Животот некому е мајка,а некому маќеа.Се уверив во ова кога ми се исподесија 300 глупости.Ми се чини дека само инаетот ме држи се уште на нозе.Ама,пак,не знам до кога ќе имам сили.Многу ме притискаат од дома да завршам факултет и да се вработам,јас го сфаќам тоа и јас го сакам тоа,но ете не можам се одеднаш.Премногу ми доаѓа.Не сум мрза,ама стравот од други луѓе и нивните постапки ме кочи.
Постои ли тоа место во животот каде што нема да размислувам што ќе биде утре, дали ќе паѓа дожд или ќе грее сонце, дали ќе бидам среќна или тажна, дали ќе имам пари или не, дали ќе сум здрава или болна, дали утрото ќе се разбудам или ќе ме снема? ... Понекогаш посакувам никогаш да не пораснев.
Мислам дека сум малку постара од тебе па ќе ти дадам неколку добронамерни совети.На сите нас ни се случуваат некакви лоши работи но сите ние на некаков начин ги преживуваме.И јас сум имала слична ситуација каде што моите ме притискаа да го завршам факултетот во рекордно време ,но едноставно мене не ми се учеше од инает.Се вработив без да го завршам факултетот ,си купив свој стан ,свој автомобил ,отворив мини бизнис и потоа го завршив факултетот.Успешна сум мегутоа во денот кога ќе станеш можеби позрела ќе разбереш која епричината што твоите те притискаат.Најубаво би било ако разговараш отворено со еден од родителите и ја објасниш твојата мака,сепак се работи за тебе.Сетоа она што сакаш да го кажеш олесни си ја душата девојче.Нека не те плашат постапките и рекациите на другите.Постапките на другите ќе те научат кога треба ,а кога не треба да реагираш.Се ќе си дојде во свое време
Сега ќе те прашам колку години имаш?По моја претпоставка не повеќе од 23 .Еве и да си постара зар мислиш дека се е завршено па ти си толку млада животот е пред тебе.Јас факултетот го завршив на 30 години и воопшто не се страмев кога студирав одев горе со главата високот.Направи си мала пауза тоа ти е мој совет и направи нешто за себе.Мотивацијата е најголемиот предизвик за успех во било што.Не поминувај време со негативни луѓе.Ти треба да си победник зарем така лесно ќе се откажеш.Ако јас би ти го раскажала мојот живот и сега колку сум среќна нема да ти се верува.Тука сум за совети .....
Сум разговарала 1000 пати,ама немаат разбирање.А,сум единствена од 3 деца што дошла до студирање на факултет.Нормалните родители се разбирливи и трпеливи,ама моиве.... Можат да си дозволат да ми даваат пари да отидам кај психолог,знам дека имам потреба од помош од стручно лице,идев порано ама малку,па сега сакам подолго време да одам затоа што знам дека ќе ми годи.Вака не можам да функционирам меѓу луѓе.
Твоите родителе можеби немале можност да студираат и сега сакаат да го направиш ти тоа што не можеле да го направат треба да се ставиш и на нивна страна.Можеби кај нив нема трпение ама постави си прашање од каде доаѓа тоа нетрпение .Секогаш стави се во нивна кожа.Точно е дека стручното лице ќе ти помогне но најважно е ти да си помогнеш сама на себе .Започни води дневник и анализирај.Избегнувај долго време на седиш со телефон во рака,пешачење секако и никако турски серии.
Секакви серии гледам,чувам миленици,тоа ме опушта.За учење,си учам,ама имам здравствени проблеми поради кои ги влечам студиите.Сум се ставила на нивна страна,и јас сакам да си го завршам факултетот и да си се вработам.И и сум им го рекла тоа.Но,тие не сфаќаат дека јас сум поемотивна од нив и дека секој лош збор кажан за мене лошо ми влијае на психата.Претрпев тежок булинг во основно и средно.А,и дома некои не се фер кон мене.Не можам да водам дневник,пробав преку неколку години,ама тоа ме нервира,ме потсетува на се што претрпувам.Моите никогаш не се на моја страна,иако би требало да бидат кога во некоја расправија е очигледно дека јас сум во право.Трпам омаловажувања,но не знам до кога.
Дали знаеш дека ви животот ќе налеташ на секаков вид на омаловажувања ама треба да се научиш да живееш со нив и да не си земаш се на срце.Пробај омаловажувањата да не ги сваќаш здраво за готово .Тие ќе те направат само да бидеш посилна личност во иднина.Секогаш вели си дека можам и сакам да направам .Уште колку испити имаш?
Многу се,ама ги гурам по 2-3 во сесија.Баш овој период поинтензивно се спремам за да средам малку повеќе во Јануари. Многу ми недостасуваат баба ми и вујко ми,отидени се на оној свет.Додека беа живи,многу ми помагаа со совети.Само од нив осеќав безусловна љубов и грижа.Со саати ги слушаа моите маки без осуди,без викање и ми помагаа да најдам решенија.Другиве... Знам дека секаде има и добри и лоши луѓе,ама тешко е.Минатото многу ме кочи.
Не сум злопамтило и од кога знам за себе и проблемот кој го имам е дел од мене. Но кога некој ќе ме сослуша и ќе ми рече "Сметам дека немаш што да ми кажеш повеќе",а потоа "Ама ти не разбираш...","Ама ти си поразлична од другите" дебили едни на вас имам да ви кажам само кај ќе ви оди душата и како мирно спиете. Ниту ќе ви молчам,ниту ќе ви се согласувам на вашите подли невистините. Јас,таа што бев малтретирана сум требала да молчам, сум и виновна и казнета. Нека, јас сум човек а вие сте само обични дебили што се грижите за угледот на компанијата. Нека,Бог ќе ви суди.
Мислиш ли дека ова ти единсвена работа?Па млада си ќе смениш.Јас на твои години работев во една нашите најдобри компании и без избркана зашто го пријавив менаџерот за психичко сексуално малтретирање.За една недела заборавив се ја дигнав главата и продолжив.Самодовербата е најважна
Nemam drugarki,tesko mi e da si najdam drustvo soodvetno na mojot karakter,see nadevav na kolegi od fax,povtorno nisto,neznam sto ke pravam,vo depresija sum golema,sama vaka isto ko da nee sum jas.
I Jas tuka da pobaram sovet...imam since roden so eden bubreg... Kako da mu kazam na koj nacin da ne mu vleam strav
Ne se pronaogam na fakultetot,nee Im pripagam na kolegite,kaj da odam sto ponataka neznam,samo u krug se vrtam I nikad da go najdam patot.
Se uste e Mal... Ama se toa mi e vo misla, nz koga kje dojde vreme da molcam li ako slucajno doznae nz Kako da reagiram... Sto mislis ivani30
Нема да молчиш.. Ќе му кажеш како што е - дека има само еден бубрег. Бидејќи е мал најверојатно нема ни да разбере зошто е тоа проблем. И најубаво така, да не правиш драма од тоа, да го претставиш како „нормално“ за него.