Nz sto poveke boli. Doziveav nesto sto mislev deka mene nikogas nema da mi se sluci. Mislev deka najbolnoto go pominav, no ne. Sekogas znae da bide posilno. Si velam, koga zivotot mi se smeni na najloso samo za 1saat, znaci moze da se smeni i kon podobro. Si ja izbiram svetlata strana, moite me naucija deka sekogas treba da ja pronajdes svetlosta. Vo moite najteski momenti nikogo nemase pokraj mene, imase, no ne dovolno. Bev svesna deka moram samata da stanam na noze, samata da se izboram. Pokraj seta taa maka site mi zabija noz vo grbot. Retko nekoj me prasuva kako se spravuvas. Se ponasam okej, i lugjeto mislat deka sum okej. Razocarana sum od se zivo i divo. I samata siram negativna energija. Go zamraziv opstestvoto. Sega sfativ vo kakva drzava ziveam. Da izgubis roditel, i pokraj makata da sfatis deka nemozes da najdes rabota zasto bez vrski ne si nikoj i nisto, i ke zivees so penzija kolku da prezivees. Fala i na majka mi za toa, no opstestvoto go mrazam. Se sto mi ostanuva e tatko mi. Rodninite ke se javat ponekogas za da vidat cisto ljubopitno kako zivees. Mnogu e ladno i surovo, bez ljubov. Se prasuvam i me maci edno, dali da se boram za zivot vo stranstvo ili tuka. Me maci ova zasto nejkam da go ostavam tatko mi sam. Nz lugje.
Тој секогаш ќе биде татко, иако се нема потрудено за детето ни 1 посто. Ни кога бев бремена, ни кога се породив. Не направи ни една минимална промена за доброто на сопственото дете. Ни еден пар чорапи не му купи, а внукот си го облива со подароци. Нека. Ако. Еден месец откако доби син веќе има нова девојка. Се надевам дека нема да ѝ го зацрни животот и неа. Јас секогаш ќе бидам немајка, кучката што му го зема детето, иако тој самиот беше оној што нѐ тргна од него. За другите ќе бидам таа што живее како американка, си нашла некој да ѝ направи дете за сама да си го чува. Ама јас не сакав детето да ми расне без татко. Јас не сакав сама да минувам низ сето ова, низ непроспиени ноќи, плач, и сите „слатки“ маки низ кои минува секој родител. Нема врска, ќе премолчам, ќе ги проголтам сите солзи, ќе издржам. Само за син ми.
Можам само да замислам колку ова боли ама верувај секогаш доаѓа поубаво утре. Така се надевам и за себеси зашто поминав низ многу лоши работи и само напред Верувај дека и да останеше со него немаше да бидеш среќна.
Биди среќна што си се спасила од манипулатор. Одамна те читам и знам дека воопшто не ти беше лесно со него, нон стоп скарај се смири се. Со него немаше да имаш никаква иднина, туку само уште повеќе стрес а тоа не ти е потребно. Имаше многу шанси тој да се промени, ги нема искористено. Тоа што не се потрудил околу детето не кажува за тоа каква личност си ти. Не си прва ниту последна самохрана мајка. Глава горе, ќе пребродиш, баш како што кажа, биди силна за син ти. Патем честитки. Да ти биде жив и здрав и многу радости да ти носи. Се друго е небитно.
Последниве години мислам дека западнав во некоја депресија. Тинејџерските години ги поминав во излагање, шетање, школо, факултет, но наеднаш се тоа ми се смачи. Се повлеков ептен, фатив дечко и врската ми беше во принцип караници кога излагавме, ке се поднапиевме па зошто овој вака, зошто таа така, љубомора од двете страни и јас изгубив желба и за излегување и за дотерување и за се. Од кога фати коронава па уште толку ме "дотепа" да немам желба за ништо. Веќе и на кафе не ми се седнува со никој. Не ми се излегува од дома. Немам желба да се дотерам, нашминкам, немам желба да излезам да си купам нешто, а јас бев секој ден по продавници, обожавам гардероба, секогаш сум била најсреќна во шопинг.. Мислев период е, но еве веќе трае две години и повеќе. Се осеќам како баба, само лежам дома, гледам серии.. Постојано сум нерасположена, уморна, незадоволна. Не сакам да се чувствувам вака, имам 26г, сакам да се дружам, да имам желба за луѓе и дружби.. Дури и изгубив контакт со многу луѓе затоа што цело време ги одбивам кога ке ме побараат.. Сакам да се обратам кај психолог/психијатар, но и тоа ми е мака, мислам дека нема да ми помогне. Се почнав негативно да гледам..Дури и имунитетот ми е катастофа, само се разболувам, настинувам од седење дома, фаќам бактерии, се нешто ме боли.. Не знам што да направам, Совет?
Таков е периодот за повеќето луѓе ако ти е некаква утеха. Ама тоа е само период. Минливо време. Короната на секого делува различно. За почеток би те советувал да се обидеш да ја вратиш комуникацијата со друштвото. Комуникацијата колку и да е ретка периодов треба да се одржува. Затоа што короната ке заврши а другарството останува за понатаму. А и со комуникација си го исполнуваш времето. Ке чуеш нешто ново, ке размениш мислење, ке се пожалиш, ке побараш совет..... за почеток ако не можеш во живо пиши им како се што прават. Недела е слободни се треба да ти одговорат. Па договори шопинг со некоја другарка верувај ке ја избистриш главата од секојдневието корона и избори. Во врска со имунитетот купи си препарат за имунитет. Има во аптеките можеш да прашаш ке ти препорачаат. Есен е променливо време и не дозволувај да настинуваш и уште толку да паднеш.
Те читам и само едно ќе ти кажам. Твоето дете е среќно што има таква храбра мајка како тебе. А што ќе зборат другите, ич да не се замараш. Битно вие двајца да сте среќни
Знам дека е така, но за мене е многу тешко да комуницирам, не знам како да објаснам... Сакам, ама немам сили да го направам тоа. Инаку за имунитет се и сешто имам купено, но џабе, само активност ми е лекот, свесна сум.. Искрено не ми се оди по психијатри, не сум против, но не сакам да пијам апчиња бидејќи моментално помагаат, но после мислам дека е полошо..
Nema nisto pohrabo na ovoj svet od samohrana majka..Uzivaj si so sinko ne ti trebat takvi licnosti vo zivotot ,podaleku.Si imas drugarce sega za cel zivot do tebe.Da ste zivi i zdravi i cuvajte se.Vistinskata ljibov kad tad ke ti tropne na vrata bez gajle ❤Ve guskam..
Те разбирам дури повеќе од добро како ти е. Периодов поради коронава сите си имаат приоритети и бираат со кои луѓе да излегуваат, мислам дека тоа ни остана од почетокот на короната и сега само се навикнавме да ги туркаме сите подалеку, не е ни ради короната веќе туку од пуста навика...Знам дека сигурно мислиш дека си се изгубила себеси, ама само се имаш навикнато на lifestyle којшто произлезе од коронава. За да се "вратиш" себеси, јас би ти препорачала да пробаш да најдеш нешто ново, нешто што ќе те држи настрана од досадата и мислите и што ќе те разведрува. Пробај да најдеш нови луѓе, можеби дури и присили се сама да излезеш и да си купиш нешто, да се почастиш себеси, заслужуваш!!
Сите се осеќаме вака двеве години. И океј е ни мене не ми се праеше ништо, нити сум завршила некои од обврски кои требаше да ги. Океј е, не можам и несакам, сакам ништо да правам. Али на крај на ден ако сам не се поткренеш или не сакаш да се поткренеш друг тешко да ти помогне. Тоа чувство на doom, и дека све е катастрофа и никој не може да ти помогне е дека си по негативно настроена у моментов. Све е менливо и минливо. Збори со твоите , или со пријателите, напрај си goals ( небитно големи /мали) и исполнувај ги. И на крај и стручно лице да посетиш , па што барем си искрена дека ти треба помош, ќе ти ја каже својата перспектива на она што ти го збориш. И тоа бајаги може да биде eye opening, како и тука на форумов шо читаш сите се осеќаме ко затворени гом**. Та биле у врска, синг, мажен, женет , со дете без дете. Ќе помине и ова( у себе си викам/ живот не е трка бе, остај се да осеќаш шо ќе осеќаш туш и даље) стани , заврши ако имаш нешо, туш една хеланка и прошетај убаво е надвор
Sto bi napravile koga slucajno ke vidite deka vasiot roditel pisuva na socijalni mrezi so druga licnost, a drugiot vas roditel e pocinat od skoro? Se custvuvam izdadeno... nikakvo, ne veruvav. Postojano go tesev, smisluvav planovi, smeniv rabota, se preseliv, samo za da bide pomala bolkata. Se trudam i razgovaram. Kako tolku brgu? I zosto, normalno li e toa. So ovoj poteg me sutna daleku. Se custvuvam kako veke da nemam nikogo. Mislam deka ke poludam. Mi falis mama
Edna e majka Majkata i zenata sekogas poise taguvaat,sakaat I zalat Sepak zal mi e Dali za decata,dali za partnerot