Ке го пишам тука, не е нешто за криење, аможе ке помогне на некоја феминка 4 девојчиња мали сме. 3те ми се комшивки но со ниедна денес не сме во блиски контакти, секоја на своја страна, а растевме заедно во мало. Сонов е: Нокно време, одиме по тесна патека, јас сум 3та по ред. Од лева страна на патекава се карпи високи и се држиме за нив, а од десна страна е длабока провалија. Прво во провалијата паѓа таа зад мене ( дебелка е), па после двете пред мене. Доле има грмушки и суви лисја ама не се гледаат јасно дека е темно. Јас останувам сама и од немир се будам. Прв пат го сонив во 5то одд и од тогаш еве не ми текнало да прашам, а секогаш мислам на тоа. Баш пред 8 ноки пак го сонував.
Не те знам лично и не можам да кажам каква личност си, во каква состојба се наоѓаш моментално, кои се твоите стравови, слабости/доблести, нештата кои ти се случиле во минатото и оставиле некој импакт на твојата сегашна личност. Но, ти сите овие работи ги знаеш. Убаво размисли си за нив. Во психологијата, се смета за соновите дека се од битно значење и можеби ни "претскажуваат" нешто од причина што го сонуваме она што свесно/потсвесно го размислуваме во текот на денот, не мачи или не радува, можеби ни е некој вид на опсесија. Дали кога прв пат си го сонувала сонот си имала можеби некаква расправија, лоши чувства кон комшиките или пак во реалниот живот си била уплашена нешто да не им се случи ако сте биле во потенцијална опасна ситуација? Може пред некој ден си се сетила случајно на нив, па мозочето си прави асоцијации некои.. Па го извлекло на површина пак тој сон со нив како главни ликови. Во секој случај, соновите се многу мистериозна работа, и јас сум фасцинирана со нив. Но, не се заморувај многу, сепак тие се само проекција на твојата потсвест.
@okcenzi ako mozes da kazes kolku naplaka toj i kaj se naoga. Fala odnapred. Inace sega gledav na moj termin pzu psihea ne mozev da go najdam Gorgi, samo Tanja Ristevska ja najdov.
Jas cesto i vo temi nadvor od kategorijata psihologija pisam od aspekt na to so go ucam. Ama neli, koga imam vreme Ps pak prasuvam, po nez koj pat, predlog dobar psiholog vo bitola?
Jas mislam deka sum na dobar pat da poludam. Ne mozam da najdam dobar psihijatar a da ne e preskap. Baraj, preprasuvaj, dzabe. Ili e skap ili pak raboti radi-reda...
Ако студираш психологија на Славјански (студираш во Битола/Ресен?) најверојатно ти предава Дијана Белевска нешто, она има и сопствена ординација во Скопје, но не знам ако можеш да ја замолиш за приватна сесија.
Ама јас сум уште ниска година, мене дури по цела година прв пат ќе се видам со неа ... сега буквално не ја гледам. Зато барам некој достапен. Имам уште една професорка која се понуди за разговори, Марина, ама исто не ја наоѓам слободна воопшто, ама ќе се обидам со другата професорка. Фала ти за идејата.
Наплаќа 450 ден за цел месец со картони. Сеанси колку сакаш и кога сакаш. Се наоѓа во хотел Лаки имаат мапа на сајтот можеш и на фб да ги најдеш.
Здраво феминки. Само што се зачленив на форумов зошто стварно ми е потребна помош. Сакам да одам на психолог и би ве замолила да ми препорачате некој, но да е компетентен за мојот проблем. Ќе ви објаснам од почеток како почна целата работа. Јас имам состојба на мозокот наречена кортикална дисплазија при што добивам и епилептични напади. 28 години живеам со таа состојба и го имам прифатено тоа, но проблемот настана пред 4-5 години кога состојбата ми се влоши, нападите ми станаа почести и појаки. Сега ми е подобро во однос на јачината на нападите, но ми се јави друг проблем, чувствувам голем страв и добивам напади на паника. Има мислам дека една година како што пробувам да го надминам стравот, но не успеав. Особено последниве недели ми е толку страв и ме фаќа паника што не излегувам од дома. Страв ми е дури и дома кога се движам, одвај стојам, нозете ми се како пресечени, целата одвнатре треперам и цело време плачам, не можам да се смирам. Решив да одам на психолог за да ја надминам оваа состојба. Ја имам прочитано целата дискусија на оваа тема, но не знам каде да се обратам. Ве молам доколку знаете конкретно за мојот проблем добар психолог пишете ми. Поздрав
Моја препорака е да почнеш со психијатар и антидепресиви кои тој ќе ти ги препише за почеток, а на крај да останеш само со психотерапија, без ад. И јас имав огромен страв од ад (и целата наша состојба на тоа се сведува - страв), првата таблетка додека ја испијам плачев 1 саат и ја држев мајка ми за рака. Можам да ти ветам дека ќе биде подобро - многу подобро, само не го пикај проблемот под тепих, не се плаши од терапија и почни сама да се смируваш. Мене ад премногу ми помогнаа, но и многу труд вложив во самоконтролата, вежбите на кои ме научи докторката на почеток ми беа тешки (на пр. да гледам во една точка и да мислам само на дишењето, а јас се тресам цела), но со тек на време станува полесно. Со оглед на тоа што си го преживеала, анксиозноста е очекувана, но и многу решлива.
Pa ako sakas mozes i bez upat i em nikoj nema da znae , no ke mora da ja platis cela paricna suma i e poskapo.
Јас гледам дека никој нема да ми помогне. Толку доктори има, ама всушност нема ни еден. Многу сум разочарана. Мојата "докторка" скроз ми ја утна дијагнозата. Сум имала анксиозност. Како па да не. Немам анксиозност. Не сум глупава сама да приметам. Погрешна дијагноза, погрешни лекови, Значи ве молам доколку знаете некој кој си ја работи стварно работата да ми препорачате. Многу време изгубив барајќи психијатар. Ако не изледа самата ќе морам да реагирам. Друго нема.
Баталете психолози. Одете и шетајте. Буквално - шетајте секој ден. Макар пола саат дневно. До Веро Џамбо. До пазарчето во вашиот град. До првата кафетерија и пијте си кафе. Сами ако немате со кој. Релакс. Кафе и цигарче ако пушите. Ако не, кафе и колаче. Попладне дремнете. Исполнете си го денот до макс. А за нервози имајте само една реченица - Ааааа мака ми е да се нервирам - ај утре
Здраво на сите! Јас студирам психологија, топло ви ги препорачувам терапевтите во центарот Амигдала. Жени работат, Маргарита, Мирјана, Весна... жени, женишта! Мислам дека имаше уште една. Не одете на психијатар или доколку сте биле, избегнувајте да ви препишуваат апчиња! Посетете психотерапевт па доколку тие ви кажат дека не сте за кај нив може да посетите психијатар.
Многу жално е што психолозите те гледаат само како бројка и побрзо да те испратат до врата, отколку стварно да се внесат во проблемот. Да буквално да се внесат со ентузијазам, а не онака кажи ми ти и јас тебе и готово. Секоја чест на некои, сигурно има и такви кои од петни жили ќе се обидат да ти помогнат, абе на секаков начин притоа да не се наметливи. Секако подеднакво е битна и вашата спремност за промена и соработка. Внимателно бирајте ги оние што добрината и племенитоста им цути од лицето.
Можеби прашањево не е за тука, но доколку некој може да ми помогне, знаете дали се добри Асентра и Хелекс?