Не знаев каде да ја ставам темата, па ако има потреба префрлете. Имено, почна син ми да одбива јадење, да станува депресивен, и се заради тоа што малку го притиснав да почни да зборува. Никако да почни, еве направи 2 години и 7 месеци, јас бев премногу загрижена и малку инсистирав да кажува некои зборови. Тој ден го помина со плачење хистерично цел ден. Тоа беше завчера. Вчера беше помирен. Денес на градинка бил депресивен, само седел и ништо не правел. Дали да почекам да видам дали ќе му се подобри состојбата или да побарам помош од детски психолог?
Ти треба прво да разговараш со психолог, па после на детето да му препишуваш дијагнози и терапии. Некако позната си ми, те имам читано по други теми. Еве се сетив, знаев дека си истата мајка. Лошо на децата со такви родители.
Јас мислам дека е најдобро да го однесеш на матичен лекар, тој ќе одлучи најубаво каде да ве прати. Иако можеш да поразговараш со логопед/психолог, да им ја објасниш состојбата на детето па тие најдобро ќе ти кажат. Сега мене и на други членки можат сто дијагнози на памет да ни паднат, ама ние не сме стручни, па за џабе да те плашиме.
Не го присилувај детето да зборува, ќе почне самото кога ќе биде спремно. Инаку сметам дека 2 години и 7 месеци не е толку алармантно, што не зборува многу, бидејќи до три полни се толерира тоа. Ако детето разбира и комуницира на некаков начин, сметам дека нема причина за грижа. А ако тебе те загрижува, консултирај се со психолог и дефектолог ако има потреба.
Прво премногу е мал за психолог а второ тоа е сеуште дете. Децата со игра се потикнуваат најмногу за да се испуштат да зборат. Неговото хистерично плачење е сигурно одраз на вашето однесување кон него. Бидете стрпливи и не го форсирајте детето ..
Доколку станува збор за аутизам може да се забележат знаци уште од кога е новороденче, така да не би требало за тоа да станува збор, сепак најдобро е да се испита од доктор или психолог. Не е мало детето за психолог, подобро на време да биде испитано и да си имаш мирна глава. Сепак барем јас мислам ова не се некој алармантни знаци и нема потреба од големи грижи.
Ја разбирам добрата намера на сите, ама најмогу ја разбирам @macencef . Не знаете како е да заспивате и да се будите со мислата зошто не зборува. Тоа што кажува неколку збора покажува дека ќе каже и 789 збора, но оди стравот од мајката истерај го.
Доколку станува збор за аутизам најмногу се воочливи разликите од 3год . Но пред да се даде или помисли на било каква дијагноза најдобро е да се испита. Доколку е дојдена работата до психолог се почнува од 4-5годишна возраст. Предходно се работи со други стручни лица кои имаат разбирање со болеста. Кажувам од искуство. Децата баш од таа возраст почнуваат да пребиндисуваат јадења,да бидат непослушни..своеглави . Но не е на одмет чим сака нека побара лекарска помош да и биде мирна главата. Се надевам на позитивен исход и дека мајката беспотребно се грижи.
Те читам и неможам да сватам "малку го притиснав" ???? Како тоа го "притисна" ??? дете од 2,5 год. ?? Немој да ме сватиш погрешно ја разбирам твојата загриженост но малку си претерала со начинот како детево да почне да зборува...значи по тоа што го пишуваш те загрижува дека малку зборува...има деца покасно почнуваат да зборат...но сепак ти како мајка посвети му малку внимание од друг аспект..прво испитај дали детево те слуша добро...значи тропни позади него да видиш дали те слуша...потоа со интерактивни игри посвети малку повеќе внимание да почне да зборува...и секако ако увидиш дека нешто пак те загрижува однеси го до матичниот...па на крај краева и нека ти каже она дека претеруваш но барем ти ке си помирна...а во иднина поработи малку на твоето "притискање"...
za frendly samo ke preporacam da vnimava kakvi komentari pisuva, bidejki jas sepak sum zagrizena za moeto dete. neka se razmislat malku majkite na koi im gi cuvaat po cel den babite dedovcite i komsiite. pa ne ni zabelezuvaat shto i kako pravat decata po celi denovi. a mene ako mi treba psiholog - ke odam hhhhhhh si go svatila toa kako seriozna i mn jaka navreda. za drugoto - seriozno tolku citas na forumot i pamtis , sto me zapamti? jas dva pati ista forumgivka nemam citano. pa sega vidi si. vo vrska so drugite mislenja, fsla vi na konstruktivnite mislenja. ke pocekam da vidam sto ke pravi ponatamu, pa spored toa ke postapuvam
Паа, те запаметив. Такви коментари од мајки за своите деца не се забораваат. Што друго да кажам? Самата си кажуваш дека го малтретираш детето, за да "хистерично" цел ден плаче, па и после два дена се однесува повлечено дури и во градинка, каде би требало да трча и игра со своите врсници. На крај пак да го дијагностицираш со депресија - болест која спец. лекари понекогаш со години не може да ја потврдат и што не постои на таа возраст. Си се потрудила ли да разговараш со некој стручен? Не.
mila ke me izvinis ama mislam deka pogresno postapuvas so toa sto.go pritiskas i mu vrsis pritisok na malo dete od 2 ipol god... i toa ne e voopsto depresija na malo dete, tuku toa e custvoto i osetot na maloto dete koe si misli zosto mamma taka se odnesuva so mene... deteto.stanuva tazen, bez zelba za igranje. Namesto da mu vikas i priskas treba niz igra i smea da go ucis da zboruva, i ke se smee i ke nauci nekoj nov zbor, a i ne e tolku strasno toa sto uste ne zbori. Eve moeto ima 3 god. i seuste ne zbiuva cisto i ne povrzuva recenici kazuva samo zborovi.... ne e tolku strasno samo po sebe ke si dojde nema potreba od nikakov psiholog
Ми текна на ова: Можеби само бара внимание, или едноставно се повлекува во себе затоа што не го добива. Јас не би форсирала ништо.
Детето е депресивно ради родителите односно ради тебе мајка. Страв не страв, какво е тоа притискање? Детето ќе си прозбори, ама со здравје да си ја носи траумата цел живот. А постот Кримсон што го стави... све ми е јасно, ама баш све. Детето нема проблем, ти имаш. И ако не знаеш, деца се одгледуваат со трпение, љубов и внимание, не се кукли на копче. Нарцисоидни родители си ги уништувате децата...
@macencef Да, обавезно обрати се кај детски психолог, добро е што си свесна за грешката. Но, посоветувај се и ти околу воспитувањето. Секој родител кој има совест да признае и прифати дека некаде греши во односот со детето треба да се консултира со стручен околу тој проблем. Од твојот пост добивам впечаток дека детето ти претставува терет. Мораш да се преиспиташ зошто е тоа така, и да ја најдеш причината за твоето незадоволство, а тоа сигурно не е детето.
Фамилијарно на психолог И мене да ме притиснат за нешто ќе бидам хистерична па депресивна не два дена туку цела недела.. Патем.. Ако синко ти гази по нерви 2 дена, криви се тие што го воспитале на тој начин.. Ќе писка, нема да му се јаде и ќе прави што му се прави затоа што е дете, воспитано на тој начин.. Комшивчево мое прозборе на 3 ипол.. а до тогаш едвај глас му се слушаше. Работи со детето, со трпение. Не со притисок. Со притисок само контраефект ќе има..
Ako ova se slucuva poslednive dva dena pa i nema potreba za alarmiranje. Sledi go ako vidis deka poveke denovi e vo takva sostojba togas dobra ti e ideata, odnesi go na doktor. Ne sme site nadareni za deca, tuka nema lutes. Jas sum rabotela vo gradinka i da si priznaam mi smeta vreskanje, trcanje..... mozebi i situacijata ti e napnata na rabota i deteto doma ti e +, pa ti se cini deka i poveke besnee. Zboruvanjeto e individualna rabota. Nekoj se zborlesti, drugi tivki. Daj mu sansa sam ke pokaze. Ako stvarno te voznemiruva situacijava pobaraj konsultacija so doktor. Toa ti e femina, baras pomos za bracni nesuglasici, odma odborot ke te razvede, mozda i bez pricina. Baras pomos za zdravje na dete, odma e neizlecivo i...... Poarno da ne zimas zdravo za gotovo ova sto ke go procitas. Ti si ja znaes situacijata svoja, domasnata situacija, deteto i najubavo mozes ti da odgovoris na prasanjeto koe go postavi ili dr. na deteto. Gledaj posvetise na deteto, a ne na nas koj mnogu znaeme pa uste i ke te navredime ili krajno iznervirame koe podocna na deteto ke si go preneses.
Детето впива се како сунѓер. Секоја караница дома, секое некоректно однесување од страна на родителот, физичко малтретирање и уште низа фактори. Но тоа не се случува само дома. Уште од најмала возраст трпат "насилство" од воспитувачки, од потемпераменти деца и сл. Колку пати детето сте го земале со модринка или гребнатинка? Понижување и омаловажување се исто еден од клучните фактори. Од најрана возраст треба да се следи нивното однесување. Да се приметат почетни знаци на анксиозност, која понатаму преминува и во депресија. На пријателка детенцето се онесвести од воспитувачка бидејќи му повишила тон. Треба да се крене свеста и да се реагира што е можно побрзо, бидејќи во поодминати години се третира посложено. Родители, вие сте тие кои треба да ги превземете првите чекори!