Јас сум една од тие кои што чекаа да си го средат станбеното прашање. Арно ама, чекав, чекав и не оди. На крајот прашањето беше, или ќе имаме дете, или ќе чекаме да купиме стан, ама без дете. И решивме... Ете сега сеуште живееме под кирија, со детенце А станот се крчка, кај и да е ќе биде Не е толку битно веднаш да се реши станбеното прашање колку што е битно индивидуите кои стапуваат во брак да се зрели и подоготвени да издржуваат семејство. Бидејќи, џабе ти се и станови и се, ако си вејка на ветрот.
Тоа што можеби нема да ни се исполнат плановите треба ли да биде причина да не се обидеме? Затоа и пишав, ќе се обидам, па колку успеам - успеам. Не можеме да одиме со мислата дека ете плановите никогаш не излегуваат како што сакаме, па нема што да се трудам, ќе се мажам, гајле ми е. Вреди да се обидеш, а ако вистински се трудиш, верувај ми дека нема да биде исто да се омажиш на 20 години, и на 28. Разликата прво во размислувања е многу голема, а да не збориме колку може да се промени финансиската ситуација во текот на годините. Те сфаќам целосно што сакаш да кажеш, и во право си, не секогаш излегува онака како што сакаме, ама тоа не е причина да дигнеме раце и крај, да не мрдаме со мал прст. Единствена работа што може сега да ме натера да влезам во брак е бебе. Инаку ништо друго на овој свет, ниедна жива сила не може да ме натера на овие години да влезам во брак. Нема никакви шанси. Сите што имаат редовен секс, постои мал ризик за бебе, тоа е факт, каква и заштита да користиш, никогаш нема 100% заштита, освен апстиненција. Свесни сме за тоа и одговорно би си ги прифатиле последиците. Сме збореле со дечко ми многу пати за ова. Иако тоа бебе би било најсакано на цел свет и би било плод на преголема љубов, сепак плановите би ги застанале на некое време, а тоа не би ни било најдраго. Во тој случај нема да се лутам ако свекрва ми ми рече дека многу трошам вода или дека струјата за сметка е голема зашто јас и маж ми многу трошиме. Кога денар не даваш, ќе си ќутиш и ќе им бидеш благодарна што ти дале кров над глава, а не овде во темава најгласни се оние снаи кои со прст не мрднале па уште и сите им сметаат. Така што треба да сме си свесни во што влагаме. Никој никого не тера да се мажи уште на 22 години без ниеден работен ден. Едни гаќи не си купила од лично заработени пари, трча да се мажи. Па после ќе се жали од свекор, свекрва и сите ќе и' бидат криви зошто и' рекле дека треба да пази со струјата (пример), а таа денар на дава. Тоа што ќе си дробиш, тоа ќе си сркаш.
Многу нешта коишто нам ни` изгледаат незамисливо, се всушност возможни. Со помали/поголеми жртви, со помали/поголеми последици. Различната организација и приоритизација прават да гледаме на овие нешта различно. А најдобро е да ги следиме сопствените приоритети за овие работи, а не мислењето на комшиите. Затоа што, ако го исклучиме разводот како опција, најголем дел од животот ќе го поминеме во брак, а толкав дел од животот да се помине во неисполнетост и незадоволство е навистина тажно. Значи , клучниот збор е различно. Нема тука правилно, погрешно, се` додека си ги следиме потребите и личните приоритети.
Ништо во животот не е како што планираме. Единствено што сум планирала е брак и ништо друго во однос на бракот. Имав 20 кога реков, да. Никогаш не сум зажалила за тој мој судбоносен одговор. Израсната во заедница, мислев дека е нормално да се живее со свекор и свекрва. Тоа не го сфаќам како нешто трагично, барем на почетокот. Нормално дека кога ќе потпораснат децата, треба комодитет и простор. Ама мислев дека тоа се решава со тек на време а не пред да се стапи во брак. Реално пред да се омажам живеев луксузен живот со над 30 пара штикли и не се замарав за тоа да обезбедам нешто свое. Ама јас која не планирав ништо имам можеби и повеќе од оние кои планирале. Иако прифатив да живеам со свекрва, со неа сум живеела само три месеци. Мене ми беше убаво ама изгледа дека таа била помодерна од мене па не сакаше живот во заедница На мои 27 години, имам куќа која е лично наша, имаме наша кола, не сјајни но добри примања, две деца и преголема среќа. Ништо не планирав ама ете испадна јас да живеам сама. Кој и како ми помогнал не е битно. Моите родители никогаш не ме натерале да се чуваствувам како должник за тоа што од темел до кров ми ја кренаа куќата. Го сакам и ме сака, не би го сменала животов за ништо на светот. Секој си има свои приоритети во животот. Како што моите родители вложувале за мене и за сестра ми, така сега јас имам простор да создавам за моите деца. За мене е веќе средено. Сега планираме да го средуваме горниот спрат на куќата (кој нас не ни треба), за еден ден мојот син да каже дека ние нешто сме направиле за него. Ќе го учам да создава за своите деца. П.С. не знам како ќе ме сфатите ама искрено ми фали свекрва. Ја мразам самотијата. Сакам да има некој дома па макар и да би се карала.
Ех уште поинтересно е и свекрвите да пишуваат по форуми па коментари од типот-Вчера дошла па сака да ми ги менува педињата,што му фали стари се само 30 години,,,,,,или па се однесува како она да е газдарци ееее јас колку сум се мачела за да ја направам куката па сега она на готово си дошла , па нека ги алиштата во регалот ако никој не ги носи и ако се стари може војна да фати( а јас моите ако нема каде да ги ставам).....и нооооогу др приказни што сум ги изнаслушала од блиски роднини и снаи и свекрви кои ми се тетки братучетки па никој неможе да ме убеди дека живот во заедница е добар! Никој не вика дека треба да го убедуваш мажот дека неговите нечинат , секој има потреба и од свекор и од свекрва па они од снаите и синовите ама ако има услови не е лошо да се одделат,затоашто колку за малдите тоа е уште по убаво и за старите! Можеби слушајки ги и гледајки ги др околу мене сум се решила на брак дури на 28 години а сестрата се омажи на 20 и нормално немаа услови за одделно па живееја во заедница ама каква????? Со свекор пијаница со кавги расправии секоја нок(за тоа што дента спие свекорот) па колку трауми поминал и доживеал внукот уште како бебе -го грабнал детето бебенце а он смрде на алкохол,што јас неможам да се помирам со тоа и по секоја цена да живеам во заедница или само -се мажила мома да не седи дома ! Секоја чест на фамилии каде свекорот и свекрвата помагаат по дома ти го прават престојот таму поубав ти помагаат и ти даваат до знаење дека ете и ти си сега дел од тоа семејство и слично ама ретки се тие фамилии,а не се мажам некаде само за да бидам во некоја кука гостинка ! И да повкусно е да јадеш леб и сол кои сам си ги печалел! Чиста сметка долга љубов!
Ke bidam malku poveke od drska ama ova mu doaga. "Svekrva mi e kriva sto na mazot mi mu e mal"..Abe kriva e ama kade gledavte koga prethodno se e*avavte?. Se iscrpi temava izgleda stom pocna da ima kontradiktornost.
Ovaa recenicava kade ima upotrebeno hirovi, ti e top. Jas imam dolg status na mazena zena i od moja tocka ke ja analiziram temava. Moe iskustvo. Se omaziv bas na pravi godini, moze za nekoj postara, a za moe mislenje bas idealno. Rabota, imav, nemav, se na se nisto seriozno (mazot mi zarabotuvase dovolno za da ne odgleda). Vletavme kaj na mm roditelite za kratko dodeka se snajdeme. Izlegovme za 1god. i nekolku meseci i pocnavme sami, pod kirija. Nikogas ne sum si pomislila deka nekoj treba da mi najde rabota, pa da mi kupi stan...Ne mi odgovarase toa sto gledav po drzavata, si gi spakuvav stvarite i zaminav. E koga pocnav sama od nula, pocnav cesto da se sekavam kako sverva mi mi go pricuvuvase deteto da odam vo WC,kako polnese torbi za jadenje,....... Prvite pet gogini go izrobijav svoeto. Nikade, ama nikade ne izleguvavme bez deteto (zemete vo obzir ni kino, ni teatar, ni samaposluga...) Denes sum mnogu gorda, specaliv se po dve (koli, kuka, stan....) Fala bogu sto necekav od nikogo, pa se zavitkav rakavi i specalivme sami. Sega moeto dete e tinejdjer i mi najavi deka za 1god i pol ke si trgne po svoj pat. Rekov, so sreka, od mene moze samo kufer da dobie i nesto sadovi sto mi se extra nizdoma. Nemam namera da pomagam, zosto ne ocekuvav da mi pomagaat, nitu vo idnina da mi pomagaat.Moe e da si zastedam za dom, a na moeto dete mu e red da pecali za sebe i svoeto semejstvo. Pravete sto ke pravite, no nikogas nemojte da se stavite na svrsen cin da cekate od roditelite, pa posle kriv vi e gavolot. Brakovite najveke propagaat od nemanje pari. Ako gi nemate nemojte da komplicirate, pocekaj te koga ke imate moznosti ke se mazite. Prikaskata, kako taa nisto nemala pa se omazila , asega imaat , e samo prikaska. Toa vo realnosta ne postoi.Dobro razmislete vo sto se vpustate.
Треба да имате во предвид дека сакале или постојат класи во општеството, (економски) ако некој е сиромашен и такво му е опкружувањето нормално дека муабетов ќе му биде sci fi, НО постојат и средни класи и ептен многу богати. Затоа секој си има свое мислење и свое видување на ситуацијата во држават а и за самиот живот. Јас лично сум мажена и сум го поминала ова и затоа се осудив да коментирам, и да го кажам моето мислење а не да солам памет. На една друга тема незнам каде сите беа против кога кажав дека родителите не се должни по секоја цена да му обезбедат живеалиште на мажот. Ако се спремни за таков чекот нека си обезбедат сами. И сеуште стојам на тоа. Презирам жени што немаат работено ниеден ден во живото немаат денар заработено, а на идниот сопруг му поставуваат услови пред брак како да доаѓаат од кралско семејство. Затоа на темава можеме до бескрај да коментираме, секој со своите можности со воето размислување и приоритети.
Море какво зближување.... На ладново не се излегува од соба и ја имаме таа чест да не се гледаме Сега збираме за напролет, со првото Сонце да седнеме надвор, кафенцето пред нас и да се препукуваме
So znam,mene mi ide na mojata zabi da i stavam ama mi e strav ako se skarame da ne si gi pobaram nazad.
Exx мили кој да мисли дека и јас овде ќе си ги кажам маките ... зошто нели мојата свеки беше супер пред бракот... но некако со подготовките околу свадбата таа се смени наполно, разлика во однесувањето има , и тоа голема... кој знае што и се врти во главата. се почна со тие бовчи и тинтири минтири... госпоѓата сакала јас да дарувам тетки метки стрини и се на ред кога ке дошле кај мене ...... јас кажав не затоа што ми изгледа малку старомодно и мајка ми и даде пари таа да купи дарови и да ги дарува дома кај неа. и до ден денес мислам дека си ги немаат добиено дарчињата. оваа тогаш малку ги напрчи муцињата ама си викам ќе и пројде. не е ништо страшно. дојде денот на свадбата и истата заврши , оваа од ресторанов ми вика одете си дома ние ќе се ѕадржиме овде, т.е. ме испрати дома, пристигнуваме ние дома и јас влегувам внатре, а од таму ете ти ја золва ми, трча и ми вели стој стој... почекај ја мама има некој адет.... а надвор ладнотиии... јас велам аман бре луѓе па таа сега мене ме испрати што не кажа ќе поседев в ресторан барем на топлицко... ја почекав , што да правам .... ама и го собирам ова да и го кажам еден ден , само да ми стапне на нерви уште малку !!! да не зборувам дека не напна со мм да ги броиме парите од свадбата , ајде те ајде, ајде те ајде... ние ги броевме утредента и мајка ми дојдоа малку на гости , ние броиме пари во едната соба, мајка ми седи со свекор ми ии татко ми во друга, а сомот (свекрва ми) оптегнат овде кај нас , па ѕаспа бре луѓе ако верувате, ја остави мајка ми сама во др соба... ц ц ц ц имаше преговори како моите не носеле благо, цело благо било од нивната страна , и тоа ми го вели кога јас отидов да и дадам некоја бонбоњерка на мајка ми. и и велам ајде те молам не зборувај нешто што не е, ама ако е така не и давам ништо на мајка ми, бев налутена и навредена. и мајка ми исто мн се навреди, потоа на цд то се геда дека сите и од мојата страна си носат благичко, а што и не толку битно нели... ама она да не изоставе од килажа...бдв. треба да се одржува.... преку се поминав затоа што несакам караници, а онака нема да ја гледам мн често зато што не сме мк. епа најново од неа, испадна една новост во врска склушен брак на близок наш која золва ми не ми ја кажа а во мк сите знаат. свеки се испушти и ни кажа со мм .. јас одговорив дека сум мн навредена затоа што золва ми можеше да ми каже ние сме си наши, а макар и на кој ке пренесеме ние со мм, а па свекор ми од таму, ќе сме избаботеле некаде кај што не треба (оти нели ние сме деца).. таа пошна да ја брани па како керка и незнаела, па знаела... веќе незнаеше како да лажи. сношти и велам дека уште сум налутена за таа ситуација и оваа да не биде покусо вели и јас се лутам па што (ова и е финта да го фати мм на јадица) и велам кажи за што се лутиш ти, епа и јас сум навредена некогаш, добро бре и велам кажи да знам да си ја исправиме греската. таа ми врака мене баш ми е гајле ако си ти налутена и навредена... ми ја стреси снагата, верувајте.... ехе има од неа уште мн мн , за мене се обраќа, го прашува мм каде е таа ... како да јас немам име....пред мене ја фали само ќерка си, и пред роднини блиски, нема нешто посвето од ќерка и, мм го поттушка, ама го има фатено, ви велам, ќе се расплачи а овој греовит мн... денес цело време тоа мислам, и се нервирам што ми рече , лути се бре мн ми е гајле ако се лутиш ...по природа сум мн осетлива личност и сега ми е криво ептен, и лута сум најмногу, на мм неможам да му кажам.. т.е. можам ама тој погрешка ме сфаќа... мамин син ... и тажничка сум ... бакнежи до вас
Не се нервирај непотребно, чувај си го здравјето ќе ти треба за понатаму. И онака не живеете заедно, така да направи и на жената едно испоштување како што би се рекло. Зошто да си ги расипуваш односите уште на старт!? И зошто се лутиш за некои работи што и не се толку важни, големо чудо не ти рекле, па што. Ќе дојде време кога ќе има што да ти кажуваат, а ти нема да сакаш да ги слушаш. Трпение - спасение!
Добре дојде во клубот на снаи. Сегде е така, после свадба се повампируваат,не се нервирај ,мани јња од старт.