Во суштина, сите се согласни околу тоа дека различни генерации најдобро е да живеат одвоено. Спојлер Кога јас би била родител, би сакала моите деца (независно дали се машки или женски) да живеат одвоено од мене и мојот сопруг уште пред да се оженат/омажат. Мислам тоа би било идеално. Човек треба сам да се научи да се грижи пред се‘ за себе, а потоа и за своето семејство. Но, факт е дека кога моите деца од Х причини не би имале можност да се одвојат од дома, а и ако јас немам можност да им помогнам во тоа, нема да ги исфрлам на улица. Се‘ едно дали се омажени/оженети. И доколку се случи (моите деца со нивните избраници да останат да живеат со нас), сеедно што тоа би бил наш дом, не е хумано секоја секунда да ги потсетувам дојдените (снаа или зет) дека тоа е наш и само наш дом, дека тие немаат право на глас. Нормално не очекувам ни тие до толку да се одомаќинат па да ми ја заклучуваат вратата па да треба да ѕвонам за да ме пуштат да си влезам дома. Сметам дека во суштина секој родител во себе го има оној инстинкт да му помогне на своето чедо колку што е можно повеќе, на начин кој смета дека е правилен. За жал има и исклучоци (како што има и исклучоци и кај децата, кои се во состојба да ги избркаат родителите од својата куќа - Бог да чува) кои сметаат дека штом синот/ќерката се оженил/омажила веќе не само што не мора да му помагаат (и навистина не мора) но и дека веќе дошло Payback time, односно сега синот или ќерката треба да враќаат за се што родителиве им пружиле во животот. Тоа е во ред, но кога родителите би биле постари и неспособни сами да се негуваат, а се до тогаш, ИНСТИНКТОТ треба да им вели да го помогнат своето чедо, колку што можат и на начин на кој можат. Јас сум благодарна на моите родители што ми овозможиле да се школувам, а при тоа не ми недостигало нешто од есенцијално значење во животот (при тоа не мислам на одмори, автомобили, мобилни телефони, оригинал патики или тренерки, екскурзии и сл. - сум поминала и без тоа и жива сум). Исто така благодарна сум им на родителите на мојот сопруг што и покрај тоа што биле големи жртви на транзицијата успеале да го школуваат син им. Тоа што ни дале привремено кров на глава е само плус, но истото можеше да се случи и од страна на моите, а можевме и сами (под кирија) - тоа беше прашање на избор. Тоа што ниту моите родители, ниту неговите не ни го решиле станбеното прашање не е никаков грев, бидејќи тоа не е нивна обврска. Не ни бараме никаква помош од нив. Мене ми е доволно ниту едните ниту другите да не ни одмагаат на патот кон основање свој дом. Да нема влечење пари за различни нивни хирови (бидејќи и двајцата сме должни кон своите родители), да нема недомаќинско понашање и билдање на сметки, и на крај да нема драми кога ќе дојде денот Д. Толку. Останатото ние сами ќе го средиме. И Господе само здравје дај ни на сите нас и на сите околу нас.
Јас го надминав проблемот со мојата свекрва.Не дека ме чекаше на нож кога ќе отидам кај неа,знаеше да ми приговори нешто.Арно ама времето си го направи своето.И да,смртта на свекор ми,ја освести и сега немам навистина никакви проблеми.Знаеме да се потскараме затоа што е помрзлива,чека се јас по дома да и сработам,ама во последно време и тоа го толерирам,па не сме сите идеални.Порано се претргнував од работа сега не.Колку можам толку. Ако се прашање финансии јас од неа немам добиено ништо.Има свекор ми плац купено ,ама не е наследен а можеби сестра му ќе си бара дел.Процедурата не е почната ,никако да собереме пари.Се што имаме ден денес е благодарение на моите родители,кои ми овозможиле да имам пристоен живот.Од друга страна тоа па и не е толку добро зашто цел живот ги лечам фрустрациите на маж ми ама тоа е друга тема. Јас само едно би кажала на сите идни снаи.Совети за свекрви ќе давам кога ќе дојде време за тоа. Не се карајте ,избегнувајте ги нервозите,и терајте си вие како што мислите и сакате.Се разбира мора да имате и поддршка од мажот.Во заедница или не,која се разбира е најдоброто решение,животот оди.Искористете го.
Ве читам тука ве пратам гледам дека повеќето од вас сте снашки со стаж. Јас сум тазе снашка 4 месеци верени бевме со мм и кај нив седев и скоро 4 месеци во брак. Со свеки сум топло-ладно. Не знам како да ја дефинирам некогаш. Некогаш е ок со мене, некогаш знае да мрчне малку, но гледам тоа сега да го контролирам т.е нејзините испади да ги контролирам да не допрат до мене. Знам да ја фатам на убаво и така да биде ок. Ајде, викендов зедов исчистив, средив... нешто не и беше добро па реков ајде женава не може јас ќе средам така секој викенд си чистам не ми беше тешко воопшто. И мм (бидејќи работиме на свој спрат т.е сам тој се работи кутриот) и слегува долу и гледа и вика снег ќе падне снаа и свекрва работат заедно (свеки зела ручек да прави) Е добро, знае да ми ги крени сафрите малку со некои нејзини постапки. Еден ден е арна, нареден ден е пис човек не се седи до неа, и не знам што да правам секој ден е различно, не знам како да постапам со неа некогаш, не знам што да и речам и лепо и фино си одам во соба. Абе како камелеон е женава. Како што ве читам моите работи што ги прави таа не се НИШТО во споредба со некои од вас. И не сакам многу да пишувам за ситни работи, а ги има што е нормално. Тоа золвичето мое мучки прави и го полни мозокот на свеки. Ама ќе ја средам и неа Нека се омажи аман веќе
Имај во предвид дека жената е најверојатно во климакс.Промени на расположенито се секојдневни.За золвичето исто,сепак е таа сестра на маж ти ,наблизок род,а крвта вода не бива.Само биди трпелива и дипломатски играј,се ќе се среди :up:
Не,не тој многу добро си ги знаел какви се а, ретко која снаа пред да се омажи знае што ја чека,никогаш не можеме да бидеме сигурни.Зарем малку има примери на форумов и покрај фактот што како девојки оделе на гости кај свекрвата нивниот однос се менува за 360 степени откако ќе станат снаи. Ниедна снаа не очекува се да биде идеално,животот во заедница си носи свои предизвици,за некои полесни за некои потешки.Она што го очекува е основна почит ,разбирање и хуманост.зар и покрај фактот што оди на работа,носи финансии во домот,плаќа сметки,средува,чисти ,прави ручеци...треба да се помири со фактот дека не е прифатена како рамноправен член во тоа семејство,без право на глас иако го носи нивното презиме и целиот товар околу домаќинството е оставен на нејзин грб. За жал на некои луѓе и 10 души да имаш и сите да им ги дадеш нема да бидат задоволни а таквите според мене не вредат да бидат наречени луѓе!!!
Ехе овде се развивала дискусија.. Come back.. Сакам да кажам дека ниту свекрвите се мед,ниту снаите се млеко. Така да
имам еден "мал" проблем и би ве замолила за совет зашто веќе навистина не знам што да правам глава ме боли од нервози. имам врска од скоро 7 години решивме да се земеме а вереникот мој цело време сам се мачеше да го среди спратот за да има кај да живееме. тој работи на брод и не е тука не знае баш се што се случува мајка му на почетокот со мене беше мн добра но откако се среди спратот и кажавме што планираме се смени многу. требаше таа да си седи долу со нејзината мајка бидејки маж нема а ние да си седиме горе. но откако вереникот пред неколку недели замина таа наводно се скарала со мајка и и се пресели горе да седи ( јас сум си кај моите) и сега не сака никако и покрај тоа што нејзината мајка и вика да се симне и се да биде како што треба таа решила да седи горе. а горе има една дневна голема со кујна и трпезарија и една спална која сеуште не опремена. навистина не знам ни што да правам ни како да се однесувам страшно се нервирам почнува нејзини правила да си донесува (пример најмногу што мразам е да имам шпорет на тараса а таа токму тоа го направила ставила шпорет на тараса). не знам се се работи само од инает а веке нерви немам. така да сакав да кажам сите се добри до одреден период потоа со тек ан време си го откриваат вистинското лице
Ти не се нервирај и не реагирај.Седи си и од страна посматрај ја работата кога ке дознае вереникот дека мајка му си живее горе гледај како ке изреагира ако и се спротистави и и каже дека нема место и не и е пред се местото горе со вас кога веке има услови доле тогаш преиспитај се што понатаму Ако се постави и он како тебе со мислење како твоето добро е ама ако уште сега остане на страната нан мајката тешко тебе Шпоретот кај сака нека го става ти сеуште не си отидена таму и не се замарај кој акај што ставил нејзина кука ке си става се кај што сака се додека не ви го даде спратот на располагање на вас двајца откако ек ви го даде вас тогаш можеш дасе грижиш кое кај да стое сега узивај и кулирај чекај да донесе некое евро вереникот да си се досредите тоа е битно не она
Зошто сте вложувале во нешто кое не е ваше? Со тапија мислам. Ете мт имал шанса да заработува, зошто не сте си ги чувале тие пари и не сте си купиле ваше? Едно собиче-едно. Никој не може да ви го земе. Средете си го како сакате, кујната кај сакате нека ви биде, ваше си е. А вие балски салон направете од спратот ако сакате, со тоа никој законски не се обврзува да ви даде ништо. А за морална обврска, па би требало да бидете паметни и да не ја очекувате. Сте си ги заробиле сопствените пари, ете тоа било вашата грешка. Нека си се шират на два спрата, вие едно собиче ќе си имавте, ама барем ќе си бевте газди. И сакам да си додадам нешто што ми лежеше на душичката од синоќа и ме потсети на делот од нашата дискусија каде што зборувавме колку е важно да се створи сигурност пред да се влезе во брак и тн и тн. Другари на мм беа вчера попладне на гости кај нас. Читај пролив. Не` умреа со тие муабети „Не можеш денес жена да најдеш на која еден шпорет и еден кревет ќе и` се доста, сите прашуваат што работиш, дали имаш услови за одвоено да живееш, никоја не те сака ради карактер, ради добрина, бла, бла, бла...“ Па ја не издржав и им реков „До карактерот е, не е до немање пари. Зошто ли? Затоа што не сте конструктивни луѓе, затоа што си гледате да си проживотарите под изговорот сите трчаат по пари како изговор да не створите ништо ваше. Стиснете се малце, една година бидете на парфемчиња од 500д, не одете на одмор, не излегувајте секоја вечер. Ќе видите како парите сами ќе почнат да си доаѓаат.“ После мм ми заблагодари што ги заќутав на 5 минути. Не разбирам како човек како мм можел да се дружи со такви...ваљда за искачање биле добро друштво... Бог да чува лесно е да си неодговорен и вината да ја префрлиш на друг. Сакаат да бидат мажи со невеста дома, а да се понашаат ко тинејџери шо зимаат џепарлак од мама/тато. Значи ме нервираат и мажи и жени кои очекуваат некој друг да им го створи и среди животот и само да си седнат на престолот. Засукајте ракавите море. Сепак на крајот од денот, единствени на кои можеме да се потпреме 100% сме самите себеси. Спојлер Значи и мм немал можеби свое кога се земавме, но имаше желба да го створи, имавме ист став кон парите, дека сме се изнаживеале за уште да ги фуцкаме на глупости и од црковни глувци, сеа сме колку-толку добри, собравме доволно за учество, сега отплаќаме кредити и тоа е добар почеток за двајца луѓе во дваесетите. И триесетите/четириестите се убави години, особено за некој кој си средил важни животни прашања. Значи до карактерот е сепак. Додека се забавуваме, можеби мислиме дека животот е краток, но кога егзистенцијалните прашања ќе затропаат на врата, гледаме дека уствари животот е предолг за да не мислиме однапред што со него.
Во право си Теси од збор до збор. Јас мислам дека голем број на кавги и расправии помеѓу снаи и свекрви се случуваат баш и од причина што мажот е недоволно созреан за да основа семејство и се чека на готово.А знаеме дека животот е секојдневна борба. А вакви типови како што ги посочи верувај дека ги има многу и секогаш се вадат на она-таа ме гледа само преку парите или таа ме сака само ако имам пари
Moj sovet,do devojkite koi se uste ne se vlezeni vo brak da si gi opulat ocite,pred da se mazat mislam da si se izboret za ona sto go sakaat,ne velam i po cena na karanje so verenikot.no otpocetok da se izborat za svoeto mesto vo domot.Jas sum 15 god.vo brak ziveev i so svekor i svekrva ,jas bubace se kako tie sto ce recea ,so mazot mi ne rabotevme nikade .vospitana od doma(nemoj kerko problemi da pravis,i da ne stramis)poteknuvam od ugledno semejstvo.i sega jas snaa sto site svekrvi posakuvaat ama za mojata necinev.taa pocna vojna da vodi .zemaj gi alistata od masina da gi spruzi,gotvi rucek od navecer ,ja si mislam deka saka da me postedi a taa da se dokazuva deka e povredna od mene.na svekorot mu velese ene taa seta so deteto a jas rabotam,na sabajle ako stanev vo 9 mi veleea dobar den,a jas so bebe koe ponekogas znaese cela nok da nespie.a pred mazmi bea super glumenje kako med i mleko da e doma.jas ako se pozalev toj ce mi recese nisto ne ti pravet,na roditelite i da im kazev ,tie po nivnoto ti si popametna i popustaj.pocina mazot i taa stana limon tabiet .vo meguvreme se vrabotivme ,ama slobodata ja nema. mi sedi so dalinskoto vraka i gleda taa sto saka.a jas ako otidam vo spalnata moja .ne sum pravilna snaa.sega i masmi ja vide ama sto da i pravime .,samo sto jas ovie 15 god,za NIKOGO sum gi trosela nervite.sega od kako pocina i tatko mi se svestiv.SVEKRVITE SE VIR VODA, KOLKU POVEKE CAPAS VO NIV ,TOLKU POVOdENA SI.Devojki stavete gi na ignor ,poveke ce ve sakaat i postovaat.zatoa vi velam od pocetok da se borite zosto pokasno kako mojata sto veli(nekoj drug ja uci),nekoja drugarka. [mod-kirilica:398p353d][/mod-kirilica:398p353d]
Ееее луѓе не знаете со какви идиотки живеете и ќе живеете....Значи денес на син ми му е роденден полни 1 година и што е најтрагично мм не е дома...а каде е??? Неговата сакана мајка денес прави операција баш денес ја закажа преку врски и он цел ден е со брат му во болница незнаете колку сум нервозна сакам цел роденден да го откажам и да не славиме вечер ама жал ми е за малиот само заради него
Немој да се навредиш, јас само ќе си кажам мое мислење. Дете од 1 година, баш и не знае што е тоа роденден, кој ден треба да биде, ниту ќе се сеќава на тоа (да не се фотографиите и видеата што ги прават родителите). Јас да сум на твое место, ќе им се изјавам на сите поканети, културно ќе им се извинам, ќе им објаснам и ќе го одложам роденденот за по операцијата (здравје Боже, ако се‘ заврши добро). Никој не оди на операција од арно (освен овие што одат на естетска хирургија), секој што оди на операција си има мака (некој помала, некој поголема). Колку и да е лоша свекрва ти, ти и маж ти треба да сте покрај неа во овие мигови. Ни јас не ја обожавам мојата свекрва, но кога таа беше на операција, ние со маж ми пред да одиме на работа, отидовме во болница да ја видиме и да ја охрабриме, а потоа излеговме порано од работа за да ја видиме кога ќе се освестува од анестезијата, да не и‘ притреба нешто, да разбереме од докторите како поминала операцијата и сл. И ламја да е, таа е мајка на твојот сопруг, и ако не за неа, ти треба да си таму за твојот сопруг. Извини уште еднаш, ама тоа е мое мислење. Знам дека многу си го сакаш детето, но тоа е само еден од многуте родендени кои ве очекуваат.
НЕка му е среќен роденденот на синчето твое, и ќе си го гледаш само твоето синче и никој друг па ни маж ни мајка му никој , не се замарај со нив, посвети му ја љубовта и времето на твоето синче а другите нека си бркаат работа, тие ќе си патат не ти и твоето сонце, јас си го имам истиот проблем со свекрвами и мм а син ми нема ни 40 дена уште ,,,, гледај си детето......
Јас да го одложам роденден на своето дете заради тоа што нејзе завчера и се јави докторот и и рече денес да иде на операција???? Она е преку врски и можеше и друг ден да закаже можеше и другиот петок ама она денес па денес епа тоа неможе така!!!
Нека му е срекен роденденот на синчето,големо да расне,гордост на мама и тато да стане . А за свекрвата..... па со лесно нека и е.
^^^ Боже и ова не сум го прочитала до сега, да откажи жената операција за роденден??? Лоша, лоша свекрва...