Ех бе сонце,што не се појавиш од некоја страна и да ме гушниш најсилно што можиш! Само во таа прегратка сум сигурна,задоволна и се чувствувам љубена и сакана Ангелу мој,земи ме покрај тебе!!!! Само тоа го сакам од животов! (e засега не ти го кажувам ова во живо,ама така си е)
Не можам, не знам, збунета сум. Сакам, не сакам, можеби да, можеби не. Каша-попара ми е во главата. А како би те застанала и би ти кажала сега се што ми лежи на душа. Ќе ти кажам што да правам.Ако не денес, некој ден....
Од каде сега излезе дека ти мене си ми лут? Алоооооооо .... јас тебе ти бев лута. И сум ти лута ... Не ми глуматај, излегувај да се видиме ... Инает биковски твој ти је*ем.
Ти текнува вечерта кога плачеше, кога ти реков дека не сакам врска? Размислував нешто... Ти на крај излезе жртва на сопствената хемија. Таа те дигна од земја а потоа те тресна. Се колнеше во животот, за сега да бидеш студена под нула. Кој на оваа планета се заљубува така ЛУДАЧКИ за 6 часа? Еј ЕлеМентал, за жалење се тие изгубени души што мислат дека ти си имаш блага веза со било што. На кој основен тест си падна, те навлекоа... АКО СЕ САКАЛО, СЕ МОЖЕЛО. Дури и она дечиштено би ми се исклештило во фаца моментално. Неколку лекции за следниот пат... Женски солзи? Дај молим те, која шега, па тие плачат на сва и свашта. Мојата интуиција? Да беше човек, ќе ме напуштеше до сега, колку пати не сум ја послушал, а била во право. Отсега го има главниот збор. А ова нека биде лекција и за тебе. Следниот пат не се колни во животот само затоа што во моментот си среќна. Преиспитај се пред да навлекуваш некого. Ти барем треба да ги разбираш моиве зборови, ти која си толку чувствително Ракче. Полна си со изреки за тоа како девојките треба да бидат ценети, чувани и негувани, “ако сакаш твојата жена да е ангел, подари и рај”, “кога ќе исчезне насмевката на твојата девојка, ќе исчезне и таа” и сл. а постојат ли некои за машки? Постои ли барем една таква “мудрост” која вели дека дечкото треба да се сака, чува... Па зошто да има, ние сме кучиња. Продолжи да го бараш идеалното. Ќе сватиш колку ништо не е идеално во животот. Имај си го еден ден покрај себе, но сонот ќе биде ли толку мирен? Довербата ќе биде ли толку голема? Стравот ќе биде ли присутен? Водев војна со гласчињата во мене, ги задушував а сега ме прекоруваат тивко. По милионити пат како да ме прашуваат зошто ги потиснувам, кога секогаш се на моја страна. И греота е да кажеш дека сум те сакал само со зборови. Цимерите го видоа кафеавото мече, удавено во мојот парфем и неумешно скриено под бирото во мојата соба. Не сакав да дојдам кај тебе без подарок. Тоа остана неподарено. И уште еден неповрзан пост од мене. Жими се, веќе не ми течат форумските мисли како некогаш ...
Суровоста и гордоста се два различни поими,а ти им даваш едно значење. Ја сокриваш слатката насмевка сакајќи да не забележам колку си слаб на мене. Зарем не ги забележуваш обидите да бидам убава?!..убава само за тебе. Ти пружам рака за помирување а го добивам само твојот кренат нос. Извини за тоа. Не знам колку е добро тоа што ме научи на тој збор „извини“.Најверојатно ти ќе покажеш колку..
Денес сум среќна, заради тебе. И на минус 50 да сме, на клупа во твојата прегратка ми е совршено топло. Мил си бре, мил, не знам зошто за џабе се напињам. Мора да си мој, жими се. Ми влезе под кожа како никој досега...
Не знам што друго да ти кажам освен дека ме губиш, а ти не превземаш ништо за да го спречиш тоа. Не си ни свесен за тоа. Не си свесен колку ме губиш. Крајот еве го ... Само чудо може да го спречи. Не можам веќе, уморна сум. Пола година ништо не се сменило. Од таа пола година има само убави денови, ништо повеќе. Очекував дека ова ќе се деси и ете го, ме стигна. И шамар ми плесна. А стварно ни беше убаво, и длабоко во себе се надевав дека ќе трае. Не е фер. Сите тие планови, сите ветувања ... Ах Ми иде да се упуцам т.е. прво тебе, па себе.
Како што знаеш ти да збуниш човек, не знае никој. Не те терав ни да ме заштитуваш ни да ми се јавуваш. Ти ова го почна а јас сама не можам да го завршам. Или остани покрај мене или..we're done with this game. ( нема ова никогаш да ти го заборавам ветувам и заради ова уште повеќе те сакам али.. )
Анн и кај мене е таква ситуацијата...Таков шамар од зборови добив тогаш...Се губиме... САкам да те сонувам...барем таму ќе сме заедно и нема да се изгубиме еден со друг.Ќе те гушнам најсилно и не те пуштам!
Страв ми е дури и во огледало да се погледнам кога сум сама, бидејќи се гледам само јас-без тебе. А таа помисла ме плаши.. Ќе помине се, ќе успееме, а зошто не би успеале? Ме сакаш? Па тогаш?? Треба ли нешто повеќе да се зборува? Јас мислам не! Ми рече Ајде јави се дома, и кажи им дека ќе преспиеш кај мене: Ах будалче мое колку ме израдува тоа, само што да му го речам тоа на татко ми инфаркт ќе добие Не можам без тебе, разбери. Добро, можам, ама не сакам! Има смисла, нели?
Значи добро, од тие 2-3 сати што треба да ги поминеме заедно на роденден кај најдобрата другарка, ти ќе си присутен само пола сат?! Не знаеше дека вечер сме на роденден, многу важен? Можеше да им кажеш на некој друг да му ја дадат таа задача на забавата, не тебе. Лесно и едноставно! Ќе ме пукниш од нервирање некој ден!!
You are the light when there is no sun. You are the rainbow after the rain is done. You are the star that twinkles in the night. You are the moon that glows so bright. You are the wind that whistles my name. You are the love when the world is the same. You are the flowers the bee’s never miss. You are the beach the warm sun kisses.