Искрено светот поќе функционира во некој меѓупростор на сиво, а не црно и бело. Сакам да кажам ретко некој е целосно добар или целосно лош, туку сите имаме одредени карактеристики зависно од ситуација. Од таму, апсолутно можи "добар" чоек да лажи.
Ноќеска поточно денес сфатив дека сум во вид на депресија веројатно... Порано личев на нешто сеа на ништо,скроз сум запуштена. Хаос куќата мене око не ми трепнуава не па да зачистам ,ручек ми се гади на пола јадење па продолжувам со сила. Имунитет нула ,летово само фатив 4-5 вируси,сипаници.... Со ќеф немам ништо направено не паметам од кога... и уште сношти мм кога ми рече зошто имаш толку целулит по нозете и задникот ми се згади од сама себе. Пробував на 3 пати летово да вежбам и тоа траеше се на се по 3 дена и толку. Немам самодоверба ,немам мотивација ,немам ништо.... само мислам дека се е џабе секако ќе умреме сите. Зошто би се борела за ова секако ќе помине ќе исчезнам за не знам ни јас колку време и сл... Сум западнала во некој лош круг на грди мисли ,немам друштво немам ништо. Немам доверба во другите луѓе.. Не знам како ќе се извлечам од се ова...
Најдобро или ги викаш сите или никој, ваљда нема таму да се скачкаат татко ти и вујко ти Трема ќе имаш посекако ама ќе помине се, само колку можеш посмирено.
Трема ќе имаш, покани го тој што го сметаш за најблизок без разлика дали сте или не сте во крвно сродство. Оној кој бил тука за тебе и во лошо и во добро, оној кој ти помогнал и на кој му е мило што дипломираш
Епа татко ми не е ништо од наведеното, ама морам да го викнам ради мајка ми...сепак испадна дека вујко ми не иди.
Da ti se pluknam i na mentalitetot,i na neblagodaren narod,zavidliv narod,negativen.. Kolku e svetot poubavo mesto za ziveenje so edno Izvini i Blagodaram. Tolku li e tesko da se bide dobra licnost,da se ima malku poveke trpeni,da ne se osuduvaat lesno lugeto. Sekoj si imame svoja bitka sto si ja vodime go sebe. Zarem eden topol zbor e premnogu da se izusti,moze tolku malku mu fali na coveka da se nasmee,da se poraduva.
Сѐ изгубив себеси. Крајно потонав, мислам подлабоко од ова нема. Проблеми од сите страни, еден не можам да решам а камоли па уште 99. Се наоѓам во безизлезна ситуација. Немам ни на кого да се пожалам да ми олесни барем малку, само голтам кнедли, жаби, солзи, сѐ по ред. Не знам веќе каде да се свртам, од сите страни сум опколена со црнило.
Можеш да ми пишеш ако сакаш, ќе те ислушам ќе ти дадам некој совет. Не е се така црно како што мислиш, едноставно период ќе помине..
Добро што е со годинава?! Значи апсолутен малер сум на професионално поле. И тоа како ме спотера од Март навака, сите side gigs што ги имам ми откажуваат или намалуваат со работа, бев на многу интервјуа за работа од секаде ме одбија. Проаѓам по 10 stages за една позиција и на крај ќе ми пишат дека се одлучиле за друг, а претходно саати губам за нивните тестови и таскови. Кога и да пробам да дојдам до нов клиент, ќе се скине работава некако. Мислам ја си иам фул тајм работа, ама секогаш работам нешто од страна. Вака никогаш не било, секогаш лесно и брзо сум наоѓала нешто, вклучитечно и фул тајм работа. Денес пак зборував со една типка да и водам социјални медиуми, супер интервјуво, супер тестот, и сеа ми пишува се одлучив за една девојка што живее тука (она е од Данска)/ WTF бе луѓе? Жими се за на бајчка сум
Се чувствувам премногу осамено летово и периодов. Кого и да побарам да излезиме, или е во друг град или ќе ми каже дека има обврски и ќе ме бара. Некои ме побарале после неколку недели, а некои пак воопшто не ме барале. Секојдневието ми се сведе на работа - дома и обратно. Сметам дека да не беше работата, немаше воопшто да мрдам од дома. Но и на работното место е хаос и не знам веќе што се случува. Криво ми паѓа кога ќе видам друштва излегуваат и се дружат а јас треба да молам една другарка со денови за на крај ништо да не бидне од излегување.