1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Психолошки проблем кај мајка ми

Дискусија во 'Психологија' започната од OzzyAngel, 5 август 2010.

  1. girl1985

    girl1985 Популарен член

    Се зачлени на:
    10 јули 2010
    Пораки:
    1.635
    Допаѓања:
    2.121
    И мојата мајка е премногу нервозна и избувлива. Знае толку многу да ме навреди, и самата не е свесна за тоа. За подоцна да негира дека било што ми кажала, за на крај да каже дека можеби кажала така, но тоа било во афект и не требало ништо да ми значи... а мене тоа премногу ме навредува... Лошо е тоа што јас се си ставам при срце и сето тоа ми тежи како камен, како една грутка да имам во желудникот. Ако нешто не е по нејзин терк, веднаш како да зоврива и веднаш разговара со повишен тон, моментално. Сакаат да имаат максимална контрола врз мојот живот и не можам да функционирам нормално. Сето тоа ме притиска премногу. Имав некои проблеми со низок притисок и направив некои стандардни контроли на крв, екг, хормонален статус, па ми најдоа дисфункција на лачењето на тироидната жлезда кое според докторите било на нервна база. Еве четири месеци пијам антидепресиви и редовно одам на невропсихијатар, но иако изменив некои работи во мојот однос, и моето прифаќање на одредени работи, ми треба уште време и тренинг да научам да бидам ладнокрвна, да се ставам себе си и своето здравје на прво место, затоа што никој нема да може во иднина да ми го надокнади, а животот е пред мене...
     
    На maca99 му/ѝ се допаѓа ова.
  2. ana-banana

    ana-banana Популарен член

    Се зачлени на:
    27 јануари 2011
    Пораки:
    1.277
    Допаѓања:
    751
    Пол:
    Женски
    .
    .
    .
    Unfaithful18 незнаеш како се препознав во твојот проблем :( :( Истото и мене ми се дешава со татко ми и едвај издржувам..мислам дека веќе ќе полудам. Он иде на лекар и прима и терапија и све ама пак дома вика се дере прави глупости и на пат е да не полуди сите дома :( Порано пиеше алкохол сега веќе не ама сепак животот ми е кошмар. Исто така највеќе се нервирам дека изгубив нерви и знам и јас да бидам хистерична во еден момент кон дечко ми(а он кутриот се труди да ми угоди) и после се каам му се извинувам и жалам што сум му викала без причина.. Си ги мразам генитеее :(
    И јас имам чувство дека не го сакам татко ми.. И многу се нервирам дека нас цела фамилија не нервира а некогаш пред некои луѓе глуми лудило и кажува како он се ни удоволил, како он е најдобаар (а не е така)..
    Едно знам дека еден ден дај боже да имам дечиња и тие ќе бидат најсакани и заштитени и ќе имаат безгрижно детство а не како моето...
    не ми се верува уште колку иста приказна имаме
     
  3. od-samrak-do-zori

    od-samrak-do-zori Истакнат член

    Се зачлени на:
    30 ноември 2010
    Пораки:
    183
    Допаѓања:
    58
    mozebi temata e za majki no nekako se nametna tema i za tatkovci pa najdov mesto i jas da si se iskazam. Tatko mi e golem inaet doma.saka da e po negovo ako se zainati nikogas ne mozes da mu dokazes pa da e kraj na svet.pred nekoj den imavme nesto poveke pari i resivme da otideme na kupuvanje so majka mi i tatko mi i decko mi bese so nas.kako me posramotil.mi idese da se ubijam.sea trebase da kupime mreza za na terasa prozirna toj zema zelena i uste vika odlukata e konecna sto sakam jas ke pram so parive i ja kupuva jas mu velam nemoj toj za inaet ja plaka.i posle ne mozevme da ja vratime ne sakse prodavackata i morase nesto da zememe za zamena.bruki pred deckoto seto ova.celo vreme odgovara za inaet se inaeti so site.pred gosti ne bruka site.sram ziv.a da izleze da raboti nema sansa doma sme samo so 3000den mesecno so penzija od baba mi.ne znam sto ke pravam pari od nikade a i ja sakam da izlezam da prosetam deckoto mi e od daleku i ne mozam da pojdam.doma me pritiskaat deckoto me razbira ama do koga ne znam.rastrgnata sum na dve strani.ke poludam.planiram i da raskinam so deckoto na krajot na kraistata.i za toa razmisluvam.ne znam sto ke pravam vaka.
    [mod-kirilica:8oh57u3x][/mod-kirilica:8oh57u3x]
     
  4. kate-the-great

    kate-the-great Популарен член

    Се зачлени на:
    26 октомври 2010
    Пораки:
    1.473
    Допаѓања:
    1.832
    Проблемот е одсекогаш . Мојата мајка неможе да се помири со фактот дека не се омажила со човекот што го сакала ,туку со татко ми. Цело време кажува дека овие 23 години во брак и се пекол.
    Има проблем со нервите ,лежеше во психијатриска болница неколку пати по 3-4 месеци и кога се враќа ништо не е сменето. Џабе лекарства ,џабе се ништо не помага. Уште како мала моите многу се караа поради испадите на мајка ми . Има проблем и со алкохолот .Ме навредува ми кажува дека јас сум виновна за болеста на татко ми со срцето , ми кажува дека се ми било дадено на тацна јас ништо не сум работела по дома, а јас од 3 одделение мијам ваганки ,метам ,правам ручек ,перам и се друго што е потребно за да се преживее . Ретко излегувам од дома , не трошам пари , не купувам гардероба лесто, никогаш не сум пиела , никогаш никој немал проблем со мене ,никогаш не сум се скарала со некој па да дојдат дома на кавга ,комшиите секогаш викаат дека сум идеално дете ,најдобра и најпаметна во наше маало... а за мајка ми сум најлоша .Секогаш се обидува да влезе во конфликт со мене ,јас секогаш попуштам а сега е и во менопауза незнам како ќе се справам со неа. Има напади на паника, многу е нервозна, пие понекогаш ,излегува до продавница се враќа по 2 саати одкако ќе ја барам неколку пати на моб. Воопшто не средува по дома , ретко се прибира дома а кога е дома вика цело време ,се ја нервира, прави галама без причина . Одсекогаш срам ми е да викнам другарки дома да не се изглупира нешто пред нив, сега срам ми е дечкото да го донесам дома.
    Сестра ми секогаш кога се караа моите ,или кога мајка ми имаше испади заминуваше од дома и не се враќаше цел ден, јас останував сама и се обидував да ја смирам ситуацијата .
    Несреќно детство имав ,секогаш под стрес . Понекогаш сакав едноставно да се разведат ,ама се плашев да не останам кај мајка ми јас ,дека помала.
    Многу ноќи заспивав плачејќи ,ден после тоа немав волја за ништо и несакав да излегувам мислејќи дека ми пишува на челото што се случило претходната ден. Лани имав проблеми со притисокот ,крвта ,немав апетит се поради тоа . Додека учев секогаш ми беа сите 5ки ,бев пофалувана ,одев на натпревари вадев прво место , ме даваа на Тв кај што ми врачуваат награди мајка ми ми воопшто не беше горда на мене ,како да не го забележуваше тоа ,тоа толку ме болеше.
    Имавме отворено приватна фирма до пред некое време и ја затворивме пак поради нејзини испади ,се скара со ортаците за ништо . Нашата финасиска состојба се влоши и јас неможев да се запишам на факултет. Да , ученичката која победуваше на натпревари секогаш и беа сите 5ки , тешко некој професор да ја најдеше неподготвена -не се запиша на факултет.Многу ми е болно кога е ме прашаат зошто не се запиша ?.
    Мајка ми уште кај едни роднини кога појдовме кажа дека сум немала страст за на факултет ,ако сум сакала стварно ќе сум се запишела иако сме немале пари ... Долга е мојата прикзна ,неможам и да сакам се да напишам ,потребни ми се неколку години за да го напишам сето тоа што сум го поминала.
    А несакам да се навраќам на тоа ,доволно ме ништи ова што го доживувам сега .Песимист сум за оваа тема ,не се надевам дека ќе се среди ситуацијата .
    Мислам дека нема решение ,па не се осмелувам да барам совет . Би побарала препорака на некои анидепресиви или апчиња за смирување ? Ануоне? :?:
     
    На ana.ubavkata и maca99 им се допаѓа ова.
  5. OzzyAngel

    OzzyAngel Популарен член

    Се зачлени на:
    17 март 2010
    Пораки:
    1.884
    Допаѓања:
    1.223
    Искрено да ти кажам нема лек за ова. Психичките проблеми не се решаваат, ни со разговор, ни со психолог, ни психијатар... ништо. Се` сме пробале со мајка ми. Едноставно, не обрнувај внимание, тоа е. Гледај што побрзо да заминеш од дома ако сакаш да си ги сочуваш нервите за еден ден кога ти ќе имаш деца...
     
  6. kate-the-great

    kate-the-great Популарен член

    Се зачлени на:
    26 октомври 2010
    Пораки:
    1.473
    Допаѓања:
    1.832
    Ози сестра ми така правеше ,воопшто не и обрнуваше внимание ,но јас си земам се при срце неможам како неа. Сестра ми кога заврши средно си се омажи ,сега живее во друга држава има дете и е среќна.
    Јас несакам мала да се омажам ,се чуствувам како дете не сум поготвена за тоа едноставно, а ако не се омажам наскоро од толку проблеми и живот под стрес можеби и јас недајбоже ќе се мрднам. А и несакам да го оставам сам татко ми да се справува со неа. Треба да научам некако да ја игнорирам и да не си ја земам секоја нејзина навреда здраво за готово, ама незнам како...
     
  7. OzzyAngel

    OzzyAngel Популарен член

    Се зачлени на:
    17 март 2010
    Пораки:
    1.884
    Допаѓања:
    1.223
    знам дека е тешко... се те разбирам. Додека јас го имав татко ми, се ми беше поинаку, тој ќе и речеше да не вика, да не вика по мене или по брат ми, таа ќе прекинеше, сега нема кој да ја запри и си трпам, што да правам... не ми е лесно, ама ретко сум дома, седам во Битола, далеку од неа, ја слушам секој ден на телефон, подобро е така. Ама ти... Па оди кај сестра ти на некое време, нека те земе, можеби таму ќе се средиш некако, размисли, татко ти е посилен, ти си млада, мисли на себе. И разговарај со него, кажи му дека сакаш да заминеш, нека ти биде поткрепа, мене секогаш ми беше утеха татко ми... :(
     
  8. kate-the-great

    kate-the-great Популарен член

    Се зачлени на:
    26 октомври 2010
    Пораки:
    1.473
    Допаѓања:
    1.832
    И мене секогаш ми бил поткрепа ,но сега е поинаку ,несакам да се нервира има проблем со тиреоидната жлезда ,со срцето и ногата му е скршена (имаше сообраќајна несреќа).
    И затоа се си чувам во себе,несакам да му се влоши состојбата.
     
  9. srcekrsacka

    srcekrsacka Популарен член

    Се зачлени на:
    26 ноември 2010
    Пораки:
    2.952
    Допаѓања:
    1.752
    оф бе феминки, и тоа како ве разбирам
    и јас имам слични проблеми како и вие само во малку покомплицирана форма
    мајка ми е здравствено многу слаба, немокна, со вртоглавици, едвај оди на работа болести еден куп-последица на премногутешкиот живот кој го имала оти, ја свакам и се ама ми оди на нерви со нејзините навреди и деградица како личност, не сум од камен :envy: :@

    а згора на се и татко ми е невработен-хроничен алкохоличар, психичка тортура секој божји ден
    1 милион пати сме пробале сите со разговор со убаво со него-кога е трезен и родини и се , нема ефект, му треба лечење, а не прифака дека е алкохоличар, па згора на се ако ми дојде другарка на гости, и ако ваков биде жив срам или момче-кога бев во врска :|

    а згора на се и брат ми-помал од мене е многу затворен во себе, полн со омраза кон сите, терсене карактер.

    :@ сум пробала да одам на психолог, совети, разговори-помага малку, ама тешко се применува во едно вакво хаотично семејство(иако знам дека треба семејна терапија), и кога ми е навистина тешко пијам б6 ама не делуваат, па ако вака продолжи ситуацијава, ке завршам на антидепресиви :sweat:

    за да го избегнам секојдневниот хаос по дома, постојано сум излезена, ама па кога не сум дома-кај си, со кого си, леле ни се води ни се тера, сум помислила и на мажачка ама тоа не е решение, оти не сакам на некој да сум му на терет да ме храни и облекува, туку сакам сама да заработам, а и многу зависи и од спротивната страна каква ке биде-машката страна ;( а што не можам да најдам работа, и да си ги довршам студиите, е тоа е капак на се. :puke:

    Понекогаш знае баш да ми пукне филмот, ама брзо ми минува, се тешам дека ке биде подобро, верувам во ГОСПОД се надевам дека ке ми помогне и на мене и на сите феминки :$ :* :hug:
     
  10. srcekrsacka

    srcekrsacka Популарен член

    Се зачлени на:
    26 ноември 2010
    Пораки:
    2.952
    Допаѓања:
    1.752
    кога ги гледам лугето на моја возраст така безгрижни си мислам во себе-да живеете вие во ваков пеколен хаос како што живеам јас, сигурно ке побегневте од дома за секуда, сум помислила и на тоа, ама нема каде да одам, сите роднини и пријатели имаат и финансиски проблеми и плус свои проблеми :sweat:

    колку пати ја имам мајка ми молено да се разведе од татко ми, ама таа не попушта и не попушта па незнам што да се случи,дефинитивно само чудо би ме спасило, верувам во чудата дека постојат, па се надевам дека желбата ке ми се исполни ;(
     
  11. julie77

    julie77 Форумски идол

    Се зачлени на:
    2 февруари 2010
    Пораки:
    5.566
    Допаѓања:
    20.050
    :tmi: ... Оф леле работава е роди ме мајо со к'смет фрли ме на буниште... :( Девојчиња навистина не знам и не можам ни да знам како ви е со такви себични и проблематични родители...за нив лекот го нема..така ќе си тераат се до оној момент додека нешто силно не ги тресне по глава па и тогаш е прашање дали ќе сфатат што направиле од себе, а што од своите деца... :worried:
    Кате, не е лесно знам...ова е голема траума за тебе и за најблиските...Меѓутоа пробај со сестра ти да разговараш некако да те повлече таму каде што е таа...Или дај Боже да ти се отвори среќа да си се тргнеш настрана за да не продолжи таа тортура од мајка ти.
    Срцекршачка и кај тебе приметувам е многу тешко...само среќа и издржливост за да успееш да излезеш на вистинскиот пат и да се решиш од траумите кои ги имаш...
    Тие ви се родители, меѓутоа не заслужуваат никаква почит за тоа, затоа што ја изгубиле одамна таа улога. :|
     
  12. ph.orhideja

    ph.orhideja Форумски идол

    Се зачлени на:
    14 јануари 2011
    Пораки:
    1.330
    Допаѓања:
    47.735
    Пол:
    Женски
    Kате гледам дека проблемите со мајка ти не можеш да ги решиш,зошто таа пред се не е задоволна од самата себе,а не пак од тебе или татко ти.Пробај да ја разбереш дека не и се исполниле соништата од младоста да биде со човек што го сакала,меѓутоа после толку време во брак со татко ти,на површина излегуваат фрустрациите и разочарувањата.Бараш некакви таблети за неа,но такви работи не се земаат на своја рака,мора да бидат препишани од лекар.Мој совет е некако да ја убедиш да проба да оди на психијатар, а доколку одбива ,отиди ти консултирај се како да настапиш.Образложи му го својот проблем и пробајте да најдете заеднички начин да ја убедите да оди да се лечи.
    Ти посакувам тебе а и на сите останати кои секојдневно се соочуваат со слични проблеми,да издржат и да бидат силни,не е лесно ,но од мене СЕ НАЈУБАВО!
     
  13. kate-the-great

    kate-the-great Популарен член

    Се зачлени на:
    26 октомври 2010
    Пораки:
    1.473
    Допаѓања:
    1.832
    Фала за поддршката julie77 и ph.orhideja :hug:
    Таа веќе има посетувано психијатар и има лежено во психијатриска болница.
    Се надевам дека еден ден ќе заврши овој пекол ,и ќе останат само спомени ,спомените нема да бидат убави и нема да се заборават но сепак ќе се спомени .
     
  14. cindy

    cindy Истакнат член

    Се зачлени на:
    12 февруари 2011
    Пораки:
    307
    Допаѓања:
    166
    кате мојата мајка нема психолошки проблем па се однесува ужасно кон мене имам пишувано во однос мајка ќерка на форумот . скратено - и јас мијам перам готвам се сама и + ми има речено и дека сум курва оти се вратив дома во 2 после полноќ а некогаш и крева рака на мене. стварно не знам како да ти помогнам пошто не знам ни сама да си помогнам само сакав да ти дадам поддршка дека не си единствена
    сепак следат и подобри денови за нас. еден ден ќе се омажиме и ќе бидеме подалеку ќе си имаме семејство деца на кои ќе му пружиме се што не ни било пружено нас - мајчинска љубов и се друго ќе биде неважно затоа те молам издржи - вреди
    лов ју :*
     
    На kate-the-great му/ѝ се допаѓа ова.
  15. Me.Myself.and.I.Ava

    Me.Myself.and.I.Ava Истакнат член

    Се зачлени на:
    18 март 2011
    Пораки:
    10
    Допаѓања:
    7
    Ехххх ве читам и солзи ми течат....Многу болки и страдања , секој со својата тага...И јас сум во слична ситуација и младоста ја живеев со болеста на мајка ми....До срце пржи дека станува збор за твој родител , наместо да ти е херој станува твој кошмар...Сега сум повозрасна, созреана, а и сум поминала доста во овој мој живот и уште не знам да се носам со нејзината психичка состојба, можеби кога јас ќе станам мајка незнам, само знам дека единствено решение за секое зло е љубовта...Па иако скршени во крилата, со отворени рани , мораме да го отвараме срцето, само да простуваме и да сакаме безусловно...Лесно да се каже, тешко да се направи, сепак ми е мајка и ја сакам со целата моја душа како што знам дека ме сака и таа мене, ме повредила многу пати свесно и уште повеќе несвесно но, знам дека дава најмногу што може, и тоа е тоа...
     
  16. princessofthedark

    princessofthedark Популарен член

    Се зачлени на:
    15 април 2010
    Пораки:
    1.018
    Допаѓања:
    149
    и јас имам проблем со мајка ми како вас... Цел живот психички терори никат ми нема пружено љубов. Незнаете кој трауми ги имам поради нејзе. Не знам како да почнам. Уште како мала ако побарам 10 денари ме тепаше зашто сум и побарала ако е нешто изнервирана јас сум била крива пак ме тепаше незнам колку пати сум идела со модрици од неа. Знам еднаш ме залепи за прозор и ме маваше јако а јас 5 оделение дали бев кога заврши си излезе а ја со огромна лузна си останав, па ме прашуваа во школо наставничките што било морав да лажам паднав вака така. Секогаш на последно метсто ме ставала сум одела скината со едни фармерки една блуза со години не дека немаат пари туку така им текнало колку пати само ќе сум и видела во новчаник многу пари ама ете не дава во школо никат не сум имала ни за да јадам па паѓај во несвест и полсе тоа јас сум била крива сум се онесвестила сум ја срамела пред народот! А за брат ми друа приказна секогаш алишта марка пари за во школо колку душа му сака патувања низ Европа-млад бил требал да шета. За јадење да не зборам му купува на него го крие тоа за јас да не видам па коа ќе бидат сами му дава само на него. Секоја вечер јас гладна си легнувам зашто храната ја крие. Незнам колку пати се случило да и побарам 10-20 денари на 20 години и ми ги фрлила пред нозе како последен просјак да сум. А пред народ е друга приказна лицемерие до немај каде она е најфина најдобра абе немам зборови за жената. Па морам да идам на натпревари да бидам одлична сега на факс десетки да имам за она да има за што да се фали. Да не се роднините ќе неможам гаќи да си купам. Ми има многу пати кажано јас немам ќерка умрена е. 20 години стресови и на крај се разболев ете тоа мојата мама ми донесе. Нема лек за нејзе само времето ќе и врати ...
     
  17. mime87

    mime87 Популарен член

    Се зачлени на:
    1 октомври 2010
    Пораки:
    3.956
    Допаѓања:
    6.949
    Пол:
    Женски
    ме расплаче девојко ;( многу ми е жал од срце ти го кажувам ова како е можно жалосно незнам зошто брат ти никако не реагира на ова или таткоти гледаат пред очи што се случува
    како и е биди јака издржи јас на твое место не би имала никаков контакт со неа би се обидела да заработвам некој денар сама да и докажам колку вредам и да не мора да и ги барам ни тие 20 денари се надевам дека добро намерно го свати ова како и да е ти посакувам мн.среќа кога си успешен студент не се сомневај дека ќе бидеш цене човек и дека ќе имаш убава иднина со среќа :*
     
  18. mime87

    mime87 Популарен член

    Се зачлени на:
    1 октомври 2010
    Пораки:
    3.956
    Допаѓања:
    6.949
    Пол:
    Женски
    сакам да ја дадам и мојата подршка девојки кој имате ваков проблем животот не е лесен сите знаеме но доаѓаат моменти кога едноставно си уморен од све а твојот дом треба да биде катче за мир и спокот каде треба да се одмориш и засолниш во љубовта на твоите родители
    не имам кој знае каков однос со мајками ладна и строга жена е но кога ќе земе плата обавезно прво на мене и братми ни дава за трошок или да купеме нешто без разлика фер жена е иако секогаш била строга викала во минатото мислев дека воопшто не ја сакам дека не бев ни најмалку блиска со неа но од најголемите гомна кој бев пикната ме извлече таа од најголемата грешка во мојот живот што ја направив да не беше мајками незнам што ќе правев искрено тоа не го очекував од неа и тоа никогаш нема да го заборавам
    така и вие девојки сепак тие ви се мајки и кога најмалку очекувате во животот можеби тие ќе се исправат пред вас да ве заштитат јас ви посакувам све најубаво и во иднина да бидете многу среќни а овие спомени да ви избледат и да поминат како еден лош сон
    не заборавајте животот е борба а надежта последна умира не се откажувајте од вашите соништа тие не се на вашите мајки туку само ваши :*
     
    На Me.Myself.and.I.Ava му/ѝ се допаѓа ова.
  19. srcekrsacka

    srcekrsacka Популарен член

    Се зачлени на:
    26 ноември 2010
    Пораки:
    2.952
    Допаѓања:
    1.752
    денес сватив(по милионити пат) дека мајка ми има и тоа како психолошки проблеми
    не само што прави од мува-слон туку се тресе, се онесвестува(почнува да офка и да лелека ко божем некој да ја дави) бог да чува(смајли што се крсти)

    пред малку викаше на мене(дури и котек издов иако имам 25 години) а згора на се и се придружија и брат ми и татко ми(згора на се и кубење коса од брат ми) цела кука лудница-не можам веке да поднесам да живеам тука ;(

    п.с. ако прочитате во црна хроника во некој од веснициве дека 25 годишна девојка се убила оти неможела веке да издржи оти животот и бил пекол и била малтретирана и психички и физички-да знаете дека тоа сум јас :!: :sweat: ;(
     
  20. bitter-girl

    bitter-girl Истакнат член

    Се зачлени на:
    23 декември 2010
    Пораки:
    558
    Допаѓања:
    530
    Немој така, па колку и да ти е тешко. Мисли на себе, јас секогаш тоа го велам.
    И јас со мајка ми немам добар однос. Не добар, немам никаков однос. Среќа сум што повеќе не живееме заедно па не ми прави тортури секојдневно.
    Никој нема да те разбере во целост освен оној кој го преживеал истото.
    Јас ја колнев што ме родила, но не повеќе. Сега и благодарам. Среќна сум, задоволна сум, ништо не ми недостасува. Ништо освен мајчинска љубов нели? За жал. Но лажна љубов не ми е потребна.
    Да не раскажувам како го поминав 8-ми Март. Пеколно, купив подарок за сите освен за мајка ми. Мојот роденден? Ми го честита како да сум и комшивка, а не дете.
    И да не си ставам самата сол на рана. Ќе те посоветувам да бидеш себична колку и таа. Да не дозволуваш да те гази. Не и се противи и не се расправај со неа. Едноставно игнорирај ја. Мораш така се додека си во иста куќа со неа.
    Ако не помага разговор со брат ти и со татко ти, не ти преостанува ништо друго освен игнорирање.