Леле душичка, Господ нека го прости.Знам,не постојат зборови со кои некој би те утешил во овие моменти, едноставно имаш потреба да си се тешиш самата, да мислиш на него и да го помниш онаков каков што бил.Можам да претпоставам само колку боли, и јас неодамна изгубив блиска личност и ниту еден збор или утеха од некој друг не ми помогна да го преболам тоа што го осеќав.Самата паднав, самата се издигнав.Плачи си сега, олесни се немој да се стегаш.Нема да ти кажам дека ќе помине, нема да помине бидејки раната се носи цел живот, само времето прави таа помалку да боли..Секогаш, одреден дел од твоето срце ќе му припаѓа нему, секогаш.Кога ќе бидеш подобро оди на нековиот гроб, запали свеќа и знај дека длабоко во него тој знае дека си го сакала безусловно, без разлика на се вие бевте едно.
Сакам да си најдам работа, а нема салам... Ццц значи низ цел свет се знај најмногу за студенти има summer jobs, part-time jobs.... Се знај на кој му требат најмногу пари, само кај нас тупи најтупи. Одвај да се измолиш, па уште ќе те малтретират ќе те врткат... Ahhhhhh
Значи секој викенд исто, веќе не се трпи.Мајка ми беше цела недела трета смена на работа, денес дојде бво 7 саат наутро, преспа до кај 12 и се фати за работа.Одмори се жено, си го заслужила тоа.Сваќам треба да се исчисти дома, ама при толку работа неделава доволни се само правосмукалка, мопа и прашина.Земала денеска чисти прозори, поместува телевезори, чевларникот го изнесе надвор, се од корен чистеше.И помагав не велам не, ама имав договорено со друштво, сакам да излезам, од кај да и ги знам плановите, скапана од цела вечер работење после јас сум крива.Излегов на еден саат и се вратив, кога гледам што да видам, уште чисти, риба ли риба во тоалет, и викам -да ја исчистам децката- ми вика -Не утре јас ќе ја чистам- па чистија, што да и речам кога е инат, јас и се нудам за помош она не сака. Брат ми може кога сака да излегува, него друштвото не може да го чека, а мене сите може да ме чекаат зошто сум женско, зошто сум најмала, па не живееме во камено доба жените се да работат и дома да седат
Ајде и јас да кажам.. Имам 18 години.Животот сама си го направив катастрофа. Посакував да имам некој кој многу ќе ме сака и почитува и го добив тоа.Но за жал не траеше долго. На почетокот тој се правеше за мене. Но јас имав болест,т.е незнам како да го наречам,тоа е на некој начин навика да кажуваш лаги и дури и кога ги кажував лагите јас сама верував во нив и откако ќе се сетев веднаш се затворав несакав ни муабет да правам се срамев од себе. Како мала бев многу наивна и мирна,сите ме искористуваја и секако мене ништо интересно не ми се случуваше.Сакав да се смешам со луѓето и кога тоа се случи сите кажуваа некои интересни случки, колку да се замешам и да почнам да правам муабет и јас почнав и така стигнав до посакуваната цел, бев среќна,но лажно среќна. Овие лаги се претворија во навика,траеа со години.На секој можен начин се трудев самата себеси да се сопрам но многу пати беше безуспешно. На почетокот од врската кажував лаги и на мојот дечко, кога ќе ме изнервираше нешто за да му вратам му кажував дека и мене ми се пуштало некое машко и сл. Но врската стана сериозна, по 5 месеци видов дека детето е срце, ми се гадеше од самата себеси, знаев дека лагите се претворија во болест и никој не знаеше за тоа,никој неможеше ни да ме сети. Мислев дека ако му кажам него ќе може да ми помогни. И тоа и го направив... му кажав.Само тој знаеше за оваа болест.Тогаш тој ми вети дека ќе ми помогни и дека ме разбирал. Но после тоа ништо не беше исто.Тој се смени,не ми обрнуваше воопшто внимание, ме сакаше но не ми искажуваше љубов. Скоро година ипол ми ветуваше дека ќе се смени но секогаш после тоа ми кажуваше дека неможел,тешко му паднале моите лаги. Јас откако се му признав се променив, престанав да лажам само поради него,се поретко се случуваше некогаш да излажам.Не се сеќавам ни дали се случуваше еднаш во месецот да кажам лага, но тоа е нормално нели.И сето тоа го постигнав сама, без ничија, без негова помош. Јас всушност му помагав него за да се смени на секој можен начин, но тој ни тоа не го ценеше. Кога видов дека не оди година ипол многу пати ставивме крај,но после тоа се смирувавме,ветуваше дека ќе се смени но пак лажеше. Јас и дома имам проблеми, имам многу проблематично семејство, тој не сакаше ни домашните проблеми да ги знае,се поретко сакаше да ме види и сл, со мене како од навика да беше.Тогаш се појави мојот бивши,после долго време добив од некого внимание,тогаш го изневерив и конечно беше крај. Еве од крајот поминаа 6 месеци, јас многу го сакам но никако неможеме да бидиме заедно. Знам дека згрешив,во депресија бев го сакав назад но џабе. После сите овие настани јас слободно можам да кажам дека конечно станав вистински човек научив како треба да се живее животот, но многу закаснав бидејќи ја изгубив личноста што најмногу ја сакав Многу ми недостасува,но сега е уште посуров, вели дека и тој мене многу ме сака но никогаш нема повторно да биди со мене и дека неговата љубов немало да излези на виделина поради негова безбедност.Направив се но напразно.Тој стана потполно различна личност и мене ме обвинува за тоа, но и има право нели.. Незнам што ќе правам понатаму.Многу касно ми дојде умот, не ми се живее веќе
^Сите во животов имаме и ќе направиме големи грешки, но потоа учиме од нив.После секоја ноќ доаѓа сонце нели.Ете и ти си се сменила, си научила, животот те оставил сама пред голема игра, кој пат и да си го одберела ќе бил погрешен.Ако не си му приознала на момчето, тој сеуште ќе живееше во лажниот свет кој ти си го создала.Вака е подобро, ќе се каеш уште многу, но животот оди напред, ќе сретнеш друг, млада си, ќе бидеш среќна, а ако си го поминала ова сама ќе поминеш уште многу, уште премногу, животот е суров, денес си како нов, а утре можеби ќе бидеш како скршено огледало на милион парчиња.Ние сме жени/девојки секогаш сами паѓаме сами се креваме.Главата горе и живеј ја сегашноста, минатото е како куче, ќе лае и лае, ќе те следи но еден ден ќе се откаже.
Imam 24 god. i sum majka na 2,5 godishen sin, vo brak sum 3 god . i se mi e super Rabotam 1 god. no veke 3 meseci ne sum na rab. poradi problemi nekoj na rab i sme na prinudni odmori. Cela taa situacija me pravi nervozna sekoj den mi e ist, i mi e dosadna kucava vise sekoj den edno isto, soprugot rab po cel den, kratko se gledame, sinceto mi e motiv za napred i da ne se nerviram. Mnogu sum emotivna i cesto placam za sitnici no taka mi olesnuva, cesto i imam prob so pritisok od tie nervozi zosto ne sum na rab. sekoj den edeno isto itn.
Многу си млада за да се нервираш за тоа. Почни да си бараш друга работа, кога тогаш ќе излезе нешто. Преку ден заврши ги дома обврските, прошетај со детето дружи се со пријателки, пијте кафе, разговарајте. Мажот сега може по цел ден е на работа, ама тоа е за ваше добро и егзистенција. Времето се менува работите се вртат, ќе се вработиш и ти тој ке може тогаш помалку време да работи. Имам другарка мажот и во странство работи, си иде на неколку месеци а таа дома со две мали деца плус болни свекор и свекрва и никогаш не се жали колку и да и е мачно. Знае дека за сега мора така инаку пари нема. Опушти се и уживај, битно е да сте здрави и живи и секако синчето големо да расти. Гледај и од убавата страна на животот. Позз и убав ден
Имам другарки, но секогаш јас морам да се јавам за излегување, тие понекогаш знаат да ме заборават. А кога сме заедно се однесуваат супер со мене. Како да станам поблиска со нив, да им дадам до знаење дека и со мене можат да споделуваат работи..дури понекогаш ми е страв да не сум премногу нападна.Совет, некој?
Кога ќе бидете излезени,и кога ќе почне некоја да разговара , да зборува, ислушај ја до крај. Не ја прекинувај и не и се уфрлај ..нека се искаже. Дај и совет или мислење за тоа што го кажала..да види дека може и со тебе убаво да се разговара. Да увиди дека може да ти се верува. Она што го разговарате нека биде само меѓу вас. Види што ги интересира нив повеќе, па кажи збор-два за тоа. Можеш и да ги викнеш кај тебе дома, да гледате заедно некој филм, излезете на шопинг,мала забава исто можеш да направиш.. Понекогаш изненади ги со некое мало подароче..сите овие мали нешта можат многу да направат. Тоа е од мене, некоја друга феминка нека помогне подобро
Јас:Те прашувам оти не ми се излегува некако со другиве, па зато те барам. Клиар? Тој :Тој pa sho da pram sea ako ne ti se izleguva so drugite. Треба нешто фазла да му кажам дека ми треба? Треба да ме гушни? Поддршка ми треба. Нешто нејасно се изразив?
dojde vreme i jas da mora da se iskazam nekade za da mi olesni se e dolgo i siroko ke sse potrudam da skratam znaci dolgo vreme kako ne mi slucilo nesto ubavo za sto bi bila srekna fala mu na gospod samo sto se site zdravi i zivi. znaci eve skoro 3 godini sum vo brak i ziveam vo stranstvo so mm i negovite, moite se vo mk mnogu mi e tesko sto gi gledam retko no se smeam i se pravam kako nisto da ne e, ne mozam da si najdam rabota za da mozam da izleguvam od doma da mi pominuva vremeto da ne zapagjam vo depresija. negovite se karakterno mnogu teski luge ne znaat da te slusaat da te pocituvaat samo se zalat kako ne im e dobro kako mene cvekinja da mi cvetaat,iako skoro cela rabota doma e moja i se pravam nikogas ne e dobro,nemame prijateli mm e mnogu sramezliv i povlecen tip ne mu se dopagja da izleguva tuku samo saka po nekogas da odime na kafe samo nie dvajca ili odime niz prodavnici na soping tie namesto da se zagrizat za toa tie se raduvaat i go pritiskaat uste poveke kako e tesko vreme ne se trosat pari za setanje sto ne znaci za niv bidejki sekogas se izlezeni doagjaat jadat i legnuvaat da odmorat. mm mn.gi pocituva kolku i da ne cini toj ne se kara so niv bidejki tie za odbrana me upotrebuvaat mene me napagjaat i kazuvaat deka jas go teram da se kara i potoa mu e tesko. i zgora na se vo posledno vreme se javija nesoglasuvanja megju moite toa e uste pobolno ne mozam da zamislam majkami e dusa zena cel zivot za se e sama so nas da ne odgleda da e srekna na nasite uspesi da e tuka koga treba ili sme bolni taa se grizese za nejzinite svekor i svekrva iako tie bea ne blagodarni nego go nemase ni za ubavo ni za loso sama pomina niz se no toj nikogas ne go vrednuva toa tuku samo deka toj se maci taa nikogas ne go napagjala bidejki se znae deka nekoj treba da zaraboti za da se zivee.sega taa ja izgubi trpelivosta i non stop se karaat mnogu e nervozna i e mnogu oslabena se plasam deka moze da i se sluci nesto me obzemaat sekakvi misli, ne znam do koga vaka ke bide se plasam od poloso, ne znam kako da si pomognam seebesi a kako na moite najbliski
Бидејќи си невработена,би те советувала да дојдеш во нашава земја,да го поминеш време со мајка ти бидејќи те фатила голема носталгија за дома хихи.Изнаприкажи си се со мајка ти,потсете се на добрите денови,отидете некаде заедно...помини го времето со неа ќе бидете многу среќни!Најважно е да мислиш оптимистички!А кога ќе се вратиш,МОРАШ да разговараш отворено со сопругот,да му ги искажеш сите твои тешкотии и работи кои не те прават воопшто среќна.Зачлени се во некој клуб,така полесно ќе се спријателиш и побарај работа,за времето да ти биде исполнето,а не поминато во кавга, ПОЗДРАВ
Според мене најдобро е да дојдеш кај мајка ти и да поминеш одредено време со неа. И на двете ќе ви биде полесно, ти ќе одмориш од свекор ти и свекрвата и ќе ја видиш мајка ти.