nikoj neznae zivotot sto mu nosi,vo kakva situacija ke go stavi i nemilosrdno ke go butne vo sekoj pogled bez pardon.toa e navistina bolno i tesko za prifakanje.zatoa mislam deka ne bi trebalo da osuduvame bidejki na toj nacin propustame da ja razbereme bolkata na drugite.ne go opravduvam nitu pak osuduvam onoj stoke posegne po svojot zivot,no mozam da razberam.ponekogas zivotot ni servira tolku zla od koe edno mora da izbereme.ne bi rekla deka toa se nezreli licnosti koi nemozat da mu poglednat na problemot vo lice,tuku naprotiv stanuva zbor za licnosti koi se soocuvale so problemot sami,bez nikakov grb i podrska i na nekoj nacin prezreale.licnosti koi se borele zaludno so site sili,barale,tropale,molele,razgovarale i sto li uste ne pominale za da stignat do priemlivo uvo,koe ponekogas e dovolno samo da te soslusa...no za zal...tuka kako posledna zgasnuva nadezta i kulminira so poseganje po sopstveniot zivot.taka da spored mene ne se slabi i vinovni samo onie sto posegaat po takvo nesto tuku sekoj covek e vinoven za seto dobro sto ne go storil.a zivotot s urov, tezok,koj mava i butka pravi selekcija da nekoj umira ednas a nekoi od xxxxx pricini sekoj den...
Не го оправдувам самоубиството во никој случај,но не можам да им судам на тие луѓе што се одлучиле да си го одземат животот.Ние не знаеме што се случува во нивните глави.Можеби животот за нив станал одвратно неподнослив и незнаат, јас длабоко верувам во тоа, дека незнаат како понатаму .Лесно е да се каже тоа се лабилни луѓе.Но тешко е да се разберат тие луѓе.Како што постои капацитет да се издржи одреден физички напор,така постои и психички капацитет.Не може секој да се избори во животот.Затоа пак се навраќам на примитивниот синџир на исхрана-поголемите ги јадат помалите.
Самоубиството не се оправдува во никој случај !!! Бесмисленост, никогаш не би посегнала кон својот живот колку и да ми е тешко. Оние кои го прават тоа не се душевно слаби личности ниту па храбри затоа што се убиле, напротив, тоа се кукавици, личности кои немаат храброст да се соочат со своите проблеми...
mislam deka vekje ednas se izjasniv na temava,ama moram pak,zasto navistina ne ve sfakjam kako vaka zboruvate lesno. sekoj sto posegnal po soptveniot zivot imal i te kakvi problemi i toa go napravil vo sostojba vo koja nikogas ne sme se nasle,a ne mozeme da bideme sigurno deka nema da se najdeme.po mene temava navistina treba da se zakluci bidejki za ova mozat da komentiraat samo psiholozi. osven toa,kako sto ima slucaj pogore ima devojki koi vekje imale obid za samoubistvo i kako im e nim citajki go ova?!
Се согласувам со тебе, лесно е да се обвини , но тешко е да се подаде рака на човек кога му е потребна помош , за жал често пати и околината е виновна за психичката состојба кај некои луѓе.
Мислам дека може да се случи да помислам некогаш но тоа секако дека никогаш не е сериозно затоа што тоа се случува при нервоза или некој проблем затоа што секогаш сакам да ги решам проблемите а не да бегам од нив.Но знам за еден случај за една жена која можеби немала толку сериозен проблем но сепак многу влијаел на нејзината психа нели се одлучила на таков чекор.Сепак сметам дека за да си го одземеш сопствениот живот колку и некој да го смеетат тоа за кукавички сепак е потребна и голема храброст.Мое мислење.
femina90, тоа што реков дека не би посегнала по својов живот не значи дека немам проблеми. Сум имала премногу проблеми низ животов, значи сум закопала в гроб што ми било најмило, не сум можела глава да дигнам од проблеми и да, сум пробала да се самоубијам. Но, верата ме упати кон вистинскиот пат и сватив што треба, а што не треба. Не мора да значи дека на темава треба да коментираат само психолози, а девојките кои посегнале по својот живот читајќи го ова не треба да се навредат(ок освен ако нема некои навистина навредливи коментари) туку треба да сватат дека животот е многу убав и дека секогаш има излез од проблемите и маките. Поздрав
Воопшто не е тешко да се подаде рака на човек, тоа е наједноставно нешто. Да помогнеш, значи и себеси да си правиш добро. Но, грдо е тоа што луѓето се повеќе и повеќе се полнат со омраза и се интересираат само за себе. (Се извинувам за две мислења по ред.)
тешко е да се живее,лесно е да се умре...некогаш баш буквално самоубиството го свакам како кукавички чин.да потклекнеш пред сите...точно е дека не постои среќен живот,туку среќни денови и секако после дождот иде сонце. За секој проблем постои решение само треба да го најдеме. Еден е овој живот и треба да го живееме да ја најдеме среќата и да ги доживееме тие среќни денови затоа што секој заслужува да биде среќен!
za zal ljubovta oladi kaj mnozina.preovladuva ona trendovskoto-egoizmot,licemerieto,da te zgaznam tebe da se pokazam jas..ma kakva covecnost ,kakvo podavanje raka pa toa e nesto odamna pominato.najlesno osudi go covekot sto se samoubil i dobar bese dobro go snajde.a zosto kako toa e nebitno.eden pomalku na tovar na drzavata-...xxxx nekoj spomna deka izgubila draga licnost sto mi e navistina zal,i deka sakala da se samoubi no ne go napravila toa.-sto mi e milo no sigurno ne bila sama imalo so kogo da si ja spodeli makata i polesno pominala niz toa.a sto za onie sto se ostrov odseceni od se ???pozz do vas
blagodaram oluska . no realnosta e toa.no gi zalam onie sto nemozat da razberat sto se moze da im servira zivotot zatoa nikogas ne veli nikogas,tuku da ne dade gospod ..koga bi osetile na svoja koza samo togas moze da ni stane jasno..pozz
Да, имам помислено на самоубиство на една секунда, но потоа си реков: -Еј, ало! Ова ти беше грешка! Веќе да не си помислила на тоа! Животот е убав!
pomisluvam na ubistvo sekoj den po 100pati.ne sum pesimist ama ne mi se slucuva nisto za da me razubedi
Не ги осудувам оние кои ќе извршат самоубиство..но не го ни оправдувам самоубиството кое е сватено како неможам понатака да продолжам нема решение за овие проблеми Значи за се има решение прво треба добро да го совладаме проблемот па ако веќе нема решение стварно ќе го оставиме Треба прво за све да размислиме како ќе им биде на најблиските,кого оставаме,дали ние стварно тоа го сакаме,дали стварно сакаме да се откажеме од се што имаме тука..но сигурно после сите овие размислувања ќе добиеме некои одговори кои ќе не спречат да извршиме. и јас имам размислувано за самоубиство но не да го извршам туку само размислување и на крај кога ќе сватите дека тоа го правите само за ваше добро а каде е доброто на вашите родители,пријатлеи,роднини,познанци..?како ќе се оделат они од вас,која болка они ќе ја чувствуваат?треба и на тоа да размислиме.. Затоа да си го живееме животот додека Бог ни го дал а потоа смртта ќе си дојде сама кога ќе и е време
Господ ни дал живот, зошто да си го одземеме.? Тој ќе одлучи кога ќе ни го одземе, кога ќе ни биде судено. Дали некој при размислување за извршување на самоубиство помислил како ќе им биде на останатите без него?? Дека ќе остави голема празнина...којашто никој нема да може да ја потполни? Знае ли дека е себичен? Дека не само што се повредува себе си, им задава смртна рана и на своите најблиски....Дали знае дека во животот има и убави нешта?....Дали знае дека мора да се соочи со сите предизвици и да биде посилен од се, барем за своите најблиски... ...Дали помислил дека има луѓе на коишто им значи? ...Понекогаш се соочуваме и со најтешки работи, но тоа не значи дека секогаш ќе ни биде така. После дождот доаѓа сонце, па така и после лоши работи доаѓаат убави нови..Така да никогаш не губете надеж, за подобро утре...колку и да е тешко тоа, сега, денес..
Ми се самоуби другар...ТРАГИЧНО!!! Сепак би рекла-КУКАВИЧКИ ЧИН... Сите ние имаме проблеми во животов со кои треба да се бориме... По самоубиството, неговите проблеми се решија, останавме ние, неговите другари збунети и тажни, а неговото семејство во вечна жалост.
Сум помислила. Неколку дена пред Нова Година внука ми си играше кај мене, купив нова елка и лампиони, му фрли мерак на едно човече лампион, по цел стан го влечеше. Што да ви кажувам- жива среќна бев. Одеднаш ми го покажува лампионот и гледам дека му фали ногата, ја прашав: Сонце каде е ноџето? - А она ми го покажува нејзиното ноџе. Луѓе не знаете што се не ми помина низ глава, си реков само да не го ставила во нос. Цел стан го пребарав и не го најдов. Си реков сега одиме на лекар па макар, дај Боже да е само мојата параноја, да не сум направила глупост. Кажав на братучедка ми, и очекував да ми се развика , а она смирено ми рече , не се секирај, почекај, знае она да губи работи. Во тој момент, помислив што се претрга братучедка ми за да добие дете, имаше проблеми со плодноста, се разведе, живее сама... и си реков ако нешто и се случи на внука ми по моја вина јас не знам како понатаму ќе живеам, искрено за мене ми беше најмалку гајле. Само сакав внука ми да е добро и си реков ако нешто и се случи по моја вина јас не заслужувам да живеам. Среќа што не беше ништо страшно, делчето од лампионот не го најдов , ама внука ми е добра, значи го сокрила некаде. Со ноќи не спиев додека да се осигурам дека она е добро. Муабетот ми е дека не можете да осудите некој што посегнал по својот живот. Не знаете во каква ситуација се наоѓал. Вистина е дека тоа не е решение , ама многу лесно човек може да ги изгуби сите надежи и единствено логично решение да му биде смрт. Не го оправдувам самоубиството , ама ни на крај памет не ми е да осудувам.
Никогаш не сум помислила на самоубиство .. можеби да во некој моменти но за кратко време .. И тоа било тоа .. но никогаш не би можела да се самообијам освен ако нешто премногу лошо сум направила на мојте сакани (се разбира несакајки)
Никогаш не сум помислила,а нема ни да помислам.Се сложувам со Брајт,ниту сум јас таа која го дала овој живот,ниту имам право сама да си го одземам.Секогаш мора да има мрак пред да изгрее сонцето и кога ни е најтешко,колку и да звучи невозможно се' ќе помине.За секој проблем има и решение и доколку доволно се трудиме ќе успееме да го решиме,а доколку седиме во еден агол,со скрстени раце,плачеме и чекаме некој да не поттурне не правиме ништо. Животот е еден,нема реприза,не сме ние тие кои го дале и немаме право да си го одземеме.