Што ќе речи народот е за свекрва ти и маж ти они нека се плашат..Ти си паметна девојка која допрва треба да си го живее животот Собери храброст и те чекаме со убави вести @your-girl.-.friend
Јас едно не можам да разберам, зарем имате воопшто чувства за тие ваши мажи, дечковци кога вака се однесуваат со Вас? Мене искрено да ми е до мене, на сите тие проблеми, секогаш кога ќе го гледам ќе имам нагон да повратам. Вие живеете во страв, стрес, нервози. А девојката погоре па искрено пробав ама воопшто не можам да ја сфатам. Бегај нозе додека те држат. Точно е дека човек се менува, ама вие веројатно и претходно сте гледале на нивните однесувања ама сте прогледувале низ прсти, или сте се тешеле дека ќе се смени, до толку човек да не приметите дека е опачина од човек не верувам. Еве јас свекрва ми од одма ја проценив што човек е, ама и маж ми го знаев дека нема да и оди по кеф, па џабе и е што пробува да се меша на крај, пак си седи мирна, затоа што од мене не смее да коментира, а маж не ја слуша. Не се тешете дека човек во брак ќе се промени ако во врска е никаков!
Devojki zarem uste zivete za toa sto ke kaze narodot? Zarem koga ke dobiete navreda,samar,ponizuvanje narodot e vo vasa odbrana ili ve zali? Se dodeka sami ne pocnete da se cenite nikogas nikoj nema da ve pocituva...majka mu stara ke se mislam sto ke kaze narodot a jas doma ke sluguvam,ke bidam predmet na ponizuvanje i ismejavanje? Sto ke kazete na vase dete koga cel zivot ke gleda kako ve ponizuvat? Da me navredi ili udri dodeka se svesti ke me nema...majka mi i tatko mi ne me udrile da me udri nekoj sto sum go sakala? A ovie pa mamini sinovi ovie pa treba da se so zakon zabranat za razmnozuvanje...
Нека ми залепи некој мене 2-3 шамари што се нервирам за вас. Х страници изнапишавме и те убедуваме да си одиш ти упорно страв па страв. Не сакам да бидам груба, ама КОМПЛИЦИРАТЕ ЕДНОСТАВНО. Живеј го бе животот девојче, 22 год. си, колку млади, умни момци има вие одите за некој кој останал у 19 век. Од што имаш страв? Да не ти се заканува? Да не се плашиш после да не те следи и да те малтретира? Нема да те остави на мира? Полиција. За народот ич да не те гајле, да останеш ќе зборат дека вака ти правеле, онака. Да си отидеш ќе кажат си отишла. Епа ти бирај ќе седиш несреќна со црн живот засекогаш или на време ќе се спасиш и ќе продолжиш да уживаш. Ве молам, ама најискрено не си го упропастувајте животот.
На човек можеш само на сила да му земеш, не можеш на сила да му дадеш. Џабе и 100 страни, сама ако не си сфати. Сме биле сите на таа возраст. Лудо заљубена, мисли дека е тоа тој, го сонува навечер, мисли на децата, како да биде подобра домаќинка за да ја гледа и цени итн. Се' дури не сфати дека е уште еден во низата кои треба да ги помине. Еден што само ја молзи, до сеа да сакал сто пати и трудна ќе ја остаел тој. Само не сака не му се брза ни да ја ожени. Греота само нејзините кузнај колку се нервираат. Да ми е ќерка знам дека срцето би ми се распарчило да слушнам дека вака живее...
Скраја нека е, ама да ми е ќерка за коси дома би ја донела. Се тресам тука да ја израснам како што треба, за некој кретен да се изживува? Е нече мочи. Би им ја срушила куќата врз глава. Сељачишта прости.
Да, ти влепи, ама да те освести малце. Абе, бегај девојче колку што те држат нозе. Со ваков сељак ќе си го зацрниш животот. Млада си, имаш поддршката од твоите... Тој нема да се смени. Не се надевај.
Девојко не те разбирам навистина ( ќе помислам тролаш) имаш 22 години, работа, поддршка од твоите за да се вратиш. Не сте земени, деца немате значи нема што да му мислиш пакуваш куфер и си одиш. Зошто трпиш такви луѓе? Од што се плашиш? Не ми се верува сама си правиш компликации каде нема.
Cigari mu kupuvas? Pazaruvas za doma? Gi izdrzavas i zgora na toa trpis seto toa sto kaza? Kako beeeeeeeee? Nemoj da mi kazes deka uste pa i nozi mu siris da si olesno maminoto since? DOBRO BRE NE SE CENIS NI NAJMALKU? imas zlatni 22 godini zlatni devojceee....
@your-girl.-.friend Си седам така и си размислувам ко бев 22 г кај бев и со кого и ми текна на првиот дечко. 3 г. врска на почетокот моите не го сакаа ,одев против нив , се случи да ги вреѓа и сл. тој имаше само татко мајка му го оставила ко мал. И така се помирија моите - одење идење се. Што би се рекло многу сериозна врска уште шо не бев преселена кај него. Еден ден седиме и ми објаснува таму на комшиите што им се десило и ми вика ( имињата се измислени, жената трудна ) Сандра и Наум се скараа па се замешаа нејзините, неговите па Сандра си отиде и Наум со цел памет по неа. Ј - А по кого треба да оди ? Т - како по кого ќе си застани на страна на родителите тие го одгледале , го растеле не можи некоја шо дошла вчера да ги команда. Ј - молам ?? Т- па да , јас да сум збор нема да кажи , татко ми е еден - се жртвувал за мене , жени има милиони. Ј - ама човек милионите жени нема да му родат дете за два месеци. Т- ех дете ко дете , ќе порасти. Секогаш ќе му биди дете не мора Сандра со него да живее... Тоа ни беше претпоследен разговор, последниот беше дека сакам да одморам од врската , млада сум за сериозна врска сакам да шетам Една година подоцна друг дечко уз муабет вика дека немало што да запросува женска , модерни времиња ко ќе реши да се жени ќе си завршува работа па барем прстен нема да мора да купи - на мајтап де А претходно измеѓу нас ми тепаше муабет дека секс без кондоми е поубаво и мнооогу љубоморен беше е него го блокирав сегде без збор Според мои тогашни другарки - ситници , Според мене црвени знамишта. А замисли во твојава каша да се најдев , две минути не седев и ко ќе го видев на улица на друга страна ќе бегав
@Осе Колку само ме потсети. Јас на 22г бившиот го влечев за нос бе. (Дури бегав од мајка му што не се имавме запознаено лично да не ме калеми некаде со муабет) А за свекрва уште на 15 имав зацртано дека нема да поштувам и дека дома слугинки ќе имам...
Дома твоите имаат нива те тераат да работиш, им даваш од плата,те тераат да им готвиш,чистиш, пеглаш и те омаловажуваат!? Толку имам да кажам, другото сама си го знаеш
Премногу работи ми наметнува дека ова не е ко шо треба, ова не знајш да го напрајш ко шо треба. Не те бидува за ова не те бидува за она, а како да знам ко со нештото се сретнувам прв пат. И сега шо и да напрам очекувам одма нивна реакција дека не чини и зато ми е страв да напрам нешто друго. Се изгубив себеси, своето јас. Се чувствувам како да не постојам, како да немам право на збор (додуша и така е) , едноставно како да сум вишок и сосема непотребна.
Па замини и решен проблем .... Те читам станици наназад, воопшто ништо не те држи таму спакувај се и замини си толку е едноставно....
@your-girl.-.friend врска немам зошто си пишала во темава. Овде членките бараат совети за проблеми со свекрвата, кои најчесто се всушност проблеми со мажот. Претежно се заглавени и немаат поддршка, па им треба некој да ги поддржи малку барем виртуелно. Ти немаш никаков проблем ни со мажот, ни со свекрвата, ни со некој друг. Имаш проблем самата со себе. Треба да сфатиш дека апсолутно ништо нема да се смени (бар не на подобро) што и да правиш. Експерт во земјоделие да си, куќата топ средена да ти е, јахта да им купиш и стои на глава да направиш, буквално истата ситуација ќе ти е дома - едноставно не те почитуваат. Ако сакаш спас од ситуацијава знаеш дека само еден повик до твоите е потребен. А твоите имаш среќа што ги имаш. Штета е што уште си толку незрела и не ги цениш доволно. Секоја минута што седиш уште таму ги бираш "мажот и свекрвата" пред твоите родители што ти даваат поддршка. Треба да сфатиш дека ништо нема магично да се случи и никој нема да се промени или да дојде да те спаси од ситуацијава. Ако сама не си помогнеш и не сакаш да си помогнеш, никој друг нема да ти помогне. Така да, накратко совет сумирано е - Дај опрај се, оди си кај твоите и после тоа обавезно на психолог, затоа што не знам што ти се случува при волкави можности и поддршка да сакаш уште да седиш таму. И зошто упорно го игнорираш прашањето? Од што ти е страв?
Најмногу заради озборувања од нивна страна, бидејќи ги слушам секој ден како знаат да озборуваат, се знаат за сите. Знам и колку работи ке измислат само за тие да бидат во право, да бидат жртва као демек ништо не и фалеше сето погодено и пак замина, а плус сите идат кај мене на работа сите се знајме. Не е многу големо местото од кај шо сум околу 3-4000 илјади жители. Не сакам да ја напуштам работава бидејќи условите се супер а и платата и да одам на друго место подалеку да живеам. Се плашам шо ке речи народот.
Нема да речам не се секирај што збори народот. Те сфаќам. Луѓето сме социјални суштества и сакаме да сме прифатени од околината. Ама дефинитивно преувеличуваш дека до толку ќе се замара народот. Освен тоа, што ќе ти се тие услови и плата кога си заглавена? Што ти вредат, кога се кај нив оди? Ако извагаш што вреди повеќе - сите да имаат убаво мислење за тебе (а сигурна сум дека народот секако си оговара и наоѓа маани), а да трпиш ваков живот или ... да зборат шо и да зборат за тебе, а ти да си живееш на раат. Пази, 22 години имаш, супер услови. Цел живот со можности пред тебе. Ти замини си, поправи си ја самодовербата и за 10 години од сега народот секако нема уште со тебе да се занимава, а ти ќе си живееш убав живот. Едино само маж ти со мајка му уште ќе кукаат по тебе. За 10 години од сега нема да си речеш леле колку ме озборуваат, туку ќе си речеш леле колкава будала сум била за ова да се потресувам.
Никогаш нема да му погодиш на народот. Кој сака да зборува ќе си најде нешто, макар и да нема, од инает, досада, љубомора. Треба да си се цениш бе, татко ти и мајка ти не ти дале живот за некои неписмени да си играат со тебе. Вредиш повеќе од нив, заслужуваш некој шо е спремен светот на дланка да ти го донеси шо се вика. Млада си, животот е пред тебе. Ништо не те врзува за нив. А што ќе кажете комшиите ич да не ти е гајле. Денеска ќе зборуваат за тебе, утре за некој друг и се така дури се живи.