никогаш се немам јавено никаде да побарам помош Ви благодарам многу на сите за советите, многу ви благодарам.. до небо ви сум благодарна дури и повеќе
@edna_malecka Доволен прв чекор ти е да почнеш од менување на твојот став дека никој не те сака, родена си да се измачуваш, нема никогаш да биде подобро или не знам што друго прочитав. Те молам промени го твоето размислување и цврсто верувај дека ЌЕ биде подобро. Ќе видиш како работите ќе се менуваат, можеби нема драстично, но ќе се промени начинот на кој ти ги гледаш ситуациите. Собери храброст и побарај помош од оние што тоа го нудат, за тоа се оформени тие организации, верувам дека со отворени раце и топло ќе те пречекаат. Уште една година ќе бидеш полнолетна и легално ќе можеш да донесуваш свои одлуки, ќе можеш комотно да ги елиминираш чудовиштава од твојот живот, да почнеш да работиш и сама да се издржуваш. Запамти дека темните периоди нѐ учат многу работи! А они ќе сфатат што изгубиле откако ќе те нема тебе околу нив и ќе те молат да им простиш дури и за најмалите грешки што ги направиле.
Se nadevam planiras da se zapises na faks,dokolku ne si spremna i da ucis i da rabotis,pauziraj 1 godina,ne e strasno. Za rabota sekogas ke najdes i mozes da zivees vo pomal stan ili so cimerki so koi ke mozis da delis kirija i trosoci,normalno privremeno. Sakam da ti potenciram da ne prestanes da se trudis,da ne prestanes da se boris... Znam deka si vo osetlivi godini,deka se ti izgleda kako mn macno i kako da ne mozis da go nosis tovarot koj ti go nosi zivotot...ednostavno moras da se boris,ke uspees samo ako veruvas! Pisi sekogas koga ke ti treba podrska i razbiranje, ke svatis deka ne si sama!
здрав разумен возрасен и зрел човек нема да рече дека дете ќотек ќе јаде а уште помалку дека тоа секој ден ќе се случува. Да не навлегувам многу во коментар би те замолила ко ќе си во можност да ми пишеш во порака. Лично да искоментираме
Јас би те советувала доколку можеш уште одма да си најдеш работа, како келнерка во некој кафич на дневница скоро секаде примаат малолетни, барем ќе си имаш свој џепарлак и нема од нив ништо да бараш и да не си зависна. А од другата година гледај да можеш да избегаш од таа куќа, и никаков контакт да немаш со нив. Верувај кога нешто се сака се се постигнува.
Јас ќе се потрудам да се тргнам да најдам рабб.. ама ако не успеам.. Ви пишав. Благодарам сепак на сите за советите, искрено не очекував да ми одговорите едвај еден дали ќе ми одговореше..
Многу често родителите се оние кој највеќе не повредуваат, но колку и да докажуеш они тоа нема ни да го разберат ни па да се извинат. И да менталното малтретирање е дури и полошо и од физичкото али кој да те разбере. Колку пати имам разговарано со моите а посебно со мајка ми околу тоа, но таа секогаш го брани татко ми. Не можеш да им објасниш, не знам оти е тоа така. Јас поради татко ми имав проблеми со самодовербата и сеуште е така на моменти. Сум дошла до степен на воопшто да не се ценам себеси, да дозволувам секако да ме навредуваат а тоа е и поради него. Постојано во средно школо од него слушав нема да успееш, ти нема ништо да направиш, не те бива итн. И тоа за многу глупи, прости работи кој он си ги имаше замислено дека треба така да бидат направени и за него постои еден начин на размислување. Јас за овие проблеми одев на психолог, кој секако он не го дозволуваше, за него тоа беа глупости. Но со помош на психологот научив да се борам за себеси и да не слушам што останатите зборуваат за мене. Он и сеуште зборува но одма го заќутувам. Поентата ми беше дека они не си ни свесни дека ни ствараат чуство на помала вреднос, не навредуваат. Родителите кој на своето дете треба да му даваат подршка и лубов. Моите во животот ниту еднаш ми немаат речено верувам во тебе или па те поддржувам, but life goes on, научив дека сама на себе сум си најголема подршка и дека е доволно јас да си верувам на себе, не ми е потребен надорешен фактор да верува во мене. Исто би ти препорачала @edna_malecka да читаш книги за самопомош, мотивација, мене многу ми помогнаа.
Нема да допре ова до нив. Тие да имале осет, немало така да се однесуваат кон своето дете. Сум била во таква ситуација, сум пробала убаво и смирено да им кажам некои работи, ама залудно. Вакви карактери не се менуваат, не допира ништо до нив. Срце од камен, ум затворен, во едно уво влегува, од друго излегува. Нормален родител не може да го гледа детето кај што страда и да не му е гајле. @edna_malecka не е до тебе проблемот за да мислиш дека ти не вредиш и да се потценуваш. Во ваква ситуација, само едно решение има. Пробај да се осамостоиш и колку што можеш побрзо да се оттргнеш од нив.
Cesto vleguvam vo konflikt so ostanati licnosti,znaci vozrasni koi gi vospituvaat decata so stravo pocit!!! Moite ne gi vospituvam taka gi vospituvam samo da imaat pocit bez strav,duri i pred nas kako roditeli,baba dedo ne bitno... Znaci da moze da si kaze mialenje da moze da se iskazi bez strav deka napravilo nesto strasno... E koga ke mi go kaze negovoto mialenje jas posle mu kazuvam...e mama ova ne si vo pravo ..vaka i vaka treba... Poprvo da zgresi i jas da go iapavam do 13 14 godini dodeka seuste mozam malku da vlijaam na nego(posebno na maskoto,najgolemo e) ima 10 i pol ...no od mene ne mu e strav,primer kazuva se i sesto pred mene i moe e da go opemenam a toj ne go povtoruva veke.... E toa na svekor mi primer mu bode oci,zosto nie imame razlicno mislenje a pa i deteto e nauceno da si kazuva se,jas mrtva ladna si stojam na moeto,deteto ima pocit ama nema strav i sakam da mi kazyva se duri toj smeta deka treba i sto smeta da spodeli,a ne da si cukam glava sto misli i sto ke napravi. Odgovoren e do nemaj kade,sestramu ja zema od skolo(skoloto ni e 1km)oddaleceno, Sami gi ostavam koga moram ako ne sme doma,znam deka se i najadeni i napieni... No ne e garancija toa deka ke izostane toj od bubacckite koi sleduvaat,sepak nema traumi od toa da mora da kuti sekojpat koga ne mislime isto. Nastavnickite (ne e falba ) no go izdvojuvaat za primer masko kako sto ne videle deka se odnesuva za negovi godini,odlicen e kulturen,ne vregja,vraka so zbor,ne se tepa,...no vleguva vo raspravii koga e vo pravo isto kako i jas...i toa ne e najidealno no,jas poznavajki go nego baram nacin da mu olesnam so toa sto uspevam da go kontroliram so zboruvanje i preku primeri. Normalno ne e sekogas idealen i toj ima denovi,no co princip e dobar. Zenskive se pomali za niv e rano da se komentira. Poentata mi bese...site roditeli se razlicni i so razlicni razmisluvanja... Ako go ostavam jas deteto bez da go usmeruvam toj ke primi se sto gleda i ne ke znae sto e dobro sto e loso...mora da ima roditelot nacin kako se spravuva so karakterot na deteto site se razlicni,i vozrasnite sme site razlicni! Nekoi raboti koga sme deca ne gi primetuvame no so tek na vreme stanuvame svesni deka sepak ne e se taka crno. Pubertetskite godini se mn osetlivi i za niv treba priprema na roditelot psihicki a posle vlijanie vrz psihata na deteto. No i site deca ne pominuvaat isto niz sluckite i ne se gi dopira emotivno,zatoa treba mn vnimatelno da se soslusaat sekoe nivno mislenje e rezultat na nivno dozivuvanje,toa e ona sto site treba da go znaeme i da obrneme vnimanie zosto deteto vaka ili taka se odnesuva. Se ima pricina... Malku izbegav od temata no sakav da kazam deka site roditeli se razlicno vospituvani i imaat razlicno mislenje okolu vospituvanjeto...toa e ona sto gi stava decata na sredina,i za zal na nivna steta!
Ги опиша симптомите на нарцизоидна мајка. Постојат два типа на нарцизоидни мајки - мајка која игнорира и мајка која не ти дава да дишеш. Побарај на интернет повеќе за темава. многу е болна зашто и во двата случаја на крајот доаѓаме до заклучокот дека мајката всушност ја интересира само сликата за нејзе самата а не ти. ако те интересира повеќе можам и повеќе да пишувам за ова.. јас за разлика од тебе имав игнорантна мајка Не е карактер - нарцизоидно нарушување на личноста е. и да, не лувствуваат емпатија, ни кон сопствените деца, туку напротив, ги омаловажуваат, исмеваат, малтретираат и се натпреваруваат со нив. звучи ужасно, но за жал постои и тоа.
Јас со моите од секогаш сме имале врска родител-дете, сега родител-возрасна личност(некогаш дете). Ми веруваат и ја почитуваат мојата приватност, се грижат, но не ме гушат, и пред се ми се родители на кои секогаш можам да се вратам. Не ми се пријатели, имаат улога на родител и за мене тоа е многу важно. Е сега, во фамилија имаме пример на токсичен родител, мајката(разведени се родителите и таткото живее надвор). Машкото помал, и феноменален, а кај девојчето на се мана и наоѓаше. Денес само ќерка и е во Македонија, и двајцата имаат свои фамилии, со деца и пак за едното внуче мекици, фалења, другово како да непостои. Ќерка и беше и физички и психички малтретирана. Кога бев помала не приметував некои ситуации, а било стварно ужасно. Последниве години, ќе се испокараат, ќе дојде ќерка и да плаче, ова она, мајка и била, како можела така и за две недели смирени, најдобри другарки, уште и ми збореле како она и брат и биле воспитувани, од мајката, и кое однесување е во ред и слично, демек совет ми даваат, бидејки они се семејство за пример Устата пена ми собра од давање совети, ама џабе зборам, за две недели пак се супер, се сакаат, па јас ќе им излезам крива Јас неможам да разберам како некој свесно трпи вакво однесување, возрасна, образована и да дозволува да ја газат. Изговор на девојчето е мајка ми е
Еден од проблемите е тоа, дека општеството не учи дека мајка треба да се почитува, дека мајка најдобро ти мисли итн. За оние по слабите им е незамисливо да одат контра на тоа. За жал нарцизоидната мајка не е таква и тоа е многу тешко да се свари, дека имаш мајка која објективно гледано не те сака, не и е гајле за тебе итн. Инаку да, една од карактеристиките на нарцизоидна мајка е што прави поделба помегу децата - едното или повеке се златното дете, но едно е секогаш црната овца кое добива неверојатни критики. Кога мајката е насамо со "златните деца" исто добиваат тортура и критикување до максимум, но црната овца тоа го добива јавно и е многу лесно воочливо. Мајката поделбата ја прави за да може да контролира, како и секој нарцис.
Дали имаш да споделиш литература на оваа тема? Јас освен книгата на Susan Forward -Toxic parents, на други немам налетено. Баш би сакала доколку имаш нешто плус да споделиш макар и по лп
Можат ама не се. Најголем број од нас на 18 бевме само полнолетни, а далеку од самостојни, исто така.