Затоа пак ќе се повторам. Тој што се одвојува од група независно со согласност на водич или без согласност е препуштен сам на своја одговорност. И Калина и Александар и Зоки и сите го знаат( знаеле за првите двајца) ова правило како поискусни планинари. Нема муабет/коментар за ова. Излишен е. Но Зоки им дал дозвола,а можело да биде последно НЕ,од негова страна заради некојаси одговорност. Иако и со да или не секако тој како водич сноси одговорност.
Кога друштво се договара да иде на планина е една работа, а кога се иде со организатор е друго. Водичот е одговорен за групата и треба да се слуша. Во случајов вината е што воопшто тргнале да се качуваат на такво време, што немале лиценциран водич за зимско планинарење со нив и што луѓето се пуштени да се качуваат со несоодветна облека. А, плус и голема група како за зимско планинарење. Сето тоа е вина на водачот/организаторот. Но, ајде да почекаме да излезат со изјава па да видиме. Се ми се чини дека @Asistentkа е во право, платиле луѓето па мора да ги качиме. Што се однесува до Калина и Александар, нив воопшто не ги кривам, може и ја би се вратила назад да сум била на нивно место мислејќи дека на некој позади му треба помош.
Ова е едната варијанта,што според мене е веројатна. Но има и друга варијанта која е уште поверојатна. Калина беше учесник и подржувач во акцијата 12врвови,секој еден врв искачен за секој месец. За овој месец бил врвот Кајмакчалан,ама за печат да добиеш во катончето за евиденција дека си се качил треба доказ,на пример да се сликаш со оној натпис на секој врв што го има-име на врв и надморска висина. Па има муабет и дека затоа со Аце продолжиле само да испадне дека навистина биле на врвот. 9-45минута http://www.dokaz.website/video-shok...shtera-vo-snegot-vo-ochaen-obid-da-se-stopli/ претседател на друго планинарско друштво-Љупчо во видеото погоре што го ставив убаво вели-Амбициозни планинари но овој пат амбицијата прескапо ги чинеше. Ова е втората варијанта. Ќе дознаеме во петок ако се транспарентни. Иако најверојатно е да прогласат несреќен случај и да му биде времено одземена лиценцата на Зоки. За друштвото дали ќе ја изгуби лиценцата и понатамошната можност да стопанисува со домчето Смрека не знам....ќе дознаеме наскоро. (како и да било многу ми е жал,жално)
За овој месец бил врвот Клепа, се искачуваат помалку познати врвови. Сепак, мене ич не ми е веројатна приказната дека тргнале да спасат некого. Од каде им таа информација дека има некој заглавен?
Од домот кога тргнале им рекле им фалат некоја жена и дете кои заскитале. Не им рекле каде тргнале па планинариве претпоставиле да не се качувале до црквичката. Инаку во меѓувреме исчезнативе се вратиле во домот. Во право си за Клепа. Жална судбина.
Не е важно што се случувало и како дошло до несреќата, важно е да се заклучи дека добронамерните луѓе дури и Бог не дозволува да останат и да се мачат во вакво изопачено општество. Јас исто така се најдов на чекор до смртта неколку пати и секогаш откако се завршуваше добро се запрашував со што јас заслужив да продолжам да живеам. Многу пати се запрашував и размислував лежејќи во својот кревет до утринските часови. Пред да ми се случи она што ми се случи поплавата на 6 август 2016 година која ми го промени животот за 360 степени.Има уште многу делови за кои не би сакал да зборувам поради тоа што не сакам да испадне дека сакам некој да ме сожалува. Откако се заврши јас 3 недели бев депресивен и дури може да се каже не бев свој. Од сето тоа што ми се случи јас извлеков многу поуки, првата е дека се ова што ми се случува се случува со некоја причина. А тоа е да го ценам повеќе својот живот во иднина и да се трудам да бидам уште подобар човек од тоа што сум се трудел да бидам. Затоа луѓе не се грижете што ќе речат другите за начинот на кој го живеете вашиот живот, ако сте задоволни со него онаков каков е. Во случајот планинарите живееле за својата љубов, иако знаеле какви опасности може да им се најдат на патот. Јас пред да ми се случи сето тоа бев класична кукавица и се плашев од неуспехот како ѓавол од крст. После се оваа несреќа ми ја зголеми самодовербата. Јас сфатив дека тоа е едноставно судбина, колку и да се пазиш нешто лошо да не ти се случи не може да избегаш од судбината која ти дише зад врат. Едноставно така им било речено на планинарите на тој начин да згаснат нивните животи, а тие сепак се труделе да бидат добронамерни и ги ризикувале своите животи за да спасат нечиј живот. Нека почиваат во мир.
Споредуваш поплава, од која очигледно си излегол жив, со ваква трагедија. Има некоја чудна потреба секогаш твоите проблеми да се споредат со сечии. Нема врска што планината им била љубов, ако можело да се спречи, морало. И мора да се работи на тоа ова никогаш да не се повтори. А не да се тешиме дека така им било пишано. Да, така и било пишано на девојката да живее 26 години.
Добро можеби згрешив што го напишав ова, никогаш не сум ги ставал своите проблеми пред другите. Не велам дека доколку надлежните не реагирале посоодветно во случајот можеби ќе успееле да ги спасат. Факт е дека некогаш колку многу и да се трудиш некои работи не можеш да ги спречиш. Дека надлежните органи не реагираат како треба тоа е факт, да чекаш 4-5 часа да стигнат спасувачки екипи тоа е фатално. Инаку идиот сум со самото тоа што го напишав. Можеби си во право дека јас сум едно безмилосно себично копиле. Ти благодарам што ме корегираше.
Навистина трагична вест, два млади животи изгубени, огромен потенцијал оставен неискористен. Прочитав дел од мислењата и апсолутно се сложувам дека планинарскиот клуб треба да преземе одговорност. Водичот исто така, уште кога виделе дека име невреме требало да го откажат искачувањето до врвот. Е сега, како индивидуа која се занимава со спорт, вежбање, а повремено и планинарење, ќе си го кажам моето, најверојатно непопуларно мислење. Кога човек се занимава со спорт, зависен е од чувството на адреналин, а притоа посветува долго време на своето хоби, во одредени моменти ја преценува својата способност да се справи со наметнатата ситуација. Двајцата планинари, искусни во она што го нарекуваат свое хоби, најверојатно се оддале на храброста и сметале дека можат да се соочат со ризикот. Екстремните спортови ја носат таа опасност и секој кој што е по малку adrenaline junkie го знае тоа. После една полесна повреда минатово лето, ми дојде паметот да не си ги преценувам способностите. Во депресивна состојба, обично тврдиме дека животот не ни е мил, не сакаме да живееме. Само кога ќе се соочиш со опасна ситуација сфаќаш впрочем, колку многу мил е. Нека почиваат во мир.
Не се сложувам со тебе. Не умираат само добрите. Ете сега дека спомна поплава ќе ти кажам дека и многу лоши луѓе умреа тогаш што и мене не ми се веруваше дека господ ги зел такви..
Не реков јас дека сум 100 % во право. И јас сум жив човек грешам. Само го изразив своето мислење, ама очигледно сум голем идиот штом толку се трудам да ме разберат луѓето.
koj koga mu e pisano togas ke umre I jas dva patise borev za zivot I dr do den denes vikat samo gospod ja spasi ova zena eden den site ke umreme koj porano koj podocna no sepak e zalno za izgubenite mladi zivoti za devojkata znam oti e bila strasten planinar
http://www.dokaz.website/tatkoto-gi...rtta-na-roditelite-kerkata-se-bori-za-zhivot/ Некоја жена само пријавила. Им влегувам група комшии и ги резделувам. Вака што станало. За греота. И да преживее тоа девојче,што да прави со животот. Претпоставувам татково алкос. Некој нешто повеќе да знае? Жалосно. Семејното насилство веќе има галопирачки размери и претставува проблем што, институциите по се изгледа тешко го решаваат. Статистиките покажуваат дека најчести жртви на семејното насилство се жените-брачниот или интимниот партнер но и мајки и сестри, врз кои, својот бес и нервоза, мажите го искажуваат на најразлични насилни форми.http://kurir.mk/makedonija/vesti/oh...-ja-turnal-po-skali-pa-se-zakanil-so-ubistvo/
Само со голема свест меѓу народот може да се бориме против семејното насилство. Кампањи, казни, подигање на свеста. Тоа ни е спасот само. Пред кратко влегов во конфликт со еден машки член на форумот што тврдеше дека ако слушнеш дека комшијата си ја тепа жената треба да ќутиш и да не се мешаш, а не да пријавуваш Вчера еден друг тврдеше дека мора да ја истепаш жената за да знае кај и е местото. Знам лично за случај кај што жена отишла во полиција да пријави семејно насилство, а од полиција ја вратиле со зборовите: "Ништо ви се, сопружници сте, до утре ќе се смирите." Физичкото насилство е проблем, ама и психичкото не е ништо помалку опасно, плус што никој не го сфаќа озбилно. Знам исто пар во кој жената не смее да работи, пари добива само колку за една кутија цигари дневно. Намирници се купуваат заедно со мажот, гардероба се купува строго во присуство на мажот. Нејзиниот сопруг, идиот, мислеше дека може и со мене да се однесува со тон "немаш ти појма", кога му викнав, занеме. Страшно е што сѐ се случува, ама државата не превзема никако чекори за решавање на проблемот, а и менталитетот ни е уште на ниво "жената е слугинка на мажот".
Кога подразмислувам вака нека е менталитетот на маж ми дека сум му слугинка ама истиот негов менталитет нека е дека тој е заштитник,пријател,љубовник,партнер на таа слугинка,т.е. и тој како неа што му е слугинка неа и е слуга. Ама кај нас се е пореметено.Не народ,не институции. Беспарицата си го прави своето,си го зема данокот. Народот се досадува,нема работа,аздисува со пороци и после ова. За греота за ќерката. Дај Боже да преживее и да се ресоцијализира брзо,иако во ова општество секогаш ќе има стигма-ќерката на тие и тИЕ. Социјалниов сектор е за никаде.
Ne sum planinar I ne GI znam pravilata. Tragichno e dvajca mladi lugje da zaginat, me potrese iako ne GI poznavav.No ne mozam da razberam I nemam odgovor: 1.Zimski uslovi a bez soodvetna oprema I tenka obleka 2. 50 lugje bez vodichi po propis 3. Mekava a da se prodolzi turata 4. Lokatori za teren ili nekoja komunikacija meguju NIV treba da postoi Planinarskiot sojuz kako organizacija treba da izvlece pouka I da vospostavi standardi, kontrola Na site drustva, za da ne se povtori da ginat planinari. Sochuvstvo do semejstvata.
Во 11:35 часот двете групи почнале заеднички да се симнуваат кон ски центарот освен седум планинари кои се одвоиле од групата и самоиницијативно продолжиле кон врвот и стигнале до маузолејот. http://kurir.mk/makedonija/vesti/su...a-planinari-koga-zaginaa-kalina-i-aleksandar/ http://kurir.mk/makedonija/vesti/fe...izveshtaj-shto-se-sluchuvalo-na-kajmakchalan/
http://novamakedonija.com.mk/NewsDe...ија--&id=563866ee-3815-41c2-b2e7-573ca31477da http://nezavisen.mk/mk/vesti/2018/02/27140/
Срамота. Прееска на Телма кажаа дека Александар бил жив кога го пронашле грчките спасувачи, но се скинала некоја опрема со која го извлекувале и паднал во бездна