Pa toa I jas sakam da go kazham.....ama ochigledno ovde povekjeto ili ne razbirat ili ne se trudat da razberat.
Па? Што ако се? Дадилка не планирам да изигравам. Сега чувам свои деца, плус "деца" понатаму не ми требаат. Маж ми нека им помогне кога треба. Жално што некои раѓаат деца за да чекаат чување на старост.
Ne izigravaj......toa e tvoe pravo samo nemoj drugji da napagjate Ako imaat sprotivno mislenje od vas...
Здраво 18 веку Што изигравам? Може во иднина моите деца да заминат на работа во странство. Да ги спречам за да ме чуваат?
Јас сум многу деликатна ама сум му перела на свекорми алишта кога свеки била отсутна на подолго време Ништо страшно де
Не знам што ви е толку табу ако идат во дом. Напротив таму добиваат целосна нега и посветеност,грижа и секако посети се дозволени. Се е до размислувањата и можностите,се разбира.
Zdravo 21veku aroganten.....Pa Dadilka ma toa Ako sakash da ne izigravash....tolku nepamtish sho si napishala?
Никој не е должен да пере туѓи алишта освен кога некој сам не може, а тој што не може зависи од тој што може. Ако некој не гледа проблем во тоа да пере туѓи алишта, негово право си е. И двете гледишта се ок.
Ниту би ги чувала ако се разболат, ниту сум раѓала дете да ми е должник. Имам дете, работа, дом за кои треба да се грижам, не можам и негувателка да бидам јас покрај нивни деца што ги имаат. Јас ако имам обврска имам кон моите родители, кон своите си има маж ми и неговите сестри и браќа.
И не се сите во состојба во која МОРА да бидат во дом. Не се залегнати па некој цел ден да им треба. И да, нормално дека синот е тој што ПРВ би требало да се замара со сопствените родители, потоа жена му - ако сака. Ете, јас сакам да им се замарам на моите и им се замарам, сакам и тие мене да ми се замараат, додека бев со бившиот имав коректен однос со мајка му, и да, ако нешто и требало не ми беше тешко да направам, било да испазарувам, однесам, донесам, исчистам, пуштам машина итн. Исто така и на него не му беше тешко ништо што ќе побараа моите од него, не бев само јас "пепелашка", и тој се "понижуваше" Не сакам да живеам ни со мајка, ни со свекрва, ниту па живеев со свекрва, ама сакам да чувствувам припадност и сакам да правам и за мене да прават работи А колку пати СИТЕ направиле за мене, нема да ми паднат раце ако на старост (па и сега) им однесам тенџере манџа, им пуштам машина или не знам, испазарувам
Не знам каква идеја имаш ти за "чување" стари лица ама носење тенџере не е единствена обврска. И не се зборува тука за здрави и самостојни лица, туку болни и залегнати. Готвење, хранење, перење, чистење, бањање, пелени, поместување/ шетање зависно од состојба, рани, апчиња, лекари, терапии и уште многу. Особено кај жени кои работат, ова е многу голем залак, додека децата на родителите бројат овци.
Маж ми колку пати е помагал кај моите. Кречел, местел ламинат, изработувал мебел. Можат и мајстор да викнат, ама зошто кога тој знае да го прави тоа. Кој ќе викнат ако не најблиските. Мене ова ми е природно и не гледам дека на некој би му се исушила раката ако помогне кога може. Луѓе сме, не камења. Пред некоја недела свеки имала страшни менс болки до толку што не можела да стане. Му звонела на свекорот кој беше на работа да дојде да ја носе на доктор. Ја прашав зошто не ми се јави на мене, горе бев, рече да не те замарам со две деца си. Само јас и таа бевме дома. И кажав за нареден пат да вика ако има потреба. И стварно го мислам тоа. Кој би викнала ако свекорот не можел да се јави или ако го немаше него? Би премирала, ама само за да не се јави оти не вознемирува? Кој би бил толку нечовек да не помогне во одредени ситуации?
Па не се работи за вакви ситуации, туку за постојана грижа кога ќе залегнат, не мешајте ги работите. Стари може да залегнат со години и тоа си бара постојана нега и грижа.
Точно. Еве моите ако не дај боже залегнат, кога јас и мм не би можеле да се грижиме толку за нив би викнала жена да го направи тоа. На цедило нема да бидат оставени. Мене не ми менува ништо ако направам уште 2 порции за нив или им зачистам во соба. И на маж ми.
Е така де. И јас еве моите не би ги оставила на цедило, ама моите. Зошто од мене се бара да мислам за туѓи родители, што точно им должам? Ме воспитувале, школувале, ранеле, чувале? Зошто само од снаата се бара да мисли за родителите од двете страни?