Никому не сум дала "совет" - осуда. Апсолутно не. Предлог за чекори - да. Никој не мора да прифати. Јас барем знам што и зошто зборувам, тебе ич не те разбирам да ти кажам. Ти кажав реален проблем, барам совет - немаш, ми викаш да ја пцуеме свекрва ми. Ако немаш, не давај. Јас кога имам и е побарано, давам. И не, не сум рекл на веќе направено "што мислеше". Туку што мислам дека треба да биде понатаму.
Што совет тогаш ти би дала? Еве јас не знам. Ме интересира твое мислење. @Cka Немам коментар на твоето. Искрено. Некогаш животот е многу суров. Немој да си ја чукаш главата ако во твое опкружување ти се вратат зборовите како бумеранг. Ова само покажува колку мал човек си, ништо повеќе.
Кратка дкигресија Ако во брак дадеш ти 5000€ и маж ти исто за да купите стан куќа шо да е ... Не е воопшто битно чие име стои на документот тој имот секако ќе се дели на пола ако дојде до развод. 200%
Ти можеш мене да ме вреѓаш, но те болат тебе твоите одлуки. Не моите зборови. Јас можам што сакам да кажам, ама факт е дека е срамота да се мажиш додека немаш покрив над глава и да се ебеш без заштита кога немаш услови да чуваш дете. Сами донеле глупи одлуки, сами нека си чукаат глави. Не е крива свекрвата. Криви се сами што не си створиле услови за самостоен живот. И ќе повторам, уште имало жени што од мајка оделе кај свекрва )))) кој век сме, ауууу
Ајде сите кои немаат стан да не се ебат, Боже Господе!!! Не биди толку сигурна дека сѐ можеш да пресметаш.
Zheni, site sme zgreshile neshto. Nekoj go utnal fakultetot, nekoj rabotata, nekoj ne zaminal stranstvo, a sakal, nekoj zaminal, a ne mu e ubavo, nekoj zgreshil vo izborot na partner. Ama ako prashash nekoj I nekoj ti posochi - don't kill the messenger, samo ti posochuva neshto shto ke si postoi I bez da ti posochi. Jakite drugarki ako ti rechat Ti si princeza, ama mazhena si vo losha familija. Ne zhalete za toa shto pominalo vo minatoto. Ama mozhesh da prevzemesh neshto za vo idnina. Ne e lesno, nikoj ne vika deka e lesno, ne e sekogash vozmozhno bash sega, ama ako ne e mozhno denes, mozhno ke e utre ili zadutre. Da ima siromashtija, ama ima I komfor zona od koja nejkjam da izlezam. U redu je, site sedime vo komfor zona nekogas, samo bidi svesna deka ti e komfor zona, a ne site mozhni izgovori. Zoshto prv chekor do reshenieto e da bidesh svesen. Najteshko e sam da kazhesh zgreshiv, normalno polesno e drug da e kriv, ama na dolg rok se isplakja.
Јас? Ако станува збор за посебен дел/спрат: да разговара со маж и', уште поостро, дека на тој кат (негов нели) не може мајка му што сака да прави. Да и' се земе клучот ама одма, да не може кога не сме дома да влага. И ако маж и' почне да ја брани мајка му, да почне да размислува за развод, не и' треба маж што не ја есапи.
Не знаеш за секој дали е така. Имам школска,моја генерација што имаше со мислење ко твоето,денес станови куќи имаат,кои чекаа да се створат за да имаат дете. Ама дете нема денес.доцна било. Знаеш што вели денес,камо да имав дете па да градевме куќа. Затоа,кути си,секој за себе знае,правилник нема. А и за свекрви исто. Ти нели твојата размислуваше дома да ја вселиш,тоа пишуваше пред некоја год.ти се наоѓала жената за се. Што е тоа ако не од мајка кај свекрва?
Абе шо е со наратививе кога знаеш дека не е така? Се обраќаш на жена што знаеш дека од 18 сама живее, а 30+ е. Како од мајка кај свекрва? Или ми се обраќаш мене "не сум стекнала", него кој, комшиите ми даваат? Или да, моите фрижидери ми полнеле. Абе ајде. Ептен е тешко да сфатиш дека секој избор има последица. Или свекрва, или ќе се откажеш од многу за сам свој мир да имаш, или ќе се откажеш од трето... Ама ако советот твој е на слепо да правиш се', што да ти кажам, секоја чест.
Свекрва и' дала хипотека, за тоа и' е благодарна. Детето под кирија го роди, со маж и' така живееа. Живеење под кирија е поголема самостојност него живеење во заедница со свекор, или на кат на име на свекор. Цел свет тоа до сега го сфати, има време за нас.
Приватни детали не знам. Ама нема потреба од силење на форум,а без родител не би направил ништо. Па сакаше да ја земеш дома нели?
Абе за да живееш под кирија, треба прво да работиш за да ја платиш Ај да отиде кај свекрва ти у стан (потенцирај дека едно дете е маж ти, за поголем ефект, пак на него тој стан ќе остане) па да има логика муабетов И за таа хипотека, треба да плаќаш рата од кредит за куќа итн... ама...
Како не знаеш кога ги кажавме во темава? И тоа што сега го напишав Чка во темава има пишувано, не ми е братучетка па да знам. Само паметење ми е јака страна. Упорно извртуваш вистини и си даваш претпоставки, се' други ни давале. Не е исто некој да ти е жирант или да стави нешто под хипотека за ти да плаќаш кредит, и да се вселиш дома кај него. Ич не е исто
Која глупост е да кажеш немој да се мажиш ако немаш нешто свое.Еве јас сум порасната во многу токсично семејство и татко ми цел живот е мамино синче,додека не почина мајка му за се со нејзе се договараше после работа прво кај нејзе одеше па доаѓаше дома и се му сметаше(не живееле во заедница,посебни куќи во ист двор).Мајка ми трпела психичко и физичко насилство со години а никогаш ништо не згрешила,никого не навредила и добивала ќотек затоа што му барала пари за храна за дома а он немал,не можел да постигне.Свекрва и кога татко ми ја малтретирал и се смеела,мајка ми кога ќе ги пружи алиштата на цело семејство што ги перела на рака "баба ми" го праќала братучед ми 7 годишно дете да ги мачка со кал,не сакаше да не чува и кога требаше да не пази не заклучуваше внатре.Вака само со нас се однесуваше а со другата снаа и внуци се сложуваше,секогаш за нив купуваше што и да побараат и ни било многу криво кога ќе помине покрај куќа со полни кеси благо,чипсови и на нас ќе ни даде едно да го поделиме.И ден денес не збориме со братучедите а во ист двор сме ете од тоа што не двоела.Ама постариот син(чичко ми)се разведе,кога виде дека мајка ми е добра жена цело време сакаше да ги поправи грешките ама џабе,кога умираше мајка ми секој ден цел месец ја чуваше,ја бањаше,ја хранеше и денот кога почина цел ден мајка ми ја барала а она беше на работа.Бракот на моите се распадна од татко ми и "баба ми" и многу ми е жал што и го упропастиле цел живот денес е на еден куп лекови од нервози.Е сеа јас и мојот сопруг се венчавме кога јас имав 19 а тој 23 години,он е со разведени родители мајка му живее со друг човек татко му со друга жена.Мојата бременост беше планирана ама на некој начин и неочекувана,кога татко му дозна дека ќе се венчаме не избрка од куќата(сопругот е единец),се селевме во зима со ништо друго освен наши алишта.Се преселивме во една стара куќа на место што на мапа не можеш да го најдеш,таму живеевме две години со тоа што само сопругот работеше ама никогаш ништо не ни фалеше секогаш се беше средено,никогаш не дојдовме во ситуација да бараме помош.Сега сме на друго место исто под кирија ама многу поубаво средено и на многу убава локација,скоро зборувавме како пред три години се преселивме со една кола а сега ни требаа две комбиња.Оваа година планираме да дадеме учество за стан затоа што и јас почнувам со работа.Значи не е до имам/немам,не е ни до свекрва/свекор него до човекот со кој што си се одлучила да го поминеш животот.Сите имаме некои кризи во врската/бракот ама потребно е разбирање,трпение, комуникација а не налути се и не прави муабет една недела па после однесувај се како да не ни имало проблем.