темница е мојот најголем страв,а мојот втор најголем страв се молскавици и грмотевици комотно можам да се онесвестам додека грме и светка
Смрт или разделба на некој со кој сум многу поврзана тоа не би го издржала И незнам зошто но во последно време се плашам да бидам сама дома (бидејќи пред некои 6/7/8 месеци една сосетка изврши самоубиство а јас све гледав )
Па почна стакло да се крши и ја излегов на прозор и мајка ми пржеше нешто во кујаната (во др. соба) и ја излегов на прозор и гледам само човек како крши стакло од горе и после ја видов како нозете и беа нагоре а главата надоле и мајка ми одма истрча бидејќи ја почнав да врискам и ме тргна на страна и почна мајак ми да вика и ја видов после тоа доле како лежеше тоа е хорор и баш падна под мој прозор бидејќи јас сум на приземје
Се зачленив на странава само поради форумот, давате добри совети и гледам дека сте сите запознаени со реалноста денес. Па вака... Веќе подолго време имам страв од самиот живот, од смртта. Ми е страв да не им се случи нешто на моите најблиски, ми е страв да не добијам мозочен или срчев удар иако имам само 20 години. Овој проблем ми се јави пред година ипол. Започна вака: Се враќав од факултет и во автобусот одеднаш ми се вкочи левата рака и ми беше лошо само на градниот кош од тој момент мислев дека имам проблеми со срцето и дека во секој момент можам да добијам инфаркт. Одев на кардиолог не ми открија ништо лошо и ме пратија на психијатар. Првиот психијатар ми препиша хелекс и валеријанови капки кои не ми помогнаа ни малку и за 1 недела ми препиша димитрин. Ги пиев цела година и немаше некои посебни ефекти, ми помагаа и моите дома се трудев и јас, но 2-3 пати неделно секогаш имав психичка криза. После извесен период правевме муабет со другарчиња за смртни случаеви и тука беше споменат и мозочниот удар, од тогаш наваму мисалм дека секогаш кога ќе ми се качи или кога ќе ми падне притисокот или пак кога ќе ме заболи малку главата дека можам да добијам мозочен удар. Една вечер ме фати голема кризаЧ кочење на лева рака, тахикардија и многу мрачни мисли. Појдов во поликлиниката Букурешт и од таму ми кажаа дека имам психички проблем. Одам кај друг психијатар кој ми даде терапија со лорсилан (лоразепам) и асентра, не сака да ми прави сеанси и е убеден дека со ова хемија мозе да ме излекува. Осетив промена на поцетокот и тоа многу голема, но сега се чувствувам несигурно ако не се напијам апче, иако треба да ја смалувам дозата и да ги отфрлам полека... Кога мислев дека конечно се опоравувам, ме фати криза. Токму оваа вечер. Беше околу 1 и 20 часовник легнав да одморам затоа што сабајлево имав во 6 автобус за Скопје, по неколку обраќања во креветот ме фати паника, работите што ѓи гледав ми беа чудни, значи оваа вечер ми се повтори она од пред година дена. НАВИСТИНА МИ Е ПОТРЕБНА ПОМОШ! ВИ БЛАГОДАРАМ ОДНАПРЕ!
klovnovite se mornicavi mene mi se odvratni a ne mi e strav i ne si edinstvena edna od mojte najdobri drugarki i taa se plasi od klovnovi
мене ми е страв од се... ама најмногу од инсекти, болест, слушање некои звуци ( чекори ) во темница ( додека заспијам )...
jas najmnogu se plasam od samata sebe si zatoa sto za drugite sum premnogu dobra a za sebe samata sum premnogu losa
мојот најголм страв се ПАЈАЦИ да јас се пласам од сите инсекти али од пајаци....необјасниво. Исто така и од болест зошто учам медицина и нормално медицинарите за себе се најголеми паничари зошто знаат што може да се деси И на крај од авион хах...долга приказна