1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Хипохондрија

Дискусија во 'Психологија' започната од phoenix4235, 29 август 2012.

  1. theunforgiven

    theunforgiven Популарен член

    Се зачлени на:
    27 декември 2012
    Пораки:
    1.292
    Допаѓања:
    2.123
    Јас заборавив да кажам дека секогаш сум убеден дека тоа е тоа и едвај ќе собирам храброст за да отидам на испитувања и слично. Е, пак се појавува проблем и во таа фаза. Нема крај. Тогаш НЕ ИМ ВЕРУВАМ на резултатите, мислам дека ме лажат, колку пари да ми земат итн итн... Хаотична е хипохондријата и сметам дека, колку и да бев ваков отсекогаш, интензитетот скокна „благодарение“ на доктор гугл.
     
  2. Nigredo Odor

    Nigredo Odor Популарен член

    Се зачлени на:
    17 јануари 2016
    Пораки:
    3.549
    Допаѓања:
    19.459
    Откако прележав корона немам душевен мир.

    Нема ни една недела како помина чудово, а во глава ми се само цирози, мозочни удари, тромбоцитопении, тромбоемболии, инфаркти и сите други најчести фактори кои може да ги предизвика ебенава болест.
    Ако од нешто умрам меѓувреме да знаете од што. :D
     
    На Nena Jovanova и Ugly Duckling им се допаѓа ова.
  3. lolipoppp

    lolipoppp Истакнат член

    Се зачлени на:
    26 март 2020
    Пораки:
    134
    Допаѓања:
    124
    Иста сум и јас, прележав и сега такви мисли ме отепаа, колку и да избегнувам а малку осетам тежина одма црни мисли ми идат и толку ми треба одма припаѓам, мислам готово заминав:wasntme:
     
    На Nigredo Odor му/ѝ се допаѓа ова.
  4. Guns N` Roses

    Guns N` Roses Популарен член

    Се зачлени на:
    25 август 2017
    Пораки:
    3.661
    Допаѓања:
    16.127
    Пол:
    Женски
    Имало и ваква тема за нас хипоходриците. Уште од мала ги имав овие мисли кога ќе слушнев за некоја болест уште некаде седум, осум години, слушнав како тие што не оделе редовно во тоалет им се формирале камење во бубрезите, јас целата бев уплашена и мене да не ми се формираат, редовно одев во тоалет. Кога бев тинејџерка прв пат слушнав за рак на градата, толку бев уплашена да не имам карцином, тогаш бев во период на раст кога градите се оформуваат, позитивно кај мене е тоа што секогаш разговарав отворено за тоа што ме мачи и покрај мене имам луѓе што ќе ме разубедат дека тоа не е така, па некако го надминувам. Со запишување на факултет тоа кај мене стана премногу интензивно, секогаш си препишував разни дијагнози од тоа што го читав и си помислував да не имам и јас тоа. Како го надоградував своето знаење во текот на студиите, сфатив дека и не е толку едноставно да заболеш од некоја тешка болест и гледав логично на работите, како да сум пациент. И до ден денеска ги имам тие испади, мисли, но се трудам да ги држам под контрола, да размислувам рационално. Кога ќе појдам кај матичната, секогаш ме гледа вака :^), што е пак сега? Кога ќе побарав за да испитувам нешто, ме упатуваше на испитување за да ми докаже дека немам ништо, дека сум здрава и само ќе ми рече ти си еден голем хипохондрик, за што и е потоплно во право. Бев и на психијатар за ова но ништо не ми помогна. Потполно сум свесна за ова, но sometimes i can`t help muself.
     
    Последна измена: 23 април 2021
    На KittyAgnes, Cosmic Girl и Lavender4 им се допаѓа ова.
  5. Lavender4

    Lavender4 Истакнат член

    Се зачлени на:
    23 јануари 2021
    Пораки:
    723
    Допаѓања:
    2.247
    Пол:
    Женски
    Како јас да сум го пишувала, иста сум :|
     
    На Guns N` Roses му/ѝ се допаѓа ова.
  6. skorpija20

    skorpija20 Истакнат член

    Се зачлени на:
    10 јануари 2011
    Пораки:
    35
    Допаѓања:
    10
    Dali nekoj uspeal da ja "ublazi" hipohomdrijata?Neznam so mi se slucuva vo posledno vreme ama epten e preterano moevo,svesna sum ama me faka panika i duri povrakam koga ke imam napad.Pred 1 mesec ispituvav k.slika,na granica mi bea monocotite i gltovo jas umrev,4 doktori konsultirav site mi rekoa vo red e,ama jas ne im veruvav,se dodeka ne napraviv pak i vidov deka se vo normala.Posle toa se pripnav ma deteto.Posledno so me opsedna e deka imam rak na gradite,napipav nesto i pojdov na eho,doktorkata rece se e vored nema nisto,se smirov 2 dena i mi tekna deka doktorkata ne znae i deka nema videno.Eve pak sum pod stres i samo tuka mi raboti umot,samo se pofakam i mislam modrico se napraviv od so se stegam.
     
    На Cosmic Girl му/ѝ се допаѓа ова.
  7. Guns N` Roses

    Guns N` Roses Популарен член

    Се зачлени на:
    25 август 2017
    Пораки:
    3.661
    Допаѓања:
    16.127
    Пол:
    Женски
    Психијатар и психотерапија ќе ти помогнат.
     
    На NoirSerpentine му/ѝ се допаѓа ова.
  8. anggell

    anggell Популарен член

    Се зачлени на:
    2 ноември 2011
    Пораки:
    4.623
    Допаѓања:
    8.509
    Пол:
    Женски
    Ова на скоро сите ни се зголеми последните две години со короната. Само тоа слушаме за лоши работи.
    Прво почни сама себе да си велиш дека си во ред, дека се е психа, и се е во твојата глава. Поради мир во себе еднаш годишно прави си рутински контроли.
    Некогаш одамна и јас таква бев се додека не расчистив сама со себе дека се е во нашата глава.
    Како почна вирусот пак почнав да паничам, ама за среќа не траеше долго затоа што знам дека е во мојата глава и се враќам во нормала.
    За почеток од социјални мрежи избриши сите страни кои пренесуваат секакви вести освен оние за смеа и забава што се, и избегнувај такви теми. Ако некој почне врти муабет и почни нешто сосем друго, нешто што не е за болести.
    Јас често си земам б витамини и магнезиум мене искрено ми помагаат.
    Не е страшно и психолог доколку си во можност да си посетиш.
    Кога сме под стрес уште повеќе ваквите мисли се зголемуваат.
    Стресот најмногу и со вежбање се вади ама јас ич не сум по вежбање па најмногу ме опуштаат книгите. Секој слободен момент ми е во читање.
    Обиди се да си ги пренасочуваш мислите со било што, окупирај и мисли и раце. Макар и чистела по дома, мене таквите ситуации најчесто ме вадиле со преуредување на плакари, може смешно звучи ама тогаш наогам нешто што трае со часови за целосно да ме окупира и физички и психички.
     
    На NoirSerpentine и Cosmic Girl им се допаѓа ова.
  9. Cosmic Girl

    Cosmic Girl Популарен член

    Се зачлени на:
    20 јануари 2020
    Пораки:
    1.940
    Допаѓања:
    7.618
    Пол:
    Женски
    Стравот од рак carcinophobia се јавува кај луѓе кои имале некое искуство со канцер кај близок или кај себе (како страв од рекурентност). Дури и да нема вакво искуство може да се појави, како поспецифичен вид страв од хипохондријата. Во основа и двете фобии имаат заедничко што се работи за страв од непредвидливи, опасни неуништиви болести, и двете будат дополнително страв од смрт (thanatophobia).
    Овие фобии се јавуваат честопати и кај лица кои имаат одреден склоп, како предиспозиција. Често пати знаат да се опишат дека и како помлади, одсекогаш се поплашливи, осетливи или нервозни по природа. Честопати зад стравот се крие и чуство на немање контрола врз нештата што се случуваат во животот или беспомошност, а тоа буди мисли за хипотетички лоши идни ситуации, а мислите будат страв и вознемиреност, и така во круг...
    Советите од @anggell не се лоши. Земањето б6, нешто за смирување е ок (и во терапија со лекови даваат медикаменти за намалување на анксиозноста). Истотака се препорачува когнитивно бихејвиорална терапија, која уствари го учи пациентот како да мисли. Она што викаш-не дозволувам да ме преокупираат мислите. Се учиш како да си бидеш сам свој набљудувач, конторлор на своите мисли. Некои практикуваат водење дневник во кој се запишува кога, што се помислило, што се почуствувало заради таа мисла, колку е силен стравот што било тригер за мислата, замор, стрес, настан и сл. Но, реално тоа може да се прави и ментално, не мора да се запишува на хартија. Така добиваш увид дека мислата како мисла се појавува и ќе се појавува, учиш дека тоа е нормално и дека ти имаш избор како ќе реагираш на неа. Т.е. дека ти не мораш да ја ставаш во фокусот 100 пати дневно. Ја регистрираш и ја оставаш. Учиш дека и стравот има свој пик и потоа опаѓа, и учиш да се носиш со неговата појава, и со тоа учиш да го контролираш.
    Истовремено се работи на решавањето на сето она што ги предизвикува рекурентните мисли, што го предизвикува појавувањето на мислата (и емоцијата што следи со неа), а што си го носи пациентот во себе и го нема разрешено (дали е траума од минатото, сведоштво на немил настан на близок, или можеби некоја моментална тешка животна ситуација и сл.). Се работи на билдање на чуството на контрола на пациентот не само психички туку и надвор од себе да изгради мрежа која му дава контрола. Значи освен психолог, психотерапевт, подразбира и поширока мрежа на поддршка. Пр. наоѓање доктор во кој се има доверба и со кој може да се зборува отворено за здраствените проблеми, градење круг на блиски кои нема да му судат и да не му веруваат кога ќе спомне за фобијата, но истовремено кои нема и да му го потхрануваат стравот и кои нема да му одмагаат на пациентот со разговори за болести и со своите стравови. Оградување од медиуми и црни хроники се препорачува. Истотака кога ќе настапи стравот, се учи да не се фати одма за гугл (или стручна литература) да пребарува симтоми и можни болести, зошто тоа не е начин да се намали, туку да се потхрани стравот. Се учат поефикасни техники за смирување, техники за дишење, визуелизација и био-фид бек. Но најбитно од се е да се размонтира предизвикувачот на стравот- во смисла да се отстранат од него сите негови страшни карактеристики. Многу пати она што не плаши е погрешно сфатено и ако е, треба да се корегира како се гледа на она што плаши. Пр. луѓето што се плашат од некоја болест, неа ја изедначуваат со неизбежна смрт, а во реалноста има луѓе кои преживуваат. Ако е пак се плашиме од нешто што неможе да се избегне, како смртта, тогаш се работи на техники да се прифати тој факт без да предизвикува негативни парализирачки емоции. Тука веќе има повеќе опции, зошто секој човек може различни работи да му помогнат да го стабилизира своето ментално здравје. Некои си наоѓаат подлабока смисла и утеха во религија, спиритуални учења или едноставно во еден покосмички поглед на светот и на себе во него (постои и религизно когнитивно емоционална психотерапија). Некои наоѓаат лек во поопипливи нешта - семејството, се посветуваат на децата, внуците, блиските, трети во работна терапија и сл.
     
    На Krisss2288 и anggell им се допаѓа ова.
  10. prominent

    prominent Форумски идол

    Се зачлени на:
    8 март 2014
    Пораки:
    5.399
    Допаѓања:
    61.218
    Еве јас успевам да ја ублажам, да не речам, и да ја победам.
    Колку повеќе им се предаваш на опсесиите, колку повеќе истражуваш и читаш на интернет и одиш по доктори постојано, толку посилна ќе биде хипохондријата.
    Напротив, треба да се убедиш себе дека си здрава, дека нема причина зошто не би била, дека се грижиш за себе (тоа да го правиш навистина, но без претерување) и дека имаш доволно енергија и елан за сите животни предизвици.
    Нашиот ум и автосугестија се посилни отколку што мислиме.
    Подалеку од мисли за болести и болници... повеќе фокус на повесели нешта во секојдневието, само тоа е лекот.
     
    На NoirSerpentine, Cosmic Girl и Guns N` Roses им се допаѓа ова.
  11. Karpos 4

    Karpos 4 Нов член

    Се зачлени на:
    2 ноември 2021
    Пораки:
    2
    Допаѓања:
    0
    Пол:
    Машки
    Здраво.. за Хипохондрија сум Ви експерт. Откско знам за себе, све нешто ме боли, све мене ме факаат сите можни болести.. и одма лекари и интернет. Ама како стареам оочнав са си викам, епа ако дошло до тоа толку од мене, и некако помага. Исто така си земавме две кученциња и со нив по цел ден, така да мислите ми се "чисти". Не дека не ме фаќа пак страв или анксиозност, ама како стареам така помалку ме фаќа.
     
  12. Amelie1708

    Amelie1708 Истакнат член

    Се зачлени на:
    13 април 2019
    Пораки:
    323
    Допаѓања:
    564
    Пол:
    Женски
    Како јас да сум го пишувала ова. Никогаш не сум имала здравствен проблем , секогаш одлична крвна слика, редовно одење на гинеколог, еха правење и што ли не.
    Ке ми се уврте во глава дека нешто може да ми е, не спијам ,не јадам и ОДМА трчам по доктори, одма вадам крвна слика со црп и се можно, одма закажувам гинеколог, (таму ехо, брис, колпоскопија) - е кога ке ми кажат дека се е ок се вракам у нормала. Вака ме фака на 2-3 месеци и страшни стресови си правам. Последнава година правам крвна слика на 3 мес и така се смирувам и не паниќам веке толку, инаку беше страшно.
     
  13. шеќерка

    шеќерка Активен член

    Се зачлени на:
    9 февруари 2021
    Пораки:
    28
    Допаѓања:
    6
    Пол:
    Женски
    Луѓе ова е страшно, пробувам да се справам но се успевам. Секогаш кога ќе чујам или прочитам за некој дека има рак... Грутка во грло,зглобовите ми се сечат.. како рацете да ми се откупуваат, стомакот ме фаќа и се така некои 15мин. Цело време си викам леле не е можно на секој околу мене да му се случува по нешто, секоја брза помош што ке ја чујам ми прави грутка во грло. Сето ова ми од како близок мој имаше рак, па од тогаш не можам ни да пројдам покрај клиника. Одев и на психолог но залудно.
     
  14. Dream-Girl

    Dream-Girl ☀️

    Се зачлени на:
    24 јуни 2013
    Пораки:
    20.123
    Допаѓања:
    195.281
    Пол:
    Женски
    Знам да бидам хипохондрик. Особено бев на почетокот на пандемијата. :tmi:
    Пробувам да го контролирам ова така што не гуглам симптоми. :D
     
    На Krisss2288 и Guns N` Roses им се допаѓа ова.
  15. Lili93

    Lili93 Истакнат член

    Се зачлени на:
    4 март 2020
    Пораки:
    65
    Допаѓања:
    28
    Пол:
    Женски
    Zdravo na site. Stanav hipohondrik post korona yay.... Ima li reshenie za ovaa sostojba? Nekoj mozhe li da mi objasni shto pominuval podolgo vreme niz ova kako najlesno da se spravam? Vekje skoro 10 meseci e sostojbava, ne funkcioniram normalno.
     
    На Krisss2288 му/ѝ се допаѓа ова.
  16. демотивирана

    демотивирана Истакнат член

    Се зачлени на:
    30 октомври 2021
    Пораки:
    400
    Допаѓања:
    556
    Пол:
    Женски
    И еве ме и мене во оваа тема, одамна си крчка кај мене, ама со сите стресови поминати сега е пуштена на најјако, борба ми е секооој ден.
     
  17. see.emily.play

    see.emily.play Популарен член

    Се зачлени на:
    23 декември 2012
    Пораки:
    608
    Допаѓања:
    2.462
    Тука сум и јас со тебе. На 2-3 месеци по некоја нова тешка болест си барам во себе, или уште полошо кај најблиските. Вчера си го замислував крајот. Ужасно растројство е ова
     
    На демотивирана му/ѝ се допаѓа ова.
  18. демотивирана

    демотивирана Истакнат член

    Се зачлени на:
    30 октомври 2021
    Пораки:
    400
    Допаѓања:
    556
    Пол:
    Женски
    Само по доктори сум, а што е најинтересно скептично гледам сега ко ќе ми кажат ништо не ти е. Си викам дане не виде убаво, дане испушти нешто. Порано ко ќе ми кажеа ок е нема ништо, верував и среќна си одев, сега многу сомнеж имам. И сите видови рак и триста болести сум имала сомнеж дека ги имам односно страв.
    Асистент ми е гугл и така си живееме, тој го потпалува огинот, асистира.
     
  19. see.emily.play

    see.emily.play Популарен член

    Се зачлени на:
    23 декември 2012
    Пораки:
    608
    Допаѓања:
    2.462
    Истото, буквално! Порано и верував на матичната докторка, сега веќе не. А не дека направила нешто за да ја изгубам довербата во неа, баш напротив супер доктор е! Не висам многу на гугл, се обидувам максимално да го избегнам, ама доволно е да само еднаш да попуштам и да пребарам, па ме прогонува со месеци. А баш сега за последниов мој „симптом“ дури и гугл ми кажа дека најчесто не е ништо страшно итн, јас се фокусирам на тие ептен ретки случаи кајшто испаднало дека е од страшното :D

    Сум зборувала и со психолог повеќе пати, и иако донекаде ми помогнало, проблемот во главата е далеку од решен.
    Ако најдиш чаре за хипохондрија кажи ми :)
     
    На демотивирана му/ѝ се допаѓа ова.
  20. демотивирана

    демотивирана Истакнат член

    Се зачлени на:
    30 октомври 2021
    Пораки:
    400
    Допаѓања:
    556
    Пол:
    Женски
    Добро е многу што не гуглаш, ау јаа... нема шанса да не прогуглам некоја глупост. И ја сум и со ретки и со чести случаи. Чист пример незнам за што беше нешто поврзано со короната мислам и ми викаат ама за тоа да биде шансите се 1%,( ја си викам кој ми гарантира мене дека нема ја да сум во тие 1%) и така да нема крај. :D
    Приметив кај мене дека трауматски настан ја активираше, како тинејџерка си бев многу хепи и весела личност, уште сум ама ова ме држи како во лавиринт да сум.
    Иначе, да најдам одма споделувам иљач:D
     
    На see.emily.play му/ѝ се допаѓа ова.