@Wahnsinn не сакам да ти скоревам јадови, болки,спомени...немам лоша намера воопшто. Само сакав да ти кажам дека чував и јас така не една туку повеќе слики. Ама еден ден се освестив дека живеам со конци кои ме влечат кон минатото . Па, собрав се што имав и ЗАПАЛИВ! Звучам ко вештица ама кааакво олеснување беше тоа!!! Уф, се преродив! Од тој ден живеам полесно
Спомен е. Се друго избришав една вечер кога бев премногу изнервирана ама таа првата слика што ја направивме заедно ја оставив. Не, не ме влече кон минатото . Еден мал дел од животот .
Te sakam zatoa sto si tolku mil. Imas najiskrena nasmevka na svetot, najtoplite oci. Te sakam zaradi nacinot na koj me sakas. Te sakam zatoa sto tvoite oci samo mene me gledaat. Te sakam zatoa sto se grizis i za najmalata sitnica. Te sakam zosto duri I bonbonite na svadbata se so Mickey I Minnie. Te sakam zosto davas se od sebe da me napravis srekna. I da znaes, od sega I ja ke napravam se sto mozam da ti vozvratam. Sakam da uzivam vo sekoj den od zivotot so tebe.
Душа не ми дава да те заборавам; си велам можеби ќе се вратиш, можеби ќе МИ се вратиш. Едноставно не можам да се помирам толку голема љубов да заврши без крај, без последно збогум. А знам дека е крај. Го кажа своето збогум без да го изговориш, те познавам добро. Само те молам, ако е збогум нека биде последно. Боли, ама ќе преживеам. Сети се, не е прв пат да ме оставиш. Ме напушти како кукавица, но издржи машки до крај и не ме барај следниот пат кога ќе ти недостигам.
Мило ми е што твоето изненадување изнуди насмевка на моето лице. Душата ми се смееше бе! Те љубам. Се надевам ќе си бидеме уште мноооооооооооооогу векови и милениуми и нема да имаме проблеми.
Кога би имала храброст,му се јавувам веднаш да му кажам дека го сакам многу и дека ми недостига , и би му понудила врска,а не излегување еднаш месечно.
Ете тоа е... Кога ќе се даваш на тој што не треба... И дланките во тупаници ќе ги грчиш од болка кога други те гушкаат.... И молкум одговараш на секое прашање....додека часови во мислите со него си говориш... И во соништата трпеливо го чекаш... И со својата сенка најдобар другар си... за да се зачуваш за него... за да мислиш само на него... И својата подобра јас сакаш да му ја дадеш... И мислеш само тие очи среќата ја скриле за тебе... Ете тогаш ќе го запознаеш најгорчлвото каење... Само тогаш... Каење кое час нема... чиниш крај нема додека душата како меч ти ја распарува... Каење... ете само тоа останало од сите тупаници стегнати...од душата стегната...
Те сретнав после толку многу време,но тоа не го сменил твојот,нежен,мил,топол,најсладок поглед кон мене,а јас пак како некогаш збунета,со чудни грчења во стомакот и здивот застанат во грло,застанав пред тебе.Се прашувам како е можно случајно да те сретнам на толку невозможна локација,време и град.Единствениот одговор ми е дека, Господ те стави пред мене,да го стивнеш пеколот во кој горам.Тие неколку минути ми дојдоа како вода на сред пустина.
не си свесен колку ме повреди..душата ме боли..со самата помисла на твоето име се гушам и пијам апчиња за да се смирам...по врска од 1 година и 4 месеци не можев да продолжам само со мување затоа што после секое разделување јас плачев и плачев се до наредното видување и затоа решив да ставам крај на ова..но уште повеќе ме боли..сакам да те видам,да те гушнам како некогаш,не знамм што да правам без тебе,но едно знам дека морам да те заборавам....
Џабе е, џабе само си отежнуваме, гледаш дека не оди вака.. Колку и да се сакаме сепак нашата љубов е невозможна. Најдобро е да тргне секој по својот пат. И сам гледаш дека е претешко, гледаш дека нема излез. Не сме ние еден за друг. Нема за нас подобри времиња. Мораме да се откажиме (ама како со кои сили?)
Ми фалиш. Многу ми фалиш и едвај чекам да те видам. Се надевам и овој пат ќе си поминеме преубаво како и секој претходен. Да ме чекаш на нашето место така потпрен на колата, да дојдам и да те гушнам најсилно! Да ме зафркаваш за мојот кармин кој го имаме само јас и Ријана. Ми вети! Претходното видување ни беше кратко, така испадна, така мораше.. Ама затоа овој пат.. И секој нареден..
Абе дете... не можам јас вака. Како, како можеше толку да се смениш... не знам, можеби и си во право. Стварно не знам. Само знам дека ми фалиш. Ако сме секој ден заедно, мене ми фалиш. Ми фали тој ТИ што го немам одамна видено. Ми се чини вечно ќе го барам, ако знам дека нема да го видам веќе, никогаш. Ете, реков. Си признав. Ништо нема да се смени. Ти нема да бидеш пак таков. Нема да бидеш тој што го сакав. Знам и зошто.. Ти се здосади душо, а? Ех... знам. Знам дека сум ти должна... ко Грција Не можам бе, ете, не успеав да ти го вратам сето што ми го даде. А да знаеш колку сакам, а да знаеш колку се трудам. И мене ќе ми беше полесно да знаев дека ти се оддолжив. Вака чуствувам терет, цело време. Долг, доживотен. И знам дека е не фер можеби, ама се што ти должам можам да му го вратам само на тој ТИ што ми го даде сето тоа. За овој сега не можам. Сакам душо, ама не можам. И ме убива тоа, ме гризе нон-стоп, секој ден по малку. Има ли смисла? Има ли смисла да продолжиме со ова... не знам ни што е. Има ли иднина, има ли цел? Јас не можам, не можам со човек што не сака да разговара за проблемите. Мене ми треба еден куп зборување. Мене ми треба да ме чувствуваш, да ме разбираш, да ме сакаш... како некогаш. Ех тоа некогаш... ако јас од оваа мака не измислам временска машина, тогаш никој нема. Дете... чуствувам нешто незгодно... грозно. Еј.. не можам без тебе. Ете така, не можам. Знам дека ако се разделиме тешко ќе преживеам (како и да е битно како јас ќе си поминам ). Ти... знам дека веќе не ти е гајле. И тоа и е причината што тресам глупости. Ми се чини колку и да беше тешко, ако тебе те интересираше немаше да биде вака. Немаше ни еднаш да помислам на ствариве. Ама... тебе ти е сеедно, и тоа е тоа што мене ме боли. Аман бре, како е можно толку да не можам без тебе? Како успеав да станам толку зависна од тебе? Не можам една секунда да поминам без тебе. Не можам, ете... тоа е. И на крај... што? Ти не сакаш да чуеш ништо од ова. Ете видиш, затоа и не ти зборувам, а и да зборувам нема ништо да смени. Можеби и си во право што си така, ладнокрвен. Знаеш што? Немаш претстава колку ми е жал што не знаев како. Знаеш за што зборувам. Ти ме научи и... зошто? Кога не виде ништо добро од тоа, кога не видов ни јас. Абе... пак сум јас крива. А како? Како кога... ни јас не сум крива што не знаев. Ете, никој не ме научил. Ма ајде... Ова мора да е грешка, се вртиме во круг а ти упорно се смешкаш... Знаеш? Ете така... На крај, пак ништо.
Имам толку многу да ти кажам. Толку ми фалиш! Не сакам да сум без тебе, и не сакам да сум со тебе таков! Не сакам да те изгубам... Дај Господе, направи чудо! Неподносливо е. Зар стварно ти е сеедно..? Зар стварно не ти е гајле? .... Зар сум стварно јас толку смотана што не сфаќам дека ова е вистина?? Ма не можам, не ми се верува. Толку ми е страв... дека нешто ќе се случи. Мразам кога имам такво чувство. Ќе си пукнам. Ме боли што не ти е гајле за ништо од ова. Ми иде да се нокаутирам оти знам дека на некој начин сум виновна. ТЕ САКАМ БЕ! Спојлер Извинете за мисењата едно под друго. Едноставно... морав.
Ти ќе ме полудиш еден ден! Ахх човеку опрај се, опрај ме и мене оти почнав умов да го губам. Уозбили се оти трпението ми е при крај. Ќе жалиш еден ден ама касно ќе биде верувај ми! На место да фатиме да се сконцентрираме и да ги решаваме големите проблеми ти глупост врз глупост правиш. Уфф
Знаев дека ќе ме бараш да ме видиш,знаев дека ако ги видиш другарките излезени без мене ќе се вртиш упорно да видиш да не се појавам и јас од некаде,токму така било и синоќа,главата си ја извртил се додека не исчезнале од видик другарките,жалам ама јас не бев со нив,а сакав да бидам,сакав ама нешто ме спречи,можеби не требало да те видам за да не ми биде потешко,можеби само судбината требало малку да те пецне тебе,кој знае
Понекогаш посакувам да дигнам раце од сѐ, од љубовта, од тебе и да заминам некаде далеку каде нема да ти текне да ме побараш. Сакам да те оставам да размислиш што сакаш, збунет си знам и јас сум. Никој не очекуваше дека ќе се родат чувства меѓу нас. Само да е толку лесно. Срцето не дава. Како грутка е згрчено секогаш кога си покрај мене. Секогаш во очекување да се случи нешто, да направиш чекор повеќе. Јас сум таа што ти ја исполни онаа празнина во срцето што си ја чувствувал. Јас сум таа која ти изнудува насмевка со самата помисла на мене.Јас сум таа што не сакаш да ја изгубиш, што ти го разубавува денот, што те тера да се чувствуваш како да имаш 15 год. Со помислата на мене заспиваш, со мене во мислите се будиш, ме сонуваш, во сон моето име го изговараш. Ама што имам јас од тоа? Усниве горат од желба да се залепат за твоите, со поглед те голтам, сакам да се стуткам во твојата прегратка и никогаш веќе да не ме пуштиш. А очиве, очиве полни со солзи од помислата колку е тоа далеку, невозможно. Несреќни сме сите и ти, и јас, и таа. Ако немаш храброст не ми кажувај колку ти значам, само пушти ме да заминам. Секој нека живее со својата болка.
Kada te neko razočara, pojavi se neko ko te očara.. Valjda je to neka ravnoteža kosmosa, ko će ga znati...