Синот им е центар на внимание, кој син господе боже, синот олкав маж станал жена и деца има, требало уште да е центар на внимание на мама, не ми се верува што читам значи ако сака свекрвата ќе доаѓа, ако не, не, нема никаква обврска кон вас, и ти треба тоа да го почитуваш.
Таман работа.Зошто секој ден врти фино лепо и е понудено да дојдеме кралицата да ја земеме од дома со кола,да не се мачи со автобус,ама и така несака.Јас пак ќе кажам,мене ниту ми фали ниту ми треба,ама нормална фамилија не функционира така.Нормално и на децата им е збунка,зошто секој ден ја слушаат а не доаѓа да ги види.Мислиш во Австралија живее.
Е арно де, и ние и кажуваме дека претерува исто ко што ги поддржуваме овие што имаат проблеми со свекрвата
Па не е твоево мислење. Од прееска се понашаш како да се спрема пред стрелачки вод да ги носи. Ептен сериозно ја сфати работава
Кој се разбрал со тебе на форумов,пак јас хахаха.Да,децата ќе ми бидат деца дур сум жива.Кога ќе се ожени ќе ја има целата слобода(а и многу пред тоа).Ама да не го видам во месецот еднаш до два пати,да си помуабетиме,не би било нормално.И пак ќе ти кажам,за мене тоа ќе биде уживање,не обврска.А ако веќе е така како што ти ја опиша мојата свекрва,тогаш треба да рече: слушајте деца јас ве исчував,сега имате жени,деца,нит ме барајте нит ме чекајте.А не секој ден жалопојки баба не ве видела а не си се помачила да ги видиш.
Ич не се објаснувај. Ја сфаќам дека ти си го кажа твоето мислење. Темава не е Дали свекрвите треба да се гледаат со нас или нашите деца или пак не.. Тука сме за да си напишеме што не мачи . Секоја фамилија е различна а секој нормален ќе го сфати тоа што те мачи. Па ја не змам свекрва да нејќе внуци мене 2 г глаата ми ја отупеа избегавав на гости да им одам зошто само тоа им беше како за нив да ќе го раѓам а не за себе... Така да Баби се и Дедовци и ДА според мене треба со внукот да поминат време. Греота за детето. Ја растев без баба и дедо зошто се испокараа моите ама за живи глупости и не е баш фино Баба да не ти дојде дома за роденден. Или да не преспиеш кај Баба. И за родители е помош па Побогу и треба да помогне некогаш да го земе за да здивнеш. Каква дадилка никогаш не би дала дете на туѓ човек при живи блиски роднини
Јас ве разбирам сите што сакате блискост на децата со бабата, ама дали разбирате дека има свекрви кои не си ги сакаат снаите и по тој редослед не ги сакаат ни внуците од тие снаи? И што ако си покултурна со таква, ако и се јавуваш секој роденден мислиш таа ќе те засака и ќе сака да си ги види внуците? НЕ. И не сакам да судам дали е во ред или не тоа однесување, ама ги има такви. И колку тешко да ви паѓа не знаете колку сте поштедени од нервози и намерни пецкања и буцкања во воспитувањето на децата. Така да не тажете за бељи и блискост со такви свекрви. А најмалку па очекувајте да ви помогне или се подружи со внуците или ви се најде некогаш финансиски.
Mora da se zavrtat rabotite znaci... Neizbezno e ako ne se stori toa. Decata se na roditelite. Dokolku babite i dedovcite nemaat korekten odnos sprema nivnite deca nemozat da imaat ni sprema vnucite. Mozat da gi sakaat,no da gi gledaat poretko zaradi toa sto ne se soglasuvaat so sinot/kerkata. Mozebi toa ne se karanici, ednostavno nemaat bliskost, se se odrazuva na decata kolku i da sakame da ne gi vidime rabotite od blisku. Sum pisuvala i prethodno da ne se povtoruvam, mm se deleni kako deca, a denes sin mi so 11 godini svaka i gleda se pa vraka so inaet i so prezboruvanje na dedo mu. Koga bese mal mnogu go sakase, a sega se odaleci skros od nego. Nitu znae sto se slucuvalo, niti nekoj mu kazal za sluckite od minatoto nisto ne znae, ama gleda odnos nesoodveten i reagira.
Абе јас во муабетов воопшто не бев тема,ама убаво си кажа членката,дека не е ок да не сакаш да дојдеш да си поседиш со фамилија.Што е потрагично во нашиот случај ние воопшто не сме скарани.Тие продадоа цел стан,на едниот син му дадоа пари да вложи во бизнис,на мојот маж ни 50 е.Си рековме нек им стои,чим така си мислат така нека прават.Ние сме многу мирни,воопшто не сакаме да се караме.Ете сите пари си ги искоцкаа,останаа без кров над глава,ние како си знаеме и умееме,си гураме си создаваме,сами деца си чуваме.Наше катче си имаме.И покрај се тоа они не дошле ниту рекле извини што се дадовме на брат ти тебе ништо.Тоа многу кажува за нив како луѓе.И никој неможе да ме убеди дека е нормално да не сакаш време да поминеш со фамилијата.Мене таа ми е се.Моите родители душата би ја дале за нас,и мене тоа ми е нормално.Можеби затоа ми е чудна па оваа нивна спротивност.
Mantub многу зајадлива бре... е ќе ме извиниш но мене не ми е нормална ваква безчуствителност, не ми влегува во глава дека поминале две недели и кусур а она не поминала да ги види децава.
Треба да сфатиш дека не вреди да се замараш што она не сака да ги види, тоа е од нејзе, таа НЕ САКА. Можеш само ти да не се секираш ради ова и во иднина како она не контактира така и ти да оретчуваш контакти. Како се понаша некој на ист начин и ти и мирна глава. Децата растат, гледаат, сфаќаат.
Луѓе, кога станавме вакви ладни сите да се однесуваме со најблиската фамилија како странци? Кога јас бев мала идев кај бабите на гости кога и да посакам, не се јавувала мајка ми да ме најавува, па дали ќе може... Дури ако ме нема 3-4 дена да одам, тие самите ѕвонат демек ајде ти зготвив нешто кај си? За летниот распуст се знаело дека од 10 јуни до септември сум таму, моите со плачки ме земаа. Пари ми давале само за роденден 1000ден и за свидетелство 100ден, моите не барале никогаш ништо од нив ама тие самите сакале да помогнат по нешто колку можат. На одмор кога сме иделе се знаело дека баба ми ќе спие кај нас 10дена, да вади цвеќиња и да подсреди нешто по дома. Имале кавги понекогаш со мајка ми ама ништо нерешливо, не се зборело позади грб туку одма се решавало. Сите празници дури и Бадник сме биле кај баба ми. На одмор не носеа со дедо ми сите братучеди. Едноставно ништо не и е тешко. И сега на 29 год ми ѕвони да одам да спијам кај неа и да ми готви што ќе посакам. Затоа мене ми е чудно свекрва ми никаде да ја нема, а не ми личеше на особа што нема да има желба да го гледа внучето. Мислев дека нема да можам да ја откачам. Со мајка ми веќе да почнеме да се тепаме која повеќе пелени ќе купи, алишта, која да го заспие. Колку и да ме нервира ептен ми помага. Денеска бев излезена 3 саати. Дома сами со мм го немаме тој луксуз, без малиот не искачаме. Многу ми фали собирање со фамилијата. Не сум навикната за секој празник да бидеме сами или со друштво, сакам син ми да се дружи со братучеди, да спие кај баба, да има спомени од детство како мене.
Што сте се запнале толку баби и дедовци требало да сакаат да гледаат внуци? Абре се молам 2 недели да ги нема, да ме олабават. Разберетр поубаво ви е така одколку секој ден да ти ѕвони што прави, што јадело, како е облечено.... Значи од врата неможам да излезам без коментар. Проблемот е што едниве баби на младост си се посветиле на своите деца и на старост им се ужива без многу замарање, а пак другиве од што им ги чувале баби/дедовци децата и овие не смееле "а" да речат, сега на внуците лечат комплекси, на 50+ мајки ќе се прават. Син ми кога имаше околу 4-5 месеци свекрва ми му беше запната, "леле исти си ко татко ти, јас овој период не го гледав како расте, сега тебе те гледам исти ко него си, да си спиеш со мене, да те шетам...", а се ова не оти одела на работа, туку од педантерија жива што ја чистела секој ден куќата од најгоре до најдоле, а маж ми со баба му по цел ден, само за навечер за успивање го земала и сега мајкишта ќе ми се прават тие генерации, ќе ми одржуваат мене лекции. Затоа гледајте си ги децата колку што можете повеќе, поминувајте време со нив, за да не глумиме мајки на внуците. На старост сакам да уживам, ако сака снаа ми и син ми да ги гледам ок, ако не ќе се помирам, со сила убавина не бива
@Nevenche26 никој не побара да изиграваат мајки, туку да бидат она што треба да се - баби на децата. Еве ја, сум ја родила. И бдеам над глава, ја растам од кило месо. Пред една недела се тресев над неа кога беше болна ден и ноќ. Нормално е да се јават мајка ми и свекрва ми да прашаат како е. Да се понудат ако треба нешто. Така и тие не растеле нас. Знаејќи како сум бдеела над неа цел ден и цела ноќ, нормално би било да се заинтересирам како е детето на моето дете, посебно ако знам дека е болно. Нормално е да му се радувам и да сакам да поминам време со детето на моето дете. Не е нормално да ја израснам, омажам и повеќе да не ме интересира. Е сега има и такви незаинтересирани свекрви и тоа е факт. Во тој случај и подобро што се незаинтересирани, отколку да глумат мајки и да се мешаат и кај треба и не треба. Здрава врска е секако плус. Токму за децата.
Во право си дека е чудно, ама ако несакаат и немораат. Полесно е без нив. Реално јас не сум некоја преповрзана со мајка ми, се слушаме онака неколку пати неделно, не па со свеки. Отидоа во странство на 2 недели, абе да ѕвонат со видео кол секој ден, ти им викаш пример излезени сме, шетаме, неможеш да ги откачиш, маж ми чим почна да не крева, што останува за мене. Демек да видиме што правите. Е ова ми смета. Незаинтересираност помалку би ми сметало.
Никој не вели дека мораат, туку ете, колку што не чини да се мешаат во се и сешто неповикани, па така и да се скроз индиферентни спрема детето што го родиле не е во ред. Со сила убавина не бива, не мораат ништо, ама не постои ниту оправдување дека е во ред да не крене слушалка и да праша како се. Дел од нас имаат деца, ај замислете утреден да не ве интересира сопственото дете како е, дали се ок дома, дали им е добро или не. Едноставно не е природно. Па на улица ќе фрлам храна на животно, како да не се јавам да прашам дали ќерка ми е добра, и дали и треба нешто. Мислам глупости, нема оправдување за тоа. Ама во секој случај, доколку не постои златна средина, пак ќе кажам подобро е да се незаинтересирани, отколку напорни.
Јас сум растена во една куќа со баба дедо прадедо, стрина, чичко брадучеди. Спомените од моето детство се топли, нежни, кога и да намирисам домашно лепче ме подсеќа на баба, кога и да фатам чешел во рака ми текина на баба како ме чешлаше, мајка ми не одеше на работа, така да баба ми немаше обврска да не чува , но сеапк беше тука да ни направи сукано од ќев, дедо да ни направи бакрдан и домашна алва . Секое утро кога излегував за на школо трчаше по мене со топол чај. Пак ќе речам немаше обврска ама имаше ќев да не разгали. Сте ние бевме засебно домаќинство на различен спрат но бевме блиски. Тоа ќе им фали на моиве деца и затоа ми е криво.
Никој немаше ништо да ти каже ако кажеше дека сакаш децата да имаат блискост со бабата. Ама ти почна со - зошто не ни помогна финансиски кога го уредувавме станот, зошто не не прашува дали месецов имаме пари, зошто јас сум многу вредна, а тие лежат. Свекрва ти има нејзини пари, не ви ги троши вашите. Така што, некултурно е да и правиш есап на нејзините пари. Да не се лажеме дека зборуваме само за блискост на бабата кон децата
И јас сум пораснала со баби и дедовци. Мојата свекрва ако не и го однесиме детето, таа со месеци нема да и текни да дојде да го види. Пред куќа ќе помини, нема да влезе. А, како што се изрази една членка погоре, по телефон жалопојки, чиниш готово цркава по внучето. Свекор ми нит се инетересира, тој е друг тип на човек. Кога сме кај нив, само воспитни совети, и изјави како таа е најмајка, израстила 100 деца, таа била мајстор за чување и воспитување, ние не сме чинеле мрзливи и разни бљувотини. Мојава само се прави дњк ја интересира внучето, ама само по телефон. И нека не ви е чудно, секакви ги има. И нека не ви е мака.
Не превртувај зборови, почнав дека ни ми помага ни ми одмага, тоа беше поентата. Ни ми дала живеалиште, ни сум финансиски зависна од неа, ни сум и побарала нешто, ни сум им тупнала дете да ми чува. Никаква мака немаат видено од мене, ни сум им пререкла нешто.