Се каам што ја споделив мојата тајна на пријатели не размислив за негативните импликации пред да издрдорам
Трет ден како има епилептични напади, постојано сум на штрек да не има пак, страшно е и не би посакала на никого вакво нешто.
Се плашам за мојот живот, од болката што ја имам, од честите анксиозни напади. Душата ме боли и престанав да се борам. Немам за кого и за што. Немам потпора во мојот живот, освен родителите, но тие имаат свои проблеми и ќе биде себично од моја страна да им додавам масло на оганот. Се откажав од себе, затоа што сум уморна од секојдневна борба. Од проблеми не можам да кренам глава. Речиси секоја личност во мојот живот ќе најде начин да ме повреди, извиси, навреди, искористи при што почнав да ја барам грешката во мене. Да додадам дека почнав тешко да дишам, да имам несоница, секојдневни напади, плус агресија. Имам и црни мисли, неодамна размислував за самоубиство а и така никому нема да недостигам.
За себе највеќе вреди да се бориш!!! Сама ако не си помогнеш нема кој, а ако дигнеш раце никогаш нема да се подобри ништо, да си ги вратиш рацете на место и да почнеш да си помагаш себеси. Откажувањето е за кукавици!Најлесно е да дигнеш раце, помини низ сето тоа и ќе бидеш 10 пати појака него сега.И се` помалце ќе ти биде тешко, секое ново разочарување, повреда како од шала ќе ти проаѓа. Ајде прибери се и тргај тоа црните мисли да не те фатам
Sekako deka ke im nedoatigas na tie okolu tebe, samoubistvoto e najlesnata rabota sto mozes ds ja napravis, a zosto, koga mozes da si go sredis zivotot, koga mozes da dises slobodno i da zivees kako sto sakas.Ti vredis, nema potreba od crni misli.Sekoj covek e anksiozen samo sto nekoi se avesni za toa nekoi ne,jas ja pobediv anksioznosta pred nekolku godini, se osekav isto kako i ti momentalno ,imav strav od smrt, se plasev da legnam da spijam,da sedam sama, da odam na sopong , da vezbam,da rabotam,bukvalno unirav od strav deka ke umram kade i da sum,pocnav da citam psiholoski knigi i da ja gkedam i slusam Ana Bucevic na youtube ..Eden den veke mi se smaci od yoj strav i koga rekov deka e dosta veke togas pomina se, fala mu na Boga crni misli, strav ne sum omala so godini ,naprptiv, stanav premnogu silna licnost i polna so samodoverba .Ziveam,go disam zivotot sekoj den,preubavo mi e , a moze i na tebe da ti e samo ako se potrudis.Poseti psiholog imas i online verivaj ke se sredis celosno.Zivotot e ubav i vredi da se zivee, kakvi ti se mislote tskov ti e i zivotot zatoa misli pozitivno, se ke se sredi,za sekoj prpblem ima resenie veruvaj ama ne misli na samoubistvo, ne bidi sebicna,misli na tvoite roditeli, prijateli kako ke im e posle tebe.Jas kakvo detstvo imav da ti raskazivam ke treba edna nedela da places pa ne se ubiv, tuku ojacav uste poveke.Meditiraj mene toa najmnogu mi pomogna ,meditacijata e preubava ke si gi sredis mislite.☺
Се борев до вчера, анализирав како да постапам за да пронајдам ново решение, утрово поради стрес повраќав. Си реков, готово е, не можам веќе сама во ова. Немам со кого да зборувам ни најобичен муабет, ако не ги побарам јас луѓето, нема да се сетат на мене. Осамена сум, немам ниту со кого да излезам, секој е зафатен, а дома се гушам. И сама ќе излезам, ќе се вратам дома, повторно некоја тага ќе ме облее. Ќе почнам одново, но сепак имам страв. Може ли да ти пишам?
Здраво дечки Јас сум нов во групава случајно видов на гоогле ваква тема па дојдов за помош да си ја олеснам душата со некого доколку е некој/а фрее
Ima dosta takvi koj vo zivotot ne se fer za toa treba glavata gore i da se bori covek sam so sebe zaradi sebe da vidat deka mozes i ponataka da ides ispraveno
Цимерката ми оди на живци. Ми доаѓа да станам и да ја задавам во сон. Доста ми се нервози и пролеани солзи заради неа. Ооофффф... Голема идиотка е. Не би зборувала тука што како. Колку само сакам да и' направам нешто поднолно... Има некој некаква идеја?
Мислам дека доаѓам до точка во животот после која никогаш нема да бидам истата. Ми недостига некоја стара верзија на себе, секогаш силна, насмеана, постојано во движење, со куп обврски, со куп луѓе околу мене. Веќе 2 година како работам од дома, исцрпува недостигот на луѓе околу мене, комуникација, дружба. А ти воопшто не ми помагаш, начинот на кој правиш да се чувствувам само го зголемува јазот меѓу нас. Има некои работи што жена не може да ги преброди, не може да ги заборави. И нема да ги заборавам. Сама проаѓам низ многу промени, низ многу процеси, ми недоатигаат многу работи, но најмногу ми недостига да се почувствувам како "јас". Можеби јас многу очекував, на многу се надевав. Но тогаш која е поентата ако се мора сам да проаѓаш? Човек се изморува. Уморна сум...
Тоа е невозможно за брзо време, бидејќи имаме потпишано договор... Ми доаѓа да ја задавам во спиење. Често времето го поминувам во читална за да не и' ги слушам вриштењата. Најјако е што добива сила од мајка и'.
Во иста соба живеете/спиете? Ако не, седи си во својата соба и игнорирај ја, не ни мора да се сретнувате низ стан. Игнорирај, од кој сака сила нека добива, гледај си ти да си ги завршуваш обврските и слободното време да го користиш продуктивно, таа нека си прави што сака. Ако си во можност оди си почесто дома за викенди. На крајот на краиштата, ако веќе не се издржува до толку, разговарај со твоите и раскини го договорот, мора да постои некаков начин. Ти си поважна од сѐ друго.
Секој договор може да се раскине доколку најавиш дека си одиш во одреден временски рок. Сила од мајка и може да добива колку сака, ти живееш со неа, не со мајката. Не знам кој е конкретниот проблем, но секогаш е најдобро да направиш по едно кафе и да седнете на маса да поразговарате. Секој да си ја каже својата страна и да пробате да најдете решение. Ќе се постават правила и ќе се почитуваат, во спротивно секој по својот пат. Животот е премногу краток за да се нервираш за цимерка, барем цимерите можеш да ги бираш.