Здраво,нова сум на форумот па би сакала да добијам совет значи вака сега ќе бидам прва факултет и многу ме плаши тој прв ден на факултет знам дека на сите прв ден му е се чудно и сите се како изгубени но мене многу ме плаши бидејќи немам воопшто самодоверба и сум така повлечена и плус повеќе тоа што ќе бидам во група со деца што сум учела заедно во средно и ме знаат како таква и во средно учев со многу што за да си го подигнат егото исмејуваа деца вклучувајќи ме и мене а јас им ќутев ај да не се карам вака нака не сум таква и сега ми е страв тие деца да не го искористат тоа што ме знаат каква сум и што ми правеле во средно и да зборуваат да прават нешто а мене најмногу ме нервира што сеуште не сум таква да му одговорам на некој кога ќе ми каже нешто или сака да се исмејува и тоа многу ме нервира.
Нормално е да чуствуваш страв и трепет од било што непознато и недоживеано, но сето тоа ќе исчезне после краток период.. ќе ти дојде спонтано.. Во врска со другарството и со другарките и познаничките не треба воопшто да се потресуваш и возбудуваш, тоа е период добро познат кај сите девојчиња на тие години, тие исмејувања, заташкувања позади грб, оговарања се исход на самите години а пред се културата на народот, и за тоа не треба воопшто да се нервираш, бидејки неможеш ништо да промениш. Едноствно игнорирај ги оние луѓе што не ти годат и не ти се допаѓаат, не вреди да се замараш поради нив, тие се такви какви што се и што и да направиш или помислиш тоа нема да смени ништо кај нив. Затоа ослободи се од сите негативни мисли, отсрами се и гордо зачекори првиот ден кон патот на успехот, преокупацијата во тој момент нека ти биде факултетот и неговото остварување, а другарките со тек на деновите ќе си дојдат спонтано ќе видиш, па и да не дојдат доволно е да имаш нови познаници и колеги за едно испиено кафе и да не се потресуваш и очекуваш многу од луѓето, едноставно отфрли го стравот и мисли позитивно..мисли дека одиш за да успееш во нешто, гледај си за себе и своите успеси и цели, народот остави го зад себе..во заден план.
во последно време имам еден преголем проблем. во местото каде што живеам почнаа да зборуваат за мене демек јас као наводно сум одела раслечена со многу кратки пантолончиња кога за празник пр. ќе облечам корсет пр. одма леле види го момичено како е раслечено а има некои кои одам да им се гледаат градите шо се вели а они запнале мене. мајка ми ми вели за убавиот се зборува а за грдиот неможе. кажете ми пто да правам феминки многу сум депресивна
Штом според мајка ти си таман и штом таа ти вели да не ги слушаш што зборуваат зошто да се депресираш за тоа што ќе кажале останатите, луѓето можат да кажат се и никогаш нема да им ги затвориш устите верувај..остави ги нека зборуваат колку сакат а ти продолжи си онака како што ти одговара, прилега и те прави среќна. Штом според мајкати си пристојна и дотерана зошто да се разочаруваш што ќе кажел комшилукот, ама ич да не ти е гајле...живеј...а нив остави ги нека зборубаат..едниствено и само тоа умеат да го прават.
Какви луѓе има бе чудно нешто, само се трудат да ти расипат, да се пикнат, да се умилкуваат. Едно им зборуваш, им кажуваш човечки тие се однесуваат како нешто друго да си им кажал. Другарке моја најмила многу ми фалиш да си помуабетиме како на времето секоја вечер кога си излегувавме и се си кажувавме. Наеднаш летна времето, сега си ми далеку и знаеш дека се најубаво ти посакувам, но ужасно тешко ми е без тебе. Понекогаш книгите се единствен начин да си ги тргниме мислите од глупости. Ајде нека си почне учењето, подобар стрес ми е тоа, сто пати подобро да се нервирам за учењето, од колку за личности. Мразам човечко суштество да ми предизвикува било какви непријатни чувства. Да сакам да се одмаздам некому,,, најлошото. И за малце ќе заборавев тие што глумат дека се психички јаки, дали сфаќаат дека не се ?
Дали би сакал некој/а да одвои малку време за разговор во лп? Потребни ми се и други мислења и совети. Би ви била многу благодарна.
многу ми е тешко во последно време,,,па сакав да ве прашам што да правам да се ослободам од стравот и стресот,,можеби прашањево не е за во оваа тема,,но стварно ми е мн тешко,,еден момент се чуствувам срекна а веке следниот момент многу лошо депресивно,,имам причина која не би ја навела,,бидејки е навистина глупава но ете мене ми пречи многу и на психа и на се,,незнам на кој да казам никој не ме свака сериозно..
Проблемот е само и единствено во твојата глава...поточно во психата. Проработи на проблемот и воедно стравот од истиот, соочи се со сето она што те плаши и те мачи, биди упорна во соочувањето колку и да е тешко ако се потрудиш да си помогнеш самата на себе ќе успееш, само ти можеш да си помогнеш со твојата психичка растројност,, и никој друг. Треба секогаш да се бориме ние самите за себе, за подобро утре и за свои успеси и резултати, подобро научи се да ја баталиш својата психа а воедно и научи се да живееш со истата, бори се неизмерно да го отфрлиш стработ од себе и само тогаш и така ќе пребродиш.
Ми тежи нa душaтa, ме гoри и убивa тoa прекинaтo детствo. Не гo пoзнaвaв дететo, нo зaрем дете требa дa се пoзнaвa зa дa се сaкa. Дете кaкo секoе дете, пoлнo нaдежи, желби и сoништa. И кaкo кристaлнa чaшa рaспaрченa зa миг, убиенo е еднo детствo. Сaкaм дa викaм. Сaкaм дa мoжaм нa сите штo пoминувaте нa црвенo, штo вoзите кaкo кaмикaзи, штo пaметoт кoкoшји не ви е вo глaвa дa ви врзaм пo 10 шaмaри. Сaкaм дa ве зaдaвaм. Сaкaм дa ве плукнaм. Сите тие децa пo улиците се нaши децa ејјј... Денес имa еднa дете пoмaлку, еден сoн пoмaлку.
zdravo nova sum na forumot sakam da mi dadete mislenje pred sedum god prv pst se sretnav so problemot ansioznost pocnav da mislam deka ke padnam bo nesvest i yaa misla me macese non stop pocnav da ne odam bo kafici diskoteki da se plasam od guzva potoa nekoe vreme mi pomina se maziv rodiv no taa misla non stop e so mene da ne mi se slodi da ne padnam strav mi e da sedam doma sama so deteto noke ne odam po fiskoteki sto obozavav da izlegvam nosam so mene voda vo cantata non stop so pomisla da ne mi se slosi nezemsm nikakva spcina i nesakam sakam da mi pomognite ksko da se vrstsm na starata jas koja odese segde i pravese se za razlika od sega sto neodam po diskoteki dtrav od guzi da ne padnam strav doma da sedam so deteto sama nikoj neznaj za ova bidejki nejkam sama se soocvam pisete sovet pozdrav
BIDI ONA STO SI, bidi svoja a sto ce mislat drugite dali ce te ogovaraat ismejuvaat da ne te interesira...Toa barem mojata deviza vo zivotot koj ne mu odgovara kakva sum nemora da me druzi no jas sum ona sto sum i so toa se gordeam i sum ponosna na sebe. za mene zborat deka ne sum drustvena, ne sum se oblekuvala moderno , pa neznam pantalonite ne mi stoele dobro i slicno no mene ne mi e gajle za toa jas si vrvam so visoko dignata glava niz zivotot svesna sum za svoite prednosti i nedostatoci i imam mal broj prijateli koi me prifatija onakva kakva sum no tie se malku na broj no vistinski prijateli zatoa Glavata gore
Имам 15 години. Сум се мувала со првиот братучед како помала, знам деца сме биле не сме разбирале иако тој е поголем од мене 4 години... Секоја вечер и секој ден кога ќе помислам на тоа плачам имам грижа на совест. Мислам дека тоаа воопшто не е во ред. Само јас и тој и само 1 другарка ми знае за тоа бидејќи најмногу имав доверба во неа.. Сега воопшто не сум блиска со неа се скаравме, школски сме и онака ради реда збориме кога треба нешто да се прашаме и слично. Кога се скаравме ми рече ако слушне нешто дека сум кажала за неа дека на сите ќе раскаже за мене и братучед ми ((((((((((((( Не знам што да правам... сакам да заборавам но не можам. Вие да би биле на мое место што би направиле?
Ние таков народ сме што кој и каков да излезе и по што да излезе надвор за секого ќе зборат нешто. И за убавиот, и за грдиот и за сите. Така да ич не се замарај што мислат и зборуваат за тебе. Ако ти е тебе добро ич не се замарај за другите.
Јас на твое место да ми се десило истото, би и вратил. Нема да негирам за тоа што ќе каже, туку ќе и кажам дека се мувала со некој си мрсулав, од тие што просат на семафори и тн. И онака никој освен вие двете не знае дали е тоа точно. А ако си има нова најдобра другарка, биди сигурна дека и кажала. Ич не се замарај и не мисли на тоа дали те кажала, туку мисли на тоа како ти неа ќе и вратиш.
да секако дека ќе и вратам за тоа што ми го кажа, мене барем не ми правеле шливки на цицките како на неа! инаку најбитното ми е како ќе се помирам со тоа што го направив имам грижа на совест не можам да заборавам веќе многу време само на тоа мислам.. за ненормална работа го сметам еј @Marick14