Само топлината на домот каде сум дете и тука се мама и тато за друго. Будењето со брат ми во иста соба. Секојдневно седење со моите и комшиите во дворот. И воздухот и спокојството во мојот град.
Da spijam dodeka sakam,mi nedostiga nezamaranjeto sto ke e rucek denes,ili sto ke se jade utre za rabota...
Долгите разговори до доцна со мајка ми, мирот, можам да се опуштам скроз, осто како кога не бев мажена и не ми беа родени децата.
Што знам дали ми недостига нешто... ги изживеав сите работи пред брак, излегувања, шетања, патувања, журкања... па не ми фали сега тоа. Сега децата потпораснаа па пак колку толку имам повеќе време. Можеби ми фали маратонско гледање филмови понекогаш, единствено... оти искрено едвај еден филм можам да изгледам од обврски, камо ли како порано по неколку едно по друго што гледав.
Вака во недела кога сум поопуштена знае да ме спука носталгија и да ми се ,,насобере,, во главава низа од спомени, работи што ми фалат... Ми фалат. Не сум сигурна дали ми фалат или сакам да ги вратам назад. Ми фали да не правам ништо,да гледам тапо во ѕидот и да ми биди мозоков пуштен негде на одмор. Ми фали да барам карти на визеир за да заминам негде, овој пат сама никој не ми треба. Ми фали да читам книги со баба,таа на едниот крај од креветот а јас од другиот. Ми фали да играм ракомет на терен неколку саати, па жива испотена да си заминам од таму. Ми фали да се собереме другарките и да си праиме безвезе муабет Ми фали да ја тинтрам косава со саати,па вакво масло да се стави, па овој шампон треба.. Многу работи ми фалат ова е само дел.Желба имам за сето ова,имам и енергија, а немам време. Или само се залажуваме дека немаме време.