Синоќа напишав неколку песни. За разделби и раскинати љубови. За приказни со тажен крај, веќе одамна завршени. Ама запомни:
Меморијава нема толкав капацитет, колку што јас би сакала, за да го запомнам секој момент со тебе. Те сакам премногу! Еве ја... http://www.youtube.com/watch?v=Eo-tp0JZvUA
Ами ај да ти признаам нешто. Синока кога заспа додека си лежевме, јас не спиев иако мислиш дека спиев, само лежев и пробував што помалку да мрдам за да не те разбудам, бидејки ако те разбудам ке требаше да си одам, а не сакав. И многу рчиш да знаеш.
Знаеше да допреш, да откриеш, да земеш дел од мене, а пак да сум повеќе своја од секогаш. Ветуваше идила, зад планини и мориња, а бевме среќни тука и сега. Јас бев горе-доле и бев лево-десно, барајќи адреналин, обидувајќи се пак да чувствувам...
http://www.youtube.com/watch?v=Fqw8jur5BAw Умирам во себе.. Nemam snage za kraj Zato molim te sam idi Ja sam takav i to se vidi Da ti srce kidam sloj po sloj...
Како што поминува времето, свакам јас дека ти мене НЕ МЕ заслужуваш ЗОШТО вака ми прави бе кретену еден и да знаеш дека ЈАС НЕМА ДА ПЛАЧАМ за тебе како што сакаш па пукни господ гледа и врака да знаеш
Срце мое.Душо моја,фала ти за убавите мигови со тебе.Дојди да те гушнам и да заспијам во твојата прегратка
Аман не можев да те разбудам за да ме испратиш...ццц колку цврсто спиеш,некој комотно може да дојде и да ме киднапира хаххахахаха
Колку ме нервираш...не си свесен. А ниту пак можам да најдам мерна единица за да го изразам тоа. Цркни. :среднопрсте:
Извини. Знам дека те болеше оваа вечер, ти пречи мојата промена, те нервира мојата студеност. Требаше да сум среќна што се трудиш да ги исправиш работите, што се јавуваш, што доаѓаш да ме видиш...ама едноставно јас не знам да глумам. Не можам да те бакнам, ако немам такво чувство. Забележав дека си сменет, и покрај мојата незаинтересираност не се откажуваше лесно, беше како едно мало детенце покрај мене. А јас како да се оправдам? Како да објаснам зошто немав желба да те гушнам, да те бакнам? Ти не ни побара објаснување, ама си сфати сам. Да бев доволно храбра, ќе ти ги објаснев работите. Ама изгледа ќе го чекам денот ти да ме шутнеш. Зашто јас сум една голема кукавица. Можеби навистина со тоа што ме повреди ги уби сите чувства во мене, ама немам никакво оправдување вака да се однесувам. Прости ми.
Ти си мое злато, ти си мое сребро, ако се занесуваш и даље- ќе ти скршам ребро! Шалаа лалааа малаа лалааа Да не плачеш, еве ти посоодветен поздрав http://www.youtube.com/watch?v=xl7Hd2r0LOs