1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Психосоматика

Дискусија во 'Психологија' започната од AngelinaLoli, 16 февруари 2020.

  1. theowndemon

    theowndemon crazy cat lady Член на тимот

    Се зачлени на:
    17 септември 2013
    Пораки:
    12.534
    Допаѓања:
    155.427
    Пол:
    Женски
    Супер шо не даваш. Уште да не се расфрлаш онлајн со имиња и топ ќе си. (highfive) Затоа кога нешто е сериозно, како физички проблеми ради ментални болести, ги насочваш кај шо треба - на психолог. Само така можиш вистински да помогниш. Се друго можи да наштети.
     
    На ThePharmacist му/ѝ се допаѓа ова.
  2. Cosmic Girl

    Cosmic Girl Популарен член

    Се зачлени на:
    20 јануари 2020
    Пораки:
    1.940
    Допаѓања:
    7.618
    Пол:
    Женски
    Знам дека некогаш и апче си треба, ама многу се нервирам што одма посегнуваме по апчињата и медикаментите кога имаме психосоматски проблеми наместо да пробаме да се опуштиме и смириме со други техники и без лекови. Тоа не го сакам од следниве причини:
    1- Бираме премногу често shortcuts во животот и сме површни во справувањето со проблемите.
    Овде имаме психички проблем кој постои, ама не го адресираме, туку го игнорираме скроз. Или можеби не го игнорираме, ама и не го решаваме, бар не од корен, па телото почнува да дава очигледни сигнали дека нешто не штима, за да реагираш. Физичките тегоби се значи симптом на психичките проблеми. Ама неее...нив не ги решаваме, за тоа треба труд и време да посветиме, побрзо и полесно е апче да се напиеме. Во иднина затоа пак ќе ни се повтори психосоматската реакција.
    2- Решението го лоцираме надвор од себе, а не во себе.
    Односно, кога имам проблем врз кој можам да влијаам свесно и да си помогнам со сопствени сили, без хемија, а земам апче, јас си давам на себе потсвесна порака дека не сум способна (дури ни со се што поседувам - интелект, знаење, волја) да си помогнам. Апчето има поголема моќ од мене. Многу лошо себе саботирање си правиме, а не сме ни свесни дека си го правиме..

    Сум имала различни психосоматски проблеми низ годините, во различни периоди и ги решавав еден по еден. Во моментот кога сум имала тегоби сум го применувала следново:
    Прво, освестувње на тоа што го чувствувам (страв, ужас, трема, жал, нервоза), потоа дали дишам и КАКО дишам (плитко, брзо, од стомак итн.), како стојам или седам, каква положба имам и дали сум во некои делови од телото згрчена или стегната (вилица, грб, врат, тупаница), па потоа малку ретроспективно - какви мисли или емоции ми претходеле на физчиката реакција.. Значи сум учела да развијам способност да се децентрирам во даден момент, и да се набљудувам себе си како да се гледам со туѓи очи, однадвор.
    Потоа, втор чекор откако сум освестила во каква состојба реално сум во моментот применувам она што сум имала искуство дека ми делува да се смирам. И за тоа одвојувам колку што ми треба време дури не се смирам доволно за да продолжам со нормалните активности. Ако можам дури се повлекувам и настрана. Ми помогнале: техники на дишење (ова го научив од часовите по јога ама и од видеата со вежби за дишење на интернет), промена на држење и положба или тонусот на мускулите, свесно насочување на мислите кон позитивни афирмации и еден разговор со себе во главата во кој ја разобличувам мислата што ми предизвикала напад (пр. ако ми била мислата „ќе паднам на испит“- си размислувам: „па и да паднам, нема да е крај на свет, ќе си поднаучиш подобро наредниот пат“ или „чекај бре малку ај прво полагај и падни па ќе видиме тогаш“ и сл. ) Хехенце. Или ако се некои тажни емоции, си пуштам намерно позитивна музика (дури имам и плеј листа со готови и проверерни песнички за подигање расположение) или вежбам намерно или возам точак или едноставно се опкружувам со пријатели. Е кога ќе помине првичната криза и се смирувам (немора истиот ден) си го анализирам проблемот кој бил во основата на се и кој ми предизвикал физички реакции (ама колку се може без емоции, чисто логички). Проблемите се најчесто предизвикани од повеќе фактори (некои се внатре во нас како претходни искуства, научени облици на однесување или размислување, предрасуди, очекувања и сл., а некои се надвор од нас - пр. реакциите на другите луѓе и нивното однесување кон нас). Тие фактори не треба да се игнорираат и мора да се решаваат еден по еден и во соодветно време, на соодветен начин. Инаку, пак ќе си предизвикаат реакција.
    Во подследно време имам желба и интерес да пробувам нови техники на релаксација, а има и доста информации за таа тема по интернетов, па може да експериментира човек колку сака и да види што му одговара најмногу.
     
    На venividivici, Nightwish11, Elf и 1 друга личност им се допаѓа ова.
  3. marde10

    marde10 Нов член

    Се зачлени на:
    27 февруари 2020
    Пораки:
    5
    Допаѓања:
    4
    Пол:
    Женски
    Najcesto udira na stomakot, zatoa sto e najosetliv organ na stres, strav i slicno. Moj sovet e psihijatar, no i psiholog. I ne ocekuvajte rezultati za 1 mesec, treba mnogu rabota. Prvite rezultati gi vidov posle 8 meseci odenje na psiholog, a od togas se pominati skoro 3 godini. Da, dobivam psihosomatski bolki, no ne se obrnuva vnimanie na niv. Togas sfakjas deka e se okej i od tebe zavisi dali ke bides dobar ili ne :)
     
    На Just.do.it му/ѝ се допаѓа ова.
  4. Борба_за_живот

    Борба_за_живот Активен член

    Се зачлени на:
    15 јули 2020
    Пораки:
    5
    Допаѓања:
    0
    Пол:
    Машки
    Дали во психосоматски болести спаѓаат покрај секојдневни болки спаѓаат и повремени напади со помодрување губење свест пена и вкочанетост???