одговара така. Таа како родител ќе се оптерети психички, а на крај сепак ние двајца ќе си го решаваме проблемот.
Ја гледам темав и ќе ја искористам да ја пофалам мајка ми. Односот ми е ист. Незнам дали сум јас сеуште не пораснато девојче но неможам да направам некоја разлика. Мајка ми е тука за се приклучена , дури и мм е по близок со неа отколку со неговата мајка. Општо мојата мајка како да е мајка на сите. На моите другарки моите братучетки и т.н Мислам дека и самата знае како да го прави тоа и да држи баланс, секогаш е тука за нас, без да се меша во бракот или да се наметнува. Срцка е. Се слушаме секој ден буквално по неколку пати, а често ми доаѓа и на гости и ние исто така одиме кај неа .Мамо баш те сакам ,господ да те поживее !
Nikogas ne sum bila bliska so majka mi nitu kako devojce nitu pak sega otkako se omaziv, ednostavno imav bolno detstvo so nea(tepanje,vreganje,nula poddrska za bilo sto, omalovazuvanje od tipot ,nikogas nema da uspees vo zivotot,vakva si onakva si znaci ima mn raboti sto sakam no nemam jrabrost da gi spodelam mozebi) zatoa ni togas sum ja sakala kako majka nitu pak sum nekogas osetila majcinska ljubov ,taa bese poveke na brat mi na stranata otkolku moja , toj i bese milenik jas crna ovca a ne znam zosto bese toa taka,eve jas imam dete i planiram uste edno pa mislam deka nikogas nema da gi delam decata ili pak da gi ubivam od kotek, no ete jas imav takva sudbina/detstvo,pa sreka sto ne me dopiraa nejzinite vreganja,omalovazivanja deka nema da usoeam pa ete uspesna zena sum, so familija, prekrasen brak, predobar soprug zdravo zivo detence rabota odlicna, finansiski stabilna.. Otkako se omaziv a posebno koga se porodiv taa pocna da mi zvoni celo vreme, ds mi ugodiva pogoduva za se i svasta, od jadenja do alista da mi kupiva( sega i tekna posle 30god) da saka da me gusne,bace no jas ne i dozvoluvam imam nekoja odbivnost i ne mozam da i prostam za losoyo detstvo sto go imav radi nea.So tatko mi sum odsekogas bila kako drugar se mu kazuvam na nego toj me podrziva za se i sesto nikogas ne me ostavil na cedilo, nikogas ne mi svrtel grb i koga sum gresela.. Otkako se omaziv majka mu na mojot soprug ja gkedam poveke od majka isyo tolku mnogu i ja sakam, svekrvata moja e dusa od zena me saka kako kerka, sekogas e do mene i ovde za mene, educirana,obrazovana zena, da napomenam deka e mnoguu postara od majka mi ,no razmisluvanjata i se daleku po moderni i civilizirani od nejze. Momentalno nea ja gledam i sakam kako majka, i ja guskam i ja baknuvam i i kazuvam se,odnosot ni e odlicen,mojot soprug i e edinec i otkako sme xaedno nikogas ne nema deleno za bukvalno nisto , do dusa sekogas e gledala da mi pogodi prvo mene otkolku nemu. Toa e toa..