^ Стварно незнам зашто така се испонашал маж ти.Мораш да разговараш со него.А и да најдете некој компромис,си можела да поседиш малку оти гледаш како реагира тој на тоа.
Последниов период константно се чувствувам лошо. Изнесувавме година на мајка ми, син ми често беше болен, се чувствувам осамено, како да немам никој до себе (не е така), постојано ми се вртат црни мисли, а + што имам милион обврски, кои со вакво расположение тешко дека ќе успеам да ги завршам (знам!) ама пак продолжувам со истото, едноставно не сакам ни јас, нешто ме тера така! Се прашувам што е со мене? Денес сум подобро, а од друга страна стравувам за тоа како ќе биде утре.
Сите имаме такви периоди, кога се чувствуваме лошо и не ни е дојдено до ништо. И јас сум имала такви моменти, едноставно сум се чувствувала одвратно, не ми се одело никаде и сум седела дома затворена меѓу четири sида. Важна е поддршката од најблиските, од некој на кого му веруваш, но важно е да се биде доволно силен и упорен за сето тоа да се преброди.
vaka eve mesec i pola se plasam deka mi e nes deka ke umram i nemam mir sega MI E SE IZMESANO VO GLASV A TE KE SI NAPRAAM NES TE KE GI POVREDAM DRUZITE NEZ KAKO DA GI OTRGNSAM TIA MISLI OD GLAVA VE MOLAM PISITE AKO STE POMINALE VOA [mod-kirilica:rgslp3tl][/mod-kirilica:rgslp3tl]
Пред една година се најдов во период кога ништо не одеше како што треба. Постојано бев нервозна, лошо расположена и нон стоп имав негативни мисли за животот. Но свесна бев дека морам да поминам преку тоа и се зближив премногу со еден другар кој му верував. Разговорите со него ми помогнаа премногу бидејќи секогаш беше тука кога ми требаше и ме ислушуваше. Ми даде целосна поддршка, почнав макар на сила да размислувам позитивно и се свртев кон работите кои ме прават среќна. Избегнував негативни луѓе, ги тргнав многу луѓе од мојот живот кој сфатив дека не ми вредат и се радував на најмали работи. Мислам дека секој поминува низ ваков период и секогаш има начин како да се пројде преку него. Свртете се кон вашите најблиски, кон убавите работи и ценети ги најмалите нешта. Правете работи кое ве прават среќни и најдете ги вистинските луѓе да бидат околу вас. Разговор со некоја драга личност секогаш помага. И секогаш кога ќе дојдат негативните мисли, најдете занимација, правете нешто што ќе ви го оттргне умот од тоа, слушајте ги омилените песни. Имав потреба да си го кажам сето ова
посакувам да паднам во кома на едно месец дена....валда кога ќе се разбудам се ќе се врати во нормала пошо вака не можам веќе
Премногу нешта не се остварија, и се мислам-Ова не требаше да се случи, зошто се случи, што направив што го заслужив ова, и што ќе направам сега?! Прашања без крај, ама едно се знае-мора да се продолжи понатаму, и мораме да бидеме силни. Навистина никогаш во животот не ми било потешко, ама... whatever, I'm not a coward.
i jas se custvuvam isto vaka a imam kerkicka tri godini dev na psihijatar i mi dade dijazepam i sertralinum dali nekoj gi piel i kolki vreme i dali im e podobro ve molam za sovet,dali moze da se custvuvas poloso od apcinjata pozz ve molam za pomos [mod-kirilica:b9043nip][/mod-kirilica:b9043nip]
Да, познавам такви кои го пијат ! И ептен е подобра ситуацијата кај нив ... Само да си ги земаш редовно, секој ден и да го правиш тоа што те исполнува! Биди со твојата ќеркичка, не дозволувај таа да осети како нејзиниот татко се чувствува! Неа и си најпотребен, здрав пред се... Другите проблеми со тек на време се решаваат! Биди позитивен и позитивно размислувај... Се е полесно кога имаш нешто твое, нешто на кое можеш да се гордееш како на пример твојата мала принцезичка! Побрзо да оздравиш и ова ти е + совет од моја страна, покрај терапијата Поздрав
Значи ова е многу чудно преку ден сум ок а навечер после чаршија сум за никаде тажна, ми фали љубов, абе како дете..ми се плаче..а не сум ни пијана ни ништо....Што ми се случува во ноќта и зошто стварно не ми е јасно има ли уште некој сличен или единствена сум која ја измачува ноќта ?
Не си единствена и јас имав ваков период... сакав да заминам некаде далеку каде што не познавам никој или едноставно ми беше преку глава од сите, но помина и тоа
Периодов ми е за нигде. Изолирана сум, избегнувам друштво, не излагам..само сакам да сум сама. Незнам зашто ова ми се случи, пред една недела бев супер, не ми беше ништо, потоа гледав еден филм кој ми врати некои сеќавања и многу ме мавна на психа. Неможам да спијам, не ми се јаде, и цело време чувстувам како некоја грутка во грлово. Не сум кажала за ова на никој, бидејќи обично не се отварам многу пред другарки, а ни пред мајка ми. Осамена сум многу, пробувам сама да го надминам ова,ама некои сеќавања неможам да ги заборавам, се ме навраќа на една иста работа. Се надевам дека периодов брзо ќе ми помине, зошто мислам ќе полудам, премногу мисли ми се вртат во главава одеднаш, сакам да се затворам негде и да не ми смета никој.
Знам како се чуствуваш и мене така нешто ми беше пред 2-3 дена.Што се не ми се испреврти низ глава мислев дека ќе полудам.Но си седнав со дечко ми на кафе и со еден долг разговор ми помина тоа расположение,си кажав нешто што ми лежеше на срце и преку разговор навистина се смирив и сега се чуствувам одлично.Штом немаш со кого да разговараш тука е форумов,слободно испукај се верувам дека ќе ти биде полесно поз
И јас откако се скарав со моите друагрки , и останав дома сама .. ептен се чувствувам лошо не испаќам со никој .. немам никој пријател до мене, со некој шо ќе можам да испаднам да проештам . останав тотално сама дома легни стани ком Тв .. премн ми е досадно ќе пукнам навистина се осеќам лошо .. па ни љубов сум до никаде .. ептен ситуацијава ми е за никаде .. сама сум неам никој -.-
Секој има вакви периоди од оваа или онаа причина.Она што е најбитно е дека поминува и лесно може да прекине тоа грдо чувство.
,,Акривирај ја моќта на потсвеста,, од Марфи, жестоко ви ја препорачувам на сите.Од утре сите со книгата во раце и на читање,особено е погодна за касно навецер кога сон не не фака и размислуваме за се. секогас се навракам на неа кога имам потреба,многу ми помогнала.Па кажете и вие. поздрав.