Спојлер Деновиве сум скршена. Ги ислушав сите песни што ме потсетуваат на нас, по стоти пат го читам писмото што ми го сокри во рамката за да го читам на Божиќ. Се мислам што да правам со сликите и мечињата... Ама знаеш што? Не жалам за ништо. Ни за двете години, ни што си дадовме шанса и покрај сите изгледи за неуспех, ни што се заљубивме, ни што не ни успеа. Тоа е што е. Пробавме, видовме. Ум за другпат. Не била за секого врска на далечина. Не за мене, не за тебе. Дадовме се' од себе да успее, ама ете... Сега гледам дека не е важна само љубовта. Друго што да ти кажам... Нашето се сруши како кула од карти, баш со последната карта. Се надевам дека со некоја ќе градите вистинска кула и кога ќе дојде редот на покривот, нема да се сруши, туку ќе стане дом. Да знаеш колку само ме боли ова. И ме тера да плачам... И плачам... Ама нека... Ќе помине. Посакувам да имаш се' што сакаш и понекогаш да се сетиш колку се сакавме и колку се грижевме еден за друг. Дека сакавме се' заедно, ама не беше доволно. И да не биде важно. Оти ќе бидеш среќен и ќе знаеш дека и јас сум среќна таму некаде. Farewell љубов.
Добро до тука нека е ако ти не се замараш за мене нема јас да сум глупа да се замарам за тебе прави шо сакаш
И кога ќе помислам дека не можеш повеќе да ме разочараш, успеваш уште повеќе на дното да се спуштиш. Нека ти е со лесно друже.
Сакам да ме гушнеш, наведнувајќи се да ме крениш, а јас и со нозете да те прегрнам. Спојлер: <3 Јас ќе бидам твоја “џебна Венера“, единствена.
The clouds that gathered turned to rain The candles on your sill burned out The weather on your face Turned to match the mood outside Reading through poems that you saved That make the gloomy hours make sense Or do they lose their power With the yellowing of age I saw you suffering Through a foggy window in the rain When you thought no one was watching, yeah Going through your memories Like so many prisons to escape And become someone else With another face And another name No more suffering You sold the best of yourself out On a chain of grey and white lies One syllable at a time You should have made them pay A higher price I saw you suffering Through the cracked and dirty window pane I was ashamed that I was watching, yeah Going through your imagination Looking for a life you could create And become somebody else, yeah With another face With another name No more suffering I wish that I could find a seed And plant a tree that grows so high So that I could climb And harvest the ripe stars For you and I to drink And spit the ashes from our mouths And put the grey back in the clouds And send them packing with our bags Of old regrets and sorrows 'Cause they don't do a thing but drag us down So far down The past is like a braided rope Each moment tightly coiled inside I saw you suffering Through the yellow window of a train With everybody watching, yeah Too tired for imagining That you could ever love somebody else From somewhere far away From another time And another place With another life And another face And another name And another name No more suffering
Dodirni me sasvim slucajno poljubi me filmski nestvarno I najlepse kad je prestani Okreni se i nestani
Пред да те запознаам тебе не знаев дека нечиј глас, прегратка, бакнеж, допир, присуство може да бидат толку посебни. Се поврзано со тебе е толку посебно. Најголема среќа е што те запознав тебе и што ти дозволив да ми се приближиш и да бидеш во мојот живот, откако те имам тебе се е подобро. Те сакам, многу повеќе од што мислев дека сум способна да сакам некого.