најмногу се плашам од смртта на моите најблиски.. од змии.. од МРАК.. од осаменост од уништување на светот....
ednostavno so eden zbor se plasam od ZIVOTOT,a ne od smrtta.bidejki zivotot samo po sebe nosi dobri rab i losi,predizvici ,traumi,bolka,bolesti,taga i dr.ne go kazuvam ova bidejki sum pesimist i sakam da umram ne bas na protiv sekogas gi gleam rab od aspekt na radost i srekja ama ednostavno toa e vsusnost vistinata [mod-kirilica:1a1508jx][/mod-kirilica:1a1508jx]
да се надоврзам исто така ми е мн страв од китов и од море и океан одсно од големи работи можно е и фпбија некоја да си иам хихихи
Имам страф од големи водени површини,ваљда е тоа некоја фобија нз,поради тоа и незнам да пливам.И се плашам да бидам оставена.
Имам страв од рептили и кучиња... но за да го победам стравот решив да земам и да чувам куче,мислам дека ако имам некое во моја близина и ако поминувам повеке време со него ќе го надминам стравот
Страв од височина, и неуспеси... За ова второви многу се нервирам што го имам како особина, but can't help it... :/
мислам дека не постои некоја фобија која би ме ма4ела како сто ме ма4и стравот да бидам осамена зна4и не сама туку осамена без блиски лугје и пријатели.единствениот страв во мојот зивот.нисто не е страсно кога имас некој покрај себе да ти казе барем не гризи се ке успеес..
Височини и загушливи простории. Од првото рацете ми се потат (поготово ако сум на некој мост) а за срцебиењето воопшто и да не дискутирам. Од второто дишењето ми е се по отежнато и мислам дека сум на работ да изгубам свест.
Мене како да ми се пресекуваат нозете над стапалата, и ми се тешки за движење... Бррр, мразам височини.
Си се обидел некако да го надминеш овој страв? Јас се обидов, ама почнав од навистина многу високо место (На Матка) фрлив поглед надолу па дури и убаво се изнагледав но попусто. Имам впечаток дека на високи места (како мостовите под кои поминува вода) како нешто да ме турка надолу. Низ оние тесни патчиња на Матка подобро главата од карпите ќе си ја удирам отколку да се движам од страната на браната. Секогаш кога морам да поминам некој мост тоа го правам со нај брзи чекори или со трчање
Интересното е што мојот најдобар другар од детството живее на 14-ти спрат, и како мали обожававме да гаѓаме луѓе со домати и јајца, немав гајле ... А сега кога ќе погледнам ми се сечат нозете, и исто како тебе, мислам дека ќе паднам, дека ми се врти.
имам голем страв од смии ...кога бевме во охрид на одмор другарките ги допираа змиите што беа на плоштадот а јас како ќавол од темјан бегав од нив ... се плашам од темнина , посебно ако некој ми кажува приказни за духови пред спиење .. се плашам од хорор филмови , ретко кога и ги гледам ...
страв од секаква болка,смрт да изгубам некој близок да продолзам понатаму сама страв кога сум сама во темнина ахх