Гомно едно... ти викам сама сум дома, ти ми викаш кафе да пиеме?????????? Аууууууууу да не ти паднал па се криеш???????
Ти благодарам!!! Иако никогаш не мислев дека ќе ти го кажам ова, но еве, кажувам, викам, БЛАГОДАРАМ!!! Да не беше ти, немаше да знам да ги ценам тие после тебе и да го имам ,,времето на мојот живот,,
Заборавивме што сме еден период. Се изгубивме. Ги изгубивме квалитетите на врската. Заборавивме на ситниците и заборавивме што не прави среќни. Ама не знаеш колку ми е мило што пак е се на место. http://www.youtube.com/watch?v=i-n75KVcGsw for you...
Does it hurt to know I'll never be there Bet it sucks, to see my face everywhere It was you, who chose to end it like you did I was the last to know You knew exactly what you would do And don't say, you simply lost your way They may believe you but I never will Never again http://www.youtube.com/watch?v=GVYesEpM ... ll&list=WL
Таман беше излезен од моите мисли, зошто пак се врати? Мораше ли да ми звонш само гласот да ми го слушаш? Мораше ли да ми пишаш за да ми кажеш дека не си ме заборавил и дека нема и по два месеци? Мораше?! Зошто ми ја отежнуваш работата? Или пак тоа што го имаше со мене неможеше да го најдеш кај друга. А? Знам дека неможеш. Ама требало да мислиш на време. Ти кажав сто пати да размислиш пред да ми правиш вака. Ти изгледа на овие зборови прогледа низ прсти а? Е сега барај ме во други. Ама нема да ме најдеш.
Е еден ден ќе те избришам од мојава глава. Па што сака нека биде. Да сакаше да сум со тебе, немаше така да ме испуштиш од раце. Да сакаше да бидам со тебе, и покрај сите лоши мигови. Веднаш после првата потешкотија што ти се појави во животот. Сам си крив... Жалам.
Сега сум премногу слаба за воопшто да би кажала нешто. Можеби со тек на време ке се отворам да ја симнам оваа карпа од срце. Можеби...
Откога сме заедно ја сакам и есента, го сакам и дождот и студените есенски ноќи. Нема есенска депресија, нема зимски сон. Ги сакам сите годишни времиња а најмногу те сакам ТЕБЕ