Zdravo na site, mi treba sovet. Jas imam dechko, 5 meseci sme zaedno, se gledame poretko vo posledno vreme i ne znam dali e zaradi toa, ama sekogash od koga kje se vidime i od koga kje si zamine, poshto ne zhiveeme vo ist grad se osekjam odma nostalgichno, pochnuva da mi fale, a sme se razdelile shto se vika pred 1 chas, strav mi e da ne pomisle deka sum zavisna i da ne, ne mozhe da me razberi, pa da pochne da se oddalechuva od mene, ednostavno nikogash ne mi e dovolno vremeto pominato so nego, ne znam dali i toj taka se osekja, zatoa shto dokolku ne se osekja, nema da mozhe da me razberi i navistina kje pomisle neshto shto ne treba. Vi se ima li i na vas slucheno ova, toest dali ste go iskusile i shto bi mozhelo da se prevzeme za da ne mi se sluchuva ova?
Па релативно тазе сте во врска, сите сме биле такви на почеток на врска. Подоцна како што поминува времето, се навикнуваш на него и не ти фали толку колку што ти фалел на почетокот. Не викам дека тогаш помалку ќе го сакаш туку само дека ќе се навикнеш да бидеш без него и подолго време. Не е ништо страшно.
Нормално е ова. Кажи му на убав начин дека ти е убаво времето поминато со него, дека го сакаш, дека ти значи, дека сакаш да си повеќе време со него. Нема да те разбере грешно.
Можеби неколку пати имам пишувано на оваа тема ама сега се осеќам нај дно шо можи да постои. Верена сум година и два три месеци и место ова да ми е најубавиот период јас се осеќам најужасно. Ретки се моментите на среќа, и се осеќам ко цело време јас да сум виновникот за цела ситуација. На почетокот имавме проблеми помеѓу нас двајца и тие најдовме начин и ги решивме. Нешто бев јас крива нешто тој. Неговите родители не ме прифаќаат и ниту еднаш не ни честитаа што сме заедно ниту пак се заинтересираа за нас како живееме. Не сме од различна вера туку едноставно осеќам дека ме мразат и буквално сеуште се молат да раскиниме. Моите родители откако го увидоа тоа не можат да се помират со тоа и константно прашуваат зошто е тоа така зошто не се виделе со неговите, што ќе речеле луѓето буквално нема крај на тоа. Во повеќе наврати се дешават кавги дека нашата врска не била ништо јас сум се сменила сум била на нивна страна сум забегала итн.. Јас сум тотално растргната и донесов одлука дека е најдобро јас да прекинам со него за сите да се среќни. Оваа одлука неколку пати си ја носам во умот ама никогаш не се реализирала. Сето ова веќе почна тотално да ми влијае и врз здравје и врз кариера затоа што не можам ни да работам од што умствено сум растргната. Сите ми се понашат како не сум била способна да заземам страна. По се изгледа дека овој пат навистина ќе ја прекинам врската без разлика тоа колку ќе ме боли затоа што не верувам дека вака ако се продолжи би имало среќен крај.. Штета што е изгубено толку време, емоции нервози, финансии.. Само размислувам дека тешко после ова ќе можам со некој да се приврзам и да создадам нешто стабилно во иднина. Имам преголем страв дека ќе останам сама целосно засекогаш
Џабе е се.. Пробани се сите начини. И моите не го сакат затоа што според нив не бил сериозен и да бил доволно зрел ќе знаел да ја реши ситуацијата со неговите а не вака сите да ни се смееле. На моменти се понашаат како се да им е во ред и после од нигде никаде пак прават кавги дека тие не заслужиле такво нешто нив дс им се случува.
Никој не е побитен од тебе. Стави на кантар што добиваш, што губиш. Колку љубов и почит имаш, дали твојата што ја даваш е заслужена за спротивната страна. Биди себична и донеси одлука како ќе бидеш најсреќна. За останатите не мисли. Ниту за вереникот доколку не те почитува како што заслужуваш. Љубов за секого има верувај, немој со такви мисли, можеби само да бидеш многу повнимателна поради лошо искуство, а срцето знае повторно да сака. Со среќа во одлуката
Мешањето на твоите во вашите животи и одлуки ми е исто лошо колку незаинтересираноста на неговите, можда и полошо. Можеби вереникот е доволно зрел, па одбрал да го помине времето со тебе наместо да се убедува со неговите зошто треба да те засакаат. Ти почнуваш живот со него, ни со неговите, ни со твоите. Ама ако во било кој момент се колебаш дека не си донела правилна одлука што си одбрала да бидеш со него, тогаш раскини. Сосема се согласувам со @anggell, стави на кантар што добиваш, а што губиш. Биди себична, ти си најважна!
Што се битни неговите твоите у вашиот брак?! Како може мислење на друг да те натера да го оставиш? Или не го сакаш, или си лабилна или недорасната. Возрасна жена прави тоа што сака, а нешто ќе и кажат.
Ако од вереникот добиваш љубов, почит и разбирање и ако е се океј помеѓу вас, немој да се замараш што зборат другите. Знам дека е дебилен советов, ама навистина е така. Ти си во врска само со него, со него ќе формираш ново семејство. Да, мислењето од домашните некогаш знае да ни влијае и да ни влезе во потсвест но тоа не значи дека треба животот да го тераме според туѓо мислење. Размисли убаво, и скроз тргни ги неговите родители од слика, па и твоите и увиди дали несреќата ти произлегува само од надворешни фактори и коментари или самиот човек со кој си верена те спушта на дното.
Ти направи како што си чувствуваш.И на неговото семејство и на твоето треба да им се објасни дека среќата на нивните деца е најбитна ,а не на некои си таму .Исто така мешање прекумерно дури и за помош од било чија родителска страна не е на добро.Ако тие го сфатат тоа,може и ќе се освестат а вака прават само раздор и тоа ќе е капката што ќе се прелее од чашата.Твоите исто така треба да те подржат и да ти помогнат за подобар однос со него наместо да критикуваат и да чекаат да ги обвиниш неговите родители .Ако не се чувствуваш среќна и во добар однос со дечкото ,раскини .Меѓу вас ако трет прави раздор тоа од искуство го велам,меѓу вас двајцата тогаш работите не штимат .Размисли за ова и ќе видиш самата што тежи повеќе,дали има повеќе добро или лошо од врската со него
Кога врската преоѓа во брак, нормално е да осеќаш како родителите се повеќе да ви се мешаат на вас двајца. Идеите кои овде некои ги пишаа од типот батали ги неговите/твоите, не се мажиш за нив (туку за него), е лош совет. Еве зошто така мислам: Прво, секој на планетава има некое минато и потекло. И на крај на светот да живееш, твојата врска со родителите (било тие да се живи или не, било да се биолошки или не, било да учествуваат во твојот живот или не) ќе ти влијае на начинот на кој ја гледаш сегашноста, на твојата перцепција за себе и ќе влијае на твоите релации со другите. Второ, повеќе директно или индиректно влијание (ајде да не речам мешање) на родителите врз децата и нивните врски ќе има ко што имало и претходно. Тоа мораш да си го прифатиш, без разлика дали ќе останеш со сегашниот вереник или утре ќе бидеш со некој друг. Такви влијанија трпи секоја врска, и постојано ќе имаш впечаток дека родителите ве „влечат“ во некој спротивен правец. Ова ќе е уште повеќе до израз кога ќе дојдат децата, зошто тие се нечии внуци, не само ваши деца. Треба да научиш како да не се осеќаш растргнато помеѓу било кои луѓе со кои си во релација (твоите-неговите, твоите-маж ти, неговите-маж ти). Дури и да не се физички присутни неговите, секогаш ќе се прашувате колку нивните зборови влијаеле врз некоја одлука на партнерот. Вистината е дека секогаш имаат некое влијание, тие не воспитале. И тоа е во ред, зошто со нешто влијаеле и врз добрите страни и одлуки. Би ти рекла да не паѓаш на критики од другите дека не знаеш да заземеш страна. Ти и не треба да заземаш страна кон никого. Тоа е чист притисок врз тебе да учествуваш во конфликт/војна која некој друг ти ја наметнал и сега те тера да ја војуваш за него/нив. Сврти им ја играта скроз наопаку! Нема да ти кажам како да одлучиш, но ако донесеш некоја одлука, донеси ја за СЕБЕ. Не за да бидат сите околу тебе среќни, како што си пишала погоре. Појди прво од тоа што сакаш ти. Или поточно дали навистина го сакаш него? Тоа се причините заради кои би требало да се биде во една врска. Се друго не е. Не останувај во врска со некој што не го сакаш, само заради страв дека нема да најдеш друг, или дека дури и да најдеш друг нема да биде врската подобра/длабока/здрава. Кога ќе знаеш реално што сакаш, почни да поставуваш граници кон другите (партнер, твои и негови родители, пријатели, па и комшии ако треба). Стави им до знаење до каде им е дозволено да се мешаат, а до каде не. И родителите треба да се научат како се повеќе да ја препуштат контролата од свои раце во рацете на нивното дете. Некои научуваат подобро и побрзо од другите и тоа е тоа. Откако ќе поставиш граници за себе, седни со вереникот и расчистете низ разговор за проблемот кој ве мачи во моментот. Решавајте ги проблемите како што ви доаѓаат, не ги премолчувајте. Кога ќе расчистите заеднички што ви одговара, што прифаќате, што не, поставете граници вие двајца како пар во однос на сите други. Ако решиш да останеш со него, сега додека не сте уште во брак и немате деца, ви е идеално време да расчистите колку сте си посветени еден на друг. Да се уцврстите вие двајца како тим и тој тим да научите да го ставате на прво место пред сите други групи на кои припаѓате. Ова е процес низ кој ќе мораш да поминеш горе-доле со секој со кој ќе одлучиш да си во врска, брак, заедница. Разликата е во тоа дали вреди да се бориш и да се вложуваш за некого или не. Тоа имав да кажам, се надевам дека ќе ти помогнат советиве. Се најдобро!
Пред некој ден бевме на роденден кај малиот на золва ми. Прво поголемо собирање после роденденот на ќерка ми . Седејќи сфатив нешто. После година (освен на работа ) седење само со свекрвата и мм. Јас веќе не знам да се здружам ,да разговарам ниту пак да се пошегувам . Не знам што се случи со мене ... Дури и на мајтапите на другите мојата смеа не беше тоа тоа ,значи се смеев колку да се насмеам а не од срце... Отсекогаш сум била повлечена ама кога ќе бев во поголема група по било кој повод знаев да бидам забавна... Сега сосем изгубено се почувствував.
Што се прави кога ти е докажано неколку пати дека никој од дома не те сака? Се бега? Се рипа од мост? Се мажи за првиот што ќе ти се најде на патот?
Се издржува како само жена што може, се осамостојува, и потоа си заминува. Во ниеден момент моменталната несреќа тага не треба да предизвика идна. Само храбро. Треба време.
Ништо... Игнор + фокусирање на работи што ме прават среќна. Ако те нервира некој од дома, одговори смирено. Пр. Ако ти кажат "невоспитана си", одговори им само со "да, точно е". Јас така правам, пробај и ти така ако сакаш.
Од мое искуство блиско до твоето, работи на себе на својата подсвест, траумите што ги доживуваш оставаат траги засекогаш. Игнорирај ги туѓите постапки, работи на себе. Еден ден ќе видиш дека ќе биде ок. Едит најлесно е да се откажеш, биди силна докажи си дека можеш сама!
Nitu se bega od doma,nitu se ripa od most ,nitu pak se mazi za nekoj..Jas te potpolno razbiran kako ti e ist takov zivot imav i jas kako tinejdzerka i znam sto tinse tocno slucuva,no jas nitu se ubiv nitu se maziv tuku ucev,sportuvav gi stavav doma na ignor koga ke se skarame ne im zborivam ne se zamaram i toa e toa.Si sedam vo soba si gledam tv,serii pijam kafe so drugarki i taka mi minese denot.Te imam citano i porano kakov problem imas so majka ti jas ja imam potpolno istata majka i ne mozam toa da i go prostam nikogas sto mi go ima oraveno kako dete zatoa sega otkako se omaziv,rodiv dete taa e skroz smeneta sprwma mene no jas sum skroz ladnokrvna sprema nea , ednostavno ne ja mozam, ne ja sakam i toa e toa.i jas sum majka ama nema nikogas fa bidam kako nea takva majka.. uzivaj, opusti se , ne se nerviraj eden den se ke pomine.Ke zavrsis skooo ke se vrabotis ke zarabotuvas,setas ke si najdes nekoj sto te saka , ke si pominuvas vreme so nego, samo ne brzaj za se ima vreme veruvaj i resenie.Mene od zivot pekol, sega imam skroz drug zivot, preubav, Gospod izgleda gi islusa moite molitvi koga se molev kako dete i sega sum najsreknata zena na cel svet, neskrsliva, silna i hrabra so strasno golema samodoverba vo sebe, nikoj ne davam da me ponizuva ili gazi ..