Колку само ти го мразам прашањево "А колку ме сакаш?" ... Како да ти одговорам колку те сакам? Да ти кажам до месечината и назад и така безброј пати? Епа не може, премалку е.. Со какви зборови и да објаснам, премалку е! Што и да кажам би звучело бедно во однос на тоа колку те сакам.. И не ме прашувај веќе вакви прашања, туку почувствувај ми ја љубовта преку сето она што го правам за тебе, а не преку зборови
Vremeto pominato bezgrizno koga bevme mladi i polni so zivot nikoj ne moze da ni go zeme ili zameni.Po tie cuvstva i momenti ke te pamtam
до господинот бивши требаше да ти кажам многу вечерта кога раскинувавме ама јбг помина сега само ќе те поздравам со нашата песна шо ми ја пееше цела ноќ и ќе ти кажам МАРШ У П...У МАТЕРИНУ!!! а до сегашниот фала ти за се, за секоја насмевка и прегратка те сакам
Стискам палци да те пуштат од работа за да дојдеш тука, да видеш како е, да прошетаме, па заедно да си дојдеме. Колку ќе бидам среќна ако те пуштат не си свесен
Mene ili nego Se salam ....... E taka, si se slusnavme mi posaka dobra nok ama aj uspij se de Kolku mi nedostigas, te sakam ljubov,najmnogu
Те гледам долго, со напрегнати очи, како да сакам да ја врежам во умот секоја твоја црта на лицето, да ја запамтам точната нијанса на сино на твоите очи. Те гледам со страв зашто некои ми велат, ништо не е вечно, а најмалку среќата. А јас знаеш ли колку се плашам од среќата, се плашам да не е и со тебе како со оние претходно, и некако уште не можам да се навикнам дека ти навистина си тука, до мене. Дека овојпат, со тебе е поразлично. Те гледам со љубов поголема од секоја љубов на светот, те гледам и се молам времето да застане а тоа како за инает лета безмилосно. Те гледам со благодарност зашто животот ми покажа што е тоа, човек навистина да има причина да се буди секој ден. И заспивам со насмевка, вртејќи си ја во главата секоја случка со тебе, како филм. А не е филм, реалност е. Некаде прочитав, човек станува свесен колу многу сака, само тогаш кога е смртно исплашен од загуба. Љубов што на моменти се меша со еуфорија, на моменти со страв. Ти си мојата болест од која не сакам никогаш да оздравам. Моето слатко лудило.
Денес не ни осетив дека те нема. Не се ни почувствував празно, како порано кога те немаше никаде.. Почнав да те заборавам, конечно.