Ах што ти мислам само да знаеш!!! И само ако не ми се појавиш утре, ќе те тепам! Една проклета недела очи ти немам видено, знаеш ти колку е тоа??? И како само би ти скокнала и гушнала, ама не...Знам дека ќе си ја наведнам глата и биди среќен и здраво ако ти кажам. Многу сум глупава значи , гуска не ми е равна! И сета онаа лутина,ми пројде... Не можам да ти бидам лута..
ааааааааааааааа ке те најдам кај и да си има да се каеш што си се родил ке зажалиш шо мислеше дека можеш со мене крастаици да садиш морону еден...сега се нервирам вриштам ми иде се да испотепам се да искршам али пак има нешто у мене шо знае дека не е вредно ништо тоа за тебе скоту еден.. те мразам заради све што ми направи денеска те мразаааааам што глумиш фраер а уствари си сељак со ТАПИЈА али ако срце кој високо лета ниско пага така да знам дека еден ден(ма уште утре) ти ке бидеш тој што ке ме побара пак!
2дена сме мирни како јагненца си се мазиме пазиме утре се надевам ради твојата недоверба нема да избие 3та светска војна меѓу нас и сега кога ќе се видиме ќе прајме убав муабет
Моите прегратки и усни се' уште свежо те чувствуваат. Моето срце се' уште силно бие на твојот поглед. Моите мисли се' уште расеано патуваат во непознати ширини бидејќи ти си во моја близина. Се' уште те имам блиску до мене со целата онаа љубов која ми ја подаруваш, а без која не можам. Се' уште мислам дека си тука, а само сонувам. Те сакам најмногу! P.S. Се' би дала макар за миг да се разбудам, а реалноста да биде поразлична од онаа која е сега (иако таа е една од најубавите кои некој може да си ги посака, ама ти... ти ми недостасуваш бре сонценце мое)
интересна тема ,но сето ова дали да му го кажзам ако сме разделени со него...кога бевме заедно исто и јас се му писува....сега го сакам премногу....тој ме игнорира,не ми се јавува на повици,дали да му го писам сето ова пак )))) да зане дека се усте мислам на него.....јас сакам да се смирам со него многу.....но не знам дали да стојам на страна или пак да му писувам вакви пораки
Ти си моето најубаво гулапче! Изминатите два дена беа преубави и навистина, залудно би било што и да кажам, тоа само може да се почувствува. Ти ветив дека ќе биде прекрасно, така и беше. Ти ветив затоа што срцето сакаше да ти вети. Јас твоја солза не можам да гледам. Виде и самата дека никогаш не би те оставил и никогаш не би дозволил да си тажна. Јас сум едно маленко пајаче што некогаш досадува но тоа е само за да си насмеанко! Твојата прегратка е празна сега, но ајде кажи ми мила, што има меѓу твоите две рачиња. Има срце...срце полно со љубов, срце кое ми значи повеќе од се, што ми ја покажува убавината на животот. Тоа срце најмило мое, таа душа, тоа нешто е единственото нешто без кое не можам! Велат дека очите се огледало на душата. Да, така е. Зарем би дозволил јас тие твои прекрасни очиња да страдаат? Не...јас сум овде за солзите да ги претворам во искри, искри кои секогаш се појавуваат кога сме заедно. Можам слободно да кажам дека овие два дена иако беа едни од најубавите во нашите животи, не беа нешто посебно во врска со тоа што те чека Затоа, насмевка и јуриш! Јас сум таму, во твоето срце, ти овде во моето...и остана уште малку . Засекогаш заедно најмила моја! Те обожавам! Те обожавам бре, ТЕ ОБОЖАВАМ! Ме разбираш ли? Не?? Во ред ... ТЕ САКАМ НАЈМНОГУ!!!
Страв ми е уште еднаш да се опуштам толку како што бев, да почнеме одново како ништо да не се случило, и на крај пак да бидам нервозна. Понашањето мораш да го смениш. Уште една минимална грешка, би можела да биде фатална, макар би те изгубила тебе, бидејќи знам колку ми значиш и колку ти значам. Од тебе зависи како понатаму, од мене зависи кога да ставам крај.
Што би ти рекла освен тоа дека сега ми е уште позбркан светот. Нашата приказна почна со прегратка,наместо со бакнеж,се наведна и ме прегрна кај градите како да сакаш да ми го чуеш срцето,којзнае каква тахикардија сум преживувала тогаш.Локацијата преубава,моментот одложуван со месеци после претходната моја пропадната врска со бебешки чекори се приближувавме,разменувавме безброј насмевки,погледи и понекој божем случаен допир со рака. Врската-со огромни успони и падови- вистински психолошки roller coaster 24/7.По 5-6 часа заедно уште неколку на телефон споделени и цела лепеза на чувства од кои испливува блискоста на површина.Ти кажав се‘ за себе-чувството беше прајслес олеснувачко,иако понекогаш на почетокот правеше колатерални штетички од мали размери,ништо што не може да биде санирано енивеј.И ти возврати со иста мера,добро сега ми припреди и некои шок-третмани,ама тоа е веќе друга тема. Само што непријатниот крај ме остави во чудно некое стање-како полусвесно,како своевиден транс дали ќе имам таква блискост повторно,дали сакам најпрво,дали има некој во овој универзумски бескрај спремен да ја пружи трајно?!Немам одговор,тука е карпата на сопнување.Од тебе научив дека не била доволна љубовта и сексот да се одржиш како пар,имало и некои други сегменти кои ги претворија овие кои мислев дека се со ултимејт паувр во пепел.Ова ми беше најнеобичното откритие кое ме погоди како метеор и уште сум во оној изненадувачко-зачуден дел заглавена,затоа ќе си го пуштам во позадина песничево, http://www.youtube.com/watch?v=GJY8jJkD ... re=related
... абе ти да беше асален човек, со здрав разум и интелигенција, ке знаеше дека имаш девојка - ПЛАНИНАР. За љубов твоја рушев планини, за здравје мое кревав планини. Ха! Ми смо планинааари. Секоја планина има своја тежина. Јас без тебе добив на тежина. Ми годела разделбата. Спојлер Помалку калории со мастурбирање се трошеле.
Спојлер Мислам дека полека, но сигурно ќе стигнам до Оскарот. Прекрасно нешто е и најблиските околу тебе да немаат претстава што ти се случува, затоа што кога цел свет ти се руши, тебе очите ти светкале, блескаш, насмеана си била, дури си се разубавела. Побогу. Што тоа ми светка во очите, само не ми е јасно. Има ли воопшто нешто да светка. Секој ден ги гледам во огледало. И толку се тмурни, безживотни, грди, празни, безнадежни што навистина не ми е јасно, како некој може нешто поинаку да гледа. Пак, дури и престанав да се сликам. Веќе две години немам ниту една слика од себе си. Бидејќи на последната, си ги видов и се исплашив. Не сакам да ги гледам такви. Грди се, одвратни. Не сум јас таква. Мислам дека заборавив како да се радувам, многу одамна. И, не знам дали тоа е твоја вина или моја, бидејќи од многу одамна стана така. Милиони работи ми се случуваат. Јас сум како камен, само поминувам заминувам, како тука сум за малку, само на поминување, не се задржувам. Сеедно мене ништо не ме држи за овој свет. Можеби и никогаш и не бев човек кој толку се радуваше за себе си, колку за другите, за тебе. Ти беше тој што се радуваше за мене и јас се радував, бидејќи ти се радуваше. Сега го немам тоа. Сега дури и не глумам радост. Глумам зафатеност. Презафатеност, бидејќи имам милиони нешта што треба да ги завршам. Милиони. А, денот ми е бесконечност. И како да ми биде поинаков кога не спијам, само трепкам со очите и се превртувам, за да ми мине побрзо ноќта и едноставно да се дефокусирам, да ја избркам мислата. Јас и не знам дали сум тажна, всушност. Не сум среќна, не сум безразлична, но пак,не знам зошто е тоа чудно чувство. И кога плачам не знам за што всушност плачам. За тебе знам дека не е. Пробав да продолжам. И ја имав таа среќа да најдам нешто прекрасно. Ретко кој има таква среќа, ретко,не знам дали и воопшто се случува. Мира не ми дава тоа лице, тој човек, глас. Ама, јас се уште сум како да лебдам, како да не сум таму, само на поминување сум. Страв ми е дека ќе фатам и ќе расипам нешто, пак и затоа и си лебдам, така ми е најсигурно. Нити јас ќе се расипам себе, ако воопшто има уште нешто да се расипе. Пробувам да го прекинам тоа. И знам, глупост е, невидена глупост, што само јас можам да го направам. Стандард потег ми е тоа мене. Цел живот истото е. Само треба некој да има нерви, очи и мозок да сфати дека се е поинаку. Но, не знам дали сакам да сфати. Јас навикнав на ова чувство и не сакам да ме напушти, воопшто не сакам. Предолго си е тука. И ти кога беше. И кога не беше. И кога пак беше. И кога бев без никој, а со тебе. Си се навикнавме, си се знаеме. И ете, се трудам да не се гледам со него, ама понекогаш заборавам на се’. Толку знам дека ми прави. Да заборавам на тебе. Овој глуп празник само ме потсети. Пред тоа, знам дека ми беше само како далечен спомен, слика всушност. Ти го немав ниту гласот во глава нити ништо. Сакам да си се спакуваш и да си заминеш сосема. Не се враќај на празници само. И без тоа не си тука другите денови. Излези си од главава и опседни некој друг. А, јас и сама да останам, ок сум. Вираам јас на секаква клима секако. Но, за секој случај.... и не,не е за тебе. За тебе многу малку има. А, пак и празникот помина. Ќе те однема секако. http://www.youtube.com/watch?v=dLw4u1EE ... re=related
Happy Anniversary When years are passing by like days, and in my hand your hand is placed, a knowing smile crosses your face, a simple touch can still make my heart race. When I can see my soul in your eyes, and you see your soul in mine we realize, that a love so deep can harbor no lies, where our only tears shed were happy tears we've cried. I love you as much now as I ever did before, if possible, I may even love you more, all starting from a feeling we did not ignore, a feeling of connection we chose to explore. I don't know what it is that you saw in me, what I saw in you was the utmost happiness that can ever be, even more so on the day when you and I became "We", I can still smile and say with love and truth Honey, I love you...Happy Anniversary.
Ова не го очекував,не од човек како тебе,ама ако,кругот се врти,биди ми ти жив и здрав се ќе си дојде на место!
Будалче Само ти знаеш вака да ме насмееш. Дури и во најдепресивните моменти правиш да се почувствувам најсреќна. Ти си причината за мојата насмевка и за блесокот во моите очи.
Те сакам повеќе од било што, ми фалиш секој момент, секоја минута без тебе е тешка, но ќе издржам, ниту ќе те побарам ниту ќе ме интересираш повеќе во животот, не заслужуваш